Онтолошки аргумент

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Онтолошки аргумент ?е филозофски аргумент ко?и говори у прилог посто?а?у Бога . Aргументи овог типа обично се односе на ста?е бивствова?а или посто?а?а . Прецизни?е речено, онтолошки аргументи се обично формулишу a priori у вези са организаци?ом универзума, при чему, ако таква организациона структура посто?и, Бог мора да посто?и .

Први онтолошки аргумент у западнохриш?анско? традици?и [i] изнео ?е Анселм Кентербери?ски у свом делу Прослогион (лат. Proslogium или " Дискурс о посто?а?у Бога" ), у коме дефинише Бога као ?би?е од ког се ве?е не може замислити“, и тврди да такво би?е мора посто?ати у свачи?ем уму, чак и онога ко?и пориче посто?а?е Бога. [1] Из овога Анселм зак?учу?е да ако на?ве?е могу?е би?е посто?и у уму, оно мора посто?ати и у стварности, ?ер ако би посто?ало само у уму, онда мора да ?е могу?е да посто?и ?ош ве?е би?е - оно ко?е посто?и и у уму и у стварности. Према томе, ово на?ве?е могу?е би?е мора посто?ати у стварности.

Од сво?е почетне формулаци?е, мало ?е филозофских иде?а изазвало толико интересова?а и дискуси?а као онтолошки аргумент. Готово сви велики умови западне филозофи?е сматрали су га вредним паж?е. Француски филозоф из 17. века Рене Декарт употребио ?е сличан аргумент Анселмовом. Декарт ?е об?авио неколико вари?аци?а свог аргумента, од ко?их се сваки фокусира на иде?у да се посто?а?е Бога може одмах зак?учити из ??асне и посебне“ иде?е о врхунски савршеном би?у. Почетком 18. века, Готфрид Ла?бниц ?е проширио Декартове иде?е у покуша?у да докаже да ?е ?врхунски савршено“ би?е кохерентна иде?а. ?едан од нови?их онтолошких аргумента потекао ?е од Курта Гедела , ко?и ?е изнео формални аргумент за посто?а?е Бога. Норман Малколм ?е оживео онтолошки аргумент 1960. године, када ?е у Анселмовом делу пронашао други, ?ачи онтолошки аргумент; Алвин Плантинга ?е оспорио ова? и предложио алтернативни аргумент, заснован на модално? логици . Тако?е су учи?ени и покуша?и да се Анселмов доказ потврди помо?у аутоматског доказивача теорема . Остали аргументи, у ко?е спада?у и они ко?е су изнели исламски филозофи Мула Садра и Алама Табатабаи , категоризовани су као онтолошки.

С обзиром на популарност онтолошког аргумента, током времена се ?ав?а?у и ?егове многобро?не критике и замерке. Први критичар био ?е Анселмов савременик Гаунило из Мармут?еа. Указу?у?и на то да би се онтолошки аргумент могао користити за доказива?е посто?а?а било чега, Гаунило користи аналоги?у савршеног острва. То ?е била прва од многих пароди?а ко?е су покушале да покажу апсурдне последице онтолошког аргумента. Касни?е ?е Тома Аквински одбацио аргумент на основу тога да ?уди не могу знати Бож?у природу. Де?вид Х?ум ?е тако?е понудио емпири?ску замерку, критику?у?и недостатак резонова?а на основу доказа и одбацу?у?и иде?у о нужности посто?а?а нечега. Критика Имануела Канта заснива се на ?еговом ви?е?у премисе да ?е посто?а?е предикат као погрешне, тврде?и да ?посто?а?е“ не дода?е ништа (па ни савршеност) суштини би?а. Према томе, може се замислити да ?врхунски савршено“ би?е не посто?и. Коначно, филозофи попут Чарли?а Данбар Брода одбацили су кохерентност максимално великог би?а, износе?и миш?е?е да су неки атрибути величине некомпатибилни са другим, чине?и ?максимално велико би?е“ некохерентним.

Савремени заступници онтолошког аргумента су Алвин Плантинга , ?у?ин Нагасава (Yujin Nagasawa) и Роберт Ме?дол (Robert Maydole).

Класификаци?а [ уреди | уреди извор ]

Традиционалну дефиници?у онтолошког аргумента дао ?е Имануел Кант . [2] Он ?е супротставио онтолошки аргумент (дословно сваки аргумент ?ко?и се бави бивством“) [3] космолошким и физио-теоретским аргументима. [4] Према кантовском гледишту, онтолошки аргументи су они до ко?их се долази резонова?ем a priori .

Гре?ем Опи ( Graham Oppy ), ко?и ?е на другом месту изнео да ?не види никакав хитан разлог“ за одступа?е од традиционалне дефиници?е, [2] дефинисао ?е онтолошке аргументе као оне ко?и полазе ?само од аналитичких, априорних и неопходних премиса“ и зак?учу?у да Бог посто?и. Опи, ме?утим, призна?е да се не налазе све "традиционалне карактеристике" онтолошког аргумента (т?. аналитичност, нужност и приоритет) у свим онтолошким аргументима [1] и у свом делу Онтолошки аргументи и верова?е у Бога из 2007. године, каже да би бо?а дефиници?а онтолошког аргумента користила само промиш?а?а ко?а су ?у потпуности саставни део теистичког погледа на свет“.

Опи ?е направио поткласификаци?у онтолошких аргумената, на основу особина ?ихових премиса, користе?и следе?е особине: [1] [2]

  • дефиниционални : аргументи ко?и се позива?у на дефиници?е.
  • концептуални (или хиперинтенционални ): аргументи ко?и се позива?у на ?поседова?е одре?ених врста иде?а или концепата“.
  • модални : аргументи ко?и разматра?у могу?ности.
  • ма?нонговски : аргументи ко?и истичу ?разлику изме?у различитих категори?а посто?а?а“.
  • искуствени : аргументи ко?и користе иде?у о Богу ко?и посто?и само за оне ко?и су имали искуство с ?им.
  • мереолошки : аргументи ко?и ?користе... теори?у односа целина-део“. [5]
  • вишег поретка : аргументи ко?и приме?у?у ?да ?е било ко?и скуп сво?става, ко?и (а) не ук?учу?е сва сво?ства и ко?и ?е (б) затворен по неопходности, вероватно за?еднички инстанциран“.
  • хегели?ански : аргументи Хегела .

Вили?ам Ле?н Кре?г (William Lane Craig) критику?е Опи?еву студи?у као превише не?асну за корисну класификаци?у. Кре?г тврди да се аргумент може класификовати као онтолошки ако покушава да зак?учи посто?а?е Бога, за?едно са другим неопходним истинама, из ?егове дефиници?е. Он каже да би заговорници онтолошких аргумената тврдили да, ако неко потпуно разуме концепт Бога, онда он мора прихватити ?егово посто?а?е. [6]

Вили?ам Л. Роу (William L. Rowe) дефинише онтолошке аргументе као оне ко?и полазе од дефиници?е Бога и, користе?и само априорне принципе, зак?учу?у Бож?e посто?а?e. [7]

Разво? [ уреди | уреди извор ]

Иако се ?една верзи?а онтолошког аргумента експлицитно по?ав?у?е у списима старогрчког филозофа Ксенофана , а вари?аци?е у списима Парменида , Платона и неоплатониста , [8] уобича?ено становиште ?е да ?е онтолошки аргумент први ?асно исказао и формулисао Анселм Кентербери?ски . [1] [9] [10] Неки научници тврде да ?е исламски филозоф Авицена (Ибн Сина) развио посебну врсту онтолошког аргумента пре Анселма, [11] [12] док други сум?а?у у та? став. [13] [14] [15]

Дани?ел Домбровски (Daniel Dombrowski) ?е означио три главне фазе у разво?у овог аргумента, а то су: [16]

  1. Анселмова почетна експлицитна формулаци?а;
  2. критике Канта и Х?ума из 18. века; и
  3. идентификова?е другог онтолошког аргумента у Анселмовом Прослогиону од стране филозофа 20. века.

Анселм [ уреди | уреди извор ]

Анселм Кентербери?ски ?е први изнео онтолошки аргумент за посто?а?е Бога.

Теолог и филозоф Анселм Кентербери?ски (1033?1109) изнео ?е онтолошки аргумент у II и III поглав?у свог дела Прослогион . [17] Анселм ни?е презентовао аргумент да би доказао посто?а?е Бога; ве? ?е Прослогион био дело о размиш?а?у у ко?ем ?е документовао то како ?е ?ему иде?а о Богу постала очигледна. [18]

У II поглав?у Прослогиона , Анселм дефинише Бога као ?би?е од ко?ег се не може замислити ве?е“. [1] Иако се Анселму често припису?е да ?е први схватио Бога као на?ве?е могу?е би?е, ову перцепци?у су заправо описали многи старогрчки филозофи и ранохриш?ански писци. [19] [20] Он каже да чак и ?будала“ може да разуме ова? концепт, а само то разумева?е значи да то би?е мора посто?ати у уму. Концепт мора посто?ати или само у нашем уму, или и у нашем уму и у стварности. Ако такво би?е посто?и само у нашем уму, онда се може замислити ве?е би?е - оно ко?е посто?и у уму и у стварности - (ова? аргумент се генерално сматра за reductio ad absurdum , ?ер ?е доказано да ?е ви?е?е будале недоследно). Стога, ако можемо да замислимо би?е од ког се не може замислити ништа ве?е, оно мора посто?ати у стварности. Дакле, би?е од ког се не може замислити ништа ве?е, ко?е ?е Анселм дефинисао као Бога, мора посто?ати у стварности. [21]

Анселмов аргумент у поглав?у II може се сажети на следе?и начин: [22]

  1. Концептуална ?е истина (или, тако ре?и, тачно по дефиници?и) да ?е Бог би?е од ког се не може замислити ве?е (то ?ест, на?ве?е могу?е би?е ко?е се може замислити).
  2. Бог посто?и као иде?а у уму.
  3. Би?е ко?е посто?и као иде?а у уму и у стварности ?е, под ?еднаким другим условима, ве?е од би?а ко?е посто?и само као иде?а.
  4. Дакле, ако Бог посто?и само као иде?а, онда можемо замислити нешто што ?е ве?е од Бога (то ?ест, на?ве?е могу?е би?е ко?е посто?и).
  5. Али не можемо замислити нешто што ?е ве?е од Бога (?ер ?е контрадикци?а претпоставити да можемо замислити би?е ве?е од на?ве?ег могу?ег би?а ко?е се може замислити.)
  6. Дакле, Бог посто?и.

У поглав?у III, Анселм износи ?ош ?едан аргумент на сличан начин: [22]

  1. По дефиници?и, Бог ?е би?е од ко?ег се не може замислити ве?е.
  2. Би?е ко?е нужно посто?и у стварности ?е ве?е од би?а ко?е не посто?и нужно.
  3. Дакле, по дефиници?и, ако Бог посто?и као иде?а у уму, али не посто?и нужно у стварности, онда можемо замислити нешто што ?е ве?е од Бога.
  4. Али не можемо замислити нешто што ?е ве?е од Бога.
  5. Дакле, ако Бог посто?и у уму као иде?а, онда Бог нужно посто?и у стварности.
  6. Бог посто?и у уму као иде?а.
  7. Према томе, Бог нужно посто?и у стварности.

Ово садржи по?ам би?а за ко?е се не може замислити да не посто?и. Он ?е тврдио да ако се нешто може замислити да не посто?и, онда се може замислити нешто ве?е. Сходно томе, ствар од ко?е се не може замислити ништа ве?е не може се замислити да не посто?и и према томе мора посто?ати. Ово се може читати као понав?а?е аргумента из Поглав?а 2, мада Норман Малколм веру?е да ?е то другачи?и, ?ачи аргумент. [23]

Рене Декарт [ уреди | уреди извор ]

Француски филозоф Рене Декарт изнео ?е неколико аргумената ко?и би се могли назвати онтолошким.

Рене Декарт (1596?1650) ?е изнео низ онтолошких аргумената ко?и се разлику?у од Анселмове формулаци?е. Уопштено говоре?и, они су ма?е формално аргументи него што су природна интуици?а .

Декарт тврди да се посто?а?е Бога може зак?учити из ?егове природе, као што се геометри?ске иде?е могу извести из природе облика - као пример ?е користио изво?е?е величина углова у троуглу. Рекао ?е да ?е концепт Бога кра??е савршено би?е ко?е има сва савршенства. Чини се да ?е претпоставио да ?е посто?а?е предикат савршенства. Дакле, да по?ам Бога не ук?учу?е посто?а?е, он не би био врхунски савршен, ?ер би му недоста?ало савршенство. Сходно томе, по?ам врхунски савршеног Бога ко?и не посто?и, тврди Декарт, ни?е разум?ив. Према томе, према сво?о? природи Бог мора посто?ати. [24]

Барух Спиноза [ уреди | уреди извор ]

У сво?о? Етици , Спиноза ?е написао оде?ак под насловом "Третира?е Бога и онога што се односи на ?ега", у ком расправ?а о посто?а?у Бога и ономе што Бог ?есте. Почи?е речима: ?да ли посто?и Бог, то се, по нама, може доказати“. [25] ?егов доказ Бога следи сличну структуру као Декартов онтолошки аргумент. Декарт покушава да докаже посто?а?е Бога тврде?и да ?мора посто?ати нека ствар ко?а ?е кра??е добра, кроз ко?у све добре ствари има?у сво?у доброту“. [26] Спинозин аргумент се разлику?е по томе што он не прелази директно са замисливости на?ве?ег би?а на посто?а?е Бога, ве? користи дедуктивни аргумент из иде?е о Богу. Спиноза каже да човекове иде?е не потичу од ?ега самог, ве? од неке врсте спо?ног узрока. Стога ствари чи?е карактеристике човек зна мора да потичу из неког претходног извора. Дакле, ако човек има иде?у о Богу, онда Бог мора посто?ати пре ове мисли, ?ер човек не може створити иде?у о сво?о? машти.

Готфрид Ла?бниц [ уреди | уреди извор ]

Немачки филозоф Готфрид Ла?бниц покушао ?е да докаже кохерентност ?врхунски савршеног би?а“.

Готфрид Вилхелм Ла?бниц ?е видео проблем са Декартовим онтолошким аргументом у томе што Декарт ни?е тврдио кохерентност ?кра??е савршеног“ би?а. Он ?е изнео да, уколико не може да се покаже кохерентност кра??е савршеног би?а, онтолошки аргумент ни?е релевантан. Ла?бниц ?е савршенство сматрао немогу?им за анализира?е; према томе, било би немогу?е доказати да су сва савршенства неспо?ива. Дошао ?е до зак?учка да сва савршенства могу посто?ати за?едно у ?едном ентитету и да ?е Декартов аргумент и да?е валидан. [27]

Мула Садра [ уреди | уреди извор ]

Мула Садра (1571/2 - 1640) ?е био ирански шиитски исламски филозоф на ког су утицали рани?и муслимански филозофи попут Авицене и Сухраварди?а, као и суфи?ског метафизичара Ибн 'Араби?а. Садра ?е расправ?ао о Авицениним аргументима за посто?а?е Бога, тврде?и да они нису априорни. Одбацио ?е аргумент на основу тога да посто?а?е претходи суштини или да ?е посто?а?е ?уди теме?ни?е од ?ихове суштине. [28]

Садра ?е изнео нови аргумент, познат као Аргумент праведника . Ова? аргумент покушава да докаже посто?а?е Бога кроз стварност посто?а?а и да зак?учи са предвечном нужнош?у Бога. У овом аргументу ?една ствар се доказу?е помо?у себе саме, а пут ?е идентичан ци?у. У другим аргументима, истина се постиже из спо?ног извора, као нпр. из могу?ег до неопходног, из изворног до вечног порекла, или из покрета до непомереног покретача. У аргументу праведника не посто?и други сред?и терм осим истине. [29] ?егова верзи?а онтолошког аргумента може се резимирати на следе?и начин: [28]

  1. Посто?и посто?а?е
  2. Посто?а?е ?е савршенство изнад ко?ег се никакво друго не може замислити
  3. Бог ?е савршенство, а савршенство у посто?а?у
  4. Посто?а?е ?е ?една и ?едноставна стварност; нема метафизичког плурализма
  5. Та ?една стварност степену?е се по интензитету на скали савршенства (то ?ест, порица?а чистог монизма ).
  6. Та скала мора имати граничну тачку, тачку на?ве?ег интензитета и на?ве?ег посто?а?а.
  7. Отуда Бог посто?и.

Мула Садра опису?е ова? аргумент у свом главном делу al-asfar al-arba‘a [четири путова?а] на следе?и начин:

Посто?а?е ?е ?единствена, об?ективна и ?едноставна стварност и не посто?и разлика изме?у ?егових делова, осим у погледу савршености и несавршености, ?ачине и слабости... А врхунац ?еговог савршенства, где не посто?и ништа савршени?е, ?е ?егова независност од било ко?е друге ствари. Ништа савршени?е не би могло да се замисли, ?ер свака несавршена ствар припада неко? друго? ствари и потребна ?о? ?е та друга да би постала савршена. И, као што ?е ве? об?аш?ено, савршенство ?е испред несавршености, стварност испред могу?ности, а посто?а?е испред непосто?а?а. Тако?е, об?аш?ено ?е да ?е савршенство неке ствари сама та ствар, а не нека ствар као додатак ?о?. Дакле, посто?а?е ?е или независно од других или су му потребни други. Прво ?е Неопходност, што ?е чисто посто?а?е. Ништа ни?е савршени?е од ?ега. И у ?ему нема места за непосто?а?е или несавршеност. Ово друго ни?е Он и сматра се ?еговим делима и последицама, а за друге ко?и нису Он нема опстанка, осим кроз ?ега. ?ер у стварности посто?а?а нема несавршености, а несавршеност се дода?е посто?а?у само због особине да буде изазвана, ?ер ?е немогу?е да последица буде идентична свом узроку у смислу посто?а?а. [30]

Имануел Кант [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е Кант био критичан према Декартово? формулаци?и онтолошког аргумента, веровао ?е да ?е аргумент убед?ив када се правилно формулише.

Кантов аргумент се осла?а на увере?е да све што ?е могу?е да посто?и мора имати основа за ту могу?ност: другим речима, ништа ни?е могу?е само на основу сво?е природе. Стога зак?учу?е да се свака могу?ност мора заснивати на ?едно? нужности, ко?у ?е идентификовао као Бога. Кант ?е у сво?им делима покушао да покаже да ово би?е поседу?е многе уобича?ене атрибуте Бога, као што су свемо?, свезна?е и свеприсутност.

Иако би се аргумент могао идентификовати као космолошки, Кант ?е сматрао да се ?егов доказ заснива на размиш?а?у, а не на посматра?у, па га ?е због тога идентификовао као онтолошки. [31] [32]

Хегел [ уреди | уреди извор ]

Као одговор на Кантово одбацива?е традиционалне спекулативне филозофи?е у ?егово? Прво? критици и на ?егово одбацива?е онтолошког аргумента, Хегел ?е кроз сво?е радове током живота указивао да ?е Имануел Кант погрешио. Хегел се фокусирао на Кантов чувени аргумент 100 долара. Кант ?е рекао да ?е ??едно имати 100 долара у мислима , а сасвим друго имати 100 долара у ?епу “. Према Канту, можемо замислити Бога, али то не доказу?е да он посто?и .

Хегел ?е тврдио да ?е Кантова формулаци?а нетачна. Позивао се на Кантову грешку у свим ?еговим главним делима од 1807. до 1831. године. За Хегела, ?Истина ?е Целина“ (PhG, пар. 20). За Хегела ?е Истина Geist односно Дух, односно Бог. Према томе Бог ?е Целина Космоса, неви?ена и ви?ена. Стога ?е Кантова грешка била ?егово упоре?ива?е коначног (контингентног) ентитета као што ?е 100 долара, са Бесконачним (нужним) Би?ем, т?. Целином.

Када се на ?ега гледа као на Целину Би?а, неви?еног као и ви?еног, а не само као ??едно би?е ме?у многима“, онда онтолошки аргумент функционише и ?егова логичка нужност поста?е очигледна, према Хегелу.

Послед?и уговор за к?игу ко?и ?е Хегел потписао оне године када ?е умро, 1831, био ?е за к?игу под насловом Предава?а о доказима за посто?а?е Бога. Хегел ?е умро пре него што ?е завршио к?игу. Она ?е требало ?е да има три оде?ка: (1) Космолошки аргумент; (2) Телеолошки аргумент; и (3) Онтолошки аргумент. Хегел ?е умро пре него што ?е започео 2. и 3. оде?ак. ?егово дело ?е данас об?ав?ено као непотпуно, а само део ?еговог космолошког аргумента ?е остао у потпуности сачуван.

Да би проучили Хегелове иде?е о онтолошком аргументу, научници су морали да саставе аргументе из различитих пасуса из ?егових других дела. Неки научници указу?у да сва Хегелова филозофи?а чини онтолошки аргумент. [33]

[34]

Курт Гедел [ уреди | уреди извор ]

Математичар Курт Гедел ?е изнео формални аргумент за посто?а?е Бога . Гедел ?е сачинио ова? аргумент, али ?е он об?ав?ен тек дуго након ?егове смрти. Он ?е изнео аргумент ко?и ?е заснован на модално? логици; користи концепци?у особина, да би на кра?у зак?учио посто?а?е Бога. [35]

Дефиници?а 1 : x ?е као Бог, ако и само ако x има као суштинске особине оне и само оне особине ко?е су позитивне

Дефиници?а 2 : А ?е суштина x-а ако и само ако за сваку особину B, x нужно има B ако и само ако А обухвата B

Дефиници?а 3 : x нужно посто?и ако и само ако свака суштина x-а нужно има пример

Аксиом 1 : Ако ?е нека особина позитивна, онда ?ена негаци?а ни?е позитивна

Аксиом 2 : Свака особина ко?а ?е обухва?ена позитивном особином, т?. стриктно садржана у ?о?, ?е позитивна

Аксиом 3 : Особина наликова?а Богу ?е позитивна

Аксиом 4 : Ако ?е нека особина позитивна, онда ?е нужно позитивна

Аксиом 5 : Нужно посто?а?е ?е позитивно

Аксиом 6 : За било ко?у особину P, ако ?е P позитивно, онда ?е бити нужно P позитивно

Теорема 1 : Ако ?е нека особина позитивна, онда ?е она доследна, т?. могу?е ?е да има пример

Последица 1 : Особина наликова?а Богу ?е доследна

Теорема 2 : Ако ?е нешто као Бог, онда ?е особина боголикости суштина те ствари

Теорема 3 : Нужно, особина наликова?а Богу има сво? пример

Гедел ?е дефинисао да ?боголикост“ има све позитивне особине. Термин ?позитиван“ оставио ?е недефинисан. Изнео ?е да се он интерпретира у естетском и моралном смислу, или алтернативно, као супротност приваци?и (одсуству неопходних квалитета у универзуму). Упозорио ?е на опасност тумаче?а ?позитивног“ као морално или естетски ?доброг“ (на?ве?а предност и на?ма?и недостатак), ?ер то ук?учу?е и негативне карактеристике. Уместо тога, указао ?е да ?позитивно“ треба тумачити као савршено, или ?чисто добро“, без негативних карактеристика. [36]

Геделове наведене теореме произилазе из аксиома, па се ве?ина критика теори?е фокусира на те аксиоме или изнете претпоставке. Опи ?е тврдио да Гедел не да?е дефиници?у ?позитивних особина“. Он ?е указао да ако те позитивне особине чине скуп, нема разлога за верова?е да посто?и било ко?и такав скуп ко?и ?е теолошки интересантан, или да посто?и само ?едан скуп позитивних сво?става ко?и ?е теолошки интересантан. [35]

Модалне верзи?е онтолошког аргумента [ уреди | уреди извор ]

Модална логика се бави логиком могу?ности као и неопходош?у. Пол Опенха?мер и Едвард Н. Залта приме?у?у за Анселмово 2. поглав?е Прослогиона , да су ?многи нови?и аутори ова? аргумент протумачили као модални“. У фрази ?оно од чега не може да се замисли ништа ве?е“, реч ?може“ може се протумачити као да се односи на могу?ност. Па ипак, аутори пишу да ?логика самог онтолошког аргумента не ук?учу?е зак?учке засноване на овом модалитету“. [37] Ме?утим, посто?е нови?е модалне логичке верзи?е онтолошког аргумента, а о примени ове врсте логике на аргумент, ?е?мс Френклин Харис пише:

Почеле су да се по?ав?у?у различите верзи?е онтолошког аргумента, такозване ?модалне“ верзи?е, ко?е избегава?у део Анселмовог аргумента ко?и ?третира посто?а?е као предикат“. Модалнологичка верзи?а ових облика одбране онтолошког аргумента ?е на?знача?ни?е достигну?е. [38]

Хартсхорн и Малколм [ уреди | уреди извор ]

Чарлс Хартсхорн и Норман Малколм су првенствено одговорни за уво?е?е модалних верзи?а аргумента у савремену дебату. Обо?ица су тврдили да ?е Анселм имао две верзи?е онтолошког аргумента, од ко?их ?е друга била модалнологичка верзи?а. Према ?е?мсу Харису, Малколм ову верзи?у представ?а на следе?и начин:

Ако се то [од чега се ништа ве?е не може замислити] уопште може замислити, оно мора посто?ати. ?ер нико ко пориче или сум?а у посто?а?е би?а ве?ег од онога ко?е ?е незамисливо, не пориче нити сум?а да кад би посто?ало, ?егово непосто?а?е би, у стварности или у уму, било немогу?е. ?ер у супротном не би било би?е ве?е од онога ко?е се не може замислити. Али што се тиче онога што се може замислити, али што не посто?и: ако би посто?ало, ?егово непосто?а?е у стварности или у уму било би могу?е. Према томе, ако се би?е ве?е од ко?ег се ве?е не може замислити, може замислити, оно мора посто?ати.

Хартсхорн каже да ?е за Анселма ?нужно посто?а?е супериорни?и начин посто?а?а у односу на обично, контингентно посто?а?е и да ?е обично, контингентно посто?а?е дефект“. Хартсхорн сматра да су се и Х?ум и Кант фокусирали само на то да ли ?е оно што посто?и ве?е од онога што не посто?и. Ме?утим, ?Анселмова поента ?е да ?е оно што посто?и и што не може да не посто?и, ве?е од онога што посто?и а не може да посто?и“. Овим се избегава пита?е да ли ?е посто?а?е предикат или ни?е. [39]

Освр?у?и се на два онтолошка аргумента ко?а ?е Анселм предложио у поглав?има 2 и 3 свог Прослогиона , Малколм ?е подржао Кантову критику Анселмовог аргумента у поглав?у 2: да посто?а?е не може бити савршенство нечега. Ме?утим, идентификовао ?е оно што види као други онтолошки аргумент у 3. поглав?у ко?и ни?е подложан такво? критици. [40]

У другом Анселмовом аргументу Малколм ?е видео две к?учне тачке: прво, да ?е би?е чи?е ?е непосто?а?е логички немогу?е ве?е од би?а чи?е ?е непосто?а?е логички могу?е, и друго, да ?е Бог би?е ?од кога се ве?е не може замислити“. Малколм ?е подржао ту дефиници?у Бога и указао да она чини Бож?е посто?а?е логички нужно истинитим исказом (на исти начин на ко?и ?е исказ ?квадрат има четири стране“ логички нужно тачан). [40] Стога, одбацу?у?и иде?у да ?е посто?а?е само по себи савршенство, Малколм тврди да ?е нужно посто?а?е савршенство. То ?е, како тврди, доказало посто?а?е ненадмашно великог нужног би?а.

?ордан Собел пише да ?е Малколм погрешно претпоставио да се аргумент ко?и излаже може у потпуности на?и у 3. поглав?у Прослогиона. ?Анселм у Прослогиону III ни?е намеравао да да независни аргумент за посто?а?е Бога, ве? да се надовеже на аргумент из Прослогиона II“. [41]

Алвин Плантинга [ уреди | уреди извор ]

Алвин Плантинга ?е критиковао Малколмове и Хартсхорнове онтолошке аргументе и предложио сопствену вари?аци?у.

Хриш?ански аналитички филозоф Алвин Плантинга [42] критику?е Малколмове и Хартсхорнове аргументе и нуди алтернативу. Он тврди да, ако Малколм доказу?е нужно посто?а?е на?ве?ег могу?ег би?а, из тога следи да посто?и би?е ко?е посто?и у свим световима чи?а величина у неким световима ни?е превази?ена. То, како тврди, не показу?е да такво би?е има непревази?ену величину у овом свету. [43]

У покуша?у да реши ова? проблем, Плантинга прави разлику изме?у ?величине“ и ?изврсности“. Изврсност би?а у одре?еном свету зависи само од ?егових сво?става у том свету; а величина би?а зависи од ?егових сво?става у свим световима. Стога, на?ве?е могу?е би?е мора имати максималну изврсност у сваком могу?ем свету. Плантинга ?е затим преформулисао Малколмов аргумент користе?и концепт ?максималне величине“. Он тврди да ?е могу?е да посто?и би?е са максималном величином, па тако би?е са максималном величином посто?и у могу?ем свету. Ако ?е то случа?, онда би?е са максималном величином посто?и у сваком свету, а самим тим и у овом. [43]

Остале формулаци?е [ уреди | уреди извор ]

Романописац и филозоф А?рис Мердок формулисала ?е верзи?у онтолошког аргумента у сво?о? к?изи Метафизика као водич за морал . Иако ?е сматрала да ?е ?ена верзи?а аргумента супериорни?а, ипак ?е похвалила Декартову формулаци?у. Она ?е сво? аргумент формулисала на следе?и начин:

Не посто?и убед?ив ?доказ“ за посто?а?е Бога, осим неког облика онтолошког доказа, ?доказа“ узгред ко?и вероватно доби?а на знача?у у теологи?и као резултат недавне ?демитологизаци?е“. Ме?утим, ако се паж?иво размотри, види се да онтолошки доказ ни?е баш доказ ве? пре ?асна из?ава вере (често се призна?е као прикладна само за оне ко?и су ве? убе?ени), а ко?а се може самоуверено исказати само на основу одре?ене количине искуства. Ова из?ава би се могла формулисати на разне начине. Же?а за Богом ?е сигурно добити одговор. Мо?е поима?е Бога садржи сигурност у ?егову сопствену стварност. Бог ?е предмет ?убави ко?и потпуно иск?учу?е сум?у и релативизам. Такви не?асни искази, наравно, не би наишли на велике симпати?е аналитичких филозофа, ко?и би ?ихов садржа? поделили изме?у психолошких чи?еница и метафизичких бесмислица. [44]

Другим речима, атеисти могу да приговоре на такав аргумент само на основу тога што се осла?а?у на методологи?у a priori . ?ене формулаци?е се осла?а?у на ?удске везе Бога и човека и на оно што таква вера чини ?удима.

Критике и приговори [ уреди | уреди извор ]

Гаунило [ уреди | уреди извор ]

?едан од на?рани?их забележених приговора на Анселмов аргумент изнео ?е ?едан од ?егових савременика, Гаунило из Мармут?еа. Он позива читаоца да замисли острво ко?е ?е ?изврсни?е“ од било ког другог острва и каже да, према Анселмовом доказу, то острво мора нужно посто?ати, с обзиром да ?е острво ко?е посто?и бити изврсни?е. [45] Гаунилова критика не показу?е експлицитно грешку у Анселмовом аргументу, ве? тврди да ако ?е Анселмов аргумент исправан, онда би били исправни и многи други аргументи истог логичког облика ко?и не могу бити прихва?ени. [46] Гаунило ?е понудио ?ош ?едну критику Анселмовог онтолошког аргумента, тврде?и да се иде?а Бога не може замислити, као што ?е Анселм тврдио. Он тврди да ?е многи теисти прихватити да Бог по природи не може бити у потпуности спознат. Према томе, ако ?уди не могу у потпуности замислити Бога, онтолошки аргумент не функционише. [47]

Анселм ?е одговорио на Гаунилову критику тврде?и да ?е аргумент примен?ив само на концепте са нужним посто?а?ем. Тврдио ?е да само би?е ко?е нужно посто?и може испунити задатак "онога од чега се ништа ве?е не може замислити". Осим тога, контингентни об?екат, као што ?е острво, увек се може побо?шати и тако никада не може дости?и ста?е савршенства. Из тог разлога, Анселм ?е одбацио сваки аргумент ко?и се не односи на би?е са нужним посто?а?ем. [45]

По?ав?у?у се и друге пароди?е, ук?учу?у?и королари?е посто?а?а ?авола, королари?е непосто?а?а ?авола и королари?е кра??ег непосто?а?а ?авола. Королари?а посто?а?а ?авола каже да би?е од ког се не може замислити ништа горе посто?и у уму (понекад се користи термин "ма?е" уместо "горе"). Користе?и Анселмов логички облик, ова пароди?а тврди да ако он посто?и у уму, горе би?е ?е бити оно ко?е посто?и у стварности; дакле, такво би?е посто?и. Королари?а непосто?а?а ?авола ?е слична, али она тврди да би горе би?е било оно ко?е у стварности не посто?и, па према томе оно ни не посто?и. Королари?а кра??ег непосто?а?а ?авола каже да би горе би?е било оно ко?е не посто?и у схвата?у, па тако такво би?е не посто?и ни у стварности ни у уму. Тимоти Чемберс тврди да ?е королари?а посто?а?а ?авола ?ача од Гауниловог приговора, ?ер одолева приговорима ко?и могу надвладати Гаунилову пароди?у. Он тако?е тврди да ?е королари?а непосто?а?а ?авола снажан приговор, ?ер ?осигурава“ королари?у непосто?а?а ?авола ко?а ?прети самим теме?има Анселмовог аргумента“. [48]

Тома Аквински [ уреди | уреди извор ]

Тома Аквински ?е, наводе?и пет доказа о посто?а?у Бога у свом делу Summa Theologica , приговорио Анселмовом аргументу. Он каже да ?уди не могу знати природу Бога и према томе га не могу замислити на начин на ко?и то предлаже Анселм. [49] Онтолошки аргумент био би знача?ан само ономе ко потпуно разуме суштину Бога. Аквински ?е образложио да, пошто само Бог може у потпуности знати ?егову суштину, само Он би могао да употреби ова? аргумент. [50] ?егово одбацива?е онтолошког аргумента навело ?е и друге католичке теологе да га одбаце. [51]

Де?вид Х?ум [ уреди | уреди извор ]

Де?вид Х?ум ?е сматрао да онтолошки аргумент ни?е могу?.

Шкотски филозоф и емпиричар Де?вид Х?ум тврдио ?е да се никакво посто?а?е не може доказати само априорним образложе?ем. [52] У Ди?алозима о природно? религи?и, ?егов лик Клеант предлаже критику:

... очигледан ?е апсурд у покуша?у да се докаже чи?еница или да се она докаже било ко?им аргументима ?а приори“. Ништа ни?е доказиво, осим ако ?егова супротност не подразумева контрадикци?у. Ништа што ?е изразито замисливо не подразумева контрадикци?у. Шта год да замислимо као посто?е?е, можемо га замислити и као непосто?е?е. Стога не посто?и би?е чи?е непосто?а?е подразумева контрадикци?у. Према томе, не посто?и би?е чи?е ?е посто?а?е доказиво. [53]

Х?ум тако?е каже да, пошто немамо апстрактну иде?у посто?а?а (осим као део наших иде?а о другим об?ектима), не можемо тврдити да иде?а Бога подразумева ?егово посто?а?е. Он тврди да како год да замиш?амо Бога, можемо замислити само ?егово посто?а?е или непосто?а?е. Веровао ?е да посто?а?е ни?е особина (нити савршенство), тако да потпуно савршено би?е не мора посто?ати. Стога ?е тврдио да ни?е контрадикци?а порицати Бож?е посто?а?е. [52] Иако ?е ова критика усмерена против космолошког аргумента , сличног оном ко?и ?е изнео Сему?ел Кларк у свом првом Бо?ловом предава?у, приме?ена ?е и на онтолошке аргументе. [54]

Имануел Кант [ уреди | уреди извор ]

Имануел Кант ?е изнео став да посто?а?е ни?е предикат.

Имануел Кант ?е изнео утица?ну критику онтолошког аргумента у сво?о? Критици чистог ума . [55] ?егова критика ?е првенствено упу?ена Декарту, али тако?е напада и Ла?бница. Облику?е ?е ?егова централна дистинкци?а изме?у аналитичких и синтетичких пропозици?а. У аналитичко? пропозици?и, концепт предиката ?е садржан у ?еговом концепту суб?екта; у синтетичко? пропозици?и, концепт предиката ни?е садржан у ?еговом концепту суб?екта.

Кант доводи у пита?е разум?ивост концепта нужног би?а. Он разматра примере нужних пропозици?а, попут ?троугао има три угла“, и одбацу?е пренос ове логике на посто?а?е Бога . Прво, он тврди да су такве нужне пропозици?е нужно тачне само ако такво би?е посто?и: а ко троугао посто?и, он мора имати три угла. Нужна пропозици?а, како тврди, не чини посто?а?е троугла нужним. Стога тврди да, ако се постави пропозици?а ?X посто?и“, следи да ако X посто?и, оно посто?и нужно; то не значи да X посто?и у стварности. [56] Друго, он тврди да контрадикци?е наста?у само онда када су суб?екат и предикат исказани и, према томе, суд о непосто?а?у не може бити контрадикци?а, ?ер негира предикат. [55]

Кант затим тврди да из?ава ?Бог посто?и“ мора бити аналитичка или синтетичка - предикат мора бити унутар суб?екта или изван ?ега. Ако ?е пропозици?а аналитичка, онаква какву претпостав?а онтолошки аргумент, из?ава би била истинита само због значе?а датог речима. Кант тврди да ?е ово само таутологи?а и да не може ништа ре?и о стварности. Ме?утим, ако ?е из?ава синтетичка, онтолошки аргумент не функционише, ?ер посто?а?е Бога ни?е обухва?ено дефиници?ом Бога (и, према томе, потребно ?е прона?и доказе за ?егово посто?а?е). [57]

Кант да?е пише: ?"бити" очигледно ни?е прави предикат“ [55] и не може бити део концепта нечега. Предлаже да посто?а?е ни?е предикат нити квалитет. То ?е зато што посто?а?е не дода?е ништа суштини би?а, ве? само указу?е на по?ав?ива?е тог би?а у стварности. Он каже да узима?у?и суб?екат Бога са свим сво?им предикатима, а затим тврде?и да Бог посто?и, ?не дода?ем нови предикат у концепци?у Бога“. Кант тврди да онтолошки аргумент функционише само ако ?е посто?а?е предикат; ако то ни?е, он тврди да ?е онтолошки аргумент поништен, ?ер ?е тада замисливо да потпуно савршено би?е не посто?и. [58]

Поред тога, Кант тврди да по?ам Бога ни?е посебно одре?ен; ве? ?е он ?об?екат чисте мисли“. [55] Он тврди да Бог посто?и изван подруч?а искуства и природе. Буду?и да Бога не можемо искусити искуством, Кант тврди да ?е немогу?е знати како бисмо проверили Бож?е посто?а?е. То ?е у супротности са матери?алним концептима, ко?и се могу проверити помо?у чула. [59]

Даглас Гаскинг [ уреди | уреди извор ]

Аустрали?ски филозоф Даглас Гаскинг (1911?1994) развио ?е верзи?у онтолошког аргумента ко?а ?е требало да докаже непосто?а?е Бога. Ова? аргумент ни?е замиш?ен да буде озби?ан, ве? ?е ?егова сврха била да илустру?е проблеме ко?е ?е Гаскинг видео у онтолошком аргументу. [60]

Гаскинг каже да ?е ствара?е света на?величанствени?е достигну?е ко?е се може замислити. Заслуга таквог достигну?а ?е производ ?еговог квалитета и неспособности творца: што ?е ве?а неспособност творца, то ?е достигну?е импресивни?е. Непосто?а?е би, тврди Гаскинг, било на?ве?и хендикеп. Стога, ако ?е универзум производ посто?е?ег творца, могли бисмо замислити ве?е би?е - оно ко?е не посто?и. Непосто?е?и творац ?е ве?и од онога ко?и посто?и, тако да Бог не посто?и. Гаскингов предлог да би на?ве?а неспособност била непосто?а?е одговор ?е на Анселмову претпоставку да ?е посто?а?е предикат и савршенство. Гаскинг користи ову логику да претпостави да непосто?а?е мора бити неспособност. [60]

Гре?ем Опи ?е критиковао ова? аргумент, посматра?у?и га као слабу пароди?у на онтолошки аргумент. Навео ?е да, иако се може прихватити да би било ве?е постигну?е за непосто?е?ег него за посто?е?ег творца да створи нешто, нема разлога за претпоставку да би непосто?е?и творац био ве?е би?е. Наставио ?е тврд?ом да нема разлога да се на ствара?е света гледа као на ?на?величанствени?е достигну?е ко?е се може замислити“. На кра?у, навео ?е да ?е можда незамисливо да непосто?е?е би?е уопште нешто створи. [27]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Szatkowski, Miroslaw, ed. 2012. Ontological Proofs Today . Ontos Verlag. "There are three main periods in the history of ontological arguments. The first was in 11th century, when St. Anselm of Canterbury came up with the first ontological argument" (p. 22).

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д Oppy, Graham . 2019 [1996]. " Ontological Arguments ." Stanford Encyclopedia of Philosophy . Retrieved 21 May 2020.
  2. ^ а б в Oppy 2007 , стр.  1?2
  3. ^ Smart 1969 , стр. 76
  4. ^ Kenny, Anthony (2001). The Oxford illustrated history of Western philosophy . Oxford: Oxford University Press . стр. 187?. ISBN   978-0-19-285440-7 . Приступ?ено 2012-01-04 .  
  5. ^ Oppy, Graham (2006). Arguing About Gods . Cambridge University Press. стр.  59 . ISBN   978-0-521-86386-5 .  
  6. ^ Craig, William Lane (2004). To everyone an answer: a case for the Christian worldview : essays in honor of Norman L. Geisler . InterVarsity Press. стр.  124 . ISBN   978-0-8308-2735-0 .  
  7. ^ Rowe, William L (2007). William L. Rowe on Philosophy of Religion: Selected Writings . Ashgate Publishing. стр. 353. ISBN   978-0-7546-5558-9 .  
  8. ^ Dombrowski, Daniel A. (2005). Rethinking the ontological argument: a neoclassical theistic response . Cambridge University Press. стр. 7. ISBN   978-0-521-86369-8 .  
  9. ^ McGrath, Alister (2011). Christian Theology: An Introduction . John Wiley and Sons. стр. 34. ISBN   978-1-4443-9770-3 .  
  10. ^ Wainwright, William J. (2005). The Oxford handbook of philosophy of religion . Oxford University Press. стр. 80. ISBN   978-0-19-513809-2 .  
  11. ^ Johnson, Steve A. 1984. "Ibn Sina's Fourth Ontological Argument for God's Existence." The Muslim World 74 (3-4):161?71.
  12. ^ Morewedge, Parviz (1970). ?Ibn Sina Avicenna and Malcolm and the Ontological Argument”. Monist . 54 (2): 234?249. doi : 10.5840/monist197054212 .   .
  13. ^ Goodman, Lenn Evan (2006). Avicenna Неопходна слободна регистрација. Cornell University Press. стр.  76 . ISBN   978-0-8014-7254-1 .  
  14. ^ Janssens, Jules L.; De Smet, Daniel (2002). Avicenna and his heritage . Leuven University Press. стр. 254. ISBN   978-90-5867-209-4 .  
  15. ^ Zagzebski 2007 , стр. 48
  16. ^ Dowbrowski, Daniel (2006). Rethinking the Ontological Argument: A Neoclassical Theistic Response . Cambridge University Press. стр.  1 . ISBN   978-0-521-86369-8 .  
  17. ^ Anselm of Canterbury. ?Anselm's Proslogium or Discourse on the Existence of God, Chapter 2” . David Banach's homepage at Saint Anselm College . Архивирано из оригинала 2012-10-31. г . Приступ?ено 2006-12-27 .  
  18. ^ McGrath 1999 , стр. 89?91
  19. ^ Brian Leftow, "Why Perfect Being Theology?" International Journal for Philosophy and Religion (2011).
  20. ^ Nagasawa, Yujin. Maximal God: A new defence of perfect being theism. Oxford University Press, 2017, 15-25.
  21. ^ Himma, Kenneth Einar. ?Ontological Argument” . Internet Encyclopedia of Philosophy . Приступ?ено 2011-10-12 .  
  22. ^ а б Himma, Kenneth Einnar (16. 11. 2001). ?Ontological Argument” . Internet Encyclopedia of Philosophy. Chapter 4, section IV . Приступ?ено 2012-01-03 .  
  23. ^ Malcolm 1960 , стр. 41?62
  24. ^ Skirry, Justin (13. 9. 2008). ?Rene Descartes (1596?1650): Overview” . Internet Encyclopedia of Philosophy . Приступ?ено 2011-10-12 .  
  25. ^ Spinoza, B. (2002). Complete Works (S. Shirley & M. L. Morgan, Eds.). Indianapolis, IN: Hackett Publishing Company.
  26. ^ Nolan, L. (2001, June 18). Descartes' Ontological Argument.
  27. ^ а б Oppy, Graham (8. 2. 1996). Ontological Arguments . substantive revision 15 July 2011 . Stanford Encyclopedia of Philosophy.  
  28. ^ а б Rizvi, Sajjad (9. 6. 2009). ?Mulla Sadra” . Stanford Encyclopedia of Philosophy . Приступ?ено 2011-11-07 .  
  29. ^ Reza Ayatullahi, Hamid. ?Mulla Sadra's Argument of the Righteous and a Critical Study of Kant and Hume's Views on the Proofs of God's Existence” .  
  30. ^ Asfar, Vol. 6, pp. 14?16
  31. ^ Stang, Nicholas F. (2010). "Kant’s Possibility Proof" History of Philosophy Quarterly , 27(3), pp. 275-99 .
  32. ^ Kenny, Anthony (2017). ?3”. Immanuel Kant: A Very Brief History (1st изд.). Society for Promoting Christian Knowledge. ISBN   978-0281076543 .  
  33. ^ ?Ontological Arguments” . The Stanford Encyclopedia of Philosophy . Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2023.  
  34. ^ Hegel, GWF (1831). "Proofs of the Existence of God" https://www.amazon.com/Hegel-Lectures-Proofs-Existence-God/dp/0199694699/ref=sr_1_1?crid=3NZ983WN9Z0VH&dchild=1&keywords=hegel+proofs+of+the+existence+of+god&qid=1592746026&sprefix=belts%2Caps%2C207&sr=8-1
  35. ^ а б Oppy, Graham (8. 2. 1996). ?Ontological Arguments” . substantive revision 15 July 2011 . Stanford Encyclopedia of Philosophy. Godel's Ontological Argument . Приступ?ено 2011-12-09 .  
  36. ^ Maydole, Robert E. (2011). The Blackwell Companion to Natural Theology . John Wiley & Sons. стр. 574. ISBN   978-1-4443-5085-2 .  
  37. ^ Oppenheimer, PE, Zalta, EN., On the Logic of the Ontological Argument , Originally published in Philosophical Perspectives 5: The Philosophy of Religion, James Tomberlin (ed.), Atascadero: Ridgeview, 1991: 509?529. "Even if one were to construe the word 'can' in the definite description 'that than which none greater can be conceived' in terms of metaphysical possibility, the logic of the ontological argument itself doesn't include inferences based on this modality".
  38. ^ Harris 2002 , стр. 105 harvnb грешка: више ци?ева (2×): CITEREFHarris2002 ( help )
  39. ^ Harris, JF. (2002). Analytic Philosophy of Religion . Springer Science & Business Media. стр. 109.   Непознати параметар |url- https://books.google.com/books?id= игнорисан ( помо? )
  40. ^ а б Malcolm 1960
  41. ^ Sobel 2004 , стр. 81?82
  42. ^ ?Evolution, Shibboleths, and Philosophers” . The Chronicle of Higher Education . 11. 4. 2010 . Приступ?ено 2010-04-28 . ? Like any Christian (and indeed any theist), I believe that the world has been created by God, and hence "intelligently designed" ”  
  43. ^ а б Plantinga 1998 , стр. 65?71
  44. ^ ?Iris Murdoch on the Ontological Proof” .  
  45. ^ а б Cornman, James W.; Lehrer, Keith; Sotiros Pappas, George (1992). Philosophical problems and arguments: an introduction Неопходна слободна регистрација. Hackett Publishing. стр.  254 ?256. ISBN   978-0-87220-124-8 . ? gaunilo. ”  
  46. ^ Cottingham, John (1986). Descartes . Blackwell Publishing. стр.  62 . ISBN   978-0-631-15046-6 .  
  47. ^ Davis 1997 , стр. 27?28
  48. ^ Oppy, Graham (2006). Arguing About Gods . Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-86386-5 .  
  49. ^ Oppy 2007 , стр. 122?123
  50. ^ Summa Theologica Ia.Q2.A1 http://www.newadvent.org/summa/1002.htm
  51. ^ Toner, P.J. ?The Existence of God” . The Catholic Encyclopedia . Приступ?ено 2007-01-19 .  
  52. ^ а б Russell, Paul (4. 10. 2005). ?Hume on Religion” . Stanford Encyclopedia of Philosophy . Приступ?ено 2011-10-16 .  
  53. ^ Hume, David (1776). Dialogues Concerning Natural Religion/Part 9 — преко Викизворника .  
  54. ^ Holt, Tim. ?The Ontological Argument: Hume on a priori Existential Proofs” .  
  55. ^ а б в г Kant, Immanuel (1958) [1787]. Critique of Pure Reason . Norman Kemp Smith (2d. изд.). London: Macmillan @ Co. Ltd. стр. 500?507.   (first edition, pp. 592?603; second edition, pp. 620?631)
  56. ^ Grier, Michelle (28. 2. 2004). ?Kant's Critique of Metaphysics” . Stanford Encyclopedia of Philosophy . Приступ?ено 2011-10-30 .  
  57. ^ Allen, Diogenes; Springsted, Eric O. (2007). Philosophy for Understanding Theology . Westminster John Knox Press. стр. 165. ISBN   978-0-664-23180-4 .  
  58. ^ Himma, Kenneth Einnar (16. 11. 2001). ?Ontological Argument” . Internet Encyclopedia of Philosophy. Chapter 4, section IV . Приступ?ено 2012-01-03 .  
  59. ^ Grier, Michelle (2001). Kant's doctrine of transcendental illusion . Cambridge University Press. стр. 258. ISBN   978-0-521-66324-3 .  
  60. ^ а б Grey, William (2000). ?Gasking's Proof” (PDF) . Analysis . 60 (4): 368?70. doi : 10.1111/1467-8284.00257 . Архивирано из оригинала (PDF) 2008-04-07. г . Приступ?ено 2006-01-15 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Онтолошки_аргумент&oldid=27833451 ”