Европски ?елен Временски распон: рани плеистоцен до садаш?ости Pre? ? O S D C P T J K Pg N ↓
Cervus elaphus
Статус угрожености
На?ма?е угрожен  ( IUCN 3.1 ) [1]
Научна класификаци?а
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Artiodactyla
Породица:	Cervidae
Потпородица:	Cervinae
Род:	Cervus
Врста:	C. elaphus
Биномно име
Cervus elaphus L. , 1758
Подврсте
C. e. atlanticus C. e. bactrianus C. e. barbarus C. e. brauneri C. e. corsicanus C. e. elaphus C. e. hibernicus C. e. hippelaphus C. e. hispanicus C. e. maral C. e. pannoniensis C. e. scoticus C. e. songaricus C. e. yarkandensis
Ареал ?елена:    данас    некада

Eвропски ?елен , ^{[2] [3] [4]} ?елен обични , ^[5] само ?елен , ^[6] или црвени ?елен ( лат. Cervus elaphus ), шумска ?е животи?а из породице виторогих преживара ( Cervidae ). Црвени ?елен насе?ава ве?и део Европе, регион Кавказа , Малу Ази?у , Иран , делове западне Ази?е и централну Ази?у. Тако?е насе?ава планину Атлас изме?у Марока и Туниса на северозападу Африке, као ?едина врста ?елена ко?а насе?ава Африку. ?елен ?е уведен у друга подруч?а, ук?учу?у?и Аустрали?у , Нови Зеланд , С?еди?ене Државе , Канаду , Перу , Уругва? , Чиле и Аргентину . ^{[7] [8]} У многим деловима света месо ?елена ( срнетина ) користи се као извор хране.

Европски ?елени су преживари , ко?е карактерише четворокоморни стомак. Генетски докази указу?у на то да ?е ?елен, као што ?е традиционално дефинисано, група врста , а не по?единачна врста, мада тачан бро? садржаних врста у групи оста?е споран. ^{[9] [10]} Блиско сродни и нешто ве?и амерички лосови или вапити, ^{[11] [12]} пореклом из Северне Америке и источних делова Ази?е, сматрани су подврстом ?елена, али недавно су успосав?ени као посебна врста. Претеча свих ?елена, ук?учу?у?и вапите, вероватно потиче из централне Ази?е и подсе?а на сика ?елена . ^[13]

Иако су ?едно време ?елени били ретки у деловима Европе, никада нису били близу истреб?е?а. Покуша?и поновног уво?е?а и очува?а , попут У?еди?еног Кра?евства и Португали?е, ^[14] резултирали су порастом популаци?е ?елена, док су друга подруч?а, попут Северне Африке, наставила да манифесту?у пад популаци?е.

Распростра?еност [ уреди | уреди извор ]

Распростра?ен ?е у Европи на?чеш?е у шумским комплексима ве?их река - Дунава , Саве , Драве и брдским и планинским шумама Ма?арске , Румуни?е , Чешке , Словачке , Хрватске , Словени?е , Немачке , Аустри?е , а у ма?ем бро?у и у По?ско? , европском делу Руси?е , Норвешко? , Шведско? , Шпани?и , Француско? и Данско? . У Срби?и су на?бро?ни?и у Во?водини . ^[15]

Опис изгледа [ уреди | уреди извор ]

Има складан облик тела, у раменима виши него у крстима, високе снажне ноге доказу?у, да ?е гра?ен за дуго и истра?но трча?е. Облик и величина рогова указу?у на прилаго?еност крета?у на отвореним просторима а не срединама обраслим густом вегетаци?ом. Дужина тела ?елена износи 225-275 cm, висина у раменима 120-150 cm. Реп ?е дугачак 20-25 cm. Телесна тежина кре?е се у распону од 125 до 300 kg, а код кошуте од 70 до 130 kg. Снажна гра?а миши?а и тетива омогу?ава му брзи бег и скок и до 12 m у дужину и 3.5 m у висину. Кре?е се кораком, касом или трком. Зубна формула ?е И 0/4, ЦИ/0, П3/3, М 3/3 дакле укупно има 34 зуба , а од тога 22 млечна. Замена млечних зуба завршава се изме?у 30. и 34. месеца. Од проле?а до ?есени бо?а длаке ?елена ?е р?аво црвена, а на трбуху беличаста. Зимска длака ?е дужа, гуш?а, тамносме?е до сме?е-сиве бо?е. Део око репа ?е беличаст до жутоцрвене и обруб?ен тамносме?ом дужом длаком. Муж?ак на врату има дужу длаку т?. гриву ко?у нема женка . ?елен има рогове , а кошута само у ретким случа?евима. Оба пола има?у сузиште, дубоко удуб?е?е испод ока . На корену репа у муж?ака налази се мирисна жлезда . Женка такву жлезду има на челу а код оба пола мирисно место се налази на спо?но? страни скочног зглоба . Рог има исту функци?у и знача? као и рог срнда?а . Рог ?елена састо?и се од истих делова као и рог срда?а само има више парожака . Ружа на рогу се назива венац, а осим тога се на рогу ?елена разви?а круна, а изнад обрва уметак ко?и се назива леде?ак. Сва чула ?елена су одлично разви?ена и премда има астигматично гра?ено око пуно бо?е разлику?е предмете у околини од срне. ^[16]

Понаша?е [ уреди | уреди извор ]

По понаша?у ?елен ?е животи?а сумрака, али ?е активан и за време дана . На ?егову активност делу?у дужина тра?а?а освет?е?а и интензитет сунчеве светлости. Ако ?е светлост кра?а и слаби?а активни?и ?е по дану, док ?ака Сунчева светлост помера ?егову активност у но?не сате. У понаша?у ?е уоч?ив ?ак соци?ални нагон , тако да кошуте готово целу годину живе у крдима док ?е ?елен дистанцирани?и. Стари?и ?елени су осим соци?алном уда?ени и групном разда?ином, тако да посто?е два типа крда: чврсто крдо кошута са теладима и ?едногодиш?им и двогодиш?им ?еленима и слабо повезана крда у ко?има се налазе ?елени различитих старости. ?ако стари муж?аци живе самот?ачким животом . Однос према станишту ?е такав да се може прилагодити и релативно малом простору иако ?е миграци?а основна карактеристика ?елена. Овим животи?ама ?е дубоко уса?ен нагон за сезонске сеобе, лети у више, а зими у ниже пределе. Данас се ме?утим више не селе као некада, кад су им главни селидбени путеви били дуж токова великих река. ?елени се тако?е селе и због паре?а, годиш?ег доба и слично. Муж?аци се оглашава?у риком, а у опасности дуб?им тоном. За време паре?а женке се оглашава?у са ?ах“ и ?анг“, а ра?ене животи?е испушта?у кратак глас сличан рика?у. Током дана тражи храну 5 до 7 пута и за то му ?е потребно време од 7 до 10 сати. У исхрани ?елена разлику?емо неколико категори?е хране: мекану, жилаву, тврду и баластне супстанце. Осим воде за пи?е потребна им ?е и вода за ка?ужа?е и со .

Размножава?е [ уреди | уреди извор ]

Паре?е се у нижим пределима одви?а у августу и септембру а у планинама у септембру и октобру . Тек се у сезони паре?а муж?аци приближава?у женкама и долазе на ?рикалишта“ на ко?има се ме?усобно боре за право на паре?е. Током борби могу изгубити чак до 30 кг . С обзиром на то да живе у полигами?и паре?е представ?а напор ко?и уз претходне борбе и неузима?е хране може довести до такве исцрп?ености да муж?ак може угинути преко зиме. У природи ?е однос полова 1:1. Трудно?а кошуте тра?е 33-34 неде?е, а пред поро?а? се издва?а из крда и тели се у ма?у или ?уну и обично отели ?едно или ре?е два младунца. Дога?а се да ?едно угине као заметак или нешто касни?е. Тек ро?ено теле тешко ?е 7 до 12 kg. Кошута има 4 сисе, и када теле толико о?ача да може пратити ма?ку, кошута се вра?а у крдо. Теле поста?е самостално са 9 до 11 месеци, а полна зрелост наступа на?рани?е са 16 месеци. Од природних непри?ате?а ?елену прете вук и медвед , а не?ако? телади рис . Животни век ?елена ?е 15 до 20 година а изузетно 25, раст муж?ака се завршава са 8 до 9 година, а кошуте са 3 до 4 године.

Трагови ?елена [ уреди | уреди извор ]

?еленски траг има облик сличан крав?ем трагу, али ?е ма?и. Траг ?елена и кошуте се разлику?е по томе што ?елен има шире и затубасти?е папке, а кошута има више дугу?асте папке. Величина трага зависи и од величине див?ачи. По траговима ?елена се може утврдити и ?егова брзина крета?а. Када ?елен иде кораком остав?а траг папака ко?и су стиснути ?едан до другог, а не види се отисак прста. Када каса папци су нешто раздво?ени и приме?у?е се отисак прста. Када ?елен трчи папци су више раздво?ени и отисак зад?ег прста ?е више изражен. ?елен остав?а и трагове на дрве?у и то на два начина: ?уште?е коре уз помо? зуба и рогова и према висини оште?еног дрвета разлику?е се ?уште?е од ?елена и срне . Боравак ?елена у ловишту може се утврдити и по лежа?евима у трави, на зем?и или снегу, ?ер ?е лежа? ?елена знатно ве?и од лежа?а друге див?ачи.

Исхрана [ уреди | уреди извор ]

?елен ?е преживар и храни се иск?учиво би?ном храном. У природи ?еде изданке и пупо?ке разног шумског расти?а, разне траве, плодове див?ег и питомог кестена, див?е крушке и ?абуке, гули кору нарочито меких лиш?ара, ?ер преко коре доби?а минералне соли. Али, на?ради?е ?еде кукуруз, ?ечам, зоб, раж и остале врсте усева.

Таксономи?а и еволуци?а [ уреди | уреди извор ]

Биолози су до недавно сматрали да су ?елен и лос или вапити ( C. canadensis ) иста врста, формира?у?и континуирану дистрибуци?у у умерено? Евроази?и и Северно? Америци. Ово верова?е се углавном заснивало на потпуно плодним хибридима ко?и се могу производити у условима заточеништва. ^{[17] [18] [19]}

Генетски докази ?асно показу?у да вапити и ?елен чине две одво?ене врсте. ^{[20] [21] [22]}

Други члан групе ?елена ко?и може представ?ати посебну врсту ?е C. corsicanus . ^[23] Ако ?е тако, C. corsicanus ук?учу?е подврсту C. e. barbarus (можда синоним за C. e. corsicanus ), и ограничен ?е на Магреб у Северно? Африци, Корзици и Сардини?и . ^{[20] [23]}

?една студи?а митохондри?алне ДНК из 2014. године показала ?е да ?е унутраш?а Cervus филогени?а следе?а: ^[24]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• ?елен у хералдици

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Обични ?елен на Викимеди?ино? остави .

Викиврсте има?у више информаци?а о чланку Обични ?елен .

• Natural History of Red Deer (Wildlife Online)
• World of Deer Museum New Zealand Архивирано на са?ту Wayback Machine (22. октобар 2020)
• New Zealand Red Stag Hunting Information
• red deer antler furnishings