Отон I, цар Светог римског царства

Отон I
Отон I
	Отон I (Магдебуршки ко?аник, статуа из XIII века)
Лични подаци
Датум ро?е?а	23. новембар 912.
Место ро?е?а	Валхаузен , Источна Франачка
Датум смрти	7. ма? 973. ( 60 год. )
Место смрти	Мемлебен , Свето римско царство
Породица
Супружник	Едита од Енглеске , Аделаида од Итали?е
Потомство	Liutgarde , Liudolf, Duke of Swabia , Матилда, опатица Кведлинбурга , Отон II , Вилхелм, надбискуп Ма?нца
Родите?и	Хенрик I Птичар ; Матилда од Рингелха?ма
Династи?а	Отонска династи?а
Кра? Немачке
Период	939 ? 973 .
Претходник	Хенрик I Птичар
Наследник	Отон II
Цар Светог римског царства
Период	962 ? 973 .
Претходник	Беренгар Фурлански
Наследник	Отон II

Отон I Велики ( нем. Otto I. ; 23. новембар 912 ? 7. ма? 973 ) ?е био кра? Немачке (936?973) и цар Светог римског царства (962?973). Титулу цара Светог римског царства ни?е носио нико 40 година пре ?ега. Син ?е Хенрика I Птичара .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Амбици?а насле?ива?а Карла Великог [ уреди | уреди извор ]

Постао ?е кра? Немачке 936 . године. Крунисан ?е за кра?а у Ахену , бившо? престоници Карла Великог . Помазан ?е од стране надбискупа од Ма?нца . На свечано? вечери поводом круниса?а остале 4 во?воде Немачке су служили као помо?ници. Ве? тим симболима ?е желео нагласити да ?е он наследник Карла Великог и да га немачка црква и во?воде чврсто подржава?у.

Савез са црквом [ уреди | уреди извор ]

Отон ?е намеравао да користи цркву као институци?у ко?а би помогла очува?у и ?ача?у ?егове кра?евску мо?и. Он ?е цркви нудио богатство, во?ну помо? и монопол на писменост. Нудио ?е и заштиту од племства, обе?авао ?е задужбине.

Откривени велики рудници сребра [ уреди | уреди извор ]

У Саксони?и су 938 . откривене богате жице сребра . То рудно благо ?е давало много сребра, бакра и олова током следе?их 200 година. То ?е представ?ало велики део сребра Европе. Минерално богатство ?е помогло Отоновим активностима.

Побуне [ уреди | уреди извор ]

Еберхарт Франконски се побунио 938 . године. Отон га сме?у?е. На то се буни ?ош неколико саксонских великаша и покушава?у да свргну Отона. Во?вода од Лорене се буни и прилази француском кра?у. Отонов брат Хенрик Баварски ?е спремао заверу за?едно са надбискупом од Ма?нца с намером да уби?у Отона. Отон I ?е скршио ту побуну победом 939 . у бици код Андернаха, у ко?о? су страдали и во?вода од Лорене и во?вода од Франкони?е.

Хенрик Баварски ?е побегао у Француску, а Отон на то одговара подржава?ем Игоа Великог против француског кра?а и уласком у Француску. Хенрик и Отон су се помирили 941 , а Отон се повукао из Француске, тек кад ?е француски кра? признао да Лорена припада Немачко?.

Да би спречио да?е побуне, Отон во?водства доде?у?е само блиским члановима породице. Во?водство Франкони?е ?е држао упраж?ено као сво? посед, а во?водство Лорене ?е предао Конраду Црвеном, пошто се оженио Отоновом ?ерком. На сличан начин се осигурао код свих во?водстава.

Во?ни походи у Итали?и и источно? Европи [ уреди | уреди извор ]

Итали?а се налазила у политичком хаосу. Лотар Арлски ?е умро 950 . године. По сво? прилици био ?е отрован. Итали?ански трон насле?у?е Аделаида, удовица послед?а три кра?а. Локални племи? Беренгар Ивре?ски ?е сам себе прогласио кра?ем, а то ?е покушао озаконити приси?ава?ем Аделаиде да се уда за ?еговог сина. Аделаида ?е побегла у Каносу и замолила ?е да Немци интервенишу.

Отонов син Лиутдолф и брат Хенрик напада?у Итали?у сами за себе да би искористили прилику. Отон ?е био огорчен, па 951 . сам напада Итали?у и приси?ава Беренгара Ивре?ског да се закуне на оданост.

Отон узима Аделаиду себи за жену. Отонова женидба изазива нове побуне. Син Лиутдолф се бо?и за сво?у позици?у као наследник, па се 953 . буни уз помо? Конрада Црвеног и надбискупа од Ма?нца. Отон их каж?ава и одузима им Лорену, али сукоби су нада?е били промен?ивог успеха.

Рат са Ма?арима и победа [ уреди | уреди извор ]

Конрад Црвени и Лиутдолф су направили на?ве?у грешку удружу?у?и се са Ма?арима . Велики угарски напади по ?ужно? Немачко? у?еди?у?у немачко племство. Племство лишава Конрада и Лиутдолфа ?ихових титула и поседа, а Отонову позици?у потвр?у?у.

Отон побе?у?е Ма?аре у велико? бици на Лешком по?у 10. августа 955 . и отад се Ма?ари више не по?ав?у?у у Немачко?. Ма?ари су се отада стално настанили у Панонско? низи?и и више нису угрожавали Европу. Отон ?е тиме учврстио сво?у позици?у у Немачко?.

Отонски систем [ уреди | уреди извор ]

Отон ?е о?ачао црквено племство, односно, бискупе и опате на рачун секуларног племства, ко?е му ?е угрожавало власт.

Створио ?е неколико начина контроле цркве:

Да би контролисао бискупе и опате створио ?е институци?у кра?евског постав?а?а бискупа и опата. Бискупи и опати су постав?ани као кра?евски вазали. Под тим условима црквени избори поста?у формалност, а кра? попу?ава цркву сво?им ро?ацима и ло?алним службеницима.
Успоставио ?е систем поседова?а цркви. По немачком закону све што ?е изгра?ено на нечи?о? зем?и припада ономе чи?а ?е то зем?а, сем ако пове?ом ни?е дато другачи?е право. Отон ?е агресивно захтевао за многе цркве да призна?у да су на кра?ево? зем?и.
Успоставио ?е систем секуларних управника црквених има?а. Ти управници су доби?али део прихода, а ?ихова позици?а ни?е била наследна, него ?е зависила од кра?еве во?е.

Отон ?е дао бискупима и опатима велике комаде зем?е, на ко?е секуларно племство ни?е имало право опорезива?а. У зем?ама одузетим од Словена на источним границама Отон оснива бискупи?е и доде?у?е им велике комаде зем?е.

Те све реформе су о?ачале Отонову централну власт, а гор?и део немачке цркве деловао ?е као део кра?евског апарата. Током Грегори?анских реформи у XI веку до?и ?е до сукоба око мо?них бискупи?а изме?у Отонових наследника и папа, што ?е познато и као борба за инвеституру .

Царска титула [ уреди | уреди извор ]

Гарант независности Папске државе [ уреди | уреди извор ]

Почетком седме децени?е 10. века Итали?а ?е поново запала у политички метеж. Беренгар Ивре?ски ?е заузео северни део Папске државе, па ?е папа ?ован XII замолио Отона Великог да интервенише. Отон ?е помогао у успостав?а?у пре?аш?ег ста?а, па ?е 2. фебруара 962 . постао цар Светог римског царства .

После тога су цар и папа потписали споразум, по коме ?е цар гарант независности Папске државе.

Папа ствара савез против Отона [ уреди | уреди извор ]

Папа ?ован XII се ипак бо?ао велике мо?и Отона Великог, па кад ?е Отон отишао у Немачку ша?е изасланике Ма?арима и Византи?и , с ци?ем да се створи савез против Отона Великог. Отон Велики се вра?а новембра 963 , сазива синод бискупа на коме свргава?у папу ?ована XII и постав?а?у лаика Лава VIII за папу.

Гра?ански рат [ уреди | уреди извор ]

Кад ?е цар Отон напустио Рим изби?а гра?ански рат изме?у присталица ?ована XII и присталица цара. ?ован XII поново поста?е папа након великог крвопроли?а. При томе ?е екскомуницирао све оне, ко?и су га свргли. Отон Велики се вра?а тре?и пут у Рим. Папа ?ован ?е умро пре Отонова доласка, тако да ?е Отон свргао ?еговог наследника. Гра?ане Рима ?е присилио да да?у обе?а?е да не?е постав?ати папу без царског одобре?а.

Отон ?е неуспешно ратовао по ?ужно? Итали?и неколико пута од 966 . до 972 . године.

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

8. Лиудолф, во?вода Саксони?е

4. Отон I, во?вода Саксони?е

9. Oda Billung

2. Хенрик I Птичар

10. perhaps Henry of Franconia

5. Хедвиг од Франкони?е

1. Отон I

6. Дитрих од Рингелха?ма

13. Matilda, Abbess of Herford

3. Матилда од Рингелха?ма

7. Reinhild

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Freund, Stephan (2013). Wallhausen ? Geburtsort Ottos des Großen, Aufenthaltsort deutscher Konige und Kaiser (на ?езику: German). Schnell und Steiner. ISBN 978-3-7954-2680-4 .
^ Heather 2014 , стр. 281.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Althoff, Gerd (2013). Die Ottonen: Konigsherrschaft ohne Staat (на ?езику: German) (3rd изд.). Kohlhammer Verlag . ISBN 978-3-17-022443-8 .
Arnold, Benjamin (1997). Medieval Germany , 500?1300 A Political Interpretation . Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-61091-6 .
Barraclough, Geoffrey (1946). The Origins of Modern Germany . Basil Blackwell. Архивирано из оригинала 02. 04. 2012. г . Приступ?ено 26. 06. 2020 . ? преко Questia (потребна претплата)
Becher, Matthias (2012). Otto der Große (на ?езику: German). C.H.Beck. ISBN 978-3-406-63061-3 .
Bernhardt, John W. (1993). Itinerant Kingship and Royal Monasteries in Early Medieval Germany, c. 936?1075 . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52183-3 .
Beumann, Helmut (2000). Die Ottonen (на ?езику: German) (5th изд.). Kohlhammer Verlag . ISBN 978-3-17-016473-4 .
Cantor, Norman F. (1994). The Civilization of the Middle Ages . Harper Perennial. ISBN 978-0-06-092553-6 .
Collins, Roger (2010). Early Medieval Europe 300?1000 (3rd изд.). Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-00673-7 .
Duckett, Eleanor Shipley (1968). Death and Life in the Tenth Century . University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-06172-3 .
Gwatkin, H. M. ; Whitney, J. P. ; Tanner, J. R.; Previte-Orton, C. W., ур. (1922). The Cambridge Medieval History: Volume III . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-04534-6 .
Heather, Peter (2014). The Restoration of Rome: Barbarian Popes and Imperial Pretenders . Oxford University Press. ISBN 978-0-19-936852-5 .
Holbock, Ferdinand (2002). Married Saints and Blesseds: Through the Centuries . Ignatius Press.
Keller, Hagen (2008). Die Ottonen (на ?езику: German) (4th изд.). C.H.Beck. ISBN 978-3-406-44746-4 .
Keller, Hagen; Althoff, Gerd (2008). Die Zeit der spaten Karolinger und der Ottonen: 888?1024 . Gebhardt Handbuch der deutschen Geschichte Band 3 (на ?езику: German). Klett-Cotta. ISBN 978-3-608-60003-2 .
McBrien, Richard P. (2000). Lives of the Popes: The Pontiffs from St. Peter to Benedict XVI . HarperCollins. ISBN 978-0-06-087807-8 .
Poole, Reginald L. (април 1911). ?Burgundian Notes” . The English Historical Review . 26 (102): 310?317. doi : 10.1093/ehr/xxvi.cii.310 .
Reuter, Timothy (1991). Germany in the Early Middle Ages 800?1056 . Addison Wesley Longman. ISBN 978-0-582-49034-5 .
Schutz, Herbert (2010). The Medieval Empire in Central Europe: Dynastic Continuity in the Post-Carolingian Frankish Realm, 900?1300 . Cambridge Scholars Publishing. стр. 41?70. ISBN 978-1-4438-1966-4 .
Thompson, James Westfall (1928). Feudal Germany (2 vols.). University of Chicago Press. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г . Приступ?ено 26. 06. 2020 . ? преко Questia (потребна претплата)
Zimmermann, Wilhelm (2010) [1st. pub. 1877]. A Popular History of Germany: From the Earliest Period to the Present Day, Volume II . Henry J. Johnson. ISBN 978-1-145-40896-8 .
Arnulf of Milan (1072?1077). ?Liber gestorum recentium” (PDF) . Ур.: Zey, Claudia. Monumenta Germaniae Historica (MGH). Scriptores rerum Germanicarum in usum scholarum separatim editi . Vol. 67 (1994). Translated by W. North. Hahnsche Buchhandlung. ISBN 978-3-7752-5388-8 .
Thietmar of Merseburg (1012?1018). ?Chronicon Thietmari Merseburgensis”. Ур.: Warner, David A. Ottonian Germany. The Chronicon of Thietmar of Merseburg (2001) . Translated by David A. Warner. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4926-2 .
Vita Mathildis reginae posterior ( c . 1003, written for Matilda's great-grandson Henry II ), ed. Bernd Schutte. Die Lebensbeschreibungen der Konigin Mathilde . MGH SS rer. Germ. in usum scholarum 66. Hannover, 1994. 143?202. Edition by Georg Heinrich Pertz . MGH SS 4: 282?302; tr. in Sean Gilsdorf, Queenship and Sanctity , 88?127. Digital MGH archive ^{[
мртва веза
]}.
Bachrach, David (2009). ?Exercise of royal power in early medieval Europe: the case of Otto the Great 936?73”. Early Medieval Europe . Wiley-Blackwell. 17 (4): 389?419. doi : 10.1111/j.1468-0254.2009.00283.x .
Gallagher, John Joseph (1938). Church and state in Germany under Otto the Great (936?973) . Catholic University of America. OCLC 3235092 .
Hill, Boyd H., Jr. (1972). Medieval Monarchy in Action: The German Empire from Henry I to Henry IV . Barnes & Noble. ISBN 978-0-389-04652-3 .
Howorth, H. H. (1880). ?The Spread of the Slaves. Part III. The Northern Serbs or Sorabians and the Obodriti”. The Journal of the Anthropological Institute of Great Britain and Ireland . 9 : 181?232. JSTOR 2841974 . doi : 10.2307/2841974 . (потребна претплата)
Lasko, Peter (1995). Ars Sacra: 800?1200 . Yale University Press. chapter 9. ISBN 978-0-300-06048-5 .
Menzel, Wolfgang (2011) [1st. pub. 1871]. The History of Germany: From the Earliest Period to the Present Time Vol. I . Bell & Daldy. ISBN 978-1-178-77378-1 . Архивирано из оригинала 02. 09. 2018. г . Приступ?ено 26. 06. 2020 . ? преко Questia (потребна претплата)
Reuter, Timothy (2000). The New Cambridge Medieval History, Vol. III: c. 900?c. 1024 . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36447-8 .
Althoff, Gerd; Keller, Hagen (1985). Heinrich I. und Otto der Grosse: Neubeginn auf karolingischem Erbe . Muster-Schmidt. ISBN 978-3-7881-0122-0 .
Hiller, Helmut (1980). Otto der Große und seine Zeit . List. ISBN 978-3-471-77847-0 .
Laudage, Johannes (2001). Otto der Große: (912?973). Eine Biographie . Friedrich Pustet. ISBN 978-3-7917-1750-0 .
Schneidmuller, Bernd (2003). Schneidmuller, Bernd; Weinfurter, Stefan, ур. Otto I . Die deutschen Herrscher des Mittelalters. Historische Portrats von Heinrich I bis Maximilian I (919?1519) . C.H. Beck. ISBN 978-3-406-50958-2 .
Wies, Ernst W. (1998). Otto der Große. Kampfer und Beter (3rd изд.). Bechtle. ISBN 978-3-7628-0483-3 .
Zeller, Bernhard (2006). Liudolfinger als frankische Konige? Uberlegungen zur sogenannten Continuatio Reginonis . Corradini, Richard: Text & identities in the early middle ages, Denkschriften , 344. Band. Forschungen zur Geschichte des Mittelalters vol. 12 . Osterreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse. стр. 137?151. ISBN 978-3-7001-3747-4 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Отон I , ?егови преци и потомци (?език: енглески)
?Charter given by Emperor Otto for the monastery Hilwartshausen showing the Emperor's seal, 12.2.960” . Collections of the "Lichtbildarchiv alterer Originalurkunden" . Philipp University of Marburg . "Guest-Access" and further information .
Urkunde Ottos I. fur Stift Geseke, 25. Juni 958

Хенрик I Птичар	Кра? Немачке ( 936 ? 973 )	Отон II
Беренгар Фурлански велика пауза	цар Светог римског царства ( 962 ? 973 )	Отон II

[1] Freund, Stephan (2013). Wallhausen ? Geburtsort Ottos des Großen, Aufenthaltsort deutscher Konige und Kaiser (на ?езику: German). Schnell und Steiner. ISBN 978-3-7954-2680-4 .

[FOOTNOTEHeather2014281-2] Heather 2014 , стр. 281.

[1]

[2]

Нормативна контрола
Ме?ународне	FAST ISNI VIAF 2 WorldCat
Државне	Норвешка Шпани?а Француска BnF подаци Каталони?а Немачка Израел С?еди?ене Државе Шведска Летони?а Чешка Грчка Холанди?а По?ска Ватикан
?уди	Deutsche Biographie Родовид
Остале	Енциклопеди?а Британика Истори?ски речник Шва?царске IdRef