한국   대만   중국   일본 
Планинаре?е ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Планинаре?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Алпинизам
Алпинисти
Нематери?ално културно насле?е
Регион Итали?а , Шва?царска, Француска
Светска баштина Унеска
Унеско ознака 01471
Датум уписа 2019
Локаци?а уписа https://ich.unesco.org/en/RL/alpinism-01471
Пе?ач на послед?их неколико корака на 6.160 m (20.210 ft) [1] А?ландском врху у Непалу , 2004
Дурмитор , Црна Гора .
Стара планина , Срби?а .
Влашке планине, Срби?а .

Планинаре?е (тако?е алпинизам ) [2] ?е сет активности ко?е обухвата?у успон уз планину, при чему ?е ?едан од главних ци?ева осва?а?е врха. Активности везане за планинаре?е обухвата?у традиционалне спо?но пе?а?е , пешаче?е , ски?а?е , и прелаже?е преко ферата . [3] [4] [5] [6] Пе?а?е у сали , спортско планинаре?е и пе?а?е по стенама се обично исто тако сматра?у планинаре?ем. [7]

За разлику од ве?ине спортова, планинарству недоста?у широко приме?ена формална правила, прописи и управ?а?е; планинари се придржава?у великог бро?а техника и филозофи?а када се пе?у на планине. [8] Бро?ни локални алпинистички клубови подржава?у планинаре угош?у?у?и ресурсе и друштвене активности. Савез алпских клубова, Ме?ународна федераци?а за пе?а?е и планинаре?е (UIAA), ?е светска организаци?а за планинаре?е и пе?а?е, призната од стране Ме?ународног олимпи?ског комитета . [9]

Нематери?ално културно насле?е [ уреди | уреди извор ]

Алпинизам у Аустри?и , Итали?и и Шва?царско? ?е уписан 2019 . године на Унескову Репрезентативну листу нематери?алног културног насле?а човечанства. [10]

Алпинизам ?е традиционална физичка пракса ко?у карактерише за?едничка култура. Та за?едничка култура се састо?и од познава?а планинског окруже?а, истори?е праксе и повезаних вредности, као и специфичних вештина. Сем тих елемената неопходно ?е зна?е о природном окруже?у, промен?ивим временским условима и природним опасностима. Алпинизам као вештина се заснива и на естетским аспектима: алпинисти теже елегантним покретима пе?а?а, контемплаци?и пе?зажа и хармони?и са природним окруже?ем. Ова пракса разви?а етичке принципе ко?и су засновани на посве?ености сваког по?единца, као што ?е неостав?а?е тра?них трагова за собом и преузима?е обавезе пружа?а помо?и ме?у собом. Суштински део алпинистичког начина размиш?а?а ?е и осе?а? тимског духа, ко?и чини нит повезива?а алпиниста. [10]

Планинаре?е и планинари [ уреди | уреди извор ]

Велики бро? планинара има различите мотиве, а углавном су то: изазов, ужива?е у нетакнуто? природи и друже?е. Планинаре?е често захтева добру кондици?у, ?ер оно обухвата пе?а?е, силаже?е, ноше?е ранца итд. Искуство ?е потребно за кориш?е?е карте, компаса , висиномера , и друге опреме. Основна планинарска опрема подразумева ципеле, ?акну, ранац . Списак опреме за озби?ни?е планинарске експедици?е ?е дугачак. Он поред хране и воде подразумева пе?ачку опрему ( по?ас , прусик , карабинери , цепин , дерезе , шлем , штапови...), опрему за прено?иште ( шатор , вре?а , подлога), осталу опрему (наочаре за сунце, ски наочаре, батери?ска лампа , компас...) За време успона и силаска може до?и до непредви?ених околности. Планинари мора?у бити психички припрем?ени да и у на?тежим околностима ( магла , ветар , снег , киша , недостатак воде и хране, повреде, кварови опреме...) остану прибрани, помогну другима и безбедно приведу акци?у кра?у.

Висинска болест [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Висинска болест

Ци? вискогорства ?е осва?а?е врхова високих планина . На?чеш?е се под тим подразумева?у врхови преко 2000 метара надморске висине . При пе?а?у на високе планине долази до промена у организму, пре свега због тога што ваздушни притисак опада са пове?а?ем надморске висине.

Висина (у метрима) Атмосферски притисак (у милибарима)
0 1013
1000 899
2000 795
3000 701
4000 616
5000 540
6000 472

Извор: Ме?ународна авио организаци?а (International Civil Aviation Organization)

Као последица ма?ег притиска, крв ?е ма?е заси?ена кисеоником него на ма?им висинама. Организам се може донекле прилагодити овим условима. Срце куца брже, пове?ава се крвни притисак . Ме?утим, на ве?им висинама, организам се теже прилаго?ава. Тако наста?е висинска болест . Симптоми висинске болести су: главобо?а , несаница , губитак апетита, мучнина , повра?а?е , губитак мокре?а итд. Начини борбе против висинске болести су: бити у што бо?о? кондици?и, пити пуно течности, ?ести добро, добро се аклиматизовати. Аклиматизаци?а ?е постепено привикава?е организма на велику висину. Планинари на?чеш?е покушава?у да се аклиматизу?у по методу ?горе - доле“ ко?и подразумева такозване аклиматизационе успоне: пе?а?е на ве?е висине у току дана, а затим спушта?е и но?е?е на ма?о? висини. Тек после ?едног или више аклиматизационих успона, дефинитивно се настав?а да?е ка врху.

Врхови преко 8000 m [ уреди | уреди извор ]

Врх Гашербрум 2 , Химала?и .
Главни чланак: Врхови преко 8000 m

Посто?и 14 планинских врхова виших од 8000 m. Многи планинари покушава?у да осво?е ?Седам врхова“ , односно све врхове за ко?е важи да су на?виши врх континента на ком се налазе. Ретки су они ко?и покушава?у да осво?е свих 14 врхова виших од 8000 m. Сви ови врхови се налазе на Химала?има и то у четири зем?е: Непалу , Пакистану , Кини и Инди?и . Тежина се овде не огледа само у томе што су стене са ?ужне стране веома стрме, а клима са северне стране сурова, ве? и у чи?еници да ?е ваздух веома разре?ен. Због тога велики бро? пе?ача користи боце са кисеоником , ко?и, опет, представ?а?у додатни терет за ноше?е.

Путокази за туристе и планинаре на Старо? планини

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Као неки од на?рани?их планинарских успона у истори?и забележени су по?единачни успони Растка Нема?и?а на Атос (вероватно 1191 . године), Дантеа и Петрарке у 14. веку . ?едан од окидача интензивни?ег разво?а планинаре?а био ?е покрет повратка човека природи чи?и ?е носилац био Жан Жак Русо (1712-1778).

Прва планинарска организаци?а основана ?е у Лондону 1857 . године под називом Алпинистички клуб (Alpine club). Након тога овакви клубови оснива?у се у Аустри?и , Шва?царско? , Итали?и , Француско? итд. Шире?у покрета организованог планинаре?а допринео ?е и колони?ализам . Колони?алне силе, пре свега Велика Британи?а , шире?и сво?е територи?е и утица? шире и ?културу” организованог одласка у планине ради ?иховог упознава?а и ?осва?а?а” врхова.

Планинаре?е, као спорт и покрет, организовано ?е и разви?а се на националном и интернационалном плану. Пове?а?ем бро?а националних удруже?а и клубова у свету, настала ?е потреба за разво?ем сарад?е на ме?ународном нивоу. Као последица те потребе 1928 . године формирана ?е Ме?ународна планинарска федераци?а - UIAA (Union Internationale des Association d'Alpinisme, енгл. International Mountaineering and Climbing Federation ), са седиштем у Берну . Ова федераци?а данас окуп?а око 80 планинарских организаци?а из више од 50 зема?а, координира?у?и ?ихов рад преко сво?их комиси?а. ?ихов на?ве?и допринос огледа се у изгра?ива?у стандарда у обуци, техничко? опреми, заштити природе и безбедности пе?ача и контролиса?у ?ихове примене. [11]

Рано планинаре?е [ уреди | уреди извор ]

?уди су били присутни у планинама од праистори?е. Остаци Еци?а , ко?и ?е живео у 4. милени?уму пне , прона?ени су у глечеру у Ецталским Алпима . [12] Ме?утим, на?више планине су ретко посе?иване у рано? фази, и често су биле повезане са натприродним или верским концептима. [13] Без обзира на то, посто?и много документованих примера ?уди ко?и су се пе?али на планине пре формалног разво?а спорта у 19. веку, иако се многе од ових прича понекад сматра?у измиш?еним или легендарним.[тражи се извор]

Чувени песник Петрарка опису?е сво? успон на планину Ванту (1.912 m (6.273 ft)) 26. априла 1336. у ?едном од сво?их epistolae familiares , тврде?и да ?е инспирисан успоном Филипа V Македонског на планину Хемо . [14] [15]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Nepal Mountaineering Association” . web page . 2008 . Приступ?ено 2. 6. 2011 .  
  2. ^ ?Alpinism Definition & Meaning | Dictionary.com” .  
  3. ^ Whitlock, W., Van Romer, K., & Becker, H. (1991). Nature Based Tourism: An Annotated Bibliography Clemson SC: Strom Thurmond Institute, Regional Development Group.
  4. ^ Pomfret, G. (2006). Mountaineering adventure tourists: a conceptual framework for research. Tourism Management, 27(1), 113?123. https://dx.doi.org/10.1016/j.tourman.2004.08.003
  5. ^ Beedie, P., & Hudson, S. (2003). Emergence of mountain-based adventure tourism. Annals of Tourism Research, 30(3), 625?643.
  6. ^ Apollo, M. (2017) The true accessibility of mountaineering: The case of the High Himalaya , Journal of Outdoor Recreation and Tourism, 17: 29?43. https://dx.doi.org/10.1016%2Fj.jort.2016.12.001
  7. ^ Coalter, F., Dimeo, P., Morrow, S., & Taylor, J. (2010). The Benefits of Mountaineering and Mountaineering Related Activities: A Review of Literature. A Report to the Mountaineering Council of Scotland
  8. ^ Thomas Kublak (8. 6. 2014). Mountaineering Methodology ? Part 1 ? The Basics . Tomas Kublak ? MMPublishing. ISBN   978-80-87715-12-3 .  
  9. ^ ?UIAA Activities” . UIAA. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г . Приступ?ено 2. 1. 2015 .  
  10. ^ а б ?Alpinism” . ich.unesco.org (на ?езику: енглески). 30. 6. 2022 . Приступ?ено 30. 6. 2022 .  
  11. ^ ?Основна планинарска обука” (PDF) .  
  12. ^ Description of the Discovery Архивирано 13 децембар 2011 на са?ту Wayback Machine of Otzi at the South Tyrol Museum of Archaeology web site
  13. ^ Ludovic Seifert; Peter Wolf; Andreas Schweizer (19. 9. 2016). The Science of Climbing and Mountaineering . Taylor & Francis. ISBN   978-1-317-40315-9 .  
  14. ^ ?Medieval Sourcebook: Petrarch: The Ascent of Mount Ventoux” . Internet History Sourcebooks Project . 26. 1. 1996 . Приступ?ено 9. 9. 2019 .  
  15. ^ Peter H. Hansen (14. 5. 2013). The Summits of Modern Man . Harvard University Press. ISBN   978-0-674-07452-1 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Планинаре?е&oldid=27823431 ”