Предраг Матве?еви?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Предраг Матве?еви?
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1932-10-07 ) 7. октобар 1932.
Место ро?е?а Мостар , Кра?евина ?угослави?а
Датум смрти 2. фебруар 2017. ( 2017-02-02 )  ( 84 год. )
Место смрти Загреб , Хрватска
Националност Хрватска
Образова?е Филозофски факултет Универзитета у Сара?еву , Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу , Универзитет Сорбона , Универзитет Ла Сапиенза у Риму
К?ижевни рад
Период 1965?2017.
На?важни?а дела Разговори с Крлежом
?угославенство данас
Медитерански бреви?ар
Друга Венеци?а

Предраг Матве?еви? ( Мостар , 7. октобра 1932 ? Загреб , 2. фебруара 2017 ) [1] био ?е босанскохерцеговачки и хрватски писац, публицист , хрватски и итали?ански држав?анин, члан Академи?е наука и ум?етности БиХ од 2002. године. Матве?еви? припада ме?у на?прево?ени?е хрватске к?ижевнике у свету. [2]

?егово на?познати?е дело "Медитерански бреви?ар" преведено ?е на 23 ?езика. [3] [4]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Матве?еви? се родио у Мостару 1932. године, од оца Всеволода Никола?евича Матве?еви?а, руског порекла , ро?енога у укра?инско? Одеси , ко?и ?е након повратка из ратног зароб?еништва у Немачко? у Мостару био суди?а 1945. године. Према Предраговим из?авама на ХРТ-у 2012, ?егов отац ?е имао бо?шевичка увере?а и велике симпати?е према руско? култури иако су ?егов отац и брат умрли од глади у Гулагу . Предрагова ма?ка Ангелина (р. Пави?) била ?е Хрватица из БиХ, а ?ена страна породице имала ?е битан утица? на ?егово рано образова?е у католичко? средини. Након школова?а у родном Мостару, где ?е био и партизански курир, започи?е студи?е француског ?езика и к?ижевности у Сара?еву ко?е ?е завршио у Загребу . Године 1967. докторирао ?е на универзитету Сорбона у Паризу [1] дисертаци?ом о ангажованом и пригодном песништву.

Од 1959. до 1991. године предавао ?е француску к?ижевност на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. [1] За време ратних сукоба у Хрватско?, као пензионер, напустио ?е Загреб и од 1991. до 1994. предавао ?е словенску к?ижевност на Тре?ему париском универзитету (Nouvelle Sorbonn). Од 1994. до 2007. предавао ?е српски и хрватски ?език и српску и хрватску к?ижевност на Римском Универзитету La Sapienza. [1]

Матве?еви? ?е примио ?едан почасни докторат у Француско? ( Перпи?ан ) и два у Итали?и ( ?енова , Трст ), а доде?ен му ?е 2002. године и почасни докторат на Универзитету "?емал Би?еди?" у ?егову родном Мостару .

Матве?еви? ?е ?е ?едан од на?прево?ени?их хрватских аутора у свету. ?егов "Медитерански бреви?ар" преведен ?е на 23 ?езика (само у Итали?и продат ?е у више од 300.000 примерака), а "Друга Венеци?а" преко 10.000 примерака. Матве?еви?еву публицистичка к?игу "?угославенство данас", ко?а ?е била врло читана у бившо? СФР ?угослави?и уредили су ?ован Радулови? и Ра?ко П. Ного а об?авио ?е београдски БИГЗ 1984. као ?епно изда?е у 30.000 примерака.

Био ?е председник Хрватског центра ПЕН-a од 1980. до 1989. године. [1]

Био ?е почасни доживотни потпредседник Ме?ународног ПЕН клуба у Лондону од 1990. године [1] ; председник Научног ве?а медитеранског лаборатори?а у Напу?у . Био ?е саветник за политику према Средозем?у у Европско? комиси?и и члан Савета политичке странке СРП ко?ом ?е председавао Стипе Шувар у Загребу.

Матве?еви? ?е 1989 . године, за?едно са Милорадом Пуповцем , Жарком Пуховским и Бранком Хорватом и уз подршку генерала Коче Попови?а , био ме?у оснивачима Удруже?а за ?угословенску демократску иници?ативу (У?ДИ), прве независне политичке асоци?аци?е у тадаш?о? СФР ?угослави?и, ко?а ?е имала службени слоган "?угослави?а, или рат!" и у Загребу ?е претходила оснива?у националних странака ХСЛС , и ХДЗ . Био ?е члан Савета левог часописа Нови Пламен .

На парламентарним изборима у Хрватско? 1992. године био ?е службени кандидат за посланика у Хрватском сабору на страначко? листи про?угословенске Соци?ално-демократске уни?е .

Године 1999. био ?е, као држав?анин Итали?е, кандидат итали?анских комуниста на изборима за парламент ЕУ.

Носилац ?е одликова?а ко?а су му доделили председници Републике у Француско? ( Леги?а части ), Хрватско? (Ред Данице хрватске), Словени?и и Итали?и.

Предраг Матве?еви? ?е 2020. године добио постхумну француску к?ижевну награду Jean d'Ormesson за к?игу "Медитерански бреви?ар". [4]

Осуде и клевете [ уреди | уреди извор ]

Дана 10. новембра 2001. Предраг Матве?еви? ?е у загребачком ?утар?ем листу об?авио текст под називом Наши талибани . У том новинарском чланку захтевао ?е да неки суд "строжи од Хашкога трибунала", попут комунистичких "судова ко?и су судили колаборантима фашизма" пресуди к?ижевницима Добрици ?оси?у , Мати?и Бе?кови?у , Моми Капору , Ра?ку Петрову Ногу , Го?ку ?огу , Ивану Аралици , Ан?елку Вулети?у и Милету Пешорди као "квислиншким писцима" одговорним за злочине почи?ене у агреси?и на БиХ , писао ?е Матве?еви?. Пешорда ?е у неде?нику "Фокус" тврд?е П. Матве?еви?а именовао вербалним политичким атентатом "Матве?еви?ев вербални атентат на Пешорду", (Фокус бр.81., стр.2., Загреб, 29. новембар 2001). ?едини од свих поменутих тужио ?е Матве?еви?а Оп?инском суду у Загребу за клевету и започео парницу у марту 2003. Дана 2. 11. 2005. Матве?еви? ?е проглашен кривим за злодело клевете и увреде Милета Пешорде и осу?ен ?е на петомесечну условну казну, об?аву пресуде у ?утар?ем листу о свом трошку и да плати 5000 куна судских трошкова. Матве?еви? се ни?е жалио на пресуду ве? ?е, с директном подршком хрватског преми?ера и председника ХДЗ-а Иве Санадера , покренуо ме?ународну кампа?у против пресуде, ко?а ?е изазвала организовани протест више истакнутих писаца у Европи. Из?авио ?е тада да би жалбом признао пресуду и оног ко ?е пресуду изрекао. Пресуда ?е 20. децембра 2005. постала правоснажна, а ?ену законитост потврдио ?е 23.09.2009. Врховни суд Хрватске и одбио захтев главног државног одв?етника Републике Хрватске да поништи пресуду.

Велики од?ек у хрватско? ?авности добили су чланци "Матве?еви?ева в?ешала за хрватске к?ижевнике" Дарка Ковачи?а у загребачком неде?нику "Фокус" од 11 .11.2005, и политолошки есе? Здравка Томца " Предраг Матве?еви? брани и заступа великосрпска и четничка ста?алишта ", об?ав?ен у загребачком неде?нику " Фокус " 25. априла. 2008. и анализа др. Звонимира Шепарови?а "Клевета ?е озби?ан злочин". Тадаш?и председник Хрватске Иво ?осипови? именовао ?е Матве?еви?а за представника Републике Хрватске у Ме?ународно? организаци?и франкофоних држава, износе?и тврд?е у свом писму Ле Монду да иако ?е правоснажно осу?ен, Матве?еви? ни?е починио злочин клевете и увреде. Због тога ?е потом ?осипови?а напало удруже?а хрватских суди?а. Владимир Греде? (бивши председник удруже?а хрватских суди?а) ?е у колумни у Вечер?ем листу назвао такав поступак ?осипови?а бизарним и срамотним оценивши то као кра??е неприкладно, у?едно и увреду Врховног суда Хрватске, Матве?еви?ево именова?е на државну дужност као особе ко?а ?е ?авно из?авила да не призна?е хрватске законе.

Рецепци?а Матве?еви?евог опуса у српско? ?авности [ уреди | уреди извор ]

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

  • "Сартр" (есе?, Загреб, 1965 )
  • "Разговори с Крлежом" (Загреб, 1969 , 1971 , 1974 , 1978 , 1982 , Београд, [ [1987]], Загреб, 2001 )
  • "Према новом културном стваралаштву" (Загреб, 1975 , 1977 )
  • "К?ижевност и ?ена друштвена функци?а" (Нови Сад, 1977 )
  • "Те ветре?аче" (Загреб, 1977 , 1978 )
  • "?угославенство данас" (Загреб, 1982 , Београд, [[1984] ].)
  • "Отворена писма" (Београд, 1985 , 1986 )
  • "Медитерански бреви?ар" (Загреб, 1987 , 1990 , 1991 , ( 2002 .; Милано 1991 , Париз 1992 , Барселона, 1992 , Праг, 1992 , Цирих, 1993 , Амстердам, 1994 ., Лисабон, 1995 , Сара?ево, 1998 , Атина, 1998 , Лос Ан?елес, 1999 , Истанбул, 1999 , Казабланка, 2000 , Тел Авив, 2001 , Подгорица, 2002 , ?уб?ана, 2002 , Хелсинки, 2002 , Ско?е, 2002 , Варшава, 2003 , Тирана, 2003 , Токио, 2003 , Будимпешта, 2006 ., Каиро, 2007 )
  • "Источни Епистолар" (хрватском издавачу к?иге помогла ?е Фондаци?а Сорош, Загреб, 1994 ; Париз, 1993 , Рим, 1998 . )
  • "Господари рата и мира" (с В. Стеванови?ем и З. Диздареви?ем, Сплит, 2000 , 2001 )
  • "Друга Венеци?а" (Загреб, 2002 ; Сплит, 2005 ; Варшава, 2002 , Милано, 2003 , Париз, 2004 )

К?иге об?ав?ене првобитно на француском ?езику [ уреди | уреди извор ]

  • Pour une poetique de l'evenement (preface de J.-M. Palmier, Париз, 1979 , Букурешт, 1980 , Скоп?е, 1983 )
  • De la dissidence (Lausanne, 1996 )
  • Le monde ≪ex≫ - Confessions (postface de Robet Brechon, Pariz 1996 , Milano, 1996 , Zurich, 1996 )
  • La Mediterranee et l'Europe - Lecons au College de France (Pariz, 1998 , Milano, 1998 )
  • Les Seigneurs de la guerre (sous la direction de P. Matvejevitch, Pariz, 1999 , Milano, 1999 , Prag, 2003 )
  • L'Ile-Mediterranee (Pariz, 2000 )

К?иге об?ав?ене првобитно на итали?анском ?езику [ уреди | уреди извор ]

  • Sarajevo (Milano 1995 );
  • Ex-Jugoslavia : diario di una guerra (Napulj, 1995 )
  • Tra asilo ed esilio (intervista a cura di Danilo De Marco, Montereale, 1997 )
  • Golfo di Venezia (Venezia 1997 );
  • Isolario Mediterraneo (Milano 2000 );
  • Sul Danubio (Rim, 2001 )
  • Compendio d'irriverenza (a cura di Sergej Roi?, Lugano, 2001 )
  • Lo specchio del Mare mediterraneo (Lecce 2002 );
  • Un'Europa maledetta (Milano, 2005 .

Награде [ уреди | уреди извор ]

Предраг Матве?еви? ?е добио низ награда, ме?у ко?има су: [4]

  • Годиш?а награда Владимир Назор 1975. године,
  • Награду “Малапарте” 1991. године за на?бо?у страну к?игу,
  • 1993. године у Паризу награда за На?бо?у к?игу на страном ?езику у категори?и есе?а.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д ? ?Matvejevi?, Predrag” . enciklopedija.hr . Приступ?ено 4. 2. 2022 .  
  2. ^ ?Predrag Matvejevi?” . Ve?ernji list . Приступ?ено 31. 1. 2019 .  
  3. ^ ?Mediteranski brevijar na?a je naslavnija knjiga u svijetu, i? Ni?ta, doma se nije nametnula kao tema” . Telegram . Приступ?ено 31. 1. 2019 .  
  4. ^ а б в ?Posthumna nagrada Predragu Matvejevi?u” . ba.n1info.com . Приступ?ено 4. 2. 2022 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Предраг Матве?еви? на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предраг_Матве?еви?&oldid=27282535 ”