План РАМ , тако?е познат као Операци?а РАМ , План Брана или Бедем-91 , био ?е во?ни план разви?ен током 1990. године и финализован у Београду у Срби?и , током састанка о во?но? стратеги?и у августу 1991. од стране групе високих српских официра. ?угословенске народне арми?е (?НА) и струч?ака из Оде?е?а за психолошке операци?е ?НА. ?егова сврха ?е била организова?е Срба ван Срби?е, учврш?ива?е контроле над Српском демократским странком (СДС) и припрема оруж?а и муници?е у насто?а?у да се успостави држава у ко?о? би "сви Срби са сво?им територи?ама живели за?едно у исто? држави".

Планира?е и цуре?е информаци?а [ уреди | уреди извор ]

План РАМ (?оквир“) ?е разви?ен током 1990. године. ^[1] Финализован ?е у Београду , Срби?а током састанка о во?но? стратеги?и у августу 1991. од стране групе српских официра ?угословенске народне арми?е (?НА), ме?у ко?има су били генерал Благо?е А?и? , генерал-ма?ор Милан Гверо , ма?ор Чедо Кнежеви? , потпуковник Раденко Радинови? и генерал Александар Васи?еви? , ^[2] и струч?аци Оде?е?а за психолошке операци?е ?НА. ^[3] Истог месеца председник Срби?е Слободан Милошеви? и Радован Кара?и? састали су се да разговара?у о томе када да нападну Босну и Херцеговину током чега ?е Кара?и?у речено да ?е му ускоро сти?и оруж?е од генерала Николе Узелца , команданта ?НА Ба?а Луке . ^[4] Током разговора Милошеви? ?е поменуо РАМ, пита?у?и Кара?и?а ?Знаш ли шта ?е РАМ?“, на шта ?е Кара?и? позитивно одговорио. Милошеви? и Кара?и? су били у редовном контакту телефоном. ^[5]

Септембра 1991. посто?а?е РАМ плана процурео ?е од стране ?угословенског преми?ера Антеа Маркови?а , а ?егови дета?и су об?ав?ени у београдском неде?нику Време . ^[6] Он каже да ?е ?лини?а ?асно успостав?ена изме?у српске владе, во?ске и српских политичара у Босни и Херцеговини. Знам ?ер сам чуо да ?е Милошеви? наредио Кара?и?у да ступи у контакт са генералом Узелцем и да нареди, по одлуци састанка во?не хи?ерархи?е, да се подели оруж?е и да се наоружа и употреби ТО Кра?ине и Босне у реализаци?и плана РАМ.“ ^[7] Оптужио ?е ?НА да се ?ставила директно у службу ?едне стране“ ^[8] и тражио да ?угословенски министар одбране Ве?ко Кади?еви? и А?и? поднесу оставке, тврде?и да су ?их дво?ица ?водли сопствени рат у Хрватско?“ и да су договорили та?ни договор о оруж?у са конзервативним во?ним во?ама Сов?етског Савеза током ?ихове посете Москви у марту 1991. године. Маркови? ?е притиснуо Кади?еви?а да прокоментарише план РАМ-а. ^[9] Транскрипт снимка ко?и ?е процурио каже: ^[7]

Милошеви?: Иди код Узелца, он ?е ти све ре?и. Ако имате било каквих проблема, позовите ме.

Кара?и?: Имам проблема доле у ??Купресу. Неки тамош?и Срби су прилично непослушни.

Милошеви?: Можемо да се носимо са тим. Само зови Узелца. Не брини, има?еш све. Ми смо на??ачи.

Кара?и?: Да, да.

Милошеви?: Не брините. Док посто?и во?ска, нико нас не може дирати... Не брините за Херцеговину, Момир [Булатови?, председник Црне Горе] ?е поручио сво?им ?удима: 'Ко ни?е спреман да гине у Босни, нек иступи пет корака напред.' Нико то ни?е урадио.

Кара?и?: То ?е добро... Али шта се дешава са бомбардова?ем у ?

Милошеви?: Данас ни?е добар дан за ваздухопловство. Европска за?едница заседа.

Време ?е известило да су, поред проглаше?а аутономи?а Срба у БиХ, учи?ени напори да се српска села и градови у Босни и Херцеговини наоружа?у ?ош 1990. године и настав?ени су до 1991. године. У ?ему ?е дета?но описано порекло оруж?а и умешаност ?НА у то пита?е. ^[8] Током су?е?а Милошеви?у пред Ме?ународним кривичним судом за бившу ?угослави?у , на снимку пуштеном 8. ?ула 1991. се каже: ^[10]

Милошеви?: Од стратешког знача?а ?е буду?ност РАМ-а, знате шта ?е РАМ?

Кара?и?: Да, све знам, све знам.

Милошеви?: Ба?алучка група ?е способна и мобилна.

Кара?и?: Добро.

Милошеви?: Дакле, имате под ?едан, да се побринете да ?е способна и мобилна и да нема проблема. И друго, да се за ?едан сат ?авите Узелцу са освртом на споразум.

Милошеви? ?е касни?е тврдио да ?е РАМ кодно име ко?е указу?е на прелазак на сигурне комуникаци?е и да не представ?а ратни план, иако се такав прелазак накнадно ни?е десио ^[11] , а Милошеви? ни?е об?аснио зашто. ^[10] Хрватски историчар Давор Мари?ан ?е накнадно описао тврд?е о плану РАМ-а као засноване на посредним доказима, рекавши да ажурирано: 2012. ^{[ажурира?е]} године нису дати конкретни докази о плану . ^[12]

Цуре?е информаци?а из септембра 1991. узнемирило ?е владу СР БиХ , ко?а ?е одлучила да прогласи независност 15. октобра. У то време, рат у Хрватско? био ?е у пуном ?еку, а српске акци?е у Босни и Херцеговини одражавале су акци?е Срба у Хрватско?. ^[6] У децембру 1991. Анте Маркови? ?е поднео оставку у знак протеста против прекомерног кориш?е?а ?угословенског бу?ета на во?ну потрош?у. ^[13]

Сврха плана [ уреди | уреди извор ]

Сврха плана била ?е организова?е Срба ван Срби?е, учврш?ива?е контроле над Српским демократским странкама (СДС) и припрема оруж?а и муници?е ^[1] у насто?а?у да се успостави држава у ко?о? би ?сви Срби са сво?им територи?ама живели за?едно у исто? држави". ^[6] У свом плану, официри су описали како ?е се арти?ери?а, муници?а и друга во?на опрема складиштити на стратешким локаци?ама у Хрватско?, а затим и у Босни и Херцеговини. Та?на полици?а би се користила у наоружава?у и обуци локалних Срба за ствара?е полици?ских снага и параво?них ?единица у "сенци" унутар Републике Српске Кра?ине и Босне и Херцеговине. ^[14] Ове организоване и наоружане параво?не снаге Срба требало ?е да формира?у Во?ску Републике Српске (ВРС). ^[15]

У спрово?е?у плана постигнут ?е консензус да командни ланац буде што ограничени?и и да личи на ?чету“. ^[16] Створена ?е неформална група са одабраним генералима ко?а ?е постала позната као Во?на лини?а. ^[1] На ?ено чело постав?ен ?е ?овица Станиши? , а као ?министар етничког чиш?е?а“ учествовао ?е Миха? Кертес . ^[17] Одре?ено ?е да ?е га руководити пуковник Же?ко Ражнатови? (Аркан), а да ?е генерал Ратко Млади? и генерал Андри?а Биорчеви? ^[18] координирати ?аутономне“ групе попут Белих орлова Во?ислава Шеше?а и Арканове Српске доброво?ачке гарде (СДГ). ^[16] ?ихово истражива?е ?е показало да се Бош?ацима ?морал, же?а за борбом и во?а могу лакше сломити нападом на жене, посебно малолетних и деце." ^[3] Према записнику, вари?анта РАМ плана написана ?е зак?учила да: ^[16]

Наша анализа понаша?а муслиманских за?едница показу?е да се морал, во?а и ратоборна природа ?ихових група могу нарушити само ако сво?у акци?у усмеримо на тачку где ?е верска и друштвена структура на?крхки?а. Мислимо на жене, посебно малолетне, и на децу. Одлучна интервенци?а на овим друштвеним личностима унела би забуну [...], изазива?у?и пре свега страх, а потом панику, што би довело до вероватног повлаче?а са територи?а ук?учених у ратне активности. У овом случа?у, нашим добро организованим, оштрим акци?ама морамо додати широку пропагандну кампа?у како би се паника пове?ала. Утврдили смо да координаци?а изме?у одлучних интервенци?а и добро планиране информативне кампа?е може изазвати спонтано бекство многих за?едница.

Владимир Сребров , политичар ко?и ?е за?едно са Кара?и?ем основао СДС, прочитао ?е РАМ план 1992. ^[19] и каже да су официри покренули велику кампа?у етничког чиш?е?а ?како би економски уништили Босну и потпуно истребили муслимански народ“. ^[14] Он ?е елаборирао да: ^[20]

План ?е 1980-их израдио Генералштаб ?угословенске народне арми?е (?НА). Он ?е предви?ао поделу Босне на две интересне сфере, што би довело до ствара?а Велике Срби?е и Велике Хрватске. Муслимане ?е требало подвргнути коначном реше?у: више од 50% ?их побити, ма?и део превести у православ?е, док ?е ?ош ма?и део - они са новцем, наравно - требало да оду у Турску, путем такозваног ?турског коридора“. Ци? ?е био потпуно очистити Босну и Херцеговину од муслиманске наци?е, и поделити државу дуж реке Врбас. Само име Босне требало ?е да нестане.

У сво?им покуша?има да прекли?е српске националисте да не спроводе план, српске милици?е су га затвориле и мучиле. ^[19]

Имплементаци?а [ уреди | уреди извор ]

Током 1990. и 1991. године, Срби у Хрватско? и Босни и Херцеговини су прогласили српске аутономне покра?ине, по неким тврд?ама, са намером да их касни?е у?едине и створе Велику Срби?у . ^[21] Године 1990. Територи?ална одбрана Босне ?е разоружана, арти?ери?а ?е била позиционирана да опколи ве?е градове, а известан бро? фабрика оруж?а пребачен ?е из Босне и Херцеговине у Срби?у. ^[5] Ве? у септембру или октобру 1990. ?НА ?е почела да наоружава Србе у БиХ и организу?е их у одреде. До марта 1991. ?НА ?е поделила око 51.900 комада ватреног оруж?а српским параво?ним ?единицама и 23.298 комада ватреног оруж?а СДС-у. ^[4] Као резултат операци?е, Срби у Хрватско? и БиХ су били ?добро наоружани“ до лета 1991. године. ^[22] Према историчару Ноелу Малколму, ?кораци ко?е су предузели Кара?и? и ?егова странка - ?аутономни региони“, наоружава?е српског становништва, ма?и локални инциденти, непрекидна пропаганда, захтев за ?заштитом“ савезне во?ске ? тачно ?е одговарало ономе што ?е ура?ено у Хрватско?. Мало посматрача могло би сум?ати да ?е ?едан план био у функци?и.“ ^[6] Комиси?а експерата У?еди?ених наци?а ?е испитала следе?е: ^[23]

Прво, параво?не снаге босанских Срба, често уз помо? ?НА, преузима?у контролу над тим подруч?ем. У многим случа?евима, српском становништву се каже да напусте то подруч?е пре него што наси?е почне. Ку?е несрпских становника су на мети уништава?а, а културни и верски споменици, посебно цркве и ?ами?е, уништени су. Друго, ова област потпада под контролу параво?них снага ко?е тероришу несрпско становништво насумичним убиствима, силова?има и п?ачкама. Тре?е, заузетим подруч?ем управ?а?у локалне српске власти, често у сарад?и са параво?ним групама. Током ове фазе, несрпски становници су заточени, премла?ени, а понекад и пребачени у зароб?еничке логоре где ?е дошло до да?ег злостав?а?а, ук?учу?у?и масовна убиства. Несрпски становници често бива?у отпуштени са посла, а имовина им ?е конфискована. Многи су били приморани да потпишу документе ко?има се одричу права на сво?е домове пре него што буду депортовани у друге делове зем?е.

У извешта?има ко?е ?е Аркан слао Милошеви?у, Млади?у и А?и?у наводи се да план напреду?е, уз напомену да ?е психолошки напад на бош?ачко становништво у Босни и Херцеговини био ефикасан и да треба да се настави. ^[24] Докази ко?е су прибавиле хуманитарне организаци?е, ук?учу?у?и У?еди?ене наци?е и Human Rights Watch , потвр?у?у да ?е политика силова?а била организована и спроведена. ?ихови налази су утврдили да ?е ?истражива?е, планира?е и координаци?а логора за силова?е била систематска политика српске владе и во?них снага са експлицитном намером ствара?а етнички чисте државе”. ^[3] UNCoE ?е зак?учио да су ?праксе етничког чиш?е?а, сексуалног напада и силова?а неке од страна спроводиле тако систематски да се снажно чини да су производ политике“. У накнадном извешта?у ?е навео да ?е ?убе?ен да ова гнусна пракса представ?а намерно ратно оруж?е у испу?ава?у политике етничког чиш?е?а“. ^[25]

У потрази за ?одлучном интервенци?ом” плана, Милан Деди? , командант тре?ег бата?она ВРС , известио ?е Кертеса да ?е: ?У центрима за расе?ена ?е 680 муслиманских жена на нашо? територи?и. Велики бро? ?их су трудне, посебно старости од петнаест до тридесет година. По оцени Бо?ка Келеви?а и Сми?ана Гери?а, психолошки ефекат ?е ?ак и зато се мора наставити“. Кертес ?е рекао српско? во?сци да: ^[26]

?угословенско Министарство унутраш?их послова, т?. Влада Срби?е не?е отварати истрагу о силова?има ?ер су она део активности психолошког и стратешког притиска во?ске. У складу са министарствима здрав?а и безбедности, а на захтев др Виде Манди? и пуковника Логинова, утвр?ено ?е да ?е одре?ени бро? дево?ака, колико ?е бити договорено, бити пребачено у Славони?у и Бара?у за потребе српских снага и тако?е за УНПРОФОР официре.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе  [ уреди | уреди извор ]