Стела
Полиби?а
Полиби?е
(
грч.
Πολ?βιο?
; око 203 ? 118. п. н. е.) ?е био
грчки
историчар. ?егово на?познати?е дело су
Истори?е
, ко?е покрива?у период изме?у 264. и 146. године пре н. е. Сматра се наследником
Тукидида
и претечом истори?ског истражива?а у данаш?ем смислу, пре свега због свог систематичног трага?а за узроцима истори?ских дога?а?а и процеса.
Полиби?е ?е главни извор за рану римску истори?у т?. за истори?у Римске Републике након осва?а?а Итали?е. Посебно ?е знача?ан као извор за истори?у Пунских ратова ?ер ?е писао на?ближе тим дога?а?има од нама сачуваних извора, а о тре?ем Пунском рату сведочи као директни посматрач. Главни разлог ?егове упознатости са римском истори?ом ?е та? што ?е провео ?е 16 година у Риму као зароб?еник пошто ?е претходно био ?едан од во?а противримског
Аха?ског савеза
у Грчко?. У Риму ?е постао учите? и при?ате? младог Сципиона Емили?ана, при?ате?ство са ?им му ?е помогло да посматра изблиза на?битни?е дога?а?е Римске Републике. Тамо ?е тако?е имао прилике да посматра изблиза организаци?у и функциониса?е Римске државе и ?ему припада слава да ?е први извршио ?ену политичку анализу.
Ме?утим, основне иде?е од ко?их ?е он пошао нису изворно ?егове ве? углавном иде?е
Платона
и
Аристотела
. Прва ?е иде?а о посто?а?у правилних и изопачених облика влада. Друга ?е о цикличном сме?ива?у ових облика сходно извесно? законитости. Тре?а ?е иде?а о томе да ?е на?бо?а мешовита влада.
Полиби?е усва?а Аристотелову класификаци?у облика државе, по ко?о? има шест облика, три правилна и три изопачена:
монархи?а
,
аристократи?а
и
демократи?а
и
тирани?а
,
олигархи?а
и
охлократи?а
(изопачен облик демократи?е). Полиби?е ?е посебну паж?у посветио утвр?ива?у законитости у сме?ива?у ових облика.
Према Полиби?у, први облик владе ?есте владавина ?едног, заснована на сили као последица слабости маса услед поплава и других несре?а. Са разво?ем друштва по?ав?у?е се иде?а правде и самодржац почи?е да влада на основу правде и пристанка маса, а не на основу силе ? тиме ?е остварена монархи?а. Али поступно кра? преста?е да пошту?е правду и претвара се у тиранина. Отпором против ?ега руководе на?бо?и ?уди ко?и заводе аристократи?у. Ова се ме?утим кваре?ем претвара у олигархи?у, а ова, опет, изазива револт маса и демократи?у. Кад народ постане са сво?е стране тиранин, онда ?е то охлократи?а. Ова? облик опет изазива владу ?едног новог деспота, ко?а се заснива на сили и циклус почи?е испочетка.
По ?ему, ако се жели пости?и стабилна влада, мора се успоставити мешовит облик државе, ко?и су препоручивали Платон и Аристотел. Полиби?е мешовиту владу схвата буквално, за разлику од поменутих, дакле као мешавину равноправних елемената разних облика. Притом ?е развио и ?едну врсту теори?е о подели и равнотежи власти. У ?егово? влади су помешана три облика ? монархи?а, аристократи?а и демократи?а. Конзули у ?о? представ?а?у монархи?у, Сенат аристократи?у а Скупштина демократи?у и они се ме?усобно ограничава?у и контролишу. Полиби?е ?е претходник
Монтеск?еа
.
Полиби?у се припису?е и метод шифрова?а порука уз помо? ?Полиби?евог квадрата“, у ко?ем се слова распоре?у?у слева надесно и одозго надоле у систему од 5 х 5 квадрата ко?и су изнад и са леве стране означени са по 5 бро?ева. На основу бро?них шифара и укршта?а колоне и реда доби?а?у се по?единачна слова шифроване поруке.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Академске
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|