한국   대만   중국   일본 
Запосле?е ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Запосле?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Послодавац )

Економи?а
Еконими?а по реги?ама
Општи аспекти
Методологи?а
По?а и поделе
Економске идеологи?е

Запосле?е се заснива уговором изме?у послодавца и запосленог. Запосле?е ?е битан елемент друштвене сигурности, осе?а?а напретка и стручног идентитета , док губитак посла може бити изузетно стресан и довести особу у ста?е соци?алне потребе. Друштва са високим стопама незапослености неминовно успорава?у сопствени напредак неискориш?ава?ем ?удских ресурса, соци?алним издацима и пове?а?ем бро?а становника ко?и живе испод границе сиромаштва.

Запослени и послодавци [ уреди | уреди извор ]

Запослени доприноси раду и стручности подухвату послодавца или особе ко?а води посао или предузе?е и обично се ангажу?е да обав?а специфичне дужности ко?е су упаковане у посао . [1] У корпоративном контексту, запослени ?е особа ко?а ?е ангажована да редовно пружа услуге компани?и у замену за надокнаду и ко?а не пружа ове услуге као део самосталног послова?а . [2]

Независни изво?ач [ уреди | уреди извор ]

Пита?е ко?е се наме?е у ве?ини компани?а, посебно оних ко?е су у гиг привреди , ?есте класификаци?а радника. Многи радници ко?и обав?а?у послове често се ангажу?у као независни изво?ачи .

Да би се радник категорисао као самостални изво?ач, а не као запослени, независни изво?ач мора да се договори са наручиоцем шта ?е бити готов производ рада, а затим изво?ач контролише средства и начин постиза?а же?еног резултата. Друго, независни уговарач нуди услуге широ? ?авности, а не само ?едном предузе?у, и одговоран ?е за исплату пла?а?а од стране кли?ента, пла?а?е ненадокна?ених трошкова и обезбе?ива?е сопствених алата за завршетак посла. Тре?е, однос странака се често доказу?е писаним споразумом ко?и прецизира да ?е радник независни уговарач и да нема право на бенефици?е запослених; услуге ко?е пружа радник нису к?учне за послова?е; а веза ни?е тра?на. [3]

Као општи принцип радног права, у С?еди?еним Америчким Државама посто?и разлика изме?у агента и независног уговарача. Подразумевани статус радника ?е запослени осим ако нису испу?ене посебне смернице, што се може утврдити АБЦ тестом. [4] Дакле, раз?аш?е?е да ли ?е неко ко обав?а посао од почетка самостални изво?ач или запослени, и одговара?у?и однос према ?има, касни?е може спасити компани?у нево?а.

Под условом к?учних околности, ук?учу?у?и и оне као што ?е да ?е радник редовно пла?ен, да прати задате сате рада, да ?е снабдевен алатима од послодавца, да га послодавац помно прати, у име послодавца, ради само за ?едног послодавца у време, они се сматра?у запосленим, а послодавац ?е генерално бити одговоран за сво?е поступке и бити у обавези да им да?е бенефици?е. [5] [6] Слично томе, послодавац ?е титулар патента на било ком проналаску ко?и ?е створио запослени ?уна?м?ен да измиш?а“, чак и у одсуству уступа?а проналазака. Насупрот томе, компани?а ко?а наручи дело од независног уговарача не?е поседовати ауторска права осим ако компани?а не обезбеди или писмени уговор у коме се наводи да ?е то ?дело направ?ено за изна?м?ива?е“ или писмени пренос ауторских права. Да би остао зашти?ен и избегао тужбе, послодавац мора бити свестан те разлике. [7]

Однос послодавац-радник [ уреди | уреди извор ]

Контрола послодаваца и мена?ера унутар организаци?е почива на многим нивоима и има важне импликаци?е како на особ?е тако и на продуктивност, при чему контрола чини основну везу изме?у же?ених резултата и стварних процеса. Послодавци мора?у уравнотежити интересе као што ?е сма?е?е ограниче?а плата са максимизаци?ом продуктивности рада како би постигли профитабилан и продуктиван радни однос.

Радна снага / запош?ава?е [ уреди | уреди извор ]

Главни начини на ко?е послодавци могу да прона?у раднике, а ?уди да прона?у послодавце су огласи за послове у новинама (путем класификованих огласа ) и на мрежи, ко?и се тако?е назива?у огласним плочама . Послодавци и они ко?и траже посао тако?е се често налазе преко професионалних консултаната за запош?ава?е ко?и доби?а?у провизи?у од послодавца да прона?у, прегледа?у и изаберу одговара?у?е кандидате. Ме?утим, студи?а ?е показала да такви консултанти можда нису поуздани када не користе утвр?ене принципе у одабиру запослених. [8] Традиционални?и приступ ?е са знаком ?Тражи се помо?“ у об?екту (обично окачен на прозор или врата или постав?ен на пулт продавнице). [9] [10] Процена различитих запослених може бити прилично напорна, али постав?а?е различитих техника за анализу ?ихових вештина како би се измерили ?ихови таленти у по?у може бити на?бо?е кроз процене . Послодавац и потенци?ални запослени обично предузима?у додатни корак упознава?а кроз процес интерв?уа за посао .

Вики-тренинг са запосленима Регионалног института за културу у Катовицама 2002.

Обука и разво? [ уреди | уреди извор ]

Обука и разво? се односе на насто?а?е послодавца да новозапосленог оспособи са неопходним вештинама за обав?а?е посла и да помогне запосленом да расте унутар организаци?е. Одговара?у?и ниво обуке и разво?а помаже да се побо?ша задово?ство послом запослених . [11]

Зарада [ уреди | уреди извор ]

Право на зараду (плату) ?е ?едно од на?знача?ни?их права радника из радног односа. На износе зараде утичу два основна фактора: вредност радне снаге по?единца и ста?е на тржишту радне снаге, али ?е законом по правилу прописана минимална цена рада. [12] Посто?и много начина на ко?е се запослени пла?а?у, ук?учу?у?и зараду по сату, рад по комаду , годиш?у плату или напо?нице (при чему се ово послед?е често комбину?е са другим обликом пла?а?а). На пословима прода?е и пословима са некретнинама, запосленом се може исплатити провизи?а , проценат од вредности робе или услуга ко?е ?е продао. У неким областима и професи?ама, запослени могу имати право на бонус ако испуне одре?ене ци?еве. Неки руководиоци и запослени могу бити пла?ени у акци?ама или опци?ама на акци?е, што ?е приступ компензаци?и ко?и има додатну корист, са тачке гледишта компани?е, ?ер помаже у ускла?ива?у интереса примаоца накнаде са учинком компани?е.

Према доктрини нев?ерног слуге , доктрини према законима бро?них држава у С?еди?еним Државама, а посебно закону државе ?у?орк , запослени ко?и се понаша на нев?еру према свом послодавцу мора изгубити сву надокнаду ко?у ?е примио током периода свог нело?алност. [13] [14] [15] [16] [17]

Бенефици?е запослених [ уреди | уреди извор ]

Бенефици?е запослених су различите накнаде ко?е се не односе на плате ко?е се пружа?у запосленима поред ?ихових плата или дневница. Бенефици?е могу ук?учивати: станова?е (ко?е обезбе?у?е послодавац или послодавац), групно осигура?е (здравствено, стоматолошко, животно итд.), заштиту прихода од инвалидности, пензи?е, дневни боравак, надокнаду школарине, болова?е, одмор (пла?ен и непла?ен), соци?ално осигура?е, подела добити, финансира?е образова?а и друге специ?ализоване бенефици?е. У неким случа?евима, као што су радници запослени у уда?еним или изолованим регионима, бенефици?е могу ук?учивати оброке. Бенефици?е запослених могу побо?шати однос изме?у запосленог и послодавца и сма?ити флуктуаци?у особ?а. [18]

Организациона правда [ уреди | уреди извор ]

Организациона правда ?е перцепци?а и просу?ива?е запосленог о поступа?у послодавца у контексту правичности или правде. Акци?е ко?е произилазе да утичу на однос запослени-послодавац тако?е су део организационе правде. [19]

Организова?е радне снаге [ уреди | уреди извор ]

Запослени се могу организовати у синдикате или синдикате , ко?и представ?а?у радну снагу за колективно преговара?е са мена?ментом организаци?а о условима рада, уговору и услугама. [20]

Престанак радног односа [ уреди | уреди извор ]

Престанак радног односа за радника ствара бро?не соци?ално-економске проблеме. ?едан од главних ци?ева радног права ?есте да ограничи могу?ности послодавца као економски ?аче стране да сво?ево?но окончава радни однос противно во?и запосленог. Ме?ународна организаци?а рада (МОР) ?е први пут донела одредбе о престанку радног односа у Препоруци бр. 119 из 1963. године о престанку радног односа на иници?ативу послодавца. Ме?утим, то ни?е било дово?но, па ?е МОР дета?ни?е уредила концепт престанка радног односа доноше?ем Конвенци?е бр. 158 о престанку радног односа на иници?ативу послодавца и везане Препоруке бр. 166 из 1982. године. У суштини, било ?е неопходно ограничити престанак радног односа само на случа?еве када посто?е "ва?ани разлози" (основи) предви?ени законом. Према Конвенци?и бр. 158. МОР, ва?ани разлози за ?еднострани отказ уговора о раду од стране послодавца мора?у бити везани за:

1) сво?ства радника ? непоседова?е стручних способности и зна?а неопходних за обав?а?е рада, неостварива?е резултата рада, упу?ива?е на издржава?е казне затвора итд.

2) понаша?е радника ? повреде радних обавеза, непоштова?е радне дисциплине и др., или

3) потребе послодавца ? пре свега, ако посто?и вишак запослених .

Радни однос може престати само из разлога ко?и су прописани законом, али се примери рад?и ко?е представ?а?у дисциплинску одговорност могу прописивати и другим актима или уговором о раду. Законом ?е забра?еном да послодавац откаже запосленом уговор о раду по било ком основу за време трудно?е, породи?ског одсуства, одсуства због неге детета или одсуства због посебне неге детета. У сваком случа?у, акт ко?ом преста?е радни однос мора бити донет у писано? форми. [21] [12]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Archer, Richard; Borthwick, Kerry; Travers, Michelle; Ruschena, Leo (2017). WHS: A Management Guide (4 изд.). Cengage Learning Australia. стр. 30?31. ISBN   978-0-17-027079-3 . Приступ?ено 2016-03-30 . ? The most significant definitions are 'person conducting a business or undertaking' (PCBU). 'worker' and 'workplace'. [...] 'PCBU' is a wider ranging term than 'employer', though this will be what most people understand by it. ”  
  2. ^ Ristau, Robert A. (2010). Intro to Business . Cengage Learning . стр. 74. ISBN   978-0-538-74066-1 .  
  3. ^ Bagley, Constance E. The entrepreneur's guide to law and strategy . ISBN   978-1-285-42849-9 . OCLC   953710378 .  
  4. ^ Dynamex Operations West, Inc. v. Superior Court , 4 , 30. 4. 2018, стр. 903 , Приступ?ено 2020-03-30  
  5. ^ ?Overview of Independent Contractor Guidelines” . Findlaw (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2020-03-30 .  
  6. ^ ?Employer Liability for Employee Conduct” . Findlaw (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2020-03-30 .  
  7. ^ Bagley, Constance E. The entrepreneur's guide to law and strategy . ISBN   978-1-285-42849-9 . OCLC   953710378 .  
  8. ^ Dakin, Stephen; Armstrong, J. Scott (1989). ?Predicting job performance: A comparison of expert opinion and research findings” (PDF) . International Journal of Forecasting . 5 (2): 187?94. doi : 10.1016/0169-2070(89)90086-1 .  
  9. ^ J. Mayhew Wainwright . Report to the Legislature of the State of New York by the Commission appointed under Chapter 518 of the laws of 1909 to inquire into the question of employers' liability and other matters (Извешта?). J. B. Lyon Company. стр. 11,50,144.  
  10. ^ Ristau, Robert A. (2010). Intro to Business . Cengage Learning . стр. 74. ISBN   978-0-538-74066-1 .  
  11. ^ Deakin, Simon; Wilkinson, Frank (2005). The Law of the Labour Market (PDF) . Oxford University Press.  
  12. ^ а б Simonovi?, Dragoljub (2020). RADNO PRAVO sa tekstom Zakona o radu . Beograd: Projuris. стр. 70. ISBN   9788681848036 .  
  13. ^ Glynn, Timothy P.; Arnow-Richman, Rachel S.; Sullivan, Charles A. (2019). Employment Law: Private Ordering and Its Limitations . Wolters Kluwer Law & Business. ISBN   9781543801064 — преко Google Books.  
  14. ^ Annual Institute on Employment Law . 2 . Practising Law Institute. 2004 — преко Google Books.  
  15. ^ New York Jurisprudence 2d . 52 . West Group. 2009 — преко Google Books.  
  16. ^ Labor Cases . 158 . Commerce Clearing House. 2009 — преко Google Books.  
  17. ^ Kaufman, Ellie (19. 5. 2018). ?Met Opera sues former conductor for $5.8 million over sexual misconduct allegations” . CNN .  
  18. ^ Marx, Karl (1847). ?Chapter 2” . Wage Labour and Capital .  
  19. ^ Marx, Karl (1847). ?Chapter 2” . Wage Labour and Capital .  
  20. ^ Ellerman 1992 .
  21. ^ Бркови?; Урдареви?; Анти? (2016). Практикум за радно и соци?ално право . Београд: Службени гласник. стр. 237?240.  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Запосле?е на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Запосле?е&oldid=27738167 ”