Бели терор ?е период политичког наси?а у Француско? успедио након пада Максимили?ана Робесп?ера (28. ?ул 1794.) и краха ?акобинске диктатуре . Део ?е Француске револуци?е .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Период Француске револуци?е ко?и ?е уследио након пада Максимили?ана Робесп?ера са власти назива се термидорски период. Карактерише га владавина тзв. ?поштених ?уди“, односно крупне буржоази?е ко?а ?е насто?ала из политичког живота уклонити ситне буржу?е, занатли?е, трговце, ?едном реч?у санкилоте , ко?и су им у претходном периоду наметнули сво?у во?у. Неки од во?а Термидораца су Паул Барас , Жан-Ламберт Тали?ен , Жозеф Фуше и др. Комитет ?авног спаса ослобо?ен ?е Робесп?ероваца. Револуционарни терор ?е напуштен. Конвент ?е донео одлуку (29. ?ула) да ?е се челници четвртине владиних одбора бирати на сваких месец дана. Из Комитета ?авне безбедности тако?е су избачени Робесп?еровци. Распуштен ?е Револуционарни суд. Би?о-Варен и Колот су оптужени да су учествовали у тирани?и, иако су се супротстав?али Робесп?еру, те су приморани да напусте Комитет ?авног спаса. Монта?а у Конвенту потпуно губи сво? утица?. Ме?утим, припадници Пле?на нису намеравали да укину, ве? да чврсто бране Републику . Жестоко су устали против емиграната и контрареволуционара. Након пада Робесп?ера поново су превласт успоставили ?умерени“, као и 1791. године. Поред ?умерених“, посто?але су ?ош две политичке стру?е: неоебертисти (окуп?а?у се у Изборном клубу и представ?а?у теж?е народа) и ?акобинци (присталице старог поретка). Неоебертисте ?е подржавао и новинар Бабеф ко?и ?е се убрзо иста?и у истори?и Револуци?е.

?акобински полет долази месеца фруктидора када су посмртни остаци Жан Пола Маре пренети у Пантеон. У борби против ?акобинаца, монархиста, конституционалиста и неоебертоваца, односно свих противника новог друштвеног поретка, умерени су имали два средства за акци?у: штампу и банду златне младежи . Групе млади?а организовао ?е учесник термидорске реакци?е , пребег Фрерон (познати су као Фреронова златна младеж). Регрутовани су ме?у буржоаском омладином, препознавали су се по перчинима и четвртастом оковратнику на свом оделу, наоружавали се кратким то?агама и окуп?али се уз повике ?Доле ?акобинци“ Живео Конвент“. Млади?и су изазивали туч?аве кра?ем фруктидора напада?у?и ?акобинце и друге угледне ?уде. У Комитету ?авног спаса заузима?у прво место.

Прекретница термидорског периода ?е у бримеру III године Републике. ?акобински клуб ?е забра?ен. Изборни клуб неоебертоваца престао ?е одржавати седнице. Кра? ?акобинаца може се об?аснити тиме што нису имали подршку народа у послед?им седмицама свог посто?а?а. Након туч?аве ко?у ?е организовао Фрерон, владини одбори доносе одлуку ко?ом затвара?у ?акобински клуб. Конвент ?е одлуку потврдио следе?ег дана. Убрзо након ?акобинског, нестао ?е и Изборни клуб. Антитероризам и десанкилотизаци?а вршени током зиме 1794-1795. године, познати су као бели терор. Бели терор погодио ?е све присталице некадаш?е власти. Марсе?еза ?е проскрибована, а ?акобинци су приси?авани да пева?у ?Устанак народа против терориста“. Санкилоти протесту?у па су туч?аве све чеш?е. Маратове слике поскидане су из Конвента и Пантеона. Многи бивши тероритсти су похапшени.

Мода ?е збацила санкилотску оде?у. Млади буржу?и истичу се екстравагантним начином облаче?а. Свуда су прире?ивани ?авни балови. На балове жртава могли су до?и само они ко?и су некога изгубили на стратишту. Речи ?господин“ и ?госпо?а“ заме?у?у ?гра?анина“ и ?гра?анку“. Верски култ ?е ипак остао приватна ствар, мада се поново отвара?у некадаш?е католичке цркве. И да?е ?е било строго забра?ено зво?е?е црквених звона, ноше?е свештеничке оде?е и пружа?е милости?е. Ванде?ски устаници су амнестирани.

Центар снажне санкилотске опозици?е био ?е у предгра?у Сент Антоан. Оно ?е о?ачано ?акобинцима ко?и у санкилотску опозици?у улазе након распушта?а ?иховог клуба. Грах Бабеф ?е жалио што ?е током ?акобинске диктатуре ударао по Робесп?еровом режиму. Он позива санкилотски народ на устанак против термидораца у свом листу. Бабеф и ?акобинци су се измирили и захтевали примену устава из 1793. године. Бабеф ?е ухапшен, а ?егов лист ?е забра?ен. Припадници Монта?е организу?у народни отпор. Све ?е више сукоба изме?у оча?них санкилота и златне младежи. Комитети су разделили 100 пушака повер?ивим гра?анима за борбу против устаника. Током жерминала бесне борбе изме?у термидораца и санкилота. Конвент уводи опсадно ста?е, па ?е ред брзо успостав?ен. Левица ?е десеткована. До озби?ни?ег устанка дошло ?е и 21. ма?а 1795. године када су устаници из Сент Антоана опколили Конвент и изнели сво?е захтеве, али су дозволили да буду насамарени лажним ?братим?е?ем“ док ?е власт прикуп?ала одреде ко?аника и златне младежи. Устанак ?е угушен истог дана. На смрт ?е осу?ено 36 ?уди. Неколико официра, челника устанка, извршило ?е самоубиство ножем при изласку из суднице. Преживели су касни?е дотучени ги?отином . То су тзв. прери?алски мученици. Ухапшено ?е ?ош 1200 ?уди.

Извори [ уреди | уреди извор ]

• Алберт Собоул; Француска револуци?а, Напри?ед, Загреб (1966)