Насловна страна листа ?
ТВ Новости
” од децембра
1974
. године посве?ена почетку емитова?а сери?е ?Отписани”.
Отписани
?е
?угословенска
телевизи?ска сери?а
, сним?ена у продукци?и
Телевизи?е Београд
1974
. и
1975
. године. Сери?а прати авантуре младих илегалаца у
окупираном Београду
за време
Другог светског рата
. Настала ?е по к?изи Драгана Маркови?а, а упоредо са снима?ем сери?е, сним?ен ?е и филм ?
Отписани
“, ко?и представ?а спо? прве две епизоде сери?е (
за разлику од сери?е, ко?а ?е сним?ена у црно-бело? техници, филм ?е сним?ен у бо?и
). Због велике популарности сери?е, две године касни?е, сним?ен ?е наставак под називом ?
Повратак отписаних
“.
[1]
Сери?у ?е режирао,
Александар Аца ?ор?еви?
, а сценарио су написали
Драган Маркови?
и
Синиша Пави?
. Главни ?унаци сери?е били су тада млади глумци -
Во?а Бра?ови?
,
Драган Николи?
,
Предраг Мики Мано?лови?
,
Чедомир Петрови?
и
Александар Берчек
, а поред ?их ве?е улоге су остварили и глумци -
Стево Жигон
,
Раде Маркови?
,
Драгомир Фелба
и
Васа Пантели?
. Сматра се и да?е за на?бо?у ратну акциону ТВ сери?у икад сним?ену на овим просторима. А, уз
Сиви дом
?е свакако на?бо?а акциона сери?а сним?ена у време посто?а?а СФР ?угослави?е.
На вест да ?е
Адолф Хитлер
напао
Сов?етски Савез
, група младих
ско?еваца
одлучу?е да формира илегалну групу да би се супротставили
Вермахту
. ?ихове акци?е ?е их довести на врх листе за укла?а?е
Специ?алне полици?е
и
Гестапоа
.
Телевизи?ска сери?а ?Отписани“ базирана ?е на к?изи ?Забра?ени живот“ Драгана Маркови?а. Заснива се на спо?у измиш?ених и истинитих дога?а?а из времена илегалног отпора окупатору, током
окупаци?е Београда
за време
Другог светског рата
, од 1941. до 1945. године. Иако доста изме?ени, многи делови сери?е су настали према стварним дога?а?има, као што су -
спасава?е Александра Ранкови?а
из затворске болнице у Видинско? улици, ?ула 1941; па?е?е гараже у Гроб?анско? улици, августа 1941; убиство агената ?ор?а Косма?ца и Обрада Залада у улици Цара Уроша, марта 1942; рад
илегалне штампари?е у Београду
, ко?а ?е функционисала на две локаци?е 1941-1944. и др. За разлику од првог дела, наставак сери?е, под називом ?
Повратак отписаних
“ се не теме?и ни на каквим стварним дога?а?има (
изузев приказаних борби за
ослобо?е?е Београда
, октобра 1944. и епизоде ?Мост“ у ко?о? ?е приказан лик учите?а
Миладина Зари?а
, ко?и ?е самоиници?ативно онемогу?ио руше?е тада ?единог
моста на Сави
), ве? ?е чист плод маште аутора.
Сери?а, као и филм, ?е била веома гледана и достигла ?е култни статус у читаво? ?угослави?и, а популарна ?е и данас па се приликом сваке репризе приказу?е у ударном термину и самим тим ?е на?гледани?и програм. ?едан од разлога популарности ?е и та? ?ер за разлику од филмова и сери?а, сниманих у то време, ни?е приказивала рат из визуре комунистичке парти?е него из угла обичног света. Исто тако, ликови из сери?е су веома одударали од стереотипа комунистичких илегалаца. Радило се о обичним ?удима са друштвене маргине, уличним херо?има, шверцерима, студентима - са свим сво?им ?удским врлинама и манама. Сам комунизам се у сери?и веома ретко споми?е и сери?а ?е ори?ентисана на приказива?е човека у борби против окупатора и готово ?е лишена било какве политичке обо?ености и стога ?е главни мотив сери?е ?вечна борба добра и зла“.
Поред главних ?унака Прлета и Тихог, као главних протагониста, код публике се издво?ио и лик негативног-?унака, ма?ора Кригера, у изузетном тумаче?у глумца Стеве Жигона, ко?и ?е том улогом постао ?една од глумачких икона ?угословенске кинематографи?е и поставио стереотип свих ликова немачких окупаторских во?ника. Тако?е, култни статус и популарност доживела ?е и главна музичка тема сери?е, композитора Миливо?а Ми?е Маркови?а, ко?а ?е популарна од ТВ ?инглова, музике на утакмицама и свадбама, весе?има до зво?аве мобилних телефона.
Списак епизода и датум преми?ерног емитова?а:
Комплетна ТВ екипа ▼
Награду за на?бо?и
Глумачки пар године
по избору читалаца
ТВ Новости
добили су
Неда Арнери?
за улогу Рут и
Во?а Бра?ови?
за улогу Тихог на Филмским сусретима у Нишу
1975
. године.
[2]