Партенон
Западна фасада Партенона
Информаци?е
Локаци?а	Атина , Грчка
Статус	завршена
Сагра?ена	432. п. н. е.
Срушена	делом 26. септембра 1687 .
Кориш?е?е	музе?
Висина
Висина	13,72 м
Компани?е
Архитекта	Иктин , Каликрат
Аутор	Фиди?а
Власник	Влада Републике Грчке

Партенон ( стгрч. Παρθεν?ν , грч. Παρθεν?να? ) ?е храм посве?ен грчко? боги?и Атини , заштитници града Атине , изгра?ен у 5. веку п. н. е. на Акропо?у . То ?е на?знача?ни?а сачувана гра?евина класичног стила , ко?а се сматра врхунцем разво?а дорског стила . ?егове декоративне скулптуре убра?а?у се у на?важни?а дела старогрчке уметности . Партенон се сматра тра?ним симболом античке Грчке и атинске демократи?е , и спада у на?ве?е светске културне споменике. Грчко министарство културе тренутно спроводи про?екат рестаураци?е и реконструкци?е. ^[1]

Партенон ?е изгра?ен уместо стари?ег храма посве?еног Атини, познатог под називом Пре-Партенон или Стари?и Партенон ко?и ?е уништен у инвази?и Перси?анаца из 480. п. н. е.

Као и ве?ина грчких храмова, Партенон ?е кориш?ен као трезор , а ?едно време ?е био трезор Делског савеза . У 6. веку Партенон ?е кориш?ен као хриш?анска црква посве?ена Богородици . Након што су Турци осво?или Грчку , кориш?ен ?е као ?ами?а почетком друге половине петнаестог века, око 1460 . године и у то време ?е имао и минарет .

Пред кра? седамнаестог века, 28. септембра 1687 . године, турско складиште муници?е ко?е се налазило унутар зграде ?е било пого?ено млетачким гранатама. Резулту?у?а експлози?а ?е у знатно? мери оштетила Партенон и ?егове скулптуре, а заповедник млетачке во?ске, Венеци?анац Франческо Моросини ?е постао познат као човек ко?и ?е разорио Партенон. ^[2]

Почетком деветнаестог века, 1806 . године, Томас Брус, седми ерл од Елгина ?е однео неке од сачуваних скулптура, захва?у?у?и дозволи Турака. Те скулптуре, данас познате као Елгинов или Партенонски мермер , су продате 1816 . године Британском музе?у у Лондону , где су и данас изложене. ?ош од 1983 , на предлог тадаш?е министарке културе Мелине Меркури , грчка влада насто?и да врати скулптуре у Грчку, али, за сада, без успеха. ^[3]

Про?екат и конструкци?а [ уреди | уреди извор ]

Први напори да се изгради светилиште посве?ено Атини Партенос (?девици Атини“) на месту данаш?ег Партенона учи?ени су убрзо по завршетку Маратонске битке , око 490-88 п. н. е, на масивно? креч?ачко? основи ко?а се простирала ?ужним делом акропо?ског врха. Та зграда ?е заменила хекатомпедон (у значе?у ?зграда од сто стопа“) и вероватно ?е ста?ала поред арха?ског храма посве?еног Атини Полиас (?градско? Атини“). Пре-Партенон или Стари?и Партенон, како се често назива, ?е ?ош увек био у изград?и када су Перси?анци оп?ачкали град 480. п. н. е. и сравнили Акропо? са зем?ом. ^[1]

Средином петог века, када ?е атински Акропо? постао седиште Делског савеза , а Атина била на?ве?и културни центар свог времена, Перикле ?е покренуо амбициозни гра?евински про?екат ко?и ?е тра?ао скоро педесет година. На?важни?е гра?евине ко?е се данас могу видети на Акропо?у ? Партенон, Пропиле?и , Ерехте?он и храм Атине Нике ? подигнути су у том периоду. Изград?у Партенона ?е надгледао ва?ар Фиди?а , ко?и ?е био задужен и за скулптуралну декораци?у. Архитекте Иктин и Каликрат започели су са град?ом 447. п. н. е. а зграда ?е завршена до 432. године, али ?е рад на декораци?и потра?ао бар ?ош годину дана. Неки финанси?ски извешта?и везани за град?у Партенона ко?и су сачувани до данас показу?у да ?е на?ве?и по?единачни трошак било пребацива?е камена са планине Пентели , уда?ене око 16 km од Атине, на Акропо?. Новац ?е делом обезбе?ен из трезора Делског савеза, ко?и ?е пресе?ен из Панхеленског светилишта у Делосу на Акропо? 454. п. н. е.

Иако ?е оближ?и Хефестов храм на?очувани?и пример храма гра?еног дорским стилом , Партенон ?е, у сво?е време, сматран на?лепшим. Храм, писао ?е ?он ?ули?ус Норвич ,

?

носи репутаци?у на?савршени?ег дорског храма икад сагра?еног. Чак и у античко време, ?егова архитектурална чистота била ?е легендарна, а посебно суптилно слага?е кривина стилобата , сужених зидова наоса и стубова благо испупчених у средини. [4]

”

Ефекат испупчености стубова да?е Партенону знача?ну дозу суптилности у поре?е?у са претходно подигнутим храмовима чи?и су стубови упад?иво налик цигаретама . Стилобат ?е основа ко?а ?е носила стубове, и, као и код ве?ине других храмова из класичног периода ^[5] , била ?е незнатно заоб?ена у облику параболе окренуте нагоре што ?е примарно омогу?авало отица?е кишнице. Из тог разлога могло би се помислити да су стубови померени ка спо?а, али, у стварности, они су лако нагнути ка унутраш?ости, а како су сви исте висине, закрив?еност спо?аш?е ивице стилобата се преноси на архитрав и кров зда?а: ?па све следи правило да ?е постав?ено у облику благих лукова“ приметио ?е Горем Стивенс указавши на чи?еницу да ?е западна фасада сагра?ена на незнатно вишем нивоу од источне . ^[6] Не посто?и усаглашени став шта ?е требало да буде ефекат ових финих оптичких дета?а; често се сматра да ?е требало да оживи оно што ?е могло да делу?е као инертна маса у случа?у зграде изгра?ене без облина, али би поре?е?е требало вршити са претходницима Партенона ко?и су били приметно заоб?ени, а не са замиш?еним праволини?ским храмом.

Неке од студи?а Акропо?а ко?е се баве и Партеноном, показу?у да доста ?егових размера апроксимира златни пресек . Фасада Партенона, као и ?ени елементи могу бити уписани у златне правоугаонике . ^[7] Аргумент да ?е златни пресек био ук?учен у архитектуру Партенона се у скораш?им студи?ама доводи у сум?у. ^[8]

Ако се мери са на?вишег степеника, основа Партенона има димензи?е 69,5 x 30,9 метара (228 x 101,4 стопе). Наос ?е био дугачак 29,8 метара и широк 19,2 метра (97,8 x 63 стопе), са унутраш?им дорским колонадама поре?аним у два низа, структурално неопходна да носе кров. Спо?ни дорски стубови има?у пречник 1,9 m (6,2 ft) и високи су 10,4 m (34 ft). Стубови у угловима има?у незнатно ве?и пречник. Партенон ?е имао укупно 46 спо?них и 19 унутраш?их стубова. Стилобат ?е испупчен у односу на сво? центар па су источна и западна ивица ниже од ?ега за 6, а северна и ?ужна за 11 cm. Кров ?е био покривен великим мермерним плочама ко?е су се преклапале, познатим као имбрекси и тегуле .

Скулптурална декораци?а [ уреди | уреди извор ]

Партенон, дорски храм са ?онским карактеристикама и портиком ко?и ?е имао ?едан ред од осам стубова, чувао ?е у себи хризелефантинску статуу Атине Партенос што значи да су ?ени откривени делови тела ра?ени слоновачом , а оде?а и накит ра?ени у позлати . Била ?е дело Фиди?е и постав?ена ?е у храм 439- 438. п. н. е. Декораци?е у камену су, у оригиналу, биле обо?ене. ^[9] У време изград?е, храм ?е био посве?ен Атини, иако ?е град?а тра?ала скоро до почетка Пелопонеског рата 432. п. н. е. Скулптурална декораци?а дорских метопа на фризу изнад спо?аш?е колонаде и ?онских фризова изнад гор?ег дела зидова наоса завршена ?е до 438. п. н. е. Богатство Партенонове декораци?е фризова и метопа ?е у сагласности са ?еговом функци?ом храма ко?и ?е служио као трезор. У зад?ем делу наоса су се чували новчани прилози Делског савеза , чи?и ?е Атина била воде?и члан.

Метопе [ уреди | уреди извор ]

Деведесет две метопе на Партенону су биле исклесане у дубоком ре?ефу, што ?е била пракса до тада приме?ивана само на трезорима (зградама у ко?има су чувани дарови наме?ени боговима). Неки извори наводе да ?е разлог за употребу дубоког ре?ефа била чи?еница да ?е метопе требало посматрати из да?ине. ^[10]

Према сачуваним градите?ским записима, скулптуре ко?има су биле украшене метопе датира?у из 446-440. п. н. е. Сматра се да их ?е исклесао ва?ар Каламис. Метопе са источне стране Партенона, изнад главног улаза, приказу?у Гигантомахи?у , митске битке изме?у богова са Олимпа и Гиганата . Метопе на западно? страни посве?ене су Амазономахи?и , митско? борби Ати?ана протв Амазонки . Метопе на ?ужно? страни ? са изузетком у неку руку проблематичних метопа 13?20, ко?е данас не посто?е ? приказу?у Тесалску Кентауромахи?у , битку Лапита , уз помо? Тезе?а , против Кентаура . Метопе са северне стране Партенона су лоше очуване, али се чини да ?е ?ихова тема била п?ачка?е Тро?е .

Метопе садрже сачуване трагове раног класичног стила ко?и се могу приметити у анатоми?и глава фигура, у ограничава?у телесних покрета на контуре а не на ?ихов приказ помо?у миши?а, и у присуству ?асно вид?ивих вена на фигурама ко?е приказу?у Кентауромахи?у. Неколико метопа се ?ош увек налази на зда?у, али, уз изузетак оних са северне стране, углавном су знатно оште?ене. Сачуване метопе скинуте са Партенона могу се видети у Акропо?ском музе?у и у Британском музе?у , а ?една се налази у Лувру .

Фриз [ уреди | уреди извор ]

На?упад?иви?а карактеристика архитектуре и декораци?е храма ?е ?онски фриз ко?и се протеже над спо?аш?им зидовима наоса . ?егов плитки ре?еф ?е исклесан на самом Партенону, у периоду 442-438. п. н. е.

Према ?едном тумаче?у, ре?ефом ?е приказана идеализована верзи?а панатинске поворке од Керамеикоса до Акропо?а . У ово? годиш?о? свечаности ко?а ?е сваке четврте године имала посебан облик, Ати?ани и странци су, учеству?у?и, одавали почаст боги?и Атини нуде?и жртве и нове пеплосе .

?оан Бретон Конели ?е недавно разматрала ?ош ?едно тумаче?е фриза, уз помо? кога ?е покушала да докаже да ?е иконографи?а ?егових ре?ефа заснована на грчко? митологи?и . Према ово? интерпретаци?и, сцене на фризу приказу?у жртвова?е Пандоре , на?мла?е к?ери Ерехте?а , боги?и Атини, ко?а ?е захтевала ову ?удску жртву да би спасила град од Еумолпа , кра?а Елеусине , ко?и ?е окупио во?ску да би напао Атину. ^[11]

Тимпанони [ уреди | уреди извор ]

Географ Паусани?а ?е у сво?им записима о Акропо?у ко?и ?е посетио кра?ем 2. века не. само укратко споменуо скулптуре ко?е су се налазиле на тимпанонима храма, посве?у?у?и ве?и део сво?их записа статуи боги?е, направ?ено? од злата и слоноваче, и смештено? унутар храма.

Источни тимпанон [ уреди | уреди извор ]

Источни тимпанон приповеда о Атинином ро?е?у. Према грчко? митологи?и , Зевс ?е, због ?аке главобо?е, позвао у помо? Хефеста , коме ?е наредио да га удари по главим сво?им ковачким чеки?ем да би олакшао сво? бол. Када ?е Хефест то учинио, Зевсова глава се располовила и из ?е ?е изашла боги?а Атина у пуно? ратно? опреми. Скулптурална композици?а приказу?е тренутак Атининог ра?а?а.

Реконструкци?а распореда скулптура ?е ра?ена на основу цртежа ко?е ?е начинио Жак Кари 1674 . године. На несре?у, централне фигуре тимпанона су уништене рани?е, због чега су све претпоставке како ?е тачно изгледао ре?еф предмет нага?а?а и спекулаци?а. Претпостав?а се да су на?важни?и богови са Олимпа ста?али око Зевса и Атине посматра?у?и чудесан дога?а?, и да су им Хефест и Хера на?вероватни?е били на?ближи. ^[12]

Западни тимпанон [ уреди | уреди извор ]

Западни тимпанон ?е приказивао такмиче?е изме?у Атине и Посе?донa за част да постану заштитник града Атине. ?ихове фигуре су заузимале централни део композици?е, и биле су приказане како се раздва?а?у у наглашеним ди?агоналним лини?ама. Атина ?е у руци држала дрво маслине , а Посе?дон сво? трозубац ко?им ?е кренуо да удари у зем?у. Са обе стране су били окружени ко?има ко?и вуку кочи?е, а остатак композици?е ка кра?евима ?е био попу?ен легендарним личностима атинске митологи?е.

Радови на тимпанонима су тра?али од 438. до 432. п. н. е. Скулптуре ко?е су се налазиле на ?има су врхунски примерци класичне грчке уметности. Ура?ене су потпуно тродимензионално, иако ?е ?ихово постав?а?е на храм значило да део окренут зиду тимпанона никада не?е бити доступан оку посматрача. Фигуре су приказане у природним покретима, а танка тканина у ко?у су били обучени дозво?авала ?е да тело ко?е покрива буде прави фокус композици?е. ^[13]

Атина Партенос [ уреди | уреди извор ]

?едина скулптура ко?а ?е припадала Партенону, а за ко?у се са сигурнош?у зна да ?е дело Фиди?е ^[14] ?е била статуа боги?е Атине смештена у наосу . Ова масивна хризелефантинска скулптура ни?е сачувана, и данас ?е познато како ?е изгледала само захва?у?у?и копи?ама, осликаним вазама, накиту, новчи?има и к?ижевним описима. ^[15]

Стари?и Партенон [ уреди | уреди извор ]

Први напори да се изгради светилиште посве?ено Атини Партенос на месту данаш?ег Партенона су учи?ени убрзо по завршетку битке на Маратону (око 490?88. п. н. е.). Та зграда ?е заменила хекатомпедон (?сто стопа“ ? наос овог храма ?е имао димензи?е 32,8 x 16,4 метара, односно 100 x 50 стопа, па отуд и ?егово име ^[16] ), и требало би да се налазила поред арха?ског храма посве?еног Атини Полиас. ?Стари?и Партенон“, како се често назива, ?е ?ош увек био у изград?и у време када су Перси?анци оп?ачкали град 480. п. н. е. и уништили Акропо?. Посто?а?е првог Партенона и ?егово униште?е су били познати захва?у?у?и Херодоту ^[17] и чи?еници да су делови ?егових стубова угра?ени у зид северно од Ерехте?она били ?асно вид?иви. Да?и матери?ални докази посто?а?а ове гра?евине су откривени у ископава?има ко?а ?е спровео Патаги?отис Кавади?ас (Patagiotis Kavvadias) у периоду од 1885 . до 1890 . године. ^[18] ?егова откри?а су навела тадаш?ег управника Немачког археолошког института, Вилхелма Дурпфелда ( нем. Wilhelm Dorpfeld ), да изнесе претпоставку да ?е посто?ала стари?а зграда ко?а ?е послужила као основа за данаш?и Партенон, али да се ни?е налазила испод ?ега како се рани?е сматрало. Дурпфелд ?о? ?е дао име Партенон I. ^[19] Приметио ?е да су прва два степеника стари?ег Партенона била начи?ена од обичног порозног креч?ака , истог оног ко?и ?е употреб?ен за основу, док ?е послед?и степеник био од твр?ег (Karrha) креч?ака и покривен на?нижим степеником Периклеовог Партенона (у Дурпфелдово? терминологи?и Партенона III). ^[20] Та платформа ?е била ма?а и незнатно померена ка северу , у односу на данаш?и Партенон, указу?у?и на то да ?е била изгра?ена за неко друго зда?е ко?е ?е у том тренутку било потпуно прекривено. Ова слика ?е била ?ош више закомпликована об?ав?ива?ем коначног извешта?а о ископава?има из 1885?90. године, ко?и ?е давао касни?и датум изград?е првог храма и указивао да ?е претходна зграда била подигнута у време Кимонових зидова. ^[21]

Ако ?е оригинални Партенон заиста био срушен 480. п. н. е., постав?а се пита?е зашто ?е то место остало у рушевинама више од 3 децени?е. По ?едном тумаче?у, грчки савезници су положили заклетву пре битке код Плате?е , 479. п. н. е. , ^[22] да никада не?е поново изградити светилишта ко?а су уништили Перси?анци. Ати?ани су били ослобо?ени те заклетве тек склапа?ем Кали?иног мира 450. п. н. е. ^[23] Недуховни разлог, цена реконструиса?а Атине после п?ачки Перси?анаца, ?е под?еднако вероватан. Ме?утим, ископава?а ко?а ?е водио Берт Хо? Хил ( енгл. Bert Hodge Hill ) довела су до тога да претпостави посто?а?е другог Партенона, ко?и ?е сагра?ен у време Кимона, после 468. п. н. е. ^[24] Хил ?е тврдио да ?е степеник од чврш?ег креч?ака, за ко?и ?е Дурпфелд претпоставио да представ?а на?виши степеник Партенона I, у ствари на?нижи од три степеника Партенона II. Према Хилу, димензи?е ?еговог стилобата су биле 23,51 x 66,88 метара.

Тешко?а у одре?ива?у старости првог Партенона ?е последица чи?енице да у време ископава?а из 1885. године ни?е у потпуности био разви?ен археолошки метод релативног датова?а; немарно копа?е и затрпава?е налазишта ?е имало за последицу губитак велике количине драгоцених информаци?а. Двотомна студи?а ко?у су об?авили Греф и Ланглоц у периоду 1925?1933. године ?е покушала да разумно об?асни остатке прона?ене на Акропо?у. ^[25] Ово ?е инспирисало америчког археолога Вили?ама Динсмура ( енгл. William Bell Dinsmoor ) да покуша да смести основу храма и пет сакривених зидова у одговара?у?и временски период. Зак?учио ?е да Партенон I ни?е могао бити изгра?ен пре 495. п. н. е. што ?е било у контрадикци?и са годином ко?у ?е навео Дурпфелд. ^[26] Поред тога, Динсмур ни?е признавао посто?а?е две зграде као претече данаш?ег Партенона, сматравши Дурпфелдов Партенон II ?единим претходним зда?ем. Динсмур и Дурпфелд су разменили сво?а миш?е?а 1935 . године у Америчком археолошком журналу ( American Journal of Archaeology ). ^[27]

Име [ уреди | уреди извор ]

Порекло назива Партенон ни?е у потпуности ?асно. Према ?ефри?у Харвиту (Jeffrey M. Hurwit), ?егово значе?е могло би бити ?посве?ен девици“ или ?девичански“, и чини се да се у почетку односио само на ?едну простори?у у згради; предмет ?е расправа ко?а ?е ода?а у пита?у, и како ?е добила сво?е име. По ?едно? теори?и, партенон ?е била соба у ко?о? су пеплосе дариване Атини у време Панатене?а ткале четири младе дево?ке посебно изабране да служе боги?и сваке године. ^[28]

Кристофер Пелинг (Christopher Pelling) сматра да ?е Атина Партенос можда успоставила дискретан култ Атине, ко?и ?е био блиско повезан, али не и идентичан култу Атине Поли?ас . ^[29] По ово? теори?и, Партенон значи ?храм боги?е девице“, и односи се на култ Атине Партенос ко?и ?е био повезан са зда?ем. ^[30] Епитет партенос ( грч. παρθ?νο? ), чи?е порекло тако?е ни?е ?асно, ^[31] ?е означавао ?девицу, неудату жену“, и посебно се користио за Артемиду , боги?у див?их животи?а, лова, и вегетаци?е, и Атину, боги?у рата, занатли?а и мудрости. ^[32]

Тако?е се претпостав?а да име храма алудира на девице (parthenoi), чи?е ?е узвишено жртвова?е гарантовало сигурност града. ^[33]

У сваком случа?у, први пут се са термином Партенон ко?и се користи да означи цело зда?е, сусре?е код Демостена , у 4. веку п. н. е. На рачунима из времена изград?е (5. век п. н. е.) Партенон се ?едноставно назива ho neos (?храм“). По неким изворима, архитекте Партенона, Мнесикле и Каликрат, су га називале Хекатомпедос (?зда?е од сто стопа“) у свом трактату о атинско? архитектури ко?и ?е временом изгуб?ен.

У 4. веку и касни?е, зграда ?е позната под именом Хекатомпедос или Хекатомпедон ?еднако као и Партенон; К?ижевник Плутарх у 1. веку не. назива зграду Хекатомпедон Партенон . ^[34]

Трезор или храм? [ уреди | уреди извор ]

Архитектурално посматрано, ?асно ?е да ?е Партенон храм , ко?и ?е сво?евремено чувао познату Фиди?ину статуу боги?е Атине и блага ко?а су ?о? ну?ена. Како су се права жртвова?а у Старо? Грчко? увек одви?ала на жртвенику под ведрим небом, што ?е било у складу са религиозним обича?има, Партенон се не уклапа у неке дефиници?е ?храма“, пошто у ?ему нису на?ени остаци жртвеника. Због тога су неки научници тврдили да ?е зграда кориш?ена само као трезор. Ова? став ?е формиран ?ош кра?ем 19. века , али ?е послед?их година добио на знача?у. Ве?ина научника ?ош увек посматра Партенон у духу у ком ?е Волтер Беркерт (Walter Burkert) описао грчко светилиште, ко?е се састо?ало од теменоса , олтара са жртвеником и лика божанства коме ?е било посве?ено. ^[35]

Касни?а истори?а [ уреди | уреди извор ]

Хриш?анска црква [ уреди | уреди извор ]

Партенон се одржао као храм посве?ен Атини скоро хи?аду година. Сигурно ?е да ?е у 4. веку не. ?ош увек био неоште?ен, иако ?е у то време био толико стар колико ?е данас стара катедрала Нотр Дам у Паризу , и знатно стари?и од базилике Светог Петра у Риму . Али, до тог времена, Атина ?е сведена на провинци?ски град Римског царства , иако ?е имала знамениту прошлост. ?едан од римских царева ?е у 5. веку не. однео велику статуу боги?е Атине у Цариград , где ?е она касни?е уништена, вероватно у време Четвртог крсташког рата , 1204 . године.

Убрзо после тога, Партенон ?е преобра?ен у хриш?анску цркву . У време Византи?ског царства био ?е посве?ен Девици Мари?и, као Богородичина црква, и, по знача?у, четврто место на ко?е су ?уди одлазили у ходочаш?е у Источном римском царству, одмах после Цариграда , Ефеса и Солуна . ^[36] Цар Васили?е II Бугароубица ?е 1018 . године пошао на ходочаш?е у Атину, одмах после сво?е коначне победе над Бугарима из ?единог разлога да искаже сво?у дубоку религиозну посве?еност на Партенону. ^[36] У сред?овековним грчким записима сре?е се термин храм Theotokos Atheniotissa, а често се на ?ега индиректно позива као на познати храм, без об?аш?ава?а о ком зда?у се тачно ради, што значи да ?е заиста био општепознат. ^[36]

У време Латинског царства , читава два и по века, Партенон ?е служио као католичка црква посве?ена Богородици . Преобра?а?е храма у цркву подразумевало ?е руше?е унутраш?их стубова и неких зидова наоса , као и изград?у апсиде на источном кра?у. Последица ?е било неизбежно укла?а?е и растура?е по?единих скулптура. Оне ко?е су представ?але богове су биле или реинтерпретиране у складу са хриш?анском вером или скло?ене и уништене.

Време османске власти [ уреди | уреди извор ]

Средином 15. века, 1456 . године, Атина ?е постала део Османског царства , и Партенон ?е поново преобра?ен у ?ами?у . Супротно касни?им погрешним схвата?има, Турци су прилично поштовали древне споменике на сво?о? територи?и и нису сво?ево?но уништавали оно што се налазило сачувано у Атини, али нису ни чинили посебне напоре да то заштите. У време ратова, како би обезбедили гра?евински матери?ал за зидове и о?ача?а, користили су делове старогрчких остатака. Партенон ?е добио минарет , а ?егова основа и степеници су ?ош увек били у функци?и, воде?и до архитрава , због чега нису били вид?иви спо?а; иначе, зда?е ни?е било да?е оште?ивано. Европски посетиоци из 17. века, као и неки прикази Акропо?а из тог времена, сведочили су да ?е зграда ве?им делом била нетакнута.

Пред кра? 17. века 1687. године, Партенон ?е претрпео на?ве?е оште?е?е од сво?е изград?е, када су Млеци под во?ством Франческа Моросини?а напали Атину, а Турци утврдили Акропо? и користили Партенон као складиште барута . Топовско ?уле ко?е су испалили Млеци из топа смештеног на брду Филопапос , 26. септембра , погодило ?е складиште и зграда ?е била делимично уништена. ^[37] Моросини ?е затим наставио са сво?им покуша?има да украде скулптуре из рушевина. Оне ко?е су се налазиле у унутраш?ости Партенона су биле уништене, остаци крова су пропали, а неки од стубова, посебно они ко?и су се налазили на ?ужно? страни, су остали без капитела . Неке скулптуре ко?е су се налазиле на спо?аш?им странама су нестале, зато што су пале на зем?у, па су касни?е од ?ихових делова прав?ени сувенири. Данас нам ?е познато да су оне посто?але само захва?у?у?и цртежима француског уметника Жака Кари?а из 1674 . године. ^[38] После тога, ве?и део Партенона ?е престао да се употреб?ава и подигнута ?е ма?а ?ами?а.

У 18. веку наступио ?е период стагнаци?е Османског царства; као резултат тога, више Европ?ана ?е посе?ивало Атину, и сликовите рушевине Партенона су биле цртане у велико? мери, подстичу?и разво? филхеленизма и помажу?и по?ав?ива?е симпати?а у У?еди?еном Кра?евству и Француско? усмерених ка независности Грчке .

Ме? тадаш?им путницима и археолозима били су ?е?мс Ст?уарт (James Stuart) и Николас Ревет (Nicholas Revett), ко?и су добили пуномо? енглеског Удруже?а ?убите?а уметности ( Society of Dilettanti ) да истраже рушевине класичне Атине. Они су начинили прве тлоцрте Партенона ко?и су об?ав?ени 1787. године у другом делу к?иге ?Измерене и нацртане атинске старине “ ( Antiquities of Athens Measured and Delineated ).

На самом почетку 19. века, 1801 . године, британски амбасадор у Цариграду , Томас Брус, лорд од Елгина , да би начинио моделе и цртеже акропо?ских антиквитета, добио ?е дозволу од султана да може да поруши нови?е гра?евине ако ?е то било неопходно да би се видели старогрчки остаци, и да скине скулптуре са ?их. Он ?е то схватио као дозволу да узме све склуптуре ко?е на?е. Ангажовао ?е локално становништво како би их поскидао са храма, неке ?е покупио са зем?е, а неке ма?е комаде ?е откупио од мештана. Скида?е скулптура ?е изазвало да?а непоправ?ива оште?е?а на остацима Партенона, ?ер су неки од блокова ко?и су чинили фриз били преполов?ени како би им се сма?ила тежина за транспорт у Енглеску.

Независна Грчка [ уреди | уреди извор ]

Када ?е независна Грчка успоставила власт над Атином 1832 . године, вид?иви део минарета ?е укло?ен са Партенона, а затим су порушене све сред?ев?ековне и османске гра?евине. Ипак, до данас ?е сачувана слика мале ?ами?е смештене у наос Партенона захва?у?у?и фотографи?и ко?у ?е направио Жоли де Лотини?ер (Joly de Lotbiniere), а об?авио Лербур (Lerebours) у к?изи Дагеротипски излети ( франц. Excursions Daguerriennes ) из 1842 . године као прву фотографи?у Акропо?а . ^[39] Цео комплекс ?е постао зашти?ени истори?ски локалитет о коме се брине грчка влада. Данас ?е мета милиона туриста сваке године, ко?и пролазе западним кра?ем Акропо?а, кроз реновирану Пропиле?у , па уз Панатински пут право до Партенона, ко?и ?е окружен ниском оградом да би се спречила да?а оште?е?а.

Спор око Елгиновог мермера [ уреди | уреди извор ]

Данас се скулптуре ко?е ?е Лорд Елгин скинуо са Партенона, налазе у Британском музе?у. ^[40] Остале скулптуре се могу видети у париском музе?у Лувр , у Копенхагену , и на ?ош неким местима, а ве?ина ко?а ?е ипак остала у Грчко? ?е била смештена у Акропо?ском музе?у . Он се налазио на самом Акропо?у, са ?угоисточне стране Партенона. У ме?увремену ?е изгра?ена потпуно нова зграда музе?а у ко?у ?е бити пребачене скулптуре из Акропо?ског музе?а. ^[41] На само? згради Партеона могу?е ?е видети ?ош неколико заосталих скулптура.

Грчка влада ?е ?ош 1983 . године покренула иници?ативу да се скулптуре из Британског музе?а врате Грчко? . ^[41] Сам Британски музе? ?е чврсто одбио да врати Елгинов мермер, а британске власти се нису показале во?ним да га примора?у да то учини, што би захтевало доноше?е одговара?у?ег закона. Без обзира на чврсте британске ставове, у проле?е 2007 . године у Лондону су одржани преговори изме?у представника грчког и британског министарства културе и ?ихових правних саветника. То ?е био први озби?ан састанак у послед?их неколико година и чини се да су се две стране приближиле реше?у проблема. ^[42]

Реконструкци?а [ уреди | уреди извор ]

Грчка влада ?е 1975 . године почела да се припрема за рестаураци?у Партенона и других гра?евина на Акропо?у. Про?екат ?е касни?е привукао и Европску уни?у ко?а ?е уложила финанси?ска средства и техничку помо?. Оформ?ени археолошки одбор ?е документовао све што ?е на?ено на терену, а архитекте су уз помо? комп?утерских модела помогле да им се прона?е оригинална локаци?а. У неким случа?евима испоставило се да ?е претходна реконструкци?а била нетачна. Посебно важне и крхке скулптуре су пребачене у Акропо?ски музе? . За помера?е мермерних блокова кориш?ена ?е дизалица ко?а ?е, у време када ни?е била употреб?авана, могла да се скупи и да тако не прелази висину крова. Нетачне реконструкци?е су биле укло?ене, и почео ?е опрезан процес обнав?а?а.

Партенон не?е бити вра?ен у ста?е у каквом се налазио пре 1687 . године, али ?е штета од експлози?е бити ублажена колико год ?е то могу?е, што у интересу рестаураци?е структуралног интегритета зда?а (посебно важно зато што се налази у области склоно? зем?отресима ), што због обнав?а?а естетског интегритета ко?и подразумева да ?е оште?ени делови стубова и гор?их греда бити попу?ени кориш?е?ем прецизно исклесаним деловима мермера ко?и ?е помо?у цемента бити постав?ени на одговара?у?е место. Нови мермер потиче из оригиналног каменолома . На кра?у, скоро сви велики делови мермера ?е бити постав?ени на сво?е оригинално место, уз, уколико ?е то потребно, кориш?е?е модерних матери?ала као средстава за спа?а?е и потпору.

Мермерни блокови су, првобитно, били повезани продуженим гвозденим H спо?кама ко?е су биле у потпуности пресвучене оловом чиме ?е гвож?е зашти?ено од р?е. Спо?ке додате у 19. веку нису биле обра?ене на та? начин, па су временом подлегле корози?и . Експанзи?а р?е ?е изазвала да?е пуца?е мермера. ^[43] За све што ?е сада потребно спо?ити металним елементима, користи се титани?ум , ко?и ?е ?ак и лак метал, а уз то и отпоран на корози?у.

Ризици зага?е?а [ уреди | уреди извор ]

Тренутни проблем са ко?им се суочава Партенон ?е утица? зага?е?а ко?е ?е последица непрекидног раста Атине од шездесетих година прошлог века. Корози?а мермера изазвана киселим кишама и великом количином саобра?а?а ?е ве? нанела непоправ?иву штету неким скулптурама, а представ?а озби?ну опасност за цео храм . У току послед?е две децени?е, грчка влада и град Атина су направили известан помак у решава?у ових проблема, али се чини да буду?и опстанак Партенона ни?е потпуно осигуран.

Реплике Партенона [ уреди | уреди извор ]

У Нешвилу , у америчко? држави Тенеси, могу?е ?е видети реплику Партенона у природно? величини ко?а ?е изгра?ена 1897 . године поводом стогодиш?ице уласка Тенеси?а у савез америчких држава. У оригиналу изгра?ена од гипса , дрвета и цигала , реплика ?е током двадесетих година 20. века срушена и поново изгра?ена на исто? основи, али овог пута од мермера . Пред кра? 20. века, око 1990 . године, на централно место у унутраш?ости зграде ?е постав?ена 13 метара висока реплика статуе посве?ене боги?и Атини , ра?ена на основу сачуваних записа и копи?а, за чи?у ?е позлату употреб?ено 3,5 килограма златних листи?а . Атина у лево? руци држи штит, а у десно? малу скулптуру боги?е Нике .

С обзиром да ?е ова зграда комплетна, и да су ?ени украси обо?ени верно оригиналу колико год ?е то било могу?е, вероватно ?е да прецизни?е приказу?е храм онаквим каквим су га видели стари Ати?ани од правог Партенона. Данас се у згради налази музе? уметности .

У ширем смислу речи, могу?е ?е за реплику Партенона сматрати и Валхала дворану славе и части , ко?а се налази 10 km источно од Регензбурга , у Баварско? , Немачка .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Атински Акропо?

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Norwich, John Julius (2001). Great Architecture of the World . стр. 63.  
• Neils, Jenifer (2005). The Parthenon: From Antiquity to the Present . Cambridge University Press. стр. 321. ISBN   978-0-521-82093-6 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Атински Акропо?: Партенон Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. септембар 2013), званична страница (?език: енглески)
• Елгинов мермер , дета?ан приказ Партеноновог фриза (?език: енглески)
• Дета?ан чланак о Партенону (?език: енглески)
• Виртуелни приказ Партенона и ?ош неких делова Атине (?език: енглески)
• Документарни филм о Партенону чи?и ?е аутор Коста Гаврас