Палау

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Република Палау
Republic of Palau    ( енглески )
Beluu er a Belau    ( палаучки )
Застава
Химна:  Наш Палау
( енгл. Our Palau )
( пал. Belau rekid )

Локаци?а Палауа у Тихом океану

Главни град Нгерулмуд
На?ве?и град Корор
Службени ?език
Владавина
 ?  Председник Сурангел Випс Мла?и
 ?  Потпредседник Ре?нолд О?лух
 ?  Председник Сената Хоконс Болес
 ?  Председник Дома делегата Сабино Анастасио
 ?  Председник Уставног суда Артур Нгираксонг
 ?  Председава?у?и Савета директора Ибедул ?утака ?ибонс
Истори?а
Независност Од У?еди?ених наци?а
1. октобар 1994 .
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно 495 km 2   ( 195 )
 ? вода (%) занемар?иво
Становништво ‍
 ?  2013 . 20.901 [1]   ( 225 )
 ?  густина 46,7 ст./km 2
Економи?а
Валута Амерички долар
 ? стоти део валуте ‍100 центи‍
Остале информаци?е
Временска зона UTC  +9
Интернет домен ‍ .pw ‍
Позивни бро? +680

Палау ( енгл. Palau , пал. Belau ), или званично Република Палау ( енгл. Republic of Palau , пал. Beluu er a Belau ), [2] позната и као Белау , ?е држава ко?а се налази у западном Пацифику близу Нове Гвине?е и Филипина у по?асу Микронези?е . [3] Састо?и се од 26 главних острва од ко?их су 8 насе?ена и од отприлике 300 ма?их острваца укупне површине 1632 km² и има 20.000 становника. До 2006 . године главни град ?е био Корор (11.000 становника), али ?е влада преместила сво?е надлежности у Нгерулмуд , насе?е у административно? области Мелекеок . У?еди?ене наци?е их 1947 . године став?а?у под америчко туторство.

Након оконча?а мандата Старате?ског савета У?еди?ених наци?а, Палау ?е постао независна држава 1994 . године. Нови?у истори?у ?е обележило премешта?е главног града из Корора у Мелекеок ( Нгерулмуд ) 2006 .

Зем?у су првобитно населили мигранти из поморске ?угоисточне Ази?е пре отприлике 3.000 година. [4] [5] Палау ?е први нацртао на европско? мапи чешки мисионар Пол Кла?н [6] на основу описа ко?и ?е дала група палауанаца бродоломаца на филипинско? обали на Самару . Острва Палау су постала део Шпанске Источне Инди?е 1885. Након пораза Шпани?е у Шпанско-америчком рату 1898. године, острва су продата Немачко? 1899. под условима Немачко-шпанског уговора , где су им они управ?али као део Немачке Нове Гвине?е . После Првог светског рата , острва су постала део мандата ?ужних мора Лиге народа под ?апанском владавином. Током Другог светског рата , сукоби, ук?учу?у?и велику битку код Пелелиа , во?ени су изме?у америчких и ?апанских трупа као део кампа?е на Мари?анским и Палау острвима . За?едно са другим пацифичким острвима , Палау ?е 1947. године постао део повереничке територи?е Пацифичких острва ко?ом су управ?але С?еди?ене Државе. Пошто су на референдуму гласали против придружива?а Савезним Државама Микронези?е 1978. године, [7] [8] острва су добила потпуни суверенитет 1994. према Споразуму о слободном удружива?у са С?еди?еним Државама.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Палау се састо?и од око 340 острва (рачуна?у?и острвца око 500), на?ве?е се зове Бабелдаоб на ком ?е смештен главни град Нгерулмуд. Нгерулмуд ?е на?ма?и главни град на свету, са популаци?ом од око 400 ?уди. Палау ?е поде?ен на 16 ма?их држава (администраци?а) од ко?их свака има сво?у заставу.

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Палау ?е на?западни?а држава Океани?е , смештена северозападно од Нове Гвине?е и ?угоисточно од Филипина . Обухвата низ ниских коралних острва ( атоли ) на ?угу и виших острва вулканског порекла на северу. Дуж источне стране архипелага пружа се корални гребен дуг више од 100 km.

Геологи?а и ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Воде [ уреди | уреди извор ]

Флора и фауна [ уреди | уреди извор ]

Клима [ уреди | уреди извор ]

Влажна тропска клима погоду?е расту бу?не вегетаци?е, на?више прашума у долинама ве?их вулканских острва. [9]

Клима Палау острва (1961?1990)
Показате? \ Месец . ?ан. . Феб. . Мар. . Апр. . Ма? . . ?ун . . ?ул . . Авг. . Сеп. . Окт. . Нов. . Дец. . Год.
Максимум, °C (°F) 30,6
(87,1) 		30,6
(87,1) 		30,9
(87,6) 		31,3
(88,3) 		31,4
(88,5) 		31,0
(87,8) 		30,6
(87,1) 		30,7
(87,3) 		30,9
(87,6) 		31,1
(88) 		31,4
(88,5) 		31,1
(88) 		30,97
(87,74)
Просек, °C (°F) 27,3
(81,1) 		27,2
(81) 		27,5
(81,5) 		27,9
(82,2) 		28,0
(82,4) 		27,6
(81,7) 		27,4
(81,3) 		27,5
(81,5) 		27,7
(81,9) 		27,7
(81,9) 		27,9
(82,2) 		27,7
(81,9) 		27,62
(81,72)
Минимум, °C (°F) 23,9
(75) 		23,9
(75) 		24,1
(75,4) 		24,4
(75,9) 		24,5
(76,1) 		24,2
(75,6) 		24,1
(75,4) 		24,3
(75,7) 		24,5
(76,1) 		24,4
(75,9) 		24,4
(75,9) 		24,2
(75,6) 		24,24
(75,63)
Количина кише, mm (in) 271,8
(10,701) 		231,6
(9,118) 		208,3
(8,201) 		220,2
(8,669) 		304,5
(11,988) 		438,7
(17,272) 		458,2
(18,039) 		379,7
(14,949) 		301,2
(11,858) 		352,3
(13,87) 		287,5
(11,319) 		304,3
(11,98) 		3.758,3
(147,964)
Дани са кишом 19,0 15,9 16,7 14,8 20,0 21,9 21,0 19,8 16,8 20,1 18,7 19,9 224,6
Сунчани сати ? месечни просек 198,4 194,9 244,9 234,0 210,8 168,0 186,0 176,7 198,0 179,8 183,0 182,9 2.357,4
Извор: Hong Kong Observatory [10]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Острва су насе?ена ве? хи?аду година. Открили су их Португалци 1543. године, а до 1899. били су под Шпани?ом, када их ?е она продала Немачко?. До Првог светског рата била су мандатно подруч?е Лиге народа , када су их ?апанци окупирали 1914 . и у чи?ем поседу су остали до 1944 . Од 1947. године су били у саставу Тихоокеанске протекци?ске територи?е САД. Унутраш?у самоуправу стекла су 1981, а независност 1994. године. [9]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Од свих острва, насе?ено ?е само шест, а уз Палауце (мешавина мала?ског и папуанског становништва), на?више има Филипинаца - 15%. Према вероисповести под?еднако су заступ?ени католици, протестанти и анимисти (традиционална верова?а). На?више становништва живи на малом коралном острву Корору с истоименим главним градом.

Према попису из 2004. године у Палау живи 21.000 ?уди, од ко?их 69% у граду. Просечна густина насе?ености ?е 42 становника по квадратном километру.

Административна подела [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Општине Палауа
Општине Палауа

Палау ?е поде?ен на шеснаест држава:

Држава Површина (km²) Бро? становника Густина становништва (ст./km²)
Аимелик 44 281 6
Аираи 59 253 4
Ангаур 8,06 130 16
Хатохобеи 0,9 10 11
Ка?ангел 1,7 76 45
Корор 60,52 11670 193
Мелекеок 26 300 12
Нгарард 34 453 13
Нгарчелонг 11,2 281 25
Нгардмау 34 195 6
Нгаремленгуи 68 310 5
Нгатпанг 33 257 8
Нгчесар 43 287 7
Нгивал 17 226 13
Пелелиу 22,3 510 23
Сонсорол 3,1 42 14

Ненасе?ена Камена острва су била део општина Корор , али данас службено нису део ни ?едне општине.

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Становници се на?више баве радом на плантажама и риболовом. Узга?а?у се кокосове палме, банане, ананас и маниок, а знатне приходе да?е извоз фосфата, боксита и туризам . [9] Званична валута у Палау ?е амерички долар , а просечан БДП по становнику износи 17.438 $. [9]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Национална агенци?а за статистику [1] Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. новембар 2014)
  2. ^ Constitution of Palau Архивирано 26 ма? 2013 на са?ту Wayback Machine . (PDF). palauembassy.com. Retrieved 1 June 2013.
  3. ^ ?United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications” . Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г . Приступ?ено 10. 04. 2014 .  
  4. ^ Clark, Geoffrey; Anderson, Atholl ; Wright, Duncan (2006). ?Human Colonization of the Palau Islands, Western Micronesia”. Journal of Island & Coastal Archaeology . 1 (2): 215?232. S2CID   129261271 . doi : 10.1080/15564890600831705 .  
  5. ^ Smith, Alexander D. (2017). ?The Western Malayo-Polynesian Problem”. Oceanic Linguistics . 56 (2): 435?490. S2CID   149377092 . doi : 10.1353/ol.2017.0021 .  
  6. ^ Francis X. Hezel, SJ. ?Catholic Missions in the Carolines and Marshall Islands” . Приступ?ено 15. 1. 2015 .  
  7. ^ Ming-chao, Tang (25. 9. 1978). ?Referendum on the draft constitution for the Federated states of Micronesia, July 1978” (PDF) . United Nations . стр. 5 . Приступ?ено 12. 6. 2021 .  
  8. ^ Nakayama, Tosiwo; Henry, Bethwel (14. 9. 1978). ?Letter to the United Nations” (PDF) . United Nations . стр. 8?10 . Приступ?ено 12. 6. 2021 .  
  9. ^ а б в г Шехи?, Денис (2007). Атлас Америке, Аустрали?е и Океани?е (1 изд.). Београд: Политика. ISBN   978-86-86809-01-8 .  
  10. ^ ?Climatological Information for Palau Islands, Pacific Islands, United States” . Hong Kong Observatory. Архивирано из оригинала 1. 10. 2018. г . Приступ?ено 20. 5. 2011 .  

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Палау&oldid=27551182 ”