Моша Пи?аде

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
моша пи?аде
Моша Пи?аде Чича ?анко
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1890-01-04 ) 4. ?ануар 1890.
Место ро?е?а Београд , Кра?евина Срби?а
Датум смрти 15. март 1957. ( 1957-03-15 )  ( 67 год. )
Место смрти Париз , Француска
Породица
Супружник Лепа Неши?-Пи?аде
Делова?е
Члан  КП?  од 1. ?ануара 1920 .
Учеш?е у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО ?угослави?е
1941 ? 1945 .
Чин генерал-ма?ор у резерви
У току НОБ члан Врховног штаба НОВ и ПО?
Председник
Савезне народне скупштине ФНР?
Период 1954 ? 1957 .
Претходник Милован ?илас
Наследник Петар Стамболи?
Херо?
Народни херо?  од 27. новембра 1953 .
Одликова?а
?угословенска одликова?а :
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Орден партизанске звезде са златним венцем
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
инострана одликова?а:
Велики крст - Орден Ђорђа I (Грчка) Велики крст - Орден Свете Тројце (Етиопија)

Моша Пи?аде ? Чича ?анко ( хебр. ??? ????? ; Београд , 4. ?ануар 1890 ? Париз , 15. март 1957 ) био ?е учесник Народноослободилачке борбе , револуционар, сликар , новинар и ликовни критичар, друштвено-политички радник ФНР? и НР Срби?е , ко?и ?е учествовао у ствара?у одлука Другог заседа?а АВНО?-а и првог Устава ФНР? , генерал-ма?ор ?НА у резерви, ?унак соци?алистичког рада и народни херо? ?угослави?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у познато? породици сефардских ?евре?а ? Пи?аде , ко?и се насе?ава?у у Срби?у са подруч?а Бугарске. ?егов отац Самуило Пи?аде био ?е богати трговац. У знак захвалности кнезу Михаилу за дато право слободне трговине, ?егов отац ?е држао кнежеву слику у природно? величини на пред?ем зиду трговине. [1]

После завршене основне школе и ниже гимнази?е, 1905 . године, поха?ао ?е Занатско-уметничку школу у Београду, а од 1906 . до 1910 . ?е студирао сликарство у Минхену и Паризу . Поред овога, бавио се активно и новинарством . Сво?е новинарске кораке започео ?е 1910 . године у листу ?Пи?емонт“. Од 1911 . до 1912 . године био ?е секретар Удруже?а новинарских сарадника, а од 1913 . до 1915 . наставник црта?а у Охриду .

Политички рад и роби?а [ уреди | уреди извор ]

Политички затвореник Моша Пи?аде са друговима на роби?и.

У чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е (КП?) прим?ен ?е 1. ?ануара 1920 . године, и одмах затим изабран за секретара парти?ске организаци?е ?Дунав“. Био ?е учесник Другог конгреса КП? , одржаног у Вуковару ?уна 1920 . године. Августа 1920 . изабран ?е, на листи КП?, за одборника града Београда. Када ?е, 1921 . године, Законом о заштити државе забра?ен рад КП? и ухапшен Извршни одбор КП?, Моша Пи?аде, тако?е хапшен, у августу [2] и октобру, [3] постао ?е члан илегалног Извршног одбора КП? и веома активно радио на ствара?у Независних радничких синдиката.

Године 1922, представ?ао ?е КП? на Друго? конференци?и Балканске комунистичке федераци?е у Софи?и . У време када ?е КП? из илегалности тражила легалне форме политичког рада, Моша ?е кра?ем 1922 . године радио на припрема за оснива?е Независне радничке парти?е ?угослави?е (НРП?). Забраном Независне радничке парти?е, престале су могу?ности легалног политичког рада КП?, па ?е Парти?а морала пре?и у ?ош ве?у илегалност. Парти?а ?е Моши дала задатак да организу?е илегалну штампари?у ЦК КП? у Београду . Ту су штампани леци и лист ?Комунист“. Фебруара 1925 . године илегална штампари?а ?е откривена, а Моша Пи?аде ухапшен. Суд га ?е осудио на двадесет година роби?е, ко?а му ?е, нешто касни?е, сма?ена на 12 година. Казну затвора ?е издржао у Сремско? Митровици и Лепоглави , где ?е ме?у затвореницима развио разноврсну политичку активност, због чега ?е, 1934 . године, осу?ен на ?ош две године, па ?е тако издржао укупно 14 година роби?е. Адвокати ко?и су га бранили били су Светолик Гребенац и Чеда Пле?еви? .

И поред тешких затворских услова, Моша ?е наставио револуционарну активност. ?еговим изузетним залага?ем, тамнице су претворене у школе комуниста. Био ?е организатор многих акци?а политичких осу?еника против затворског режима: демонстраци?а, штра?кова гла?у и др. Од великог ?е знача?а превод Марксовог ? Капитала “, ко?и ?е на роби?и, за?едно са Родо?убом Чолакови?ем , превео Моша Пи?аде. Поред тога, превео ?е ? Комунистички манифест “, ?Беду филозофи?е“ и ?Критику политичке економи?е“. У затвору у Лепоглави Моша ?е, 1930 . године, упознао ?осипа Броза Тита .

У априлу 1939 . године, Моша ?е, после 14 година, изашао с роби?е. Одмах ?е наставио парти?ски рад у Београду . ?ануара 1940 . године Моша ?е поново ухапшен и упу?ен у концентрациони логор у Биле?у , у коме ?е остао до априла 1940 . године. На Пето? зема?ско? конференци?и КП? , октобра 1940 . изабран ?е за члана ЦК КП? . Фебруара 1941 . године Моша ?е поново ухапшен, али ?е пуштен два дана пре напада Тре?ег ра?ха на ?угослави?у .

Народноослободилачка борба [ уреди | уреди извор ]

?осип Броз Тито и Моша Пи?аде у Фочи , 1942.

После Априлског рата и окупаци?е Кра?евине ?угослави?е , Моша ?е од стране ЦК КП? упу?ен у Црну Гору , да изврши припреме за устанак. По изби?а?у Тринаесто?улског устанка , учествовао ?е у организаци?и устанка, а од децембра 1941 . године, прешао ?е у Врховни штаб НОПО?-а , у коме се као начелник Економског оде?е?а и Оде?е?а за позадинске власти на?више бавио организова?ем народне власти и позадине.

У разво?у и учврш?ива?у Народноослободилачких одбора (НОО), велику улогу су одиграли ? Фочански прописи “ ко?е ?е, фебруара 1942 . године, издао Врховни штаб, а припремио Моша Пи?аде. Извесно време ?е посветио ствара?у Антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а ?угослави?е (АВНО?), а на ?еговом Другом заседа?у у ?а?цу , на?активни?е ?е учествовао у изради свих одлука ко?е су биле теме? нове соци?алистичке ?угослави?е . Био ?е ?едан од оснивача и сарадник Телеграфске агенци?е нове ?угослави?е (Тан?уг), 5. новембра 1943 . године.

Послератна кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Борис Кидрич и Моша Пи?аде
Полазак за Лондон и Париз, фебруар 1957.

После ослобо?е?а ?угослави?е , Моша Пи?аде ?е стално биран за народног посланика Савезне народне скупштине . Био ?е и посланик Народне скупштине НР Срби?е , првог и другог сазива. До ?ануара 1953 . године био ?е у Савезно? народно? скупштини председник Уставотворног, а затим Законодавног одбора. Од ?ануара 1953 . до ?ануара 1954 . био ?е потпредседник Савезног извршног ве?а (СИБ), а од 1954 . до 1957 . године председник Савезне народне скупштине.

?едан ?е од аутора првог Устава ФНР? из 1946. године , Уставног закона и других закона ко?и су представ?али правне теме?е ФНР? и ?ених установа. Учествовао ?е и на Мировно? конференци?и у Паризу . На Петом и Шестом конгресу КП? , биран ?е у Политбиро Централног комитета КП? . Био ?е члан Председништва Соци?алистичког савеза радног народа ?угослави?е (ССРН?), Централног одбора Савеза бораца , редовни члан Српске академи?е наука и уметности (САНУ), члан Удруже?а новинара Срби?е (УНС) и Удруже?а ликовних уметника Срби?е (УЛУС). Имао ?е чин резервног генерал-ма?ора ?НА .

Преминуо ?е у Паризу , 15. марта 1957 . године, приликом повратка из Лондона , где ?е предводио ?угословенску парламентарну делегаци?у. Сахра?ен ?е у Београду , у Гробници народних херо?а на Калемегдану , где су сахра?ени и ?уро ?акови? , Иво Лола Рибар и Иван Милутинови? .

Уметничка биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Сликарство [ уреди | уреди извор ]

Моша Пи?аде, Аутопортрет са ?апанским луткама , 1916.

После завршене основне школе напушта Нижу гимнази?у 1905 . године, од када кратко време поха?а Уметничко-занатску школу у Београду код Марка Мурата , а непосредно после ко?е поста?е приватни ?ак Пашка Вучети?а . Студирао 1906 ? 1907 . сликарство у Минхену у приватно? школи Ха?нриха Книра , а потом и на Академи?и за ликовну уметност код сликара Ангела ?анка . У Париз одлази 1909 , а у Београд се вра?а ве? 1910 . године.

Од 1913 . до 1914 . ?е наставник црта?а у Гимнази?и у Охриду .

Први пут ?е излагао у Сомбору 1911 . године, затим 1919 . са ?Групом уметника“ у Београду . ?едину самосталну изложбу организовао ?е 1952 . у свом ате?еу у Београду . Комеморативне изложбе прире?ене су му 1957 . и 1958 . године Београду , Сара?еву , Пули , Загребу , ?уб?ани и Сплиту .

Сликарски концепт Моше Пи?аде заснован ?е на природи, облику и светлости. Иако модернистички опреде?ен, Пи?аде ?е остао доследан реалистичко? форми до кра?а стваралаштва. Историографи?а ?е поделила ?егово сликарство у три периода: I ? тамни 1910 ? 1924 , II ? роби?ашки 1925 ? 1939 . и III ? светли 1939 ? 1957 .

Урадио ?е око 120 слика (од ко?их ?е ве?ина изгуб?ена) и више стотина скица и цртежа. На?вредни?е слике налазе се у Народном музе?у и Музе?у савремене уметности у Београду .

Литература (избор) [ уреди | уреди извор ]

Ликовна критика [ уреди | уреди извор ]

Споменик Моши Пи?аде у Загребу
Споменик у ?а?цу

Као револуционар, Моша Пи?аде се и у уметничко? критици бавио проблемом места уметника у друштву, ди?алектички га антагонизу?у?и као ?уметнички пролетари?ат“. Сем друштвене критике, Пи?аде ?е посве?ено писао и ликовну критику, налазе?и се ме?у на?образовани?им и на?сензибилни?им српским критичарима свог времена. Метод критичког приступа био му ?е базиран на аналитичком и синтетичком тумаче?у уметничких по?ава, стваралаца и дела, на реалистичком и матери?алистичком концепту естетичког просу?ива?а. Велики допринос дао ?е модернистичком демистификова?у националних и традиционалних поставки, тема и садржа?а наше уметности на почетку 20. века . Био ?е жесток и принципи?елан полемичар око неких пита?а савремене уметности, ?еног разумева?а и ?авног значе?а. Ни као сликар ни као уметнички критичар ни?е заступао естетику соци?алистичког реализма.

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]

Новинарство [ уреди | уреди извор ]

Споменик Моши Пи?аде испред главне зграде листа ? Политика “ у Београду

Бавио се револуционарном публицистиком: од 1910 . до 1924 . године пише прокомунистичке текстове, а за Радничке новине (од 1920 . када ?е прим?ен у КП?), затим за Свесиндикални покрет , Радник , Борбу и др.; почетком 1919 . године, покренуо ?е у Београду властити дневни опозициони лист ?Слободна реч“, ко?и уре?у?е и за ко?и пише, а ко?и излази до 1923 . ?Слободна реч“ ?е од 1924 . године као неде?ник, у ствари, била гласило КП?. Од те године ?е и уредник синдикалног гласила ?Организирани радник“. Када ?е 1923 . године основана Независна радничка парти?а ?угослави?е, Пи?аде ?е уре?ивао и ?ен лист ?Радник“, а када су га власти забраниле, почео ?е да изда?е и уре?у?е новину ?Оковани радник“.

Од 1911 . до 1912 . био ?е секретар Удруже?а новинарских сарадника.

Оснивач ?е и први сарадник Телеграфске агенци?е нове ?угослави?е (Тан?уг), 5. новембра 1943 . године.

Изби?а?ем Првог светског рата 1914, приликом евакуаци?е из Београда, понео ?е са собом и тиме спасао тигл (заглав?е) Политике .

Одликова?а [ уреди | уреди извор ]

Носилац ?е бро?них иностраних и ?угословенских одликова?а , ме?у ко?има су:

Од иностраних се истичу: грчки Орден ?ор?а I, етиопски Орден Свете Тро?ице и др.

Фото-галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Моша Пи?аде - кад револуци?а победи сликарство” . BBC News на српском (на ?езику: српски). 2022-03-15 . Приступ?ено 2022-03-18 .  
  2. ^ ?Политика”, 4. авг. 1921
  3. ^ ?Политика”, 19. окт. 1921

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Моша Пи?аде на Викимеди?ино? остави .
Викицитат има цитате везане за чланак Моша Пи?аде .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Моша_Пи?аде&oldid=27810075 ”