Нике?ско царство

Нике?ско царство ; Βασιλε?α τ?ν ?ωμα?ων
	Грб
	;
Географи?а
Континент	Ази?а
Реги?а	Анадоли?а
Главни град	Нике?а
Друштво
Службени ?език	сред?овековни грчки
Политика
Облик државе	царство
? Цар	Теодор I Ласкарис
	?ован III Дука Ватац
	?ован IV Ласкарис
Влада?у?а парти?а	Ласкариси
Истори?а
Истори?ско доба	сред?и век
? Оснива?е	1204.
? Укида?е	?ул 1261.
Зем?е претходнице и наследнице ; Нике?ског царства
Претходнице:	Наследнице:

Нике?ско царство ^[1] ?е ?една од држава насталих након крсташког осва?а?а Цариграда 1204. године . ^[2]^[3] Као и остале државе на територи?и Византи?ског царства , владари Нике?ског царства су себе проглашавали за наследнике византи?ских царева.

Настанак [ уреди | уреди извор ]

Године 1204. византи?ски цар Алекси?е V Дука Мурзуфл ?е побегао из Цариграда, након крсташког осва?а?а града . ^[4] Убрзо након тога, Теодор I Ласкарис , зет цара Алекси?а III Ан?ела , проглашен ?е царем, али ?е и он, схвативши да ?е ситуаци?а у Цариграду безнадежна, бежи у Нике?у у Битини?и. Латинско царство, основано на територи?и некадаш?е Византи?е, са центром у Цариграду, имало ?е слаби?у контролу над бившим византи?ским територи?ама. Православне наследнице Византи?е наста?у у Епиру , Трапезунту и Нике?и. Трапезунт се одво?ио као независна држава ?ош неколико неде?а пре пада Цариграда. Ме?утим, Нике?а ?е била на?ближа бившо? византи?ско? престоници и као таква ?е била у на?бо?о? позици?и да покрене борбу за обнову Византи?е. Теодор I Ласкарис ни?е одмах био успешан, ?ер га ?е Хенрик Фландри?ски поразио 1204. године код Поиманенона и Бурсе. Ме?утим, он успева да осво?и велики део северозападне Мале Ази?е, након пораза латинског цара Балдуина I у бици код Хадри?анопо?а . Хенри ?е био познав у Европу да организу?е одбрану од напада бугарског цара Кало?ана . Теодор ?е тако?е поразио трапезунтску во?ску, ствара?у?и нову независну државу. Он се 1206. године прогласио царем.

У наредних неколико година формирани су и разби?ани бро?ни савезници, ?ер су се око византи?ских територи?а бориле и државе наследнице и Латинско царство и Бугари и Сел?уци , ко?и су се тако?е граничили са Нике?ом. Теодор ?е 1211. године сузбио велику инвази?у Сел?ука, ко?и су се борили за повратак на власт Алекси?а III Ан?ела . Порази су довели до тога да Латинско царство изгуби ве?ину територи?а у Мизи?и и на обалама Мраморног мора. Територи?алне промене потвр?ене су Нимфе?ским уговором . Након смрти Давида Комнина , Нике?ци су анектирали и ?егове зем?е у Пафлагони?и. Сво?у царску титулу Теодор ?е легитимизовао проглаше?ем нике?ске патри?арши?е. Из руку нике?ског патри?арха Мано?ла I Свети Сава ?е добио титулу архиепископа, чиме ?е основана аутокефална Жичка архиепископи?а . Године 1219. оженио се ?ерком латинске царице ?оланде Фландри?ске , али ?е умро 1222. године. Наследио га ?е зет, ?ован III Дука Ватац .

Експанзи?а [ уреди | уреди извор ]

Долазак ?ована Ватаца на власт оспорили су Ласкариси , на челу са севастократорима Исаком и Алекси?ем , Теодоровом бра?ом. Они су затражили помо? латинског цара. Ме?утим, у бици код Поиманенона Ватац односи победу над Ласкарисима. Сем што ?е учврстио сво?у власт, Ватац ?е победом обезбедио и држа?е готово свих ази?ских територи?а ко?е су у краткотра?ном гра?анском рату запосели Латини. Године 1224. Солунску кра?евину заузео ?е епирски деспот Теодор Дука Комнин , ко?и се крунисао за цара. Успостав?а?у?и Солунско царство , Теодор ?е дошао у сукоб са Ватацом. Успон епирског владара показао се краткотра?ним, ?ер ?е Теодор ве? 1230. године поражен од бугарског цара ?ована у бици код Клокотнице . Буду?и да Трапезунт ни?е располагао знача?ни?им снагама, Нике?а ?е остала ?едина стварна наследница Византи?е. Ватац ?е проширио сво?у власт и преко Еге?ског мора. У савезу са ?ованом Асеном II , он шири сво? утица? над Солуном и Епиром. Монголи су 1242. године напали територи?у Сел?ука, источно од Нике?ског царства. Монголска прет?а ?е, ме?утим, заобишла саму Нике?у. Ватац ?е 1245. године склопио савез са Светим римским царством , оженивши се Констанцом II Хоенштауфен , ?ерком Фридриха II . Следе?е године ?е напао Бугарску и одузео ?о? велики део Траки?е и Македони?е, продиру?и да?е ка Солуну у намери да га приса?едини сво?о? држави. Победом над Бугарима из 1248. године, Ватац ?е опсео Латинско царство. Наставио ?е са осва?а?ем ?ихових територи?а, све до смрти 1254. године.

Теодор II Ласкарис , син ?ована Ватаца, суочио се са нападима Бугара и Траки?и, али ?е успешно одбранио територи?е ко?е ?е запосео ?егов отац. Сукоб изме?у Епира и Нике?е избио ?е 1257. године. Епир се придружио Манфреду Сицили?анском . Теодор II ?е умро 1258. године, а наследио га ?е малолетни ?ован IV Ласкарис . Уместо ?ега, стварну власт обав?ао ?е генерал Михаило VIII Палеолог . Михаило се 1259. године прогласио ?овановим савладаром. Популарност ?е стекао победом у бици код Пелагони?е 1259. године над удруженим во?скама Манфреда Сицили?анског, епирског деспота и аха?ског кнеза.

Ослобо?е?е Цариграда [ уреди | уреди извор ]

Године 1260. Михаило ?е отпочео са нападима на Цариград, што ?егови претходници нису били у ста?у да ураде. У савезу са ?еновом , ?егов генерал Алекси?е Стратегопул ?е провео месеце посматра?у?и престоницу и планира?у?и напад. ?ула 1261. године, користе?и се одсуством ве?ине латинских снага, Алекси?е ?е успео да убеди стражу да отвори капи?е града. Ушавши унутра, на?пре ?е спалио млетачку четврт (пошто ?е Млетачка република била противник ?енове, а дужд Енрико Дандоло 1204. године иницирао осва?а?е Цариграда). Неколико неде?а касни?е Михаило ?е ушао у град, оснива?у?и нову династи?у Палеолога . Аха?а ?е убрзо осво?ена, али су Трапезунт и Епир остале независне грчке државе. Обнов?ено царство морало се суочити са прет?ом Османли?а , ко?и су се показали ?ош опасни?им противницима од Сел?ука.

Нике?ски цареви [ уреди | уреди извор ]

Теодор I Ласкарис (1204?1222)
?ован III Дука Ватац (1222?1254)
Теодор II Ласкарис (1254?1258)
?ован IV Ласкарис (1258?1261)
Миха?ло VIII Палеолог (савладар 1259 - 1261 ; обновите? Византи?е )

Идеологи?а и Хеленизам [ уреди | уреди извор ]

Двор нике?ске државе користио ?е израз ?Хелени” уместо рани?их ?Рим?ана” за описива?е свог грчког становништва. ^[5] Савременици су преферирали употребу ?Хелена” или придев ?Хеленски” за Нике?ско царство. ^[6]^[7] Стога ?е цар Теодор I Ласкарис заменио термине Рим?ани и Грци термином Хелени. ^[8] Цар Теодор II Ласкарис опису?е сво?е кра?евство као нова Хелени?а . ^[9] Патри?арх Германос II ?е користио у званично? кореспонденци?и са западним светом термин: ?Грци” за описива?е локалне популаци?е и ?Царство Грка” ( грч. Βασιλε?α των Γραικ?ν ) као име државе. Током тог периода посто?ала ?е усаглашена етничка грчка иници?атива за самоидентификаци?у. ^[10]

Нике?ски цареви [ уреди | уреди извор ]

Теодор I Ласкарис
?ован III Дука Ватац
Теодор II Ласкарис
?ован IV Ласкарис
Михаило VIII Палеолог

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

^ Vasiliev 1952 , стр. 546
^ The Columbia history of the world by John Arthur Garraty, Peter Gay (1972), p. 454: "The Greek empire in exile at Nicaea proved too strong to be driven out of Asia Minor, and in Epirus another Greek dynasty defied the intruders.”
^ A Short history of Greece from early times to 1964 by W. A. Heurtley, H. C. Darby, C. W. Crawley, C. M. Woodhouse (1967), page 55: "There in the prosperous city of Nicaea, Theodoros Laskaris, the son in law of a former Byzantine Emperor, establish a court that soon become the Small but reviving Greek empire."
^ Michael Panaretos, Chronicle , ch. 1. Greek text in Original-Fragmente, Chroniken, Inschiften und anderes Materiale zur Geschichte des Kaiserthums Trapezunt , part 2; in Abhandlungen der historischen Classe der koniglich bayerischen Akademie 4 (1844), abth. 1, pp. 11; German translation, p. 41
^ Bialor, Perry (2008). ?Chapter 2, Greek Ethnic Survival Under Ottoman Domination” . ScholarWorks@UMass Amherst (на ?езику: енглески): 73.
^ Meyendorff, John (2010). Byzantium and the Rise of Russia: A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth Century (на ?езику: енглески). Cambridge University Press. стр. 100. ISBN 9780521135337 . ? The Empire of Nicaea, in particular, was seen as the Hellenikon, or as Hellas ”
^ Stavridou-Zafraka, Alkmeni (2015). ?Byzantine Culture in Late Mediaeval Greek States” . Βυζαντιακ? . 32 : 211.
^ Maltezou, Chryssa; Schreine, Peter (2002). Bisanzio, Venezia e il mondo franco-greco (на ?езику: француски). Istituto ellenico di studi bizantini e postbizantini di Venezia. стр. 33. ISBN 9789607743220 . ? Theodoros Laskaris totally avoids the terms Latinoi in his letters and uses Italoi instead, he also replaces the terms Romaioi (Romans) and Greek by Hellenes. ”
^ Doumanis, Nicholas (2009). A History of Greece (на ?езику: енглески). Macmillan International Higher Education. стр. 140. ISBN 9781137013675 .
^ Hilsdale, Cecily J. (2014). Byzantine Art and Diplomacy in an Age of Decline (на ?езику: енглески). Cambridge University Press. стр. 84. ISBN 9781107729384 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Meyendorff, John (2010). Byzantium and the Rise of Russia: A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth Century (на ?езику: енглески). Cambridge University Press. стр. 100. ISBN 9780521135337 . ? The Empire of Nicaea, in particular, was seen as the Hellenikon, or as Hellas ”
Острогорски, Георги?е (1969). Истори?а Византи?е . Београд: Просвета.
Попови?, Радомир В. ; Перови?, Давид , ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Ме?ународни научни симпосион . Београд: Православни богословски факултет. ISBN 9788674050453 .
Geanakoplos, Deno John (1989). Constantinople and the West: Essays on the Late Byzantine (Palaeologan) and Italian Renaissances and the Byzantine and Roman Churches . University of Wisconsin Press. ISBN 978-0299118846 .
Abulafia, David; McKitterick, Rosamond (1999). The New Cambridge Medieval History V: c. 1198-c. 1300 . Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36289-4 .
Theodoridis, Dimitri (2004). ?Die Herkunft des byzantinischen Familiennamens Λ?σκαρι?” . Revue des etudes byzantines . 62 : 269?273. doi : 10.3406/rebyz.2004.2298 .
Amantos, Konstantinos (1951). ?? ο?κογ?νεια Βατ?τζη” . Επετηρ?? Εταιρε?α? Βυζαντιν?ν Σπουδ?ν (на ?езику: Greek). XI : 174?178. hdl : 11615/15382 .
Kazhdan, Alexander , ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium . New York and Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6 .
Polemis, Demetrios I. (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography . London: The Athlone Press.
Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογ?α των Κομνην?ν [ The Genealogy of the Komnenoi ] (PDF) (на ?езику: Greek). B . Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665 . Архивирано из оригинала (PDF) 30. 01. 2021. г . Приступ?ено 28. 06. 2023 .
Venetis, Evangelos (2012). ?VATATZES, Vasilios” . Encyclopaedia Iranica .
Wortley, John, ур. (2010). John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811-1057 . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-76705-7 .
Ostrogorsky, George (1997). History of the Byzantine State . New Jersey: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-1198-6 .
Vasiliev, Alexander A. (1952). History of the Byzantine Empire, 324?1453 . University of Wisconsin Press. стр. 546. ISBN 9780299809263 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

[1] Vasiliev 1952 , стр. 546

[2] The Columbia history of the world by John Arthur Garraty, Peter Gay (1972), p. 454: "The Greek empire in exile at Nicaea proved too strong to be driven out of Asia Minor, and in Epirus another Greek dynasty defied the intruders.”

[A._Heurtley,_H._C_page_55-3] A Short history of Greece from early times to 1964 by W. A. Heurtley, H. C. Darby, C. W. Crawley, C. M. Woodhouse (1967), page 55: "There in the prosperous city of Nicaea, Theodoros Laskaris, the son in law of a former Byzantine Emperor, establish a court that soon become the Small but reviving Greek empire."

[4] Michael Panaretos, Chronicle , ch. 1. Greek text in Original-Fragmente, Chroniken, Inschiften und anderes Materiale zur Geschichte des Kaiserthums Trapezunt , part 2; in Abhandlungen der historischen Classe der koniglich bayerischen Akademie 4 (1844), abth. 1, pp. 11; German translation, p. 41

[5] Bialor, Perry (2008). ?Chapter 2, Greek Ethnic Survival Under Ottoman Domination” . ScholarWorks@UMass Amherst (на ?езику: енглески): 73.

[6] Meyendorff, John (2010). Byzantium and the Rise of Russia: A Study of Byzantino-Russian Relations in the Fourteenth Century (на ?езику: енглески). Cambridge University Press. стр. 100. ISBN 9780521135337 . ? The Empire of Nicaea, in particular, was seen as the Hellenikon, or as Hellas ”

[7] Stavridou-Zafraka, Alkmeni (2015). ?Byzantine Culture in Late Mediaeval Greek States” . Βυζαντιακ? . 32 : 211.

[8] Maltezou, Chryssa; Schreine, Peter (2002). Bisanzio, Venezia e il mondo franco-greco (на ?езику: француски). Istituto ellenico di studi bizantini e postbizantini di Venezia. стр. 33. ISBN 9789607743220 . ? Theodoros Laskaris totally avoids the terms Latinoi in his letters and uses Italoi instead, he also replaces the terms Romaioi (Romans) and Greek by Hellenes. ”

[9] Doumanis, Nicholas (2009). A History of Greece (на ?езику: енглески). Macmillan International Higher Education. стр. 140. ISBN 9781137013675 .

[10] Hilsdale, Cecily J. (2014). Byzantine Art and Diplomacy in an Age of Decline (на ?езику: енглески). Cambridge University Press. стр. 84. ISBN 9781107729384 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Нормативна контрола
Ме?ународне	VIAF
Остале	Енциклопеди?а Британика