Мурат I
(
отур.
???? ???
тур.
I. Murad
;
29. ?ун
1326
?
28. ?ун
1389
), звани ?ош и
Худаведиг?ар
? ?Праведни“, био ?е
османски
султан
1359
?1389. Био ?е син
Орхана Гази?а
и
Нилуфер Хатун
. Мурат I ?е дошао на престо након смрти ?еговог стари?ег брата Суле?ман-паше.
Мурат ?е осво?ио
Адри?анопол
, затим га преименовао у ?едрене
[1]
, а 1365. године га ?е прогласио новом престоницом Османског султаната.
[1]
Наставио ?е да шири османско царство у ?ужно? Европи, доводе?и ве?и део
Балкана
под османску власт и приморава?у?и владаре
Срби?е
и
Бугарске
, као и источно-римског цара
?ована V Палеолога
да му пла?а?у данак.
[1]
Мурат ?е административно поделио сво? султанат на две провинци?е
Анадоли?а
(Мала Ази?а) и
Румели?а
(Балкан).
Орхан
, Муратов отац, ко?и ?е био стар, препустио ?е власт Мурату, ме?утим, Мурат ?е био тек други Орханов син по реду. На?стари?и,
Суле?ман-Паша,
умро ?е млад, и стога престо припада Мурату. Мурат ?е дошао на власт
1359
године и владао ?е око 30 година, а ?егов отац
султан
Орхан I
умро ?е
1362
. године.
Мурат ?е био син
Орхана I
и
византи?ске
принцезе Хирофире (?ено турско име било ?е
Нилуфер Хатун
). Због преране смрти Суле?ман-паше, Мурат ?е наставио да влада као ?егов наследник
1360
. године. Он ?е био први османски осва?ач на
европском
тлу. Године
1362
. био ?е основан први корпус (одред)
?аничара
. То су била претежно
хриш?анска
деца ко?а су обучавана за во?ну службу као
пешади?ске
трупе.
Мурат се борио против мо?ног бе?лика Карамана у Анадоли?и и против Срба, Албанаца, Бугара и Ма?ара у Европи. Конкретно, српска експедици?а за протерива?е Турака из Адри?анопо?а ко?у су предводили српска бра?а кра?
Вукашин
и деспот
Уг?еша
, поражена ?е 26. септембра 1371. године од Муратовог способног потпоручника
Лале Шахина Паше
, првог гувернера (бе?лербега) Румели?е. 1385. године Софи?а ?е пала под Османли?е. 1386. године кнез
Лазар Хребе?анови?
победио ?е османске снаге у
бици код Плочника
. Османска во?ска ?е претрпела велике губитке и ни?е успела да заузме
Ниш
у повратку.
Мурат I ?е поразио и заузео западну
Траки?у
,
Димотика
?е пала
1361
. године,
?едрене
1362. године, а
Пловдив
1363
. године. Сви ови градови су се налазили у долини реке
Марице
. Страх се ширио
Византи?ом
, толико да ?е у Цариграду сазрео став да се Турцима мирно преда Галипо?е да би се задово?или.
[2]
Годину дана после тога, Мурат осва?а Кумуцину и долази све ближе до манастира на
Свето? гори
. П?ачкашки походи ко?е ?е Мурат слао ка западу су пустошили зем?у деспота
Уг?еше Мр?авчеви?а
. Према твр?е?у
Мавра Орбина
, Уг?еша ?е неколико пута имао успеха у одби?а?у ових напада.
[3]
Серски деспот ?е добио помо? свог брата, кра?а Вукашина, и сукоб се десио на
реци Марици
26. септембра
1371
. године када ?е победио Мурат и тако коначно извршио велику прерасподелу снага на Балканском полуострву.
Западна страна
Бугарске
била ?е оп?ачкана и византи?ски цар,
?ован V Палеолог
, постао ?е ?егов
вазал
. Мурат ?е утврдио османски посед
Ангору
у
Анатоли?и
. Турци су да?е заузимали важне градове у
Македони?и
и Источно? Бугарско?. Новодоби?ена подруч?а била су одмах насе?авана становништвом из царства ? Османли?ама. Око
1385
. године су заузети
Софи?а
и
Ниш
. Истовремено су добиле право трговине на турским просторима итали?анске Републике
?енова
и
Венеци?а
, ко?е су са Муратом зак?училе и трговачки уговор.
Мурат ?е тако?е био успешан и у бици код
Кони?е
. Као што ?е рани?е прво слао п?ачкашке чете да пустоше зем?у деспота ?ована Уг?еше пре коначног сукоба са ?им, тако ?е слао чете и по Срби?и чак до Босне. Те чете су пресретали и исто као у Уг?еша имали успехе,
Лазар Хребе?анови?
код Плочника и во?вода
Влатко Вукови?
код
Биле?е
. Ме?утим, главна битка и одлучу?у?и обрачун ко?и су под?еднако очекивали и у турска и хриш?анска во?ска се десио 15. ?уна 1389. године. Султан Мурат ?е повео во?ску и командовао у бици на Косову По?у (
Косовска битка
). Са собом ?е повео синове Ба?азита и ?акуба, во?сково?е Али-пашу, Евроноса ?ахши?а и
Шахина
као и вазалске трупе из европских и ази?ских кра?ева царства. За време битке Султан Мурат ?е уби?ен, као и ?егов син ?акуб. Кнез Лазар ?е потом погуб?ен, а Мурат ?е био, као и претходници Осман и Орхан, сахра?ен у
Бурси
. За време владавине Мурата, сви потчи?ени хриш?ани су смели задржати сво?у
веру
, традици?у и црквене судове, али су морали султану да преда?у десетину, што су у оно доба била уобича?ена дава?а.
Наследио га ?е син
Ба?азит
одмах после
Косовске битке
.
Средином
14. века
Османли?е су полако кренуле ка осва?а?у целокупног
Балкана
, Султан Мурат, син Султана Орхана, са новоствореним одредом-
?а?ичарима
об?ав?у?е рат
Српско? Кнежевини
. Тадаш?и владар
Срби?е
, кнез
Лазар
, не желе?и да се покори Турском султану, приста?е да одржи рат. Муратова во?ска била ?е три-пут ве?а од Лазареве. Посто?е два извора што се тиче о учеш?у Мурата у рату. Историчари тврде да ?е Мурат учествовао у Бо?у, док к?ижевност говори да ни?е учествовао ве? ?е само посматрао од старости. Турски извори тако?е говоре да ?е Мурат погинуо у ово? бици, ме?утим, како они кажу ни?е га убио
Обили?
ве? га ?е на превару убио српски ратник ко?и се правио мртав. На сво?о? самрти рекао ?е сину
Ба?азиту
да ?е брат на?ве?а свети?а и да не потегне мач на ?акуба, ?еговог стари?ег брата, што ?е Ба?азит прекршио, и одмах постао султан.
С обзиром да ?е Мурат погинуо на бо?ном по?у, а то ни?е био чест случа? у сред?ем веку, и битка и чин погиби?е су далеко од?екнуле. Хриш?ански и турски извори се разилазе око начина и времена погиби?е. Турски извори тврде да ?е султан уби?ен на превару после битке. Хриш?анска страна ?е о овом дога?а?у направила легенду о подвигу усам?еног витеза ко?и ?е жртвовао сво? живот ради заустав?а?а мо?ног султана. Потпуно разра?ену
косовску легенду
записао ?е дубровачки
бенедиктинац
Мавро Орбин
у к?изи ?Кра?евство Словена“ об?ав?ено?
1601
. године.
Посто?е и други извори и верзи?е дога?а?а. Кра? Срба и Босне
Стефан Твртко I
?е
1. августа
обавестио Трогиране о ?сво?о?“ победи на Косову по?у те да ?е ?султана послао с овог света с многим ?еговим во?ницима“. Ни?е дословно навео ко ?е убио султана, али ?е из писма ?асно да ?е себи приписао та? подухват. Ни?е било неуобича?ено да кра?еви присва?а?у ту?е заслуге. Турски историчари наводе, да ?е после Муратове погиби?е на Косову, уведено правило ко?е се дуго одржало на турском двору, да се сваки странац, било великаш или дипломата пред султана изводи тако што му два стражара држе руке, што потвр?у?е тезу да ?е неко од страних ратника током бо?а пришао турском султану и убио га.У ?едном писму Фирентинске општине, ко?е ?е резултат преписке са Твртком, од 20. октобра 1389. године, говори се о подухвату завереничке групе од дванаест ратника ко?и се у току битке проби?а?у до султановог шатора окруженог везаним камилама. Колучо Салутати, писац писма, слави "сре?ног ратника" ме?у ратницима ко?и се пробивши преко непри?ате?ских чета и камила наоколо везаних, дошао до Муратовог шатора. Сре?ан ?е над осталима и она?, ко?и во?у толике силе, ?урнувши му мач у грло и скут, ?уначки умори.
[4]
Годинама касни?е се
Белтрами Ми?анели
у ?Успоменама са Истока“ говори о групном препаду на шатор султана Мурата, али код ?ега се то дешава после битке и изводе га кнез Лазар и група зароб?ених хриш?анских витезова ко?и одби?а?у да положе вазалску заклетву. По овом писцу, витезови су одбили дава?е заклетве, ?урнули су на шатор Мурата и смртно га ранили. Овакав дога?а? многи историчари сматра?у нелогичним и невероватним (зароб?ени, а невезани, и да?е наоружани).
Османска мини?атура ко?а приказу?е Мурата I.
Ко год да ?е писао о погиби?и Мурата, а посебно турски извори, насто?али су да прикажу да ?е погинуо од великашке руке. Шпански путописац говори да ?е ?то био хриш?ански кнез, по имену Лазар“. Витешки идеали су сматрали часним погиби?у од руке противничког во?е, а погиби?а од стране непознатог ратника се сматрала недосто?ном. Ово иде дотле да у пове?и угарског кра?а
Албрехта
из
1438
. године пише да су се Лазар и Мурат сукобили у личном двобо?у.Српски извори се великим делом осла?а?у на
животопис
Стефана Лазареви?а
ко?и наводи подвиг усам?еног, безименог ?унака.
Константин Филозоф
, у делу "Живот деспота
Стефана Лазареви?а
пише:
| ?
|
Ме?у во?ницима ко?и су се борили пред (во?ском) беше неко веома благородан, кога облагаше завид?иви своме господару и осум?ичише га као неверна. А ова? да покаже верност а у?едно и храброст, на?е згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику као да ?е пребеглица, и ?ему пут отворише. А када ?е био близу, изненада по?ури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. А ту и сам паде од ?их.
|
”
|
Византи?ски писац друге половине ХV века, Лаоник Халкокондил, наводи и грчку и турску верзи?у погиби?е Мурата.
| ?
|
По турско? ?е погинуо после бо?а, док Грци, ме?утим, прича?у да он ни?е пао док ?е после бо?а прогонио непри?ате?а; напротив, неки високи племи? одлучио ?е ?ош док се Мурат налазио усред сво?их трупа постро?ених за борбу да изврши ?уначко дело ве?е од свих што су се икада учинили. Та? човек се звао Милоин.
|
”
|
Овде се први пут поми?е име човека ко?и ?е убио Мурата.
Турски хроничари први пут поми?у име
неверника
и
проклетника
због кога ?е
падишах
постао
шехит
1484
. године када име витеза наводе као
Милош Кобила
.
Мурат I имао ?е веома велику улогу у побо?ша?у
Османског царства
, он ?е осво?ио град
?едрене
(Едирне на турском), ко?и ?е владавином ?еговог сина
султана
Ба?азита I
постао престоница Османске државе. Он ?е тако?е успоставио
диван
, где се султан налази са сво?им великодосто?ницима ради прогреса царства. Султан ?е тако?е основао и
?а?ичаре
, ко?их ?е било око 1000. Ни?е познато, али могу?е ?е са ?е и Мурат успоставио султанат Османли?а, али посто?и и друга верзи?а, да ?е султанат успостав?ен ?ош за време владавине ?еговог деде
Османа I
.
Према османским изворима, Мурат ?е имао титуле попут бега, Емир-и а'зам (Велики Емир), Гази, Худавендигар, Кан, Падишах, Султану'с-селатин, Мелику'л-мулук (Малик Малика), док се у бугарским и српским изворима поми?ао као цар. У ?едном ?еновском документу, он ?е наведен као
dominus armiratorum Turchie
(главни господар Турака).
[5]
Мурат I ?е био неписмен и ни?е могао ни да се потпише у сво?е име. 1353. године Мурат I ?е потписао уговор умочивши руку у мастило и утиску?у?и ?е отисцима прсти?у.
[6]
Супруге
- Гулчичек Хатун ? ма?ка
Ба?азита I
- Тамара Хатун
- Мелек Хатун
- Фулдане Хатун- ма?ка принца ?акуб Челеби?е
Мушка деца
Женска деца
- Нефисе Хатун
- Султан Хатун
?егов лик се по?ав?у?е у следе?ем филму:
-
Османска мини?атура ко?а приказу?е султана Мурата I. (1)
-
Османска мини?атура ко?а приказу?е султана Мурата I. (2)
-
Територи?а Османског царства за време владавине султана Мурата I.
-
Османска мини?атура ко?а приказу?е султана Мурата I. (3)
-
Османска мини?атура ко?а приказу?е султана Мурата I. (4)
-
Османска мини?атура ко?а приказу?е султана Мурата I. (5)
-
Гробница султана Мурата I.
-
Косовска битка 1389. године, фреска у цркви у Лазарици, Биоград.
-
План косовске битке.
-
Косовска битка, Адам Стефанови?, 1870.
-
Новчи? у част кнеза Лазара.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|