Питагора

Питагора
Питагора
	Питагорина биста ко?а се данас налази у Риму
Лични подаци
Датум ро?е?а	око 570. п. н. е.
Место ро?е?а	Самос , ?они?а
Датум смрти	око 495. п. н. е.
Место смрти	Метапонт ,
Научни рад
По?е	математика , музика , етика , политика , метафизика
Познат по	Питагорино? теореми

Питагора са Самоса ( грч. Πυθαγ?ρα? ? Σ?μιο? ; око 570 ? око 495. п. н. е. ) ^[2] ?е био антички филозоф и математичар , оснивач питагоре?ске школе .

За Питагору се обично везу?е Питагорина теорема о односу дужине хипотенузе ( c ) и дужине две?у катета ( a, b ) у правоуглом троуглу ( c² = a² + b² ).

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Питагорини аутентични списи нису сачувани, а скоро ништа се не зна засигурно о ?еговом животу. ^[3]^[4]^[5]^[6]^[7]^[8] На?рани?и извори о Питагорином животу су кратки, двосмислени и често сатирични . ^[9]^[5]^[10]

Питагора се родио око 569. п. н. е. као син Мнесарха, резача драгога камена, на острву Самос . Вероватно ?е да ?е по наре?е?у самскога тиранина Поликрата путовао у Египат , да бо?е упозна установе египатских свештеника ( Isocr. Bus. 28 ). Због несугласица с Поликратом, а можда и само због одвратности према ?егово? тирани?и, преселио се у Кротон у ?ужно? Итали?и или Велико? Хелади , где су се, откако ?е ?они?а под перси?ском влаш?у почела да опада, створила нова средишта хеленске просвете и мо?и.

Питагора ?е у Кротону основао морално-религиозно братство (братство Питагоре?аца), коме ?е био задатак морално васпита?е чланова. Као какав калу?ерски или витешки ред , оно ?е имало сво?а правила и неговало строг начин живота ( Plat. Resp. 600 Β ). Наиме, придржавали су се строгих правила у исхрани.

Политичко миш?е?е Питагоре?аца било ?е конзервативно-аристократско, и зато су их у току 6. века демократи више пута гонили, домове им спа?ивали и растура?ем синедри?а уништавали им савез. Те парти?ске борбе приморале су старог Питагору да се пресели у Метапонти?у 509. п. н. е , где ?е, веома слав?ен и дубоко поштован, и умро 500. п. н. е.

Уче?е [ уреди | уреди извор ]

Питагори са Самоса припису?е се да ?е први употребио име филозофи?а (φιλοσοφ?α) за траже?е истине и зна?а, а себе ?е назвао филозофом . ^[11] Изгледа да сам ништа ни?е написао, него су ?егови ученици пренели ?егова зна?а, ко?а су записана после Питагорине смрти. ^[12] Питагора се сам бавио музиком и математиком . Уче?е ко?е се везу?е за Питагору и ?егову школу развили су тек ?егови ученици. Ме?у ?еговим ученицима било ?е много жена. Чак ?е и ?егова супруга Теона Кротонска била ?егова ученица.

У математици ?е ширио зна?е о тзв. Питагорино? теореми, али исказ теореме био познат вековима пре по?аве Питагоре. ^[13] Сматрао ?е да се универзум као целина може об?аснити математичким поступцима. Ово миш?е?е битно одва?а Питагоре?це од Миле?ана, ко?и су тражили смисао универзума у ватри, води или бесконачном. Ова филозофи?а ?е битно утицала на Платона и Галиле?а .

Питагоре?ци су често нудили прилично натегнута ви?е?а математичких односа, на основу мистичних претпоставки, а не на основу логике. Касни?и Питагоре?ци су од бро?ева стварали ?гра?евинске блокове” од ко?их ?е сагра?ен Свемир . Заслуга ко?а се може приписати ово? школи ?е развитак космологи?е у ко?о? су Зем?а, Сунце и Месец сферног облика.

Помица?ем кобилице на монохорду ? та? оглед припису?е се Питагори ? нашло се да висина тона зависи од дужине жице, т?. да музички интервали зависе од одре?ених математичких пропорци?а ( Philol. frg. 4, 5, 6; Arist Met. Ι 5, 986 a 29 ss ). Додуше, прави узрок тону ?есу трепере?е жице и ваздушни таласи , квалитет тона зависи од бро?них односа у трепта?има, али у време кад матери?а и особине нису тачно разликоване, кад су, штавише, особине више важиле но матери?а, лако се стекло увере?е да су математички односи и закони основа свему кад су ве? у тону.

Мла?и Питагорин ученик био ?е анатом Алкмеон из Кротона .

По ?ему су називе добили и неки фрактали ( дрво и лаута ).

Питагоре?ство [ уреди | уреди извор ]

Питагора ?е основао та?но друштво познато као Питагоре?ско братство ко?е ?е било посве?ено негова?у врлине и изучава?у математике. Братству и ?еговом оснивачу припису?у се по?едини изуми научне вредности попут чаше умерености ко?а ради по хидрауличким принципима. Користила се као дисциплинска мера и показате? да ?е умереност битна.

Питагоре?ско братство ?е имало велики утица? на буду?е езотери?ске традици?е, попут масонери?е и розенкро?церизма (ружокрсташи), окултних група ко?е су, с почетка, тако?е изучавале математику и тврдиле да су се развиле из Питагоре?ског братства.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

a. ^{^} ?Тачни датуми ?еговог ро?е?а и смрти не могу бити прецизно одре?ени, али, под претпоставком да ?е истинита из?ава Аристоксенуса да ?е напустио Самос као би избегао Поликратову тирани?у, у доба када ?е имао четрдесет година, ?егово ро?е?е би се могло датирати у 570. годину пре нове ере, или неколико година рани?е. Дужина ?еговог живота ?е различито проце?ивана у античко време, али се сви извори слажу да ?е доживео дубоку старост, и да ?е, на?вероватни?е, умро са седамдесет пет или осамдесет година.“ William Keith Chambers Guthrie, (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans . стр. 173, Cambridge University Press

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Joost-Gaugier 2006 , стр. 143.
^ William Keith Chambers Guthrie , (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans , p. 173. Cambridge University Press
^ Joost-Gaugier 2006 , стр. 11.
^ Celenza 2010 , стр. 796.
^ ^а ^б Ferguson 2008 , стр. 4.
^ Ferguson 2008 , стр. 3?5.
^ Gregory 2015 , стр. 21?23.
^ Copleston 2003 , стр. 29.
^ Kahn 2001 , стр. 2.
^ Burkert 1985 , стр. 299.
^ Логос 2017 , стр. 14.
^ Милан Узелац. ?Истори?а филозофи?е, I” . стр. 12 . Приступ?ено 31. 1. 2021 .
^ Логос 2017 , стр. 102 са напоменом 5. Замисао да ?е збир квадрата над две кра?е стране (катете) правоуглог троугла ?еднак квадрату над на?дужом страном (хипотенузом) истог била ?е позната у прво? половини II милени?ума пре нове ере у Месопотами?и. Исто зна?е имали су и стари Егип?ани. Талес из Милета, Питагорин учите?, посетио ?е те зем?е, а после ?е тамо био и Питагора. Преко ?их дво?ице, само, ?е пренето рани?е стечено зна?е.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Петер ?. Кинг: Сто филозофа (живот и д?ело на?ве?их светских мислилаца), Загреб, 2005.
Diogenes Laertius , Vitae philosophorum VIII ( Lives of Eminent Philosophers ), c. 200 AD, which in turn references the lost work Successions of Philosophers by Alexander Polyhistor ? Laertius, Diogenes (1925). ? Pythagoreans: Pythagoras ”. Lives of the Eminent Philosophers . 2:8 . Превод: Hicks, Robert Drew (Two volume изд.). Loeb Classical Library.
Porphyry , Vita Pythagorae ( Life of Pythagoras ), c. 270 AD ? Porphyry, Life of Pythagoras , translated by Kenneth Sylvan Guthrie (1920)
Iamblichus , De Vita Pythagorica ( On the Pythagorean Life ), c. 300 AD ? Iamblichus, Life of Pythagoras Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. фебруар 2019), translated by Kenneth Sylvan Guthrie (1920)
Apuleius , following Aristoxenus , writes about Pythagoras in Apologia , c. 150 AD, including a story of his being taught by Zoroaster ?a story also found in Clement of Alexandria . Vasunia 2007 , стр. 246
Hierocles of Alexandria , Golden Verses of Pythagoras , c. 430 AD
Bowra, C. M. (1994) [1957], The Greek Experience , London, England: Weidenfeld & Nicolson History, ISBN 978-1-85799-122-2
Bregman, Jay (2002), ?Neoplatonism and American Aesthetics”, Ур.: Alexandrakis, Aphrodite; Moulafakis, Nicholas J., Neoplatonism and Western Aesthetics , Studies in Neoplatonism: Ancient and Modern, 12 , Albany, New York: State University of New York Press, ISBN 978-0-7914-5280-6
Bruhn, Siglind (2005), The Musical Order of the Universe: Kepler, Hesse, and Hindemith , Interfaces Series, Hillsdale, New York: Pendragon Press, ISBN 978-1-57647-117-3
Borlik, Todd A. (2011), Ecocriticism and Early Modern English Literature: Green Pastures , New York City, New York and London, England: Routledge, ISBN 978-0-203-81924-1
Burkert, Walter (1. 6. 1972), Lore and Science in Ancient Pythagoreanism , Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-53918-1
Burkert, Walter (1985), Greek Religion , Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-36281-9
Carpenter, Rhys (1921), The Esthetic Basis Of Greek Art: Of The Fifth And Fourth Centuries B.C , Bryn Mawr, Pennsylvania: Bryn Mawr College, ISBN 978-1-165-68068-9
Christensen, Thomas (2002), The Cambridge History of Western Music Theory , Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-62371-1
Cornelli, Gabriele; McKirahan, Richard (2013), In Search of Pythagoreanism: Pythagoreanism as an Historiographical Category , Berlin, Germany: Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-030650-7
Copleston, Frederick (2003) [1946], ?The Pythagorean Society”, A History of Philosophy , 1 Greece and Rome, London, England and New York City, New York: Continuum, ISBN 978-0-8264-6947-2
Dicks, D. R. (1970), Early Greek Astronomy to Aristotle , Ithaca, New York: Cornell University Press, ISBN 978-0-8014-0561-7
Dillon, Sheila (24. 12. 2005), Ancient Greek Portrait Sculpture: Context, Subjects, and Styles , Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-1-107-61078-1
Ferguson, Kitty (2008), The Music of Pythagoras: How an Ancient Brotherhood Cracked the Code of the Universe and Lit the Path from Antiquity to Outer Space , New York City, New York: Walker & Company, ISBN 978-0-8027-1631-6
French, Peter J. (2002) [1972], John Dee: The World of the Elizabethan Magus , New York City, New York and London, England: Routledge, ISBN 978-0-7448-0079-1
Celenza, Christopher (2010), ?Pythagoras and Pythagoreanism”, Ур.: Grafton, Anthony ; Most, Glenn W. ; Settis, Salvatore, The Classical Tradition , Cambridge, Massachusetts and London, England: The Belknap Press of Harvard University Press, стр. 796?799, ISBN 978-0-674-03572-0
Grant, Michael (1989), The Classical Greeks , History of Civilization, New York City, New York: Charles Schribner's Sons, ISBN 978-0-684-19126-3
Gregory, Andrew (2015), ?The Pythagoreans: Number and Numerology” , Ур.: Lawrence, Snezana; McCartney, Mark, Mathematicians and their Gods: Interactions between Mathematics and Religious Beliefs , Oxford, England: Oxford University Press, стр. 21?50, ISBN 978-0-19-870305-1
Guthrie, W. K. (1979), A History of Greek Philosophy: Earlier Presocratics and the Pythagoreans , Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29420-1
Haag, Michael (2013), Inferno Decoded: The Essential Companion to the Myths, Mysteries and Locations of Dan Brown's Inferno , London, England: Profile Books, Ltd., ISBN 978-1-78125-180-5
Hare, R. M. (1999) [1982], ?Plato”, Ур.: Taylor, C. C. W.; Hare, R. M.; Barnes, Jonathan, Greek Philosophers: Socrates, Plato, and Aristotle , Past Masters, Oxford, England: Oxford University Press, стр. 103?189, ISBN 978-0-19-285422-3
Hermann, Arnold (2005), To Think Like God: Pythagoras and Parmenides?the Origins of Philosophy , Las Vegas, Nevada: Parmenides Publishing, ISBN 978-1-930972-00-1
Homann-Wedeking, Ernst (1968), The Art of Archaic Greece , Art of the World, New York City, New York: Crown Publishers
Horky, Philip Sydney (2013), Plato and Pythagoreanism , Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-989822-0
Joost-Gaugier, Christiane L. (2006), Measuring Heaven: Pythagoras and his Influence on Thought and Art in Antiquity and the Middle Ages , Ithaca, New York: Cornell University Press, ISBN 978-0-8014-7409-5
Kahn, Charles H. (2001), Pythagoras and the Pythagoreans: A Brief History , Indianapolis, Indiana and Cambridge, England: Hackett Publishing Company, ISBN 978-0-87220-575-8
Kenny, Anthony (2004), Ancient Philosophy , A New History of Western Philosophy, 1 , Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-875273-8
Kingsley, Peter (1995), Ancient Philosophy, Mystery, and Magic: Empedocles and the Pythagorean Tradition , Oxford, England: Oxford University Press
McKeown, J. C. (2013), A Cabinet of Greek Curiosities: Strange Tales and Surprising Facts from the Cradle of Western Civilization , Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-998210-3
O'Meara, Dominic J. (1989), Pythagoras Revived , Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-823913-0
Press, Gerald A. (2003) [1982], Development of the Idea of History in Antiquity , Montreal, Canada and Kingston, New York: McGill-Queen's University Press, ISBN 978-0-7735-1002-9
Pomeroy, Sarah B. (2013), Pythagorean Women: The History and Writings , Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press, ISBN 978-1-4214-0956-6
Riedweg, Christoph (2005) [2002], Pythagoras: His Life, Teachings, and Influence , Ithaca, New York: Cornell University Press, ISBN 978-0-8014-7452-1
Russell, Bertrand (2008) [1945], A History of Western Philosophy , A Touchstone Book, New York City, New York: Simon & Schuster, ISBN 978-0-671-31400-2
Russo, Attilio (2004), ?Costantino Lascaris tra fama e oblio nel Cinquecento messinese”, Archivio Storico Messinese , LXXXIV-LXXXV: 5?87, especially 51?53, ISSN 0392-0240
Schofield, Malcolm (2013), Aristotle, Plato and Pythagoreanism in the First Century BC: New Directions for Philosophy , Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-1-107-02011-5
Sherman, William Howard (1995), John Dee: The Politics of Reading and Writing in the English Renaissance , Amherst, Massachusetts: The University of Massachusetts Press, ISBN 978-1-55849-070-3
Simoons, Frederick J. (1998), Plants of Life, Plants of Death , Madison, Wisconsin: University of Wisconsin Press, ISBN 978-0-299-15904-7
Vasunia, Phiroze (2007). ?The Philosopher's Zarathushtra” . Ур.: Tuplin, Christopher. Persian Responses: Political and Cultural Interaction with(in) the Achaemenid Empire . Swansea: The Classical Press of Wales. ISBN 978-1-910589-46-5 .
Whitehead, Afred North (1953) [1926], Science and the Modern World , Cambridge, England: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-23778-9
Zhmud, Leonid (2012), Pythagoras and the Early Pythagoreans , Превод: Windle, Kevin; Ireland, Rosh, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-928931-8
Логос, Александар А. (2017). Путова?е мисли : увод у потрагу за истином . Београд.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. ?Питагора” . MacTutor History of Mathematics archive . University of St Andrews.
?Милан Узелац, Истори?а филозофи?е I” . Приступ?ено 31. 1. 2021 .
Питагора и ?егови следбеници
Pythagoras on In Our Time at the BBC . ( listen now )
Huffman, Carl. ?Pythagoras” . Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy .
"Pythagoras of Samos" , The MacTutor History of Mathematics archive , School of Mathematics and Statistics, University of St Andrews , Scotland
"Pythagoras and the Pythagoreans, Fragments and Commentary" , Arthur Fairbanks Hanover Historical Texts Project, Hanover College Department of History
"Pythagoras and the Pythagoreans" Архивирано на са?ту Wayback Machine (9. март 2009), Department of Mathematics, Texas A&M University
"Pythagoras and Pythagoreanism" , The Catholic Encyclopedia
Питагора на са?ту Internet Archive (?език: енглески)
Питагора на са?ту LibriVox (?език: енглески)

[FOOTNOTEJoost-Gaugier2006143-1] Joost-Gaugier 2006 , стр. 143.

[2] William Keith Chambers Guthrie , (1978), A history of Greek philosophy, Volume 1: The earlier Presocratics and the Pythagoreans , p. 173. Cambridge University Press

[FOOTNOTEJoost-Gaugier200611-3] Joost-Gaugier 2006 , стр. 11.

[FOOTNOTECelenza2010796-4] Celenza 2010 , стр. 796.

[FOOTNOTEFerguson20084-5] а ^б Ferguson 2008 , стр. 4.

[FOOTNOTEFerguson20083–5-6] Ferguson 2008 , стр. 3?5.

[FOOTNOTEGregory201521–23-7] Gregory 2015 , стр. 21?23.

[FOOTNOTECopleston200329-8] Copleston 2003 , стр. 29.

[FOOTNOTEKahn20012-9] Kahn 2001 , стр. 2.

[FOOTNOTEBurkert1985299-10] Burkert 1985 , стр. 299.

[FOOTNOTEЛогос201714-11] Логос 2017 , стр. 14.

[#1-12] Милан Узелац. ?Истори?а филозофи?е, I” . стр. 12 . Приступ?ено 31. 1. 2021 .

[FOOTNOTEЛогос2017102_са_напоменом_5._Замисао_да_је_збир_квадрата_над_две_краће_стране_(катете)_правоуглог_троугла_једнак_квадрату_над_најдужом_страном_(хипотенузом)_истог_била_је_позната_у_првој_половини_II_миленијума_пре_нове_ере_у_Месопотамији._Исто_знање_имали_су_и_стари_Египћани._Талес_из_Милета,_Питагорин_учитељ,_посетио_је_те_земље,_а_после_је_тамо_био_и_Питагора._Преко_њих_двојице,_само,_је_пренето_раније_стечено_знање-13] Логос 2017 , стр. 102 са напоменом 5. Замисао да ?е збир квадрата над две кра?е стране (катете) правоуглог троугла ?еднак квадрату над на?дужом страном (хипотенузом) истог била ?е позната у прво? половини II милени?ума пре нове ере у Месопотами?и. Исто зна?е имали су и стари Егип?ани. Талес из Милета, Питагорин учите?, посетио ?е те зем?е, а после ?е тамо био и Питагора. Преко ?их дво?ице, само, ?е пренето рани?е стечено зна?е.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

Нормативна контрола
Ме?ународне	FAST ISNI VIAF 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 WorldCat
Државне	Норвешка Чиле Шпани?а Француска BnF подаци Аргентина Каталони?а Немачка Итали?а Израел Белги?а С?еди?ене Државе Шведска Та?ван ?апан Чешка Аустрали?а Грчка Коре?а Холанди?а По?ска Португали?а Руси?а Ватикан
Академске	CiNii MathSciNet zbMATH
Уметничке	MusicBrainz ULAN
?уди	Deutsche Biographie Trove
Остале	COBISS.SI Енциклопеди?а Британика SNAC IdRef ?slam Ansiklopedisi