По?опривреда ?е привредна делатност ко?а обухвата би?ну и сточарску производ?у и с ?има повезане услужне делатности ^[1] . Две основне гране по?опривреде су зем?орад?а и сточарство . За?едно са шумарством , ловом и риболовом спада у примарни сектор привреде .

Под по?опривредном производ?ом се подразумева процес производ?е би?них и сточарских производа, узга?а?е риба, пчела, га?е?е печурака, пужева, производ?а зачинског и лековитог би?а и др. ко?а се обав?а на по?опривредном зем?ишту ^[1] .

У по?опривредна зем?ишта , т?. она зем?ишта ко?а у складу са сво?им природним и економским условима могу да се користе за по?опривредну производ?у, спада?у ?иве , во??аци , виногради , риб?аци , паш?аци и др.

Када ?е реч о по?опривредним производима обично се деле на примарне производе и производе првог степена прераде (илити производе примарне прераде ). ^[2]

У примарне производе спада?у, рецимо, памук , вуна , коноп?а , лан и др. У производе примарне прераде убра?а?у се украсно цве?е и украсно расадно би?е, тесана или дрвена гра?а, ?убриво , животи?ска кожа , штав?ена кожа , индустри?ске хемикали?е ( скроб , ше?ер , етанол , алкохоли и пластичне масе ), горива ( метан из биомасе, биодизел ) и друго.

Преглед [ уреди | уреди извор ]

На по?опривреду ?е могу?е гледати као на издржава?е зем?орад?ом , односно производ?у тек дово?но хране да се задово?е потребе зем?орадника/ по?опривредника и ?егове породице. Исто тако, могу?е ?е посматрати ?е као комерци?алну по?опривреду , преовла?у?у?и вид исте код ?разви?ених“ народа, у сталном порасту и другде, а ко?а се састо?и у стица?у новчане добити обра?ива?ем зем?е у сврху приноса летине , комерци?ални узго? дома?их животи?а ( газдинство ), или и ?едно и друго.

По?опривреда ?е тако?е скра?ени назив студи?е о по?опривредним зна?има и вештинама, познати?е и као по?опривредне науке .

Поред овог, као додатак храни за ?удску исхрану и храни за стоку , по?опривредом се могу произвести добра као нпр. украсно цве?е и украсно расадно би?е, тесана или дрвена гра?а , ?убриво , животи?ска кожа , штав?ена кожа , индустри?ске хемикали?е ( скроб , ше?ер , етанол , алкохоли и пластичне масе ), влакна ( памук , вуна , коноп?а , и лан ), горива ( метан из биомасе , биодизел ), па и недозво?ени производи (наркотици - марихуана , опи?ум , кокаин ), као и дозво?ене супстанце (биолековита средства, дуван или ГМО би?ке и животи?е за доби?а?е специ?алних лекова.

На Западу , употреба генетски модификованих производа, стручни?е рукова?е хран?ивим састо?цима тла, као и побо?шана контрола корова утицали су на пове?ан принос за исту заса?ену површину. Истовремено, кориш?е?е механизаци?е ума?ило ?е потребу за радном снагом. Зем?е у разво?у на?чеш?е производе ма?е приносе, има?у?и у виду непосто?а?е на?нови?их достигну?а на овом по?у, добре економске основе и теме?а за технолошки разво?.

Савремена по?опривреда умногоме зависи од добрих технолошких реше?а и нових технологи?а, па и од биолошких и приме?ених наука. Навод?ава?е , одвод?ава?е , одржава?е и санитарне технике?од ко?их ?е свака ?еднако знача?на за успешну зем?орад?у?само су неке области ко?е захтева?у поседова?е посебних зна?а по?опривредних технолога.

По?опривредна хеми?а бави се осталим суштинским пита?има по?опривреде, као што су употреба ?убрива, инсектицида (види контрола штеточина ), пестицида, затим саставом зем?ишта, анализом по?опривредних производа, и правилном исхраном дома?их животи?а.

Узго? би?ака и генетика има?у немер?ив допринос продуктивности ?ива и засада. Тако?е, генетика ?е створила науку од узго?а стоке. Хидропоника , метод заса?ива?а без зем?ишта, где би?ке расту поса?ене у хран?иве хеми?ске растворе, може помо?и у савла?ива?у све ве?е потребе за храном како се светска популаци?а уве?ава.

Пакова?е, обрада и промет по?опривредних производа уско су повезани, и тако?е под утица?ем науке. Нови начини брзог замрзава?а и дехидраци?е проширили су тржишта по?опривредних производа (види очува?е хране ; индустри?а пакова?а меса ).

Механизаци?а, невероватно достигну?е по?опривреде касног 19. и читавог 20. века, доста ?е олакшала свакодневни тежак рад по?опривредника. ?ош важни?е, механизаци?а ?е знача?но пове?ала ефикасност и продуктивност по?а и ?ива (види По?опривредна механизаци?а ). Животи?е, ук?учу?у?и ко?е , мазге , волове , камиле, ламе, алпаке и псе ; се, ме?утим, ?ош увек користе за обраду по?а, жетву и превоз ових производа до тржишта широм света.

Авиони, хеликоптери, камиони, и трактори користе се у по?опривреди за сетву, запрашива?е против инсеката и контролу штеточина, превоз квар?иве робе, али и за борбу против шумских пожара. Радио и телевизи?а извештава?у о веома битним атмосферским променама и другим вестима као што су тржишни извешта?и ко?и се тичу по?опривредника. Рачунари поста?у незаме?иво помагало у управ?а?у газдинством.

Према Национално? инже?ерско? академи?и из САД , по?опривредна механизаци?а ?е ме?у првих 20 инже?ерских достигну?а 20. века. Почетком 1900-их , ?едан Амерички фармер могао ?е произвести хране ко?а подмиру?е потребе само 2,5 човека, док данас, захва?у?у?и инже?ерско? технологи?и (тако?е, узго?у би?ака и хеми?ским ?убривима ), ?едан ?едини фармер у ста?у ?е да нахрани преко 130 ?уди. Ипак, ова? напредак се пла?а огромним енергетским улага?има из необнов?ивих извора (углавном фосилна горива - нафта и уга?).

Животи?ско газдинство подразумева узго? животи?а због меса или животи?ских производа (као што су млеко , ?а?а или вуна).

Зад?их година о неким аспектима индустри?ске интензивне по?опривреде било ?е пуно речи. Велику бригу по?опривредницима, као и ?авности дало ?е ?ача?е утица?а индустри?е за производ?у расадног семена, хеми?ске индустри?е, индустри?е меса и хране. Део за?еднице огласио се поводом неких нових по?опривредних техника, као што ?е, на пример, узга?а?е пили?а за исхрану ?уди. Други разлог за бригу ?е дава?е хране ко?а код стоке може да изазове ? болест лудих крава (бовинова сун?ерста енцефалопати?а)“.

Патентним правима су фирме, ко?е се баве разво?ем нових сорти би?ака и пасмина животи?а кориш?е?ем генетичког инжи?ерства, лиценцирале ?ихово кориш?е?е фармерима на исти начин ко?им фирме ко?е про?екту?у софтвер лиценцира?у ?егово кориш?е?е корисницима рачунара. Ово ?е дало мо? овим фирмама да диктира?у услове, чега рани?е ни?е било. Неки сматра?у да цу ове фирме криве за биопиратери?у.

Очува?е тла и кориш?е?е хран?ивих састо?ака су постале битне почев од педесетих година 20. века, ?ер су на?бо?и по?опривредници добили улогу руководиоца зем?е ко?у користе. Али, велику бригу представ?а зага?ива?е вода и тла вештачким ?убривима, као што су азот и фосфор .

Пове?ана свест потрошача о пита?има по?опривреде довела ?е до ствара?а по?опривреде потпомогнуте од стране за?еднице, локалних покрета за храну, споре хране (супротно од ?брзе хране“ - fast food ) и улазак у комерци?алну употребу органске по?опривреде, додуше ?ош увек ретко.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Документова?е и об?аш?ава?е порекла по?опривреде ?е предмет археологи?е . Археоботаничари су открили да ?е узга?а?е и селекци?а специфичних карактеристика, попут ве?е отпорности и ве?ег семена (уз генетичке промене у би?кама), отпочело убрзо након мла?ег три?аса у раном холоцену на територи?и Леванта . Посто?е и рани?и докази, као на пример зрна ражи са доместификованим карактеристикама ко?а су откривена на ?едном локалитету у Сири?и . У послед?ем случа?у, додуше, ни?е иск?учено ни да ?е реч о локалном феномену чи?и узрок лежи у узга?а?у неких див?их трава из родова Leymus и Elymus па се не може са сигурнош?у сматрати истинским кораком ка одома?ива?у би?ака.

О доместификаци?и би?ака се може говорити тек у периоду око 8500. године п. н. е. (ко?и се у археологи?и назива прекерамички неолит ) када посто?е чврсти докази о по?ави економи?а зависних од дома?их би?ака (и животи?а). С тим у вези се наводи првих осам одома?ених би?ака: лан , ?ечам , леблеби?а , грашак , сочиво , Vicia ervilia и пшеница . Ових осам би?ака су се по?авиле ма?е-више у исто време. Посто?е многа налазишта ко?а датира?у од 8500. до 7500. године п. н. е. где ?е систематично узга?а?е ових би?ака великим делом допринело исхрани становништва.

Од Плодног полумесеца по?опривреда се ширила на исток ка централно? Ази?и, западно ка Кипру, Анадоли?и, а 7000. године п. н. е. и Грчко?. Зем?орад?а (га?е?е пшенице) ?е стигла у северозападну Европу око 5000. године п. н. е.

Разлози за на?рани?у по?аву зем?орад?е могу бити промена климе али и друштвени разлози. Сигурно се десила промена од ловачко-сакуп?ачке до по?опривредне економи?е кроз дугачак период када су неки усеви промиш?ено заса?ивани а друга храна доношена из див?ине. Иако се зем?орад?а по?авила у Плодном полумесецу , по?опривреда се на?касни?е 7000. године п. н. е. по?авила и у ?угоисточно? Ази?и (пиринач) и мало касни?е у Сред?о? Америци ( кукуруз , бундева ). По?опривреда ?е тако?е могла да настане независно у раном неолиту у Инди?и и ?угоисточно? Ази?и (пиринач и таро).

Потпуна зависност од дома?их усева и животи?а (време када су див?и извори представ?али ди?ететски неважну компоненту у исхрани) ни?е настала све до бронзаног доба . Ако би у оперативну дефиници?у по?опривреде била урачуната интензивна култиваци?а зем?ишта у великим размерама на плантажама, организовано навод?ава?е и употреба специ?ализоване радне снаге, титулу ?изумите?а по?опривреде“ добили би Сумери .

Интензивно ратарство ?е условило раст популаци?е и омогу?ило нагомилава?е вишка производа ко?и су се чували за употребу током зиме или за размену т?. прода?у ради зараде. Способност фармера да хране велики бро? ?уди чи?е активности нема?у никакве везе са производ?ом хране била ?е пресудни фактор у успону ста?а?е во?ске.

Откри?е система ?три по?а“ плодореда током сред?ег века ?е знатно побо?шало успешност ране по?опривреде.

После 1492. године и откри?а Америке , светски по?опривредни модели су се измешали при размени би?ака и животи?а ко?а ?е позната као Колумби?ска размена. Усеви и животи?е ко?е су претходно биле познате само Старом свету сада су пребачени у Нови свет и обрнуто.

Савремена по?опривреда [ уреди | уреди извор ]

Током зад?ег века по?опривреда се одликовала пове?аном продуктивнош?у, применом синтетичких ?убрива, заменом ручног рада пестицидима, зага?е?ем воде и по?опривредним субвенци?ама . Зад?их година ?е о?ачао отпор конвенционално? по?опривреди због ?еног негативног утица?а на животну средину, и дошло ?е до пове?ане заступ?ености органске и одрживе по?опривреде. ^{[3] [4]} ?една од главних покретачких сила тог покрета ?е била Европска уни?а , ко?а ?е прва цертификовала еколошку храну 1991. године и започела реформу сво?е за?едничке по?опривредне политике (CAP - Common Agricultural Policy ) 2005. године ко?ом ?е се укинути робно везане по?опривредне субвенци?е, ^[5] . Разво? органске по?опривреде ?е подстакао истражива?а у областима алтернативних технологи?а као што ?е интегрисана контрола штеточина и селективни узго?. Недавни фундаментални технолошки напреци обухвата?у генетски модификовану храну .

Године 2007, високи подстица?и за по?опривреднике да узга?а?у усеве за биогориво ^[6] у комбинаци?и са другим факторима, као што ?е прекомерни разво? бившег по?опривредног зем?ишта, пораст транспортних трошкова, климатске промене , расту?а потрошачка потраж?а у Кини и Инди?и, и раст популаци?е , ^[7] су узроковали несташице хране у Ази?и, Сред?ем истоку, Африки, и Мексику, као и пораст цена хране широм света. ^{[8] [9]} Децембра 2007. ?е 37 зема?а било суочено са прехрамбеним кризама, а у 20 ?е био уведен неки облик контроле цена хране. Неке од тих несташица су довеле до немира због недостатка хране и чак смртоносних стампеда. ^{[10] [11] [12]} Ме?ународни фонд за по?опривредни разво? сматра да пове?ана заступ?еност закупничке по?опривреде може да буде део реше?а за спутава?е раста цена хране и свеукупну безбедност хране. Они делом базира?у ту тврд?у на искуству Ви?етнама, ко?и ?е отишао од увозника хране до великог извозника, што ?е довело до знатног пада степена сиромаштва, и то ?е углавном последица разво?а закупничке по?опривреде у то? зем?и. ^[13]

Болести и деградаци?а зем?ишта су два главна узрочника за забринутост у данаш?о? по?опривреди. На пример, епидеми?а стаб?ичне р?е на пшеници узрокована Ug99 со?ом се тренутно шири дуж Африке ка Ази?и и узроку?е велику забринутост због губитака приноса од 70%, и више у неким околностима. ^[14] Приближно 40% светског по?опривредног зем?ишта ?е озби?но деградирано. ^[15] У Африци, ако се садаш?и тренд деградаци?е зем?ишта настави, континент ?е вероватно мо?и да прехрани само 25% сво?е популаци?е до 2025, по подацима УНУ Института за ресурсе у Африци базираног у Гани. ^[16]

Аграрна структура ?е дугорочна структура по Брауделском схвата?у концепта. На дугорочним скалама аграрна структура ?е у ве?о? мери зависна од регионалних, друштвених, културних и истори?ских фактора него од државних активности. На пример у По?ско?, упркос спрово?е?а интензивне аграрне политике током дужег низа година, аграрна структура ?е 2002. наликовала ста?у из 1921. непосредно након периода подела . ^[17]

Године 2009, по?опривредни производ Кине ?е био на?ве?и на свету, чему су следиле Европска уни?а, Инди?а и С?еди?ене Америчке Државе, по подацима Интернационалног монетарног фонда . Економисти користе тотални фактор продуктивности по?опривреде, и по то? мери ?е по?опривреда у С?еди?еним Државама око 1,7 пута продуктивни?а него што ?е била 1948. године. ^[18]

По?опривредни производни системи [ уреди | уреди извор ]

Системи за култиваци?у усева [ уреди | уреди извор ]

Системи за узга?а?е усева могу да варира?у ме?у фармама у зависности од доступних ресурса и ограниче?а; географи?е и климе; државне политике; економских, друштвених и политичких притисака; и од филозофи?е и културе по?опривредника. ^{[19] [20]}

Премешта?е усева (или посеци и спали ) ?е систем ко?им се шуме спа?у?у, ослоба?а?у?и неопходне нутри?енте за годиш?у култиваци?у и затим вишегодиш?у употребу током период од неколико година. ^[21] Затим се зем?иште остав?а да зарасте у шуму, а по?опривредници се премешта?у на нове парцеле, вра?а?у?и се тек након дужег периода (10?20 година). Период повратка се скра?ивао са порастом густине становништва, те ?е настала потреба за уносом нутри?ената (?убрива) и ручном контролом штеточина . Годиш?а култиваци?а ?е следе?и стади?ум интензитета при чему нема слободних периода. За такав узго? ?е неопходна ?ош ве?а количина нутри?ената и ?ош више рада на контроли штеточина.

Да?а индустри?ализаци?а ?е довела до употребе монокултура , кад се ?една култура узга?а на великим површинама. Услед ниске биоразноврсности , употреба нутри?ената ?е униформна и долази до акумулаци?е штеточина, те ?е неопходна обимни?а примена пестицида и ?убрива. ^[20] Вишеструко култивира?е, при чему се неколико усева га?и секвенционо у ?едно? години, и ме?укултивира?е , кад се неколико усева га?и истовремено, су друге врсте годиш?их система узго?а познатих као поликултуре . ^[21]

У суптропским и сувим окруже?има, временски распоред и распон узго?а може да буде ограничен падавинама, тако да или ни?е могу?е имати вишеструке усеве током године, или ?е неопходна иригаци?а . У свим тим срединама се га?е вишегодиш?и усеви (кафа, какао) и приме?у?у се системи као што ?е агрошумарство . У пределима са умереном климом, где су екосистеми предоминантно травнати или прери?ски , високо продуктивни годиш?и усеви су доминантни по?опривредни систем. ^[21]

Статистике усева [ уреди | уреди извор ]

Важне категори?е усева ук?учу?у житарице и псеудожитарице , махунарке, сточну храну, и во?е и повр?е. Специфични усеви се култивира?у у различитим узго?ним регионима у свету. Милиони метричких тона на бази ФАО процене.

Нове технологи?е [ уреди | уреди извор ]

Савремена по?опривреда умногоме зависи од добрих технолошких реше?а и нових технологи?а и ?ихове адекватне примене при употреби ?убрива, инсектицида , пестицида , анализи састава зем?ишта, анализи по?опривредних производа и правилно? исхрани дома?их животи?а.

Навод?ава?е и одвод?ава?е само су неке области ко?е захтева?у поседова?е посебних зна?а по?опривредних технолога.

Употребом генетички модификованих производа и применом различитих агро-техничких мера пове?ава се принос култура уз, услед кориш?е?а механизаци?е, ума?ену потребу за радном снагом. С друге стране примена ових савремених технологи?а ?е често пра?ена контроверзама због недово?не обавештености али и неадекватне примене или испитаности нових технологи?а.

Унапре?е?е усева [ уреди | уреди извор ]

Доместификаци?а би?ака ?е почела са ци?ем да се пове?а принос, пове?а резистентност и толерантност на сушу, олакша жетва и побо?ша укус и хран?ива вредност, као и многе друге карактеристике. Паж?ива селекци?а и га?е?е кроз векове, ?е дало огроман допринос карактеристикама га?ених би?ака. Одга?ивачи би?ака користе стакленике и различите технике да би добили три генераци?е по години и на та? начин остварили бо?е резултате.

Селекци?а и узга?а?е би?ака током двадесетих и тридесетих година 20. века су унапредили паш?аке на Новом Зеланду, а применом примитивних метода генетичког инже?еринга током 1950-их су произведене неке савремене сорте житарица.

По?опривредна механизаци?а [ уреди | уреди извор ]

По?опривредна механизаци?а ?е знача?но пове?ала ефикасност и продуктивност по?опривредне производ?е у односу на, у неким деловима света ?ош увек присутну праксу, кориш?е?а животи?а ( ко?и , мазге, волови , камиле, ламе и др.) код обраде по?а, жетве и превоза по?опривредних производа.

Авиони , хеликоптери , камиони, и трактори користе се у по?опривреди за сетву, запрашива?е против инсеката и контролу штеточина, превоз квар?иве робе, али и за борбу против шумских пожара. Радио и телевизи?а извештава?у о веома битним атмосферским променама и другим вестима као што су тржишни извешта?и ко?и се тичу по?опривредника. Рачунари поста?у незаме?иво помагало у управ?а?у по?опривредним газдинствима.

Према Национално? инже?ерско? академи?и из САД, по?опривредна механизаци?а ?е ме?у првих 20 инже?ерских достигну?а 20. века. Почетком 1900-их, ?едан амерички фармер ?е производио количину хране ко?а ?е подмиривала потребе 2,5 човека, док ?е данас ?едан фармер у ста?у да нахрани преко 130 ?уди. [1] . Ипак ова? напредак се пла?а огромним енергетским улага?има из необнов?ивих извора ( фосилна горива ).

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

По?опривреда Срби?е По?опривредне машине Сточарство Живинарство

Овчарство Пчеларство Припитом?ава?е Плодоред

Пластеници Стакленици ?убре?е Жетва

Повртарство Ора?е Контрола корова Хибридна семена

Навод?ава?е Монокултура Органска зем?орад?а Продужава?е годиш?их доба

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Министарство по?опривреде, трговине, шумарства и водопривреде Републике Срби?е
• Poljoprivredni forum
• Poljoprivredni oglasi
• Official website of the Food and Agriculture Organization (FAO) of the United Nations
• Official website of the United States Department of Agriculture (USDA)
  • Official website of the USDA's Agricultural Research Service
• Agriculture Research Guide from the Government Information Library of the University of Colorado, Boulder
• Agriculture material from the World Bank Group
• Bundesamt fur Statistik ? Landwirtschaft (Schweiz)
• Bundesamt fur Landwirtschaft (Schweiz)