Паул Хаусер
(
нем.
Paul Hausser
;
Бранденбург на Хафелу
,
7. октобар
1880
?
Лудвигсбург
,
21. децембар
1972
) ?е био генерал-потпуковник
немачког
Ра?хсвера а касни?е и
SS-Oberstgruppenfuhrer
СС-а
.
Паул Хаусер ?е ро?ен
7. октобра
1880
. године у
Бранденбургу на Хафелу
. Следе?и пример свог оца (ма?ор Курт Хаусер), одлучио се за во?нички живот. Кадетску школу
Берлин
-Лихтерфелде поха?ао ?е у периоди 1892?1896. године а академи?у 1896?1899. године. Током кадетског школова?а ме?у ?еговим школским друговима налазили су се
Гинтер фон Клуге
и
Федор фон Бок
, ко?и ?е током
Другог светског
рата дости?и чин фелдмаршала Вермахта. Хаусер ?е
18. марта
1899
. године добио чин потпоручника да би ве?
20. марта
био послат у 155. пешади?ски пук ко?и ?е распоре?ен и
Бреславу
(сада
Вроцлав
).
У периоду од
1903
. до
1908
. године био ?е начелник регименте 2. бата?она, после чега ?е заме?ен и послат у Берлин. Ту ?е Хаусер за наредне три године (до
1911
) завршио Во?ну академи?у.
9. новембра
1912
. године Паул Хаусер се оженио Елизабетом Герард, са ко?ом има ?едно дете.
[1]
За време
Првог светског рата
Хаусер ?е био на различитим штапским дужностима како на Западном тако и на Источном фронту: штаб престолонаследника
Рупрехта Баварског
, VI корпус; начелник оперативног оде?е?а у штабу 109. пешади?ске дивизи?е; командант 88. пука. Током рата више пута ?е био одликован:
Гвоздени крст I реда
, Гвоздени крст II реда, Витешки крст са мачевима дома фон Хоенцолерн, Витешки крст
саксонског
ордена Албер I класе, Витешки крст
виртембершког
ордена Фридрих I класе.
После рата сагласно
Верса?ским мировним уговором
,
немачка
арми?а (Ра?хсвер) сма?ена ?е од неколико милиона на свега 100.000 во?ника. И поред великог сма?е?а Хаусер ?е остао у слижби са чином потпуковника. До
1922
. године био ?е начелник оперативног оде?е?а у штабу 2. пешади?ске дивизи?е. Од ?ануара
1923
. па до априла
1925
. године командовао ?е 3. бата?оном 4. пешади?ског пука, да би у току 1925. године постао начелник штаба 2. пешади?ске дивизи?е. ?егов претпостав?ени, био ?е човек ко?и ?е у
Другом светском рату
дости?и чин фелдмаршала и би?е носилац
Витешког крста
,
Герд фон Рундштет
. Други штабни официр у то време тако?е ?е бити носилац Витешког крста а поста?е и инспектор тенковских ?единица,
Ха?нц Гудери?ан
.
1. ?ануара 1927
. године Хаусер прузима команду над 10. пешади?ским (
саксонским
) пуком,
[1]
а од
1. ?ула
наредне године поста?е командант школског полигона Мизинген. У децембру
1930
. године доби?а команду над 4. пешади?ском дивизи?ом и команду во?ног оде?е?а у
Магдебургу
.
31. ?ануара
1932
. године Хаусер са чином генерал-потпуковник доби?а отказ.
Од фебруара
1933
. године до априла
1934
. године члан ?е организаци?е
Челични шлемови
у
Берлин
-
Бранденбургу
. Марта 1933. године приступа
?уришним одредима
(СА) као
Standartenfuhrer
(еквивалент пуковник) у 125. резервну бригаду.
[2]
15. новембра
1934. године приступа
СС-у
(редни бро? 239795) и ускоро ?е постав?ен за команданта ?ункерске школе СС-а у
Брауншва?гу
. Он разра?у?е школски план наставе и уводи чврсто физичко васпита?е. ?егов рад високо ?е оценио
Ха?нрих Химлер
и
1. августа
1935
. године Хаусер ?е постав?ен на месту инспектора ?ункерских школа СС-а. Од
1. ?уна
1936
. до
1. октобра
1937
. начелник ?е Оперативне управе при Главно? управи СС-а, а од
1. октобра 1936
. до
10. августа
1939
. године и инспектор ?единица за обуку СС-а. Хаусер ?е био одговоран за обуку свих во?них формаци?а СС-а, осим ?единица
Totenkopf
- Мртвачке главе.
1. ма?а
1937. године учла?у?е се у Национал-соци?алистичку парти?у
НСДАП
.
Хаусер се залагао за уво?е?е маскирних униформи и ?единице
Вафен-СС
. Руководио ?е формира?ем првих пукова СС-а: ?До?чланд“, ?Германи?а“ и ?Фирер“, од ко?их ?е
18. марта
формирана
СС дивизи?а ?Ра?х“
под ?еговом командом. Ме?утим немачко руководство ?е донело одлуку да за време
по?ске кампа?е
, дивизи?а не учеству?е као целина ве? да ?ени пукови де?ству?у у саставу различитих арми?ских формаци?а.
Приликом изби?а?а
Другог светског рата
Хаусер се налазио у штабу тенковске дивизи?е
Вернера Кемпфа
.
9. октобра
1939
. године Хаусер преузима команду над 2.СС моторизованом дивизи?ом ?Ра?х“, ко?а ?е се касни?е развити у оклопно-гренадирску дивизи?у. На Западном фронту
1940
. године врши борбена де?ства у
Холанди?и
,
Белги?и
и
Француско?
. Од ?уна до августа 1940. године налазио се на месту начелника командне управе Вафен-СС-а у Главно? оперативно? управи СС-а. Током марта
1941
. године СС дивизи?а ?Ра?х“ ?е премештена у
Румуни?у
како би узела учеш?е у
балканско? кампа?и
.
?ула 1941. године Хаусер ?е на челу СС дивизи?е ?Ра?х“ узео учеш?е у нападу на
Сов?етски Савез
. Као ?единица Групе арми?а ?Центар“ дивизи?а ?е показала страшну ударну мо? приликом пробо?а руске пограничне одбрамбене лини?е. Учеству?е у опко?ава?у сов?етске во?ске северно од
Барановича
, борбама код
Смоленска
(
Смоленска битка
) и опко?ава?у
Ки?ева
. За велике успехе (103 уништена тенка и разби?ена 100. сов?етска дивизи?а) сво?е дивизи?е, Паул Хаусер ?е одликован
Витешким крстом
8. августа
1941. године. Након неколико операци?а кра?
?арослав?а
,
Истра
,
Гжатска
и
Гоме?а
, дивизи?а се приближила
Москви
. У време жестоко крваве борбе код
Г?ачама
, во?ене при на?тежим метеоролошким условима, генерал
Вафен-СС-а
(од
1. октобра
1941. године) услед тешког ра?ава?а губи десно око.
После болничког лече?а од неколико месеци, Хаусер као официр СС-а са на?ве?им чином, 1. ?уна
1942
. године доби?а команду над
II СС оклопним корпусом
. У то време корпус се налазио у Француско? и био састав?ен од 3 СС дивизи?е (
"Лична гарада Адолфа Хитлера“
, ?Ра?х“,
"Мртвачка глава“
). Након учеш?а у окупаци?и ?ужне Француске у новембру 1942. године, корпус ?е током ?ануара
1943
. године пребачен на
Источни фронт
, где ?е узео учеш?е у операци?и код Оскола.
15. фебруара
1943. године, Хаусер се са сво?им корпусом нашао напола окружен од Сов?етске 3. тенковске и 69.те арми?е. У такво? ситуаци?и он ?е предложио као реше?е да се повуче са сво?ом во?ском на нов одбрамбени положа?.
Хитлер
?е као и увек био против било ко?ег вида повлаче?а, зато ?е дао ?асно наре?е?е -
одбрана до послед?ег човека
. И овог пута се Хаусер показао као мудар, смео и самостално де?ству?у?и официр, ко?и се ни?е слепо потчинио издато? наредби. Одбио ?е да изврши Фирерово наре?е?е и повукао се на нове положа?е. Том смелом одлуком успео ?е на време да спаси неколико немачких дивизи?а сигурног опко?ава?а. Одмах након повлаче?а корпус ?е спо?ен са тенковским ?единицама Генерал-пуковника
Хермана Хота
, да би кра?ем фебруара 1943. године учествовао у
тре?о? бици за Харков
. У овом нападу, Хаусер ?е командовао левим крилом.
9. марта
1943. године разбио ?е 6. сов?етску арми?у Генерала Харитонова и приближио се Харкову, ко?и ?е осво?ио
14. марта
1943. године. Та? успех ?е спасио Хаусера од последица ко?е су га чекале због неизвршеног Фиреровог наре?е?а. Уместо казне Хаусер ?е добио Храстово лиш?е, ко?е ?е пак Хитлер задржао до ?ула 1943. године због Хаусерове показане непослушности.
У лето 1943. године II СС оклопни корпус ?е са сво?им елитним дивизи?ама ?Телесна гарда Адолфа Хитлера“ (
?озеф Дитрих
), ?Ра?х“ (
Валтер Кригер
) и ?Мртвачка глава“ (
Херман Прис
), учествовао у операци?и ?Цитадела“. У тешким борбама код
Курска
(види
Курска битка
), корпус ко?и се налазио у саставу 4. оклопне арми?е, претрпео ?е велике губитке.
12. ?ула
1943. године Хаусер ?е предводио сво?е три дивизи?е у тенковско? бици код
Прохоровке
. Та битка ?е постала позната по томе што ?е у ?о? учествовало више од 1000 тенкова и сматра се на?ве?ом тенковском битком у
Другом светском рату
. Како у наредним данима ни?е постигла решава?у?и пробо? а претрпеле велике губитке, 4. оклопна арми?а Хермана Хота почела ?е са повлаче?ем. Немци су
5. августа
напустили
Белгород
а
23. августа
и Харков.
Пошто се очекивала скора капитулаци?а
Итали?е
, Немци су направили план за брзу окупаци?у северне и сред?е Итали?е. По том плану II СС оклопни корпус требало ?е пребацити са Источног фронта у северну Итали?у, ме?утим од тога се одустало ?ер ?е корпус у то време услед сталних одбрамбених борби био десеткован. Зато ?е одлучено да се корпус прво поша?е у Француску ради попуне и предаха во?ника. Током децембра 1943. године корпус ?е стигао у Француску. У ?еговом саставу од претходних дивизи?а, остала ?е само 1. СС оклопна дивизи?а ?Телесна гарда Адолфа Хитлера“, али су зато придодате две новоформиране дивизи?е -
9. СС оклопна дивизи?а Хоенштауфен
и
10. СС оклопна дивизи?а Фрундсберг
.
Априла
1944
. године корпус ?е под Хаусеровом командом кренуо натраг на немачко-сов?етски фронт код
Тернопо?а
. Ту ?е корпус учествовао у ослоба?а?у немачких трупа опко?ених на простору
Кам?а?ец-Поди?ски
.
Након савезничког искрцава?а у
Норманди?и
, II СС оклопни корпус ?е натоварен на железничке вагоне и поново кренуо пут Француске. Неколико дана по доласку у Норманди?у корпус успева да заустави офанзиву VIII
Британског корпуса
на левом крилу напада на
Кан
.
27. ?уна
1944. године Хаусер преузима команду над 7. арми?ом а преда?е команду корпуса буду?ем носиоцу мачева за Витешки крст
SS-Gruppenfuhrer
-у
Вилхелму Битриху
. На дан
1. август
Хаусер ?е унапре?ен у
SS-Oberstgruppenfuhrer
(еквивалент генерал-пуковник). Та? чин су достигла само ?ош три официра СС-а: ?озеф Дитрих,
Курт Далуег
и
Франц Шварц
.
7. немачка арми?а учествовала ?е у на?тежим одбрамбеним борбама у центру десанта. У тешким борбама Хаусерове ?единице повремено су доводиле савезничку во?ску у тешку ситуаци?у, али нису успеле готово нигде да зауставе ?ихово напредова?е, да би се на кра?у (
19. август
1944. године) огроман бро? во?ника 7. арми?е нашао опко?ен у такозваном
?епу код Фалеза
.
Захва?у?у?и Битриху ко?и ?е са II СС оклопним корпусом успео да проби?е обруч, 50.000 немачких во?ника за?едно са тешко ра?еним Хаусером ?е успело да се извуче из обруча. Након ра?ава?а Хаусера, нови командант 7. арми?е постао ?е генерал Бранденбергер, ко?и ?у ?е водио до марта 1945.
Као призна?е за успешну одбрану у Нарманди?и, Хаусер ?е добио мачеве за храстово лиш?е Витешког крста (11. носилац овог одликова?а у СС-у). Хаусер ?е заменио Химлера
23. ?ануара
1945
. године на месту команданта групе арми?а ?Гор?а Ра?на“. Ме?утим
29. ?ануара
група арми?е ?Гор?а Ра?на“ ?е расформирана, па Хаусер преузима команду над групом арми?а ?Г“ у
Оберха?му
. У саставу ове групе арми?а налазиле су се: 1. арми?а, 7. арми?а и 19. арми?а. Основни задатак Хаусера био ?е одбрана
Манха?ма
,
Ха?делберга
и
Карлсруеа
.
2. априла
1945. године Хаусер ?е тражио од Хитлера дозволу за повлаче?е у дубину немачке територи?е. Након интензивне дебате са Хитлером, он ?е сме?ен са положа?а команданта групе арми?е ?Г“ а на ?егово место дошао ?е Генерал Шулц.
8. ма?а
1945. године Хаусер се предао америчко? во?сци.
Хаусер ?е остао у во?ном зароб?еништву све до
1949
. године. На Ме?ународном суду у
Нирнбергу
(види:
Нирнбершки процес
) ?е био главни сведок одбране СС-а. Осу?ен ?е на две године радног затвора.
Године 1951. Паул Хаусер,
Феликс Шта?нер
, ?озеф Дитрих и
Курт Ма?ер
су основали савез ветерана СС-а (ХИАГ) и борили се безуспешно за признава?е Вафен-СС-а као четврти род во?ске у Немачко? током Другог светског рата. Као председник те организаци?е он ?е заступао строгу разлику изме?у борбених ?единица Вафен-СС и СС ?единица одговорних за концетрационе логоре.
Аутор ?е две к?иге
Waffen-SS im Einsatz
и
Soldaten wie andere auch
Паул Хаусер ?е умро у 92. години
21. децембра
1972
. године у
Лудвигсбургу
,
Виртемберг
. Сахра?ен ?е на
минхенском
гроб?у Валфридхоф.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|