한국   대만   중국   일본 
Набор ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Набор

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Убрани сло?еви флиша, Шарени пасови, Дурмитор

Набор ?е облик ко?и наста?е континуираним деформаци?ама стена у Зем?ино? кори . Наста?у под де?ством орогених крета?а и могу се уочити у свим стенама ко?е има?у сло?евитост или планаран распоред минерала , дакле у седиментним , метаморфним и тракастим или шкри?авим магматским стенама .

Морфологи?а набора [ уреди | уреди извор ]

Потпуни набор

Потпуни набор састо?и се од антиклинале и синклинале . Антиклинала се обично дефинише као облик конвексан навише, мада ово? дефиници?и више одговара термин антиформа . [1] За потпуно дефиниса?е антиклиналне структуре, потребно ?е познавати хронолошке односе геолошких ?единица од ко?их ?е наборна структура изгра?ена. Посматра?у?и ова? критери?ум, антиклинала се може дефинисати као наборни облик, ко?и у ?езгру садржи на?стари?е сло?еве , а на крилима на?мла?е. [2] Слично се дефинише и синклинала - то ?е наборни облик ко?и у ?езгру има на?мла?е сло?еве, а на крилима стари?е. По рани?е дефинисаном критери?уму, наборни облик конвексан наниже, носио би назив синформа .

Елементи набора

Прево?на подруч?а синклинале и антиклинале назива?у се шарнири набора. Шарнир антиклинале ?е гребен (теме) набора, док ?е шарнир синклинале дно набора. Делови набора ко?и спа?а?у шарнире су крила набора. Унутраш?и део синклинале или антиклинале, ко?и лежи изме?у крила, представ?а ?езгро набора.

Симетрална површ крила набора представ?а акси?алну површ антиклинале или синклинале. Код симетричних набора, акси?ална површ дели антиклиналу или синклиналу на два ?еднака (симетрична) дела. Пресечна лини?а акси?алне површи и било ко?е сло?не површи у набору представ?а осу набора . Оса набора ?е ?егов на?важни?и елемент, ?ер се може посматрати и као генератриса набора ? она би сво?им транслаторним синусоидалним крета?ем образовала, геометри?ски посматрано, површ ?едног набора. [3] [4] [5]

Раван , ко?ом се могу повезати шарнири синклинале, или шарнири антиклинале, назива се анвелопа набора . Расто?а?е изме?у два суседна темена (или два суседна дна, у случа?у синклинале) по анвелопи, назива се распон набора . Нормално расто?а?е анвелопе, конструисане по шарнирима антиклинала, и синклинала истог сло?а, зове се амплитуда набора .

Угао, ко?и ?е комплементан углу пада акси?алне површи, зове се угао вергенце , а смер према ко?ем ?е акси?ална површ откло?ена од вертикалне равни, назива се вергенца набора . Интензитет набора (И) представ?а однос изме?у амплитуде и распона набора (I=A/R).

Класификаци?а набора [ уреди | уреди извор ]

Због сво?е сложености, набори су, током дугог низа година, истраживани, описивани и класификовани са различитих аспеката. [6] [7] Неки од на?важни?их критери?ума за класификаци?у набора су: [8]

  • положа? акси?алне површи и крила набора према хоризонтално? равни;
  • однос крила према акси?ално? површи; [9]
  • облик шарнира;
  • уза?амни однос облика сло?ева у набору; [10] [11]
  • просторни облик осе;
  • симетричност крила.

Све ове класификаци?е су иск?учиво морфолошке, иако су неке од ?их у тесно? вези са кинематиком набира?а подруч?а.

Класификаци?а по положа?у акси?алне површи и крила набора према хоризонтално? равни [ уреди | уреди извор ]

Код ове класификаци?е основни критери?ум представ?а просторни положа? (углавном падни угао ) акси?алне површи и однос крила према хоризонтално? равни. По овим ознакама, могу се разликовати следе?е врсте набора: [12]

  • усправан набор ? има вертикалну акси?алну површ (угао вергенце ?е 0°);
  • кос набор ? акси?ална површ ?е коса, а крила пада?у на супротне стране. Однос сло?ева на оба крила ?е нормалан;
  • преврнут набор ? са косом акси?аном површи и падом крила на исту страну. На повлатном крилу однос сло?ева ?е нормалан, а на подинском крилу сло?еви су преврнути (инверсни);
  • полегао набор ? има хоризонталну или скоро хоризонталну акси?алну површ. Сло?еви су, и код овог типа набора, нормални на повлатном, а преврнути на подинском крилу;
  • заг?урен набор ? има угао вергенце ве?и од 90°.

Класификаци?а по односу крила према акси?ално? површи [ уреди | уреди извор ]

Основни критери?ум за издва?а?е по?единих типова по ово? класификаци?и представ?а однос крила према акси?ално? површи. [13] Разлику?у се три типа набора:

  • нормалан набор ? она?, код кога крила конвергу?у према шарнирима;
  • изоклин набор ? има крила паралелна акси?ално? површи. Због тога она има?у исте или приближно исте елементе пада . Ако акси?ална површ ни?е вертикална, ?едно крило ?е тада увек преврнуто.
  • лепезаст набор ? има крила ко?а конвергу?у супротно од шарнира набора.

Класификаци?а по облику шарнира [ уреди | уреди извор ]

Идеалан цилиндрични набор има облик синусоиде . Ме?утим, у природи се никада не сре?у идеални набори, ве? на?различити?а одступа?а од овог цилиндричног типа. [14] По овом критери?уму, набори могу бити:

  • угласти набори - има?у шарнире ко?и су сведени на уска прево?на подруч?а, а крила често представ?а?у скоро геометри?ски правилне равни.
  • сандучасти набори - нема?у шарнире правилно сави?ене као код синусоидалних, него су шарнири дво?ни, сведени на уска подруч?а угластог сави?а?а изме?у ко?их лежи несави?ено шарнирско подруч?е. Ови набори ?ав?а?у се ве?ином у крутим стенама .
  • флексуре ( моноклинале ) и структурне терасе - представ?а?у непотпуно разви?ене наборе (посматрано морфолошки). То су подруч?а нагле промене пада у ?едно? сери?и ко?а иначе има у?едначен пад. Флексуре су подруч?а са падом стрми?им од регионалног, а структурне терасе су подруч?а са падом блажим од регионалног. Флексуре се веома често ?ав?а?у у пластичним стенама као наставак раседа на местима где напреза?а нису била дово?но велика да изазову кида?е, па су деформаци?е остале у подруч?у пластичног обликова?а. Структурне терасе су знача?не у геологи?и нафте , ?ер могу послужити за одре?ива?е места лежишта.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Barnes, J. W.; Lisle, R. J. (2013). ?5 Field Measurements and Techniques”. Basic geological mapping: 4th Edition . John Wiley & Sons. стр. 79. ISBN   978-1-118-68542-6 .  
  2. ^ Lisle, Richard J (2004). ?Folding”. Geological Structures and Maps: 3rd Edition Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Elsevier. стр.  33 . ISBN   0-7506-5780-4 .  
  3. ^ Davis, George H.; Reynolds, Stephen J. (1996). ?Folds”. Structural Geology of Rocks and Regions . New York: John Wiley & Sons. стр.  372 ?424. ISBN   0-471-52621-5 .   after Donath, F.A.; Parker, R.B. (1964). ?Folds and Folding” . Geological Society of America Bulletin . 75 (1): 45?62. Bibcode : 1964GSAB...75...45D . ISSN   0016-7606 . doi : 10.1130/0016-7606(1964)75[45:FAF]2.0.CO;2 .  
  4. ^ Sudipta Sengupta; Subir Kumar Ghosh; Kshitindramohan Naha (1997). Evolution of geological structures in micro- to macro-scales . Springer. стр. 222. ISBN   0-412-75030-9 .  
  5. ^ RG Park (2004). ?Fold axis and axial plane” . Foundations of structural geology (3rd изд.). Routledge. стр. 26. ISBN   0-7487-5802-X .  
  6. ^ Twiss, Robert J.; Moores, Eldridge M. (1992). Structural geology (2nd изд.). Macmillan. стр. 220?221. ISBN   978-0-7167-2252-6 .  
  7. ^ Neville J. Price; John W. Cosgrove (1990). ?Figure 10.14: Classification of fold profiles using dip isogon patterns” . Analysis of geological structures . Cambridge University Press. стр. 246. ISBN   0-521-31958-7 .  
  8. ^ R. G. Park (2004). ?Figure 3.12: Fold classification based upon dip diagrams” . Foundations of structural geology (3rd изд.). Routledge. стр. 31 ff . ISBN   0-7487-5802-X .  
  9. ^ Jackson, C.A.L.; Gawthorpe R.L.; Sharp I.R. (2006). ?Style and sequence of deformation during extensional fault-propagation” (PDF) . Journal of Structural Geology . 28 (3): 519?535. Bibcode : 2006JSG....28..519J . doi : 10.1016/j.jsg.2005.11.009 . Архивирано из оригинала (PDF) 2011-06-16. г . Приступ?ено 2009-11-01 .  
  10. ^ Withjack, M.O.; Schlische (2006). ?Geometric and experimental models of extensional fault-bend folds” . Ур.: Buiter S.J.H. & Schreurs G. Analogue and numerical modelling of crustal-scale processes . Special Publications 253. R.W. Geological Society, London. стр. 285?305. ISBN   978-1-86239-191-8 . Приступ?ено 2009-10-31 .  
  11. ^ Rowland, S.M.; Duebendorfer E.M.; Schieflebein I.M. (2007). Structural analysis and synthesis: a laboratory course in structural geology (3 изд.). Wiley-Blackwell. стр. 301. ISBN   978-1-4051-1652-7 . Приступ?ено 2009-11-01 .  
  12. ^ Park, R.G. (2004). Foundation of Structural Geology (3 изд.). Routledge. ISBN   978-0-7487-5802-9 .  
  13. ^ Ramsay, J.G.; Huber M.I. (1987). The techniques of modern structural geology . 2 (3 изд.). Academic Press. стр. 392. ISBN   978-0-12-576922-8 . Приступ?ено 2009-11-01 .  
  14. ^ Pollard, DD; Fletcher, RC (2005). ?Figure 3.14: Geometric attributes of folded geological surfaces”. Fundamentals of Structural Geology . Cambridge University Press. стр. 92. ISBN   978-0-521-83927-3 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]