한국   대만   중국   일본 
Одриска кра?евина ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Одриска кра?евина

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Одриска кра?евина

Одриска кра?евина у 5. веку п. н. е.
Географи?а
Континент Европа
Реги?а Балкан
Друштво
Службени ?език трачки
Религи?а трачка митологи?а
Политика
Облик државе монархи?а
 ?  Кра? Терес I
  Спарадок
  Ситалк I
Истори?а
Истори?ско доба антика
 ? Оснива?е 480 п. н. е. .
 ? Укида?е 46 .
Зем?е претходнице и наследнице
Одринске кра?евине
Претходнице: Наследнице:
Траки?а (провинци?а)

Одриска кра?евина ( стгрч. Βασ?λειον ?δρυσ?ν [ Bas?leion Odrys?n ]) ?е био савез трачких племена, ко?и први пут споми?у антички писци кра?ем 6. века п. н. е. Према утица?ном бугарском тракологу Димитру Попову , оно ?е настало као ?логичан резултат матери?ализаци?е државотворних процеса, општег и закономерног целокупног разво?а и праксе у трачким зем?ама“. [1]

Настанак ?државне“ организаци?е у ?угоисточно? Траки?и [ уреди | уреди извор ]

Када ?е реч о томе шта ?е претходило Одриско? федераци?и, ва?а бити на опрезу, ?ер ?е то ствар о ко?о? ?е, како наводи академик Бен?амин Исак ( хебр. ?????? ???? , Benjamin Isaac ), професор античке истори?е на Универзитету у Тел Авиву , подоста шпекулисано у савремено? литератури. [2]

Према настари?им очуваним подацима везаним за ?угоисточну Траки?у , тамош?и жите?и били су за ондаш?и свет на?много?удни?и после Инди?аца . Ме?утим, неслога их ?е учинила раз?еди?еним а самим тим им ?е онемогу?ила ствара?е неког ?ачег савеза ко?и би превазилазио оквире месних династи?а. На основу археолошких налаза са тог подруч?а, констатовано ?е да су заиста во?ени ратови ме?у зава?еним племенима пропра?ени у исто време запле?ива?ем роб?а, трговином и пустоше?ем. [3]

Перси?ском инвази?ом на Траки?у (кра?ем 6. века п. н. е.) и успостав?а?ем сатрапи?е Скудре на ?еном тлу, подстакнут ?е да?и разво? државотворног уре?е?а код доморадачког жив?а. Ме?у ?има на?доминантни?и су били Одризи , ко?и су убрзо након Дари?евог пораза задоби?еног у рату са Скитима кренули да запоседа?у области напуштене од Перси?анаца. Под во?ством кра?а Тереса I , они су запоседа?у?и широко пространство североисточно од планине Балкан дошли у додир са Скитима. Ме?утим, уместо отвореног сукоба дошло ?е до преговора ко?и ?е уродио плодом. Прихва?ено ?е да се за границу узме река Дунав , а да би се та? споразум учврстио склоп?ен ?е и династички брак изме?у ?едне од Тересових к?ерки (ни?е ?о? забележено име) и скитског владара Ари?апита. [3] [4]

Према Тукидиду , Одризи су имали сво?е ?владаре“ ?ош пре по?аве Тереса, ко?и ?е наметнуо власт многим трачким племенима. Ипак, ?еговим ступа?ем на политичку сцену процес ствара?а одришке државе, ко?и ?е тра?ао више децени?а ако не и векова, учврш?ен ?е и тиме су коначно створени услови за да?е шире?е у правцу Дунава односно Црног мора . [5]

Исти аутор нам на ?едном месту да?е исцрпан податак на основу ко?ег се могу одредити приближне границе ове државе за време ?еног пото?ег успона:

Наравно да до ?еног формира?а, као и успона ко?и ?е следио пар децени?а потом, ни?е дошло тек тако, преко но?и и без уплита?а каквог страног елемента. Истина, низ позитивних фактора ?е суделовало у томе, од ко?их вреди издво?ити погодан стратешки положа? и слободан приступ мореузима ( Босфорском и Хелеспонтском ) и Пропонтидском примор?у. Исто тако, одлучу?у?у улогу у настанку каквог-таквог облика ?државотворног“ уре?е?а код Одришана имале су не само грчке колони?е и уопште процес колонизаци?е северног Еге?а , ве? и Стари Исток , на ко?ем ?е све ве?и утица? имало Перси?ско царство под династи?ом Ахеминида . Ме?утим, несум?иво ?е да ?е источ?ачко-перси?ски утица? однео превагу у односу на хеленски. То се на?бо?е огледа у чи?еници да су државна уре?е?а народа са Истока, за разлику од полисног уобича?еног за Старе Грке , по сво? прилици више импоновала специфичностима друштвеног уре?е?а заступ?еним код Трачана, као и ?егово? организаци?и и структури. [1]

Економи?а [ уреди | уреди извор ]

Траки?а ?е у античко доба обиловала сребром, премда посто?и мало доказа о ?егово? експлоатаци?и из времена пре перси?ских осва?а?а. Основна грана привреде свакако ?е било катунско сточарство, а искориш?авани су и ресурси из див?ине. Успостав?а?е односа средиште-перифери?а ( енгл. center-periphery relations ) са еге?ско-анадоли?ским светом довело ?е до експортне трговине. Као посебну субкатегори?у она ?е обухватала и трговину са младим женским роб?ем, о ко?о? ?е Херодот оставио ?едан заним?иви податак. Уз то, тако?е за трговинске сврхе, узга?ана ?е и ?една врста профитабилне коноп?е (cannabis sativa), ко?а ?е кориш?ена за израду оде?е и била исто тако це?ена као и египатски лан. [3]

Што се пак тиче интерних односа ( енгл. internal relations ), особит ?е престиж размене ( енгл. prestige exchange ). Тукидид наводи да ?е било потпуно немогу?е успоставити било какав договор генерално са свим Трачанима ко?и би уродио плодом, уколико им том приликом нису били уручени дарови (δ?ρα, dora ) у злату или сребру, извезеним и глатким тканинама и поку?ству. Тукидодова тврд?а наилази на сво?у потврду код Ксенофонта , ко?и опису?е ?едну гозбу на ко?у га ?е био позвао Сеут II приликом проласка кроз ?егову зем?у. Уочи обеда гостима ?е дато на зна?е да ?е код кра?а обича? да му се уручу?у дарови. Том приликом кра? ?е дариван белим ко?ем, младим робом, сребрном чини?ом и ?илимом вредним десет мина, а сваки од дариваоца му ?е обавезно по уручива?у дара наздрав?ао. Овакав начин доласка до матери?алних средстава претходио ?е успостав?а?у монетарне економи?е и кова?у дома?ег новца по узору на грчки, што ?е нарочито било практиковано од стране одришке династи?е ко?а ?е ионако убирала висок порез како од подре?ених племена тако и од грчких приморских апоики?а. [3] [7] [8]

Ископава?ем ко?им ?е почетком 90-их руководио по?ски археолог и траколог, Мечислав Домарадски ( по?. Mieczysław Domaradzki ), откривен ?е недалеко од данаш?ег села Ветрен (код Пловдива ), на гор?ем току реке Марице , локалитет Пистирос. Он датира из средине 4. века п. н. е. и представ?а трговиште (εμπ?ριον, emporion ) на ко?ем су се окуп?али Грци са Тасоса , Мароне?е и Аполони?е (ни?е иск?учено да ?е реч о оно? са обали Понта ). Важан ?е због тога што ?е тамо, изме?у осталог, прона?ен дво?езични натпис дужине 46 редака настао на двору Котиса I . На основу ?ега, грчки трговци ко?и су обитовали у Пистиросу имали су да пла?а?у порез на сва добра ко?а су увозили односно извозили из Траки?е. [3] [9] [10]

Одришки цареви [ уреди | уреди извор ]

Тересово потомство

Владари Македони?е(341?331 пне.) [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Попов , стр. 40
  2. ^ Isaac , стр. 96.
  3. ^ а б в г д Peregrine & Ember IV. стр. 87-90
  4. ^ В. Фон. стр. 17.
  5. ^ Попов
  6. ^ Thuc., ii, 97
  7. ^ Mitchell.134-35. стр. 134-35
  8. ^ Tsetskhladze, Ancient Greeks west and east . стр. 408
  9. ^ Cunliffe , стр. 399.
  10. ^ Tsetskhladze, The Greek colonisation of the Black Sea area . стр. 49

Примарна литература [ уреди | уреди извор ]

Од Хомера

  • Или?ада (на ?езику: (?език: српски) ? превод Милоша Н. ?ури?а). Београд: Verzal press . 1998. COBISS.SR   138740999 .  

Од Херодота

  • Херодотова истори?а (на ?езику: (?език: српски) ? превод Милана Арсени?а) (2. Деретино изд.). Београд: Дерета. 2010. COBISS.SR   121073932 .  

Од Тукидида

  • Пелопонески рат (на ?езику: (?език: српски) ? превод Душанке Обрадови?). Београд: Admiral Books. 2010. COBISS.SR   174681612 .  

Од Ксенофонта

  • Анабаза: буквар стратеги?е и тактике (на ?езику: (?език: српски) ? превод Милоша Попови?а). Београд: Во?ноиздавачки завод. 2002. COBISS.SR   104169996 .  

Секундарна литература [ уреди | уреди извор ]

  • Попов, Димитър (2000). Tra?ka civilizacija : Tra?ani ? dru?tvo, politika, kultura (на ?езику: (?език: српски) ? превод Мари?е-?оане Сто?адинови?). Beograd: Geopoetika. COBISS.SR   158214919 .  
  • Сре?ови?, Драгослав (2002). Илири и Трачани : о старобалканским племенима . Београд: Српска к?ижевна задруга. COBISS.SR   178339079 .  
  • Peter Peregrine & Melvin Ember, ур. (2001). Encyclopedia Of Prehistory Volume 4: Europe (на ?езику: (?език: енглески) ) (1. изд.). New York, NY: Plenum Publishers. ISBN   978-0-306-46258-0 .  
  • Mitchell, Lynette (2002). Greeks Bearing Gifts: The Public Use of Private Relationships in the Greek World, 435-323 BC (на ?езику: (?език: енглески) ). Cambridge [etc.]: Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-89330-5 .  
  • Фол, Валерия (2000). Древна Тракия: мълчанието проговаря (на ?езику: (?език: бугарски) ). София: Орбел. ISBN   978-954-612-022-9 .  
  • Gocha Tsestkhladze, ур. (1999). Ancient Greeks west and east (на ?езику: (?език: енглески) ). Leiden [etc.]: Brill Academic Publishers. ISBN   978-90-04-11190-5 .  
  • Isaac, Benjamin H. (1986). The Greek settlements in Thrace until the Macedonian conquest (на ?езику: (?език: енглески) ). Leiden [etc.]: Brill Academic Publishers. ISBN   978-90-04-06921-3 .  
  • Barry Cunliffe, ур. (2001). The Oxford illustrated history of prehistoric Europe (на ?езику: (?език: енглески) ). Oxford: Oxford University Press. ISBN   978-0-19-285441-4 .  
  • Gocha Tsetskhladze, ур. (1998). The Greek colonisation of the Black Sea area: historical interpretation of archaeology (на ?езику: (?език: енглески) ). Stuttgart: Franz Steiner Verlag. ISBN   978-3-515-07302-8 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Одриска кра?евина на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Одриска_кра?евина&oldid=26957855 ”