Питагоре?ци су били следбеници уче?а грчког филозофа Питагоре . Питагоре?ство ?е филозофски и духовни покрет ко?и ?е основао Питагора у VI веку п. н. е. Имао ?е егзотеричне ознаке, а утицао ?е на многе филозофе ук?учу?у?и и Платона . У питагоре?ским за?едницама се живело по строгим правилима за очиш?е?е душе и тела. Важну су улогу давали музици и ритму, из чега се вероватно развило занима?е за аритметику, ко?у су схватали као теори?у целих бро?ева.

Питагоре?ско друштво ?е имало велики утица? на та?на друштва ко?а су касни?е настала. Сум?а се да ?е братство на?вероватни?е покренуло вегетари?анство ?ер се месо ни?е ?ело у ?иховом друштву. Братству и ?еговом оснивачу припису?у се по?едини изуми научне вредности попут чаше умерености ко?а ради по хидрауличким принципма.

Начин живота [ уреди | уреди извор ]

Питагоре?ске религиозно-аскетске иде?е биле су усресре?ене на концепт чисто?е и очиш?е?а, пошто ?е уче?е о сеоби душа последично водило ка потица?у различитих облика одго?а душе. Пракса ?ута?а и проучава?е музике и математике представ?али су припрему за негова?е душе. Ако ?е Питагора стварно увео забрану конзумаци?е меса, то би се могло об?аснити уче?ем о сеоби душа. Посто?ала су и нека правила чисто спо?ног карактера, ко?е дета?но опису?е Диоген Лаерти?е, а ко?а се тешко могу сматрати чисто филозофским доктринама, на пример забрану ?еде?а боба (κ?αμο?), избегава?е крета?а главном улицом, избегава?е ста?а?а изнад одрезака властитих нокти?у, избегава?е остав?а?а трагова лонца у пепелу, забрана седе?а на мерици за жито и друге.

У Питагоре?ско? мисли средиш?е место заузимала су математичка истражива?а, али та ?е мисао истовремено била прожета мистиком. На по?у космологи?е теже ?е утврдити шта ?е прави Питагорин наук, а што су додаци ?егових с?едбеника, но чини се да питагоре?ска мисао о сеоби душе представ?а сувише важан елемент да би се радило о неком касни?ем додатку. С друге стране, питагоре?ски концепт битка ?е непознатог порекла, делимично и зато што су питагоре?ска уче?а о овом пита?у у дета?има контрадикторна. Питагоре?ци полазе од Анаксимандровог уче?а о томе да ?е основно света и свих би?а "неограничено", т?. да ?е то апеирон, али питагоре?ци су с овим повезали по?ам границе (τ? π?ρα?), ко?а тек да?е облик неограниченом.

Униште?е друштва [ уреди | уреди извор ]

Питагоре?ско друштво се из Грчке преселило у Итали?у у град Кротон . Питагора и ?егово друштво ?е брзо стекла ?ак утица? у Итали?и и див?е?е, али исто тако и ?убомору аристократа ?ер ?е Питагоре?ско било богато. Питагоре?ци су учествовали у малом рату изме?у Кротона и Сибариса. Након победе Кротона, град ?е хтео да се окрене демократски?ем начину живота што Питагоре?ци нису подржавали. Цилон и Нинон, ко?и ?е био члан братства али ?е био избачен, су организовали народ против Питагоре?аца. Ни?е прецизирано да ли ?е Милова ку?а или ?едно од места где су се Питагоре?ци саста?али спа?ено за?едно са Питагоре?цима унутра. Само мали бро? мла?их чланова ?е успело да се спасе. Они ко?и су преживели су наставили са изучава?ем наука као у Питагоре?ском друштву, али одво?ено. Са смр?у Питагоре и ве?ине чланова, пало ?е и Питагоре?ско друштво.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Питагортино уче?е

Питагоре?ци на Викимеди?ино? остави .