По?едностав?ено кинеско писмо
Тип	Логограм
?езици	Кинески
Временски период	од 1956.
Породица	записи на оклопима кор?ача печатно писмо чиновничко писмо традиционално кинеско по?едностав?ено кинеско писмо
Сестрински систем	кан?и , чу ном , хан?а , китанско писмо , бопомофо
Правац	слева надесно
ISO 15924	Hans, 501
Ова? чланак садржи МФА фонетске симболе . Без одговора?у?е подршке, можда ?ете видети упитнике, кути?е или друге симболе уместо уникод карактера.

По?едностав?ено кинеско писмо или упрош?ено кинеско писмо (по?ед. кин. ?化字 / ??字, трад. кин. 簡化字 / 簡體字, пин. Ji?nhuazi / Ji?nt?zi ), ?едан ?е од два стандардна комплета кинеских знакова, савременог кинеског писаног ?езика . Они се углавном теме?е на популарним рукописима курзивног облика ко?и се састо?е од графичких или фонетских симплификаци?а ?традиционалних“ облика ко?и су кориш?ени у штампаном тексту више од хи?аду година. Влада Народне Републике Кине унапре?у?е их за употребу приликом штампе у покуша?у да пове?а писменост. Писмо се службено користи у Народно? Републици Кини , Сингапуру , Малези?и и У?еди?еним наци?ама .

Традиционално кинеско писмо се тренутно користи у Републици Кини , Хонгконгу и Макау . Прекоморске кинеске за?еднице углавном користе традиционалне знакове, а упрош?ени знакови постепено доби?а?у популарност ме?у кинеским емигрантима. Истовремено, традиционално писмо пове?ава престиж у Народно? Републици Кини.

Упрош?ени облици карактера су направ?ени сма?ива?ем бро?а потеза и по?едностив?а?ем облика знача?них традиционалних кинеских знакова. Неки знакови су по?едностав?ени користе?и регуларна правила, на прим?ер, заменивши све по?аве одре?еног дела са ?едноставни?ом вари?антом. Ме?утим, неки знакови су по?едностав?ени нерегуларно, а неки упрош?ени карактери су по?едностав?ени друкчи?е и непредвид?иво у односу на традиционалне знакове. Коначно, многи знакови су нетакнути током по?едностав?е?а и тако су они исти у традиционалном и упрош?еном кинеском писму.

Величина промена [ уреди | уреди извор ]

Изда?е: ?Комплетан списак упрош?ених карактера“ ( кин : ?化字?表 ), на?ав?ен у 1986. години, садржи с?еде?е:

• Нацрт 1, ко?а садржи 350 по?единачних упрош?ених карактера, ко?и никада не могу да се користе као упрош?ене компоненте карактера
• Нацрт 2, ко?и садржи 132 упрош?ених карактера и 14 упрош?ених к?учева ко?и се не могу самостално коистити
• Нацрт 3, списак 1753 карактера ко?и су упрош?ени у складу са нацртом 2. Ова листа ни?е исцрп?ена, тако да карактер ко?и може бити упрош?ен у складу са нацртом 2 треба бити упрош?ен иако се ни?е по?авио у нацртима 1, 2 или 3.

Изда?е: ?Сери?а ?едан организаци?а списка вари?антних карактера“ ( пин : Di yi pi yitizi zhengli biao ) об?аш?ава неке од разлика изме?у правописа континенталне Кине и Хонгконга и Та?вана. Иако то нису техничка ?упрош?е?а“, они се често гледа?у као такве, ?ер ?е кра??и ефекат исти. Садржи 1027 вари?антних карактера ко?и се сматра?у застарелим од коначне ревизи?е 1993. године. Неки од ?их су застарели у Та?вану и Хонгконгу а други су и да?е у употреби.

Након Другог св?етског рата, и ?апан ?е упростио низ кинеских знакова ( кан?и ) ко?и се користи у ?апанском ?езику . Нови облици се зове схин?итаи . У односу на кинеску, ?апанска реформа ?е била више усм?ерена, утичу?и на само неколико стотина карактера и зам?е?у?е их са по?едностав?еним облицима, од ко?их су ве?ина ве? у употреби у ?апанском рукописним оригиналима. Бро? знакова, ко?и се користи, тако?е ?е сма?ен и формални спискови знакова ко?и треба да се науче током сваког разреда школе су основани.

Порекло и истори?а [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е ве?ина упрош?ених кинеских слова ко?и се данас употреб?ава?у, резултат рада комиси?а владе Народне Републике Кине педесетих и шездесетих година двадесетог века, по?едностав?е?е слова потиче од при?е формаци?е Народне Републике Кине 1949. године.

Курзивни писани текст скоро увек садржи упрош?ена слова. Упрош?ени облици ко?и се користе у штампаном тексту су увек посто?али. Они датира?у чак из династи?е ?ин (221 ? 206. п. н. е.), иако су рани?и покуша?и упрош?е?а у ствари резултовали пове?а?ем знакова.

?едан од на?рани?их предлагача за упрош?е?е ?е Луфеи Куи , ко?и ?е предложио 1909. године да се користе по?едностав?ени карактери у образова?у. У годинама након Покрета 4. ма?а 1919. године, многи антиимпери?алистички кинески интелектуалци су тражили начине да модернизу?у Кину. Традиционална култура и вредност, као што ?е Конфуци?анизам ?е била оспорена. Затим, ?уди у покрету су сматрали да ?е традиционални кинески систем писа?а препрека за модернизаци?у Кине и зато су предложили да се започне реформа. Предложено ?е да се кинески систем писа?а по?едностави или потпуно укине.

Фу Синиан , ?едан од во?а Покрета 4. ма?а , ?е звао кинеске карактере: ?писа?е демона волова и богова зми?а“.

Лу С?ин , познати кинески аутор у 20. веку, из?авио ?е: ?Ако кинеска слова не буду уништена, Кина ?е умрети“.

Тридесетих и четрдесетих година двадесетог века, разговори о упрош?е?у слова су се водили унутар Куоминтанг владе. Велики бро? кинеских интелектуалаца и писаца су ве? дуго тврдили да ?е се пове?ати писмености у Кини ако се упросте кинеска слова. ^[1] 324 упрош?ених слова ко?е ?е прикупио ?и?ен С?уентунг службено су уведени 1935, као табела 1. сери?е упрош?ених слова али су суспендовани 1936. године.

Народна Република Кина ?е издала сво? први круг званичних по?едностав?е?а слова у два документа, први 1956, а други 1964. године. Педесетих и шездесетих година, док ?е конфузи?а око упрош?е?а слова и да?е бу?ала, прелазни карактери ко?и су мешали по?едностав?ене делове са деловима ко?и ?е требало да буду ?ош упрош?ени су се по?авили на кратко време, а затим нестали.

Унутар Кине да?е упрош?ава?е слова ?е постало повезано са левичарима Културне револуци?е , што ?е кулминирало другим таласом упрош?ава?а слова (познато као ер?и?ен ), ко?и су об?ав?ени 1977. Делом због неудобности ко?а се осе?ала након Културне револуци?е и Маове смрти, други круг упрош?е?а ?е лоше прим?ен, и 1986. власти су потпуно повукле други талас.

Касни?е исте године, власти су донеле коначан списак упрош?е?а, ко?а ?е идентична спуску из 1964. године, осим за шест промена ук?учу?у?и и три слова ко?а су упрош?ена у првом кругу.

Након прекида упрош?ива?а другог круга, НР Кина ?е из?авила да ?е желела да држи кинески правопис стабилним. Годинама касни?е 2009. године, кинеска влада ?е об?авила велику ревизи?у списка на ко?о? има 8300 знакова. Никаква нова упрош?е?а нису уведена. Ме?утим, шест слова ко?а су претходно наведене као ?традиционални“ облик ко?и су биле упрош?ене, као и 51 других ?вари?анта“ ликова су вра?ена на стандардном списку. Поред тога, ортографи?е (нпр. облик потеза) за 44 знакова су се мало измениле.

Управа за ?език ?е прогласила време отвореног коментара до 31. августа 2009 . за повратне примедбе од ?авности. ^[2]

Сингапур ?е прошао кроз три узастопна круга упрош?е?а слова, коначно стижу?и на исти скуп по?едностав?ених карактера као Кина. Први круг, ко?и се састо?и од 498 по?едностав?ених слова од 502 традиционални слова, прогласило ?е Министарство просвете 1969. године. Други круг, ко?и се састо?и од 2287 по?едностав?ених слова, проглашен ?е 1974. Други скуп ?е имао 49 разлика од кинеског система, ко?е су биле укло?ене у финално? рунди 1976. Године 1993, Сингапур ?е усво?ио шест ревизи?а од стране Кине 1986. године. Ме?утим, за разлику од Кине где се лична имена могу регистровати само користе?и упрош?ена слова, родите?и има?у опци?у регистрова?а имена деце традиционалним словима у Сингапуру.

Малези?а ?е прогласила скуп упрош?ених слова 1981. године, ко?е су биле потпуно идентичне упрош?еним словима ко?е су се користили у континентално? Кини. Школе на кинеском ?езику користе ова слова.

Начин упрош?е?а [ уреди | уреди извор ]

Посто?и неколико начина на ко?и су карактери упрош?ени:

1. Зам?е?ива?ем компликоване компоненте за?едничких карактера са упрош?еним облицима:
   • 對 → ? ; 觀 → ? ; 風 → ? ; итд.
2. Пром?ена фонетике:
   • 潔 → ? ; ? → ? ; 極 → ? ; итд.
3. Изостав?а?ем целих делова:
   • 廣 → ? ; 寧 → ? ; 滅 → ? ; итд.
4. Кориште?е штампаног лика рукописних облика ( упрош : 草?楷化 ; трад : 草書楷化 ; пин : c?osh?k?ihua ):
   • 書 → ? ; 長 → ? ; 馬 → ? ; итд.
5. Усва?а?е древне форме ко?е су ?едноставни?и у облику:
   • ? → ? ; 網 → ? ; 傑 → 杰 ; итд.
6. Ствара?ем нових к?уч-к?уч спо?ева:
   • 體 → ? ; 塵 → ? ; ? → ? ; итд.
7. Ствара?ем нових к?уч-фонетичких спо?ева:
   • 護 → ? ; 驚 → ? ; 膚 → ? ; итд.
8. Спа?а?ем карактера у други ?едан ко?и звучи исто или слично:
   • 餘 → 余 ; 穀 → 谷 ; 後 → 后 ; итд.
9. Спа?а?ем неколико карактера у новостворени и ?едноставни?и карактер:
   • 髮 & 發 → ? ; ? & 盡 → ? ; итд.
10. Систематично упрош?ава?е облика, тако да сваки лик ко?и га користи се упрош?у?е:
    • 門 → ? ; 閉 → ? ; 問 → ? ; итд. (два изузетка на ову врсту по?едностав?ива?а су ри?ечи за ?отворен“: 開 → ? , и ри?еч за ?затворен“ 關 → ? где ?е к?уч за врата ( 門 ) потпуно изостав?ен.)

Зато што су традиционални карактери понекад спо?ени, збу?еност може да настане када класични кинески текстови су штампани у упрош?еним карактерима. У ри?етким случа?евима, упрош?ени карактери заправо поста?у у ?едан или два потеза сложени?и од сво?их традиционалних карактера због логичке ревизи?е. ?едан прим?ер овога ?е 搾 ко?и мапира на претходно посто?е?у вари?анту форме ? . К?уч ?рука“ на лево? страни ( ? ) са три потеза, ?е заме?ен са ?стабло“ к?учем ( 木 ), са четири потеза.

Дистрибуци?а и кориште?е [ уреди | уреди извор ]

Народна Република Кина, Сингапур и Малези?а углавном користе упрош?ена слова. Они се по?ав?у?у врло ретко у штампаном тексту произведено у Хонгконгу, Макау, Та?вану, и прекоморским кинеским за?едницама , али поста?у све више распростра?ени откад се Кина отвара према свету.

Насупрот томе, континентална Кина уви?а пове?а?е кориште?а традиционалних облика, где се често користе на знацима и логоима.

Веб странице [ уреди | уреди извор ]

Радна група WWW Конзорци?ума за интернационализаци?у препоручу?е кориште?е ?езичке ознаке zh-Hans за вредност атрибута за ?език и ?езилког садржа?а ( Content-Language ) да би се навело да ?е садржа? странице у упрош?еним кинеским словима.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

По?едностав?ено кинеско писмо на Викимеди?ино? остави .