С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Папа Анастаси?е III
(умро 913.) ?е био 120.
папа
римокатоличке цркве
од 911. до 913. године.
Анастаси?е ?е ро?ен у племи?ко? породици у
Риму
[1]
. Син ?е неког Луки?ана
[2]
. Посто?але су хипотезе да ?е Анастаси?е био син свога претходника,
Серги?а III
. Ме?утим, доказано ?е да то ни?е истина. Као и остале папе свога времена, не зна се тачан датум устоличе?а папе Анастаси?а. Претпоставке обухвата?у датуме изме?у априла и 8. септембра 911. године. Ова? датум предложио ?е немачки историчар
?охан Фридрих Бохмер
[3]
. Недостатак извора, ме?утим, онемогу?у?е да се ова претпоставка и потруди. Папа Анастаси?е био ?е инструмент у рукама
Теодоре I
(умрла 916) и ?еног супруга
Теофилакта I од Тускулума
. Они су почетком 10. века били неприкосновени господари Рима. Хроничар
Флодоард
(893-966) пише да ?е Анастаси?е био благ, али и пасиван
[4]
. На захтев итали?анског кра?а
Беренгара I
(888-924), Анастаси?е ?е давао привилеги?е епископу Пави?е и Верчели?а. Пави?а и Верчели били су важни градови у држави Беренгара
[4]
. Претпостав?а се да су изме?у папе и кра?а владали добри односи. Анастаси?е ?е 912. године примио писмо од
Николе Мистика
, цариградског патри?арха (912?925). Никола Мистик се жалио на одлуку претходног папе, Серги?а III, да византи?ском цару
Лаву VI
дозволи склапа?е петог брака. Ни?е познат одговор папе Анастаси?а, али ?е свакако био незадово?ава?у?и ?ер ?е патри?арх избрисао папино име из
диптиха
и тиме изазвао погорша?е односа изме?у цркви Рима и Цариграда
[4]
. Иако сам папа ни?е имао главну улогу у споразуму, током понтификата Анастаси?а ?е Викинг
Ролон
, во?а
Нормана
, прешао у хриш?анство
[1]
. Анастаси?е ?е умро изме?у ?уна и августа или октобра 913. године. Сахра?ен ?е у
базилици Светог Петра у Риму
. Изнад гроба ?е следе?и епитаф:
" Vatis Anastasii requiescunt membra sepulcro: / Sed numquam meritum parvula claudit humus. / Rexit apostolicam blando moderamine sedem / Tertius existens ordine Pontificum. / Ad Christum pergens, peccati vincula sperat / Omnia clementer solvere posse sibi. / Undique currentes huius ad limina templi, / Ut praestet requiem poscite corde Deum. "
[5]
Папу Анастаси?а ?е наследио
папа Ландо
(913-914).
- Cesare Baronio, Annales ecclesiastici, in: Cesare Baronio,
Annales Ecclesiastici Caesaris Baronii
, a cura di Augustin Theiner, vol. 15, Torino, Barri-Ducis-Guerin et sociis, 1868, SBN IT\ICCU\PUV\0612486
- Paolo Bertolini,
Anastasio III
, in Enciclopedia dei Papi, vol. 2, Roma, Istituto dell'Enciclopedia Italiana, 2000, SBN IT\ICCU\USS\0002453.
- Wilks, Michael (1971).
?Papstregesten, 911?1024. By Harald Zimmermann. (J. F. Bohmer,
Regesta Imperii
, ii. 5.). Pp. Xx + 608. Vienna?Cologne?Graz: Bohlau, 1969. DM. 196.”
.
The Journal of Ecclesiastical History
.
22
(2): 131?132.
S2CID
161250578
.
doi
:
10.1017/S0022046900057912
.
.
- (FR, LA) Louis Marie Olivier Duchesne,
Le Liber pontificalis
, vol. 2, Parigi, Ernest Thorin, 1892, SBN IT\ICCU\RMR\0002614. URL consultato il 2 novembre 2015.
- Moroni, Gaetano (1840).
Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica da S. Pietro sino ai nostri giorni ...
Tip. Emiliana.
- Claudio Rendina, I Papi - storia e segreti, Roma, Newton&Compton editori, 2005, SBN IT\ICCU\PAL\0279694.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|