Црква Светог ?ор?а на Опленцу ?е спомен-црква и маузоле? династи?е Кара?ор?еви? , ко?у ?е као сво?у задужбину подигао кра? Петар I Кара?ор?еви? . Опленац ?е брдо поред Тополе на коме ?е кнез Александар Кара?ор?еви? подигао прве винограде, а кра? Петар I Кара?ор?еви? ?е почео зида?е цркве маузоле?а и целог истори?ско?мемори?алног комплекса ко?и ?е потом постати Задужбина Кра?а Петра I на Опленцу.

Данас комплекс обухвата поред цркве Светог ?ор?а, маузоле?а српске кра?евске породице, и кра?еве винограде и винари?у , Виноградареву ку?у , ку?у кра?а Петра на Опленцу и Кара?ор?ев конак у оквиру Кара?ор?евог града у Тополи. Кра?ева и Кра?ичина вила су под управом Владе Републике Срби?е , док ?е Хотел Опленац рани?е приватизован.

Назив брда потиче од оплена, дрвених делова воловских кола ко?а су се правила од храста и цера ко?има ?е ово брдо било прекривено.

Црква Св. ?ор?а [ уреди | уреди извор ]

Године 1903 . кра? Петар I Кара?ор?еви? ?е изабрао место 337 метара високо, на врху Опленца као локаци?у за сво?у задужбину, цркву Св. ?ор?а. 1. ма?а 1910 . године започета ?е град?а цркве, према плановима Косте ?. ?ованови?а. Кра?еви родите?и, к?аз Александар и К?еги?а Персида пренети су у задужбину 29. децембра 1911. (т?. 11. ?ануара 1912. по н. к.) ^[1] . У ?есен 1912 . године црква ?е ве? била скоро довршена и чекала на осве?е?е. Митрополит српски Димитри?е ?е освештао цркву.

У затиш?има изме?у балканских ратова 1913 . године и Првог светског рата 1914 . године наступио ?е засто? у доврше?у цркве. Када ?е Аустроугарска окупирала Срби?у, пред зиму 1915 . године, црква ?е била изложена бруталном п?ачка?у ? скинут ?е и однет бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран и звона. Полупани су многи прозори, мермерни стуби?и и орнаменти. Под изговором да ту може бити скло?ена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.

По повратку у ослобо?ену oта?бину и ствара?у Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца, кра? Петар ни?е дочекао да види сво?у задужбину коначно завршену. Умро ?е 16. августа 1921. године, а ?егов наследник, кра? Александар I Кара?ор?еви? , лично се старао о ?еном завршетку. Дрворезац Нестор Алекси?еви? из села Осо?е код Дебра, радио ?е иконостас у дрворезу дворске капеле на Опленцу. ^[2] Црква ?е поново освештана 9. септембра 1930. Осветио ?у ?е патри?арх Варнава уз саслуже?е епископа темишварско-великокикиндског Георги?а и захумско-херцеговачког ?ована ^[3] . У ?о? ?е обав?ано богослуже?е до 1947. Поново ?е осве?ена 8. октобра 1991. ^[4]

Архитектура [ уреди | уреди извор ]

Основа

Црква ?е петокуполна гра?евина. Унутраш?а дужина храма ?е 30 метара, а висина свода 27 метара. ^[5]

Фасаде

Црква ?е постав?ена на високом соклу од масивног белог мермера, са Венчаца ^[6] .

Саркофази

У храму се налазе два саркофага: у северно? певници саркофаг кра?а Петра I (1844?1921), ктитора цркве, а у ?ужно? певници саркофаг Вожда Кара?ор?а (1762?1817), првог владара обнов?ене Срби?е и родоначелника династи?е Кара?ор?еви?а.

Мозаик

Цео мозаик састо?и се од 725 сликаних композици?а (513 у храму и 212 у крипти), на ко?има се налази 1.500 фигура. Укупна површина мозаика ?е 3.500 m², са 40 милиона разнобо?них стаклених коцкица, ко?е има?у 15.000 разних ни?анси бо?а. ^[5] Мозаицима у цркви се бавио архитекта Никола? Краснов . ^[7]

Крипта

Наме?ена за сахрану умрлих чланова династи?е Кара?ор?еви?а, крипта се налази под целом црквом Св. ?ор?а.

Крипта [ уреди | уреди извор ]

У крипти се налази 39 гробница. На Опленцу ?е до сада сахра?ено 28 чланова Династи?е Кара?ор?еви?а. Шест генераци?а породице Кара?ор?еви? ?е сахра?ено у крипти:

Прва генераци?а - Марица (ро?ена Живкови?), ма?ка Кара?ор?ева (умрла 1811).

Други нарашта? - Кара?ор?е (у саркофагу у храму) и ?егова супруга ?елена (1764?1842).

Тре?и нарашта? ? Кара?ор?ев син, кнез Александар , и ?егова супруга Кнеги?а Персида (1813?1875), к?и ва?евског во?воде ?еврема Ненадови?а.

Четврти нарашта? ? деветоро од десеторо деце Кнеза Александра и Кнеги?е Персиде: Клеопатра (1835?1855), Алекси?е (1836?1840), Светозар (1841?1847), кра? Петар I (у саркофагу у храму), чи?а ?е супруга Кнеги?а ?убица ? Зорка (1864?1890), к?и црногорског Кнеза Николе Петрови?а , сахра?ена овде у крипти; затим ?елена (1846?1867), Андре?а (1848?1864), ?елисавета (1851?1852), ?ор?е (1857?1888) и кнез Арсен (1859?1938).

Пети нарашта? ? деца кра?а Петра I и Кнеги?е Зорке: Милена (1886?1887), ?ор?е (1887?1972) и супруга Радмила (дево?ачко Радо?и?, 1907?1993), кра? Александар I Кара?ор?еви? (1888?1934) ?егова супруга кра?ица Мари?а (1900-1961) (остаци допрем?ени из Фрогмор гроб?а у Велико? Британи?и 29. априла 2013. а сахра?ени 26. ма?а 2013. године ) и Андри?а (1890?1890, живео само 23 дана). Деца Кнеза Асена и к?еги?е Ауроре: Кнез Павле (1893-1976), ?егова супруга Кнеги?а Олга (1903-1997) (остаци допрем?ени са гроб?а Лозане у Шва?царско? 28. септембра 2012. а сахра?ени 6. октобра 2012. године)

Шести нарашта? ? деца кра?а Александра I и кра?ице Мари?е: Кра?еви? Томислав (1928?2000), кра? Петар II (1923-1970) (остаци допрем?ени из САД 22. ?ануара 2013, а сахра?ени 26. ма?а 2013) ?егова супруга кра?ица Александра (1921-1993) (остаци допрем?ени из Тато? гроб?а у Грчко? 9. ма?а, а сахра?ени 26. ма?а 2013), Кра?еви? Андре? (1929-1990) (остаци допрем?ени из Илиониса, САД 15. ма?а, а сахра?ени 26. ма?а 2013. године). Деца Кнеза Павла и к?еги?е Олге: Кнежеви? Никола (1928-1954) (остаци допрем?ени са гроб?а Лозане у Шва?царско? 28. септембра 2012. а сахра?ени 6. октобра 2012. године) и кнез Александар (1924-2016).

Од десеторо деце Кнеза Александра и Кнеги?е Персиде, само ?ихово на?стари?е дете, к?и Полекси?а (1833?1914), ни?е овде сахра?ена. Она ?е била удата за историчара и министра Косту Никола?еви?а (1821?1877) и са ?им изродила шесторо деце. ?ихово пето дете по реду, Персида - Ида Никола?еви? (1860-1945), ни?е се удавала и посветила се васпита?у и негова?у деце свога у?ака, кра?а Петра I. Ова досто?анствена жена ?е провела окупаци?у 1941?1944. године у Тополи, во?ена од мештана. Преминула ?е 30. ?уна 1945. године на Опленцу у ослобо?ено? Тополи и два дана касни?е, 2. ?ула, сахра?ена у крипти.

Гробнице су попу?аване без посебног реда и без поштова?а критери?ума, као што су: генераци?ско начело, степен сродства, редослед у смрти. Тако, посетилац се може донекле збунити, поготово што се нека имена понав?а?у (две ?елене, две Персиде и дво?ица Андри?а). У крипти цркве Св. ?ор?а на Опленцу ?е сахра?ено на?више чланова владалачке српске династи?е и на?више владара на ?едном месту. Од 28 гробова Династи?е Кара?ор?еви?а, пет припада?у владарима, и то гробови Вожда Кара?ор?а и кра?а Петра Првог у саркофазима у цркви и кра? Александар I, кнез Александар, кра? Петар II и Намесник кнез Павле у Крипти. Тако?е украшена по свим површинама мозаиком, крипта чини нераздво?ну и ?единствено лепу целину са храмом. Црква св. ?ор?а на Опленцу (са гробницом), заснована на на?бо?им традици?ама српско--византи?ског неимарства, представ?а, по оцени историчара уметности Миодрага ?ованови?а ?гра?евину изузетно чврсте тектонике и чистог архитектонског израза“. ?ено сликарство, чине?и у мозаику праву аналоги?у са на?лепшим остваре?има српске сред?овековне уметности, на ко?у се формално и тематски насла?а, ?есте ?оригинално смиш?ена целина, хомогена и ?единствена у целокупно? српско? уметности“ (П. Па?ки?). Као импозантан споменик, вид?ив на десетине километара унаоколо, ова црква ?е истовремено и сведочанство о вековном државничком прегну?у и уметничком изражава?у.

Обнова Задужбине [ уреди | уреди извор ]

Симбол Династи?е Кара?ор?еви?а ?е Опленац, ко?и ?е то постао од 1903 . до 1930 . као ?единствена истори?ска целина. Временом, настала ?е Задужбина кра?а Петра I Кара?ор?еви?а. Комунистичке власти су ?е укинуле 1947 . године. 1990 . године, запослени у установама ко?е су претходно биле део Задужбине су самоиници?ативно на Видовдан прогласили обнову рада задужбине. Одбацили су тада посто?е?и статус и променили назив ?Центар за културу Душан Петрови? Шане ” у ?Задужбина кра?а Петра I”. Након првобитног отпора, власти су попустиле и задужбина ?е званично и легално призната 7. фебруара 1993 . године, када ?е и поново почела са радом. Део имовине (има?а и зграда) ?е вра?ен. Ве?и део имовине ни?е вра?ен до данас.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Топола (варошица)
• Петрова ку?а
• Кара?ор?ева Топола са Опленцем

Извори [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Црква Светог ?ор?а на Опленцу на Викимеди?ино? остави .

• Званичан са?т маузоле?а и Задужбине на Опленцу
• Благо са Опленца (?Политика“)
• Црква Св. ?ор?а на Опленцу Виртуелна шет?а кроз комплетан маузоле?.