Новела

Новела ?е кратко прозно дело сажете рад?е чи?а фабула говори о исечку из нечи?ега живота, те на?чеш?е садржи само ?едан дога?а? и само неколико ликова чи?а ?е карактеризаци?а заснована на употреби ?езика и повезива?у поступака са ?иховим психичким особинама. ^[1] ?ена рад?а се дога?а у релативно кратком временском периоду и на релативно ограниченом простору. Наста?е почетком ренесансе паралелно са романом у време секуларизаци?е и десакрализаци?е к?ижевности . Првим новелама се сматра?у оне из Декамерона итали?анскога писца ?овани?а Бокача . Неки од познатих новелиста су Милован Глиши? , Лаза К. Лазареви? , Петар Кочи? и Симо Матаву? , као и Антон Павлович Чехов и Ги де Мопасан . ^[2]

У народно? к?ижевности новела ?е приповетка реалистичне садржине, ко?а се од ба?ке разлику?е само по садржа?у, док се одлику?у по слично? структури. Вук Кара?и? назива их ?мушким” приповеткама, ?ер у ?има ?нема чудеса, него оно што се приповеда рекао би чов?ек да ?е заиста могло бити”. Народне новеле одлику?е заним?ив садржа?, ко?и се заснива на необичним дога?а?има, изненадни, често духовити обрти, ко?и се, за разлику од ба?ке, дешава?у под узрочно-последичним околностима и психолошком разво?у ?унака, ко?и се из нево?е извлачи стица?ем околности или сво?ом довит?ивош?у. Чести су поступци ?унака попут надмудрива?а, надлагива?а (?Лаж за опкладу”), подва?ива?а (?Два новца”), те се новела жанровски приближава ша?иво? причи од више епизода. Преувеличане ситуаци?е су могу?е и често произилазе из свакодневног живота.

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Popovi?, Tanja. Re?nik knji?evnih termina . Beograd: Logos Art : Edicija. стр. 475. ISBN 978-86-7360-064-2 .
^ Величкови? 2010 , стр. 88.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Величкови?, Станиша (2010) [2000]. Интерпретаци?е из к?ижевности . Београд: ФИЛД. стр. 88. ISBN 978-86-88207-00-3 .
Живкови?, Драгиша (1992) [1992]. Речник к?ижевних термина . Београд: Нолит. стр. 530. ISBN 86-19-01962-7 .