Посланица

Епистола или посланица ?е ?авно писмо упу?ено ?едно? особи или групи ?уди. ^[1] Ова? жанр ?е био уобича?ен у старом Египту . Познате су и новозаветне посланице апостола упу?ене хриш?анима , на пример Павлове посланице.

Петрарка [ уреди | уреди извор ]

Откри?е Цицеронових епистола ?е навело Франческа Петрарку да их и он пише. Све епистоле ?е писао на латинском ?езику ?ер ?е тежио обнав?а?у антике . Трудио се да их пише што чисти?им, античким латинским. Необично ?е то што ?е Петрарка у сво?им епистолама писао великанима прошлости као да су живи. За схвата?е Петраркиних унутраш?их мука и за схвата?е свих димензи?а ?егове личности , важна су ова писма.

К?иге епистола:

Familiares - 24 к?иге, 350 писама. То су лична писма, у ко?има се обра?ао филозофима и писцима антике као савременицима и као ?еднакима. Пише Цицерону , Аристотелу , Хомеру , Вергили?у .
Seniles - 17 к?ига, 125 писама. Писана су у старости и нису завршена. Она представ?а?у наставак Familiares . Ова збирка садржи писмо Posterati , упу?ено потомцима. Претпостав?а се да ?е ?име требало да заврши ову збирку. У ?ему ?е дао сво?у идеализовану биографи?у , ?ер му ?е било ?ако битно шта ?е потомци мислити о ?ему и какав ?е остати упам?ен.
Sine nomine - 19 писама, ко?а се баве политичким темама. Ни?е наводио имена по?единаца да их не би компромитовао.
Varie - разна писма ко?а нису обухва?ена другим збиркама. Има их око шездесет.
Epistole metricae - 66 писама у стиху. Говорио ?е о имитаци?и - како ученик треба да подражава учите?а, тако и писац у односу на антику ?треба да буде као пчела ко?а сакуп?а од цвета до цвета“.