Моша Пи?аде ? Чича ?анко
(
хебр.
??? ?????
;
Београд
,
4. ?ануар
1890
?
Париз
,
15. март
1957
) био ?е учесник
Народноослободилачке борбе
, револуционар,
сликар
,
новинар
и ликовни критичар, друштвено-политички радник
ФНР?
и
НР Срби?е
, ко?и ?е учествовао у ствара?у одлука
Другог заседа?а АВНО?-а
и првог
Устава ФНР?
,
генерал-ма?ор
?НА
у резерви,
?унак соци?алистичког рада
и
народни херо? ?угослави?е
.
Ро?ен ?е у познато? породици
сефардских
?евре?а
?
Пи?аде
, ко?и се насе?ава?у у Срби?у са подруч?а Бугарске. ?егов отац Самуило Пи?аде био ?е богати трговац. У знак захвалности
кнезу Михаилу
за дато право слободне трговине, ?егов отац ?е држао кнежеву слику у природно? величини на пред?ем зиду трговине.
[1]
После завршене основне школе и ниже гимнази?е,
1905
. године, поха?ао ?е Занатско-уметничку школу у Београду, а од
1906
. до
1910
. ?е студирао
сликарство
у
Минхену
и
Паризу
. Поред овога, бавио се активно и
новинарством
. Сво?е новинарске кораке започео ?е
1910
. године у листу ?Пи?емонт“. Од
1911
. до
1912
. године био ?е секретар Удруже?а новинарских сарадника, а од
1913
. до
1915
. наставник црта?а у
Охриду
.
У чланство
Комунистичке парти?е ?угослави?е
(КП?) прим?ен ?е
1. ?ануара
1920
. године, и одмах затим изабран за секретара парти?ске организаци?е ?Дунав“. Био ?е учесник
Другог конгреса КП?
, одржаног у
Вуковару
?уна
1920
. године. Августа
1920
. изабран ?е, на листи КП?, за одборника града Београда. Када ?е,
1921
. године,
Законом о заштити државе
забра?ен рад КП? и ухапшен Извршни одбор КП?, Моша Пи?аде, тако?е хапшен, у августу
[2]
и октобру,
[3]
постао ?е члан илегалног Извршног одбора КП? и веома активно радио на ствара?у Независних радничких синдиката.
Године 1922, представ?ао ?е КП? на Друго? конференци?и Балканске комунистичке федераци?е у
Софи?и
. У време када ?е КП? из илегалности тражила легалне форме политичког рада, Моша ?е кра?ем
1922
. године радио на припрема за оснива?е
Независне радничке парти?е ?угослави?е
(НРП?). Забраном Независне радничке парти?е, престале су могу?ности легалног политичког рада КП?, па ?е Парти?а морала пре?и у ?ош ве?у илегалност. Парти?а ?е Моши дала задатак да организу?е илегалну
штампари?у
ЦК КП?
у
Београду
. Ту су штампани леци и лист ?Комунист“. Фебруара
1925
. године илегална штампари?а ?е откривена, а Моша Пи?аде ухапшен. Суд га ?е осудио на двадесет година роби?е, ко?а му ?е, нешто касни?е, сма?ена на 12 година. Казну затвора ?е издржао у
Сремско? Митровици
и
Лепоглави
, где ?е ме?у затвореницима развио разноврсну политичку активност, због чега ?е,
1934
. године, осу?ен на ?ош две године, па ?е тако издржао укупно 14 година роби?е. Адвокати ко?и су га бранили били су
Светолик Гребенац
и
Чеда Пле?еви?
.
И поред тешких затворских услова, Моша ?е наставио револуционарну активност. ?еговим изузетним залага?ем, тамнице су претворене у школе комуниста. Био ?е организатор многих акци?а политичких осу?еника против затворског режима: демонстраци?а, штра?кова гла?у и др. Од великог ?е знача?а превод
Марксовог
?
Капитала
“, ко?и ?е на роби?и, за?едно са
Родо?убом Чолакови?ем
, превео Моша Пи?аде. Поред тога, превео ?е ?
Комунистички манифест
“, ?Беду филозофи?е“ и ?Критику политичке економи?е“. У затвору у Лепоглави Моша ?е,
1930
. године, упознао
?осипа Броза Тита
.
У априлу
1939
. године, Моша ?е, после 14 година, изашао с роби?е. Одмах ?е наставио парти?ски рад у
Београду
. ?ануара
1940
. године Моша ?е поново ухапшен и упу?ен у
концентрациони логор у Биле?у
, у коме ?е остао до априла
1940
. године. На
Пето? зема?ско? конференци?и КП?
, октобра
1940
. изабран ?е за члана
ЦК КП?
. Фебруара
1941
. године Моша ?е поново ухапшен, али ?е пуштен два дана пре напада
Тре?ег ра?ха
на
?угослави?у
.
Народноослободилачка борба
[
уреди
|
уреди извор
]
После
Априлског рата
и окупаци?е
Кра?евине ?угослави?е
, Моша ?е од стране
ЦК КП?
упу?ен у
Црну Гору
, да изврши припреме за устанак. По изби?а?у
Тринаесто?улског устанка
, учествовао ?е у организаци?и устанка, а од децембра
1941
. године, прешао ?е у
Врховни штаб НОПО?-а
, у коме се као начелник Економског оде?е?а и Оде?е?а за позадинске власти на?више бавио организова?ем народне власти и позадине.
У разво?у и учврш?ива?у
Народноослободилачких одбора
(НОО), велику улогу су одиграли ?
Фочански прописи
“ ко?е ?е, фебруара
1942
. године, издао Врховни штаб, а припремио Моша Пи?аде. Извесно време ?е посветио ствара?у
Антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а ?угослави?е
(АВНО?), а на ?еговом
Другом заседа?у
у
?а?цу
, на?активни?е ?е учествовао у изради свих одлука ко?е су биле теме? нове
соци?алистичке ?угослави?е
. Био ?е ?едан од оснивача и сарадник
Телеграфске агенци?е нове ?угослави?е
(Тан?уг),
5. новембра
1943
. године.
После ослобо?е?а
?угослави?е
, Моша Пи?аде ?е стално биран за народног посланика
Савезне народне скупштине
. Био ?е и посланик
Народне скупштине
НР Срби?е
, првог и другог сазива. До ?ануара
1953
. године био ?е у Савезно? народно? скупштини председник Уставотворног, а затим Законодавног одбора. Од ?ануара
1953
. до ?ануара
1954
. био ?е потпредседник
Савезног извршног ве?а
(СИБ), а од
1954
. до
1957
. године председник Савезне народне скупштине.
?едан ?е од аутора првог
Устава ФНР? из 1946. године
, Уставног закона и других закона ко?и су представ?али правне теме?е
ФНР?
и ?ених установа. Учествовао ?е и на Мировно? конференци?и у
Паризу
. На
Петом
и
Шестом конгресу КП?
, биран ?е у
Политбиро
Централног комитета КП?
. Био ?е члан Председништва
Соци?алистичког савеза радног народа ?угослави?е
(ССРН?), Централног одбора
Савеза бораца
, редовни члан
Српске академи?е наука и уметности
(САНУ), члан
Удруже?а новинара Срби?е
(УНС) и
Удруже?а ликовних уметника Срби?е
(УЛУС). Имао ?е чин резервног
генерал-ма?ора
?НА
.
Преминуо ?е у
Паризу
,
15. марта
1957
. године, приликом повратка из
Лондона
, где ?е предводио ?угословенску парламентарну делегаци?у. Сахра?ен ?е у
Београду
, у
Гробници народних херо?а на Калемегдану
, где су сахра?ени и
?уро ?акови?
,
Иво Лола Рибар
и
Иван Милутинови?
.
После завршене основне школе напушта Нижу гимнази?у
1905
. године, од када кратко време поха?а Уметничко-занатску школу у
Београду
код
Марка Мурата
, а непосредно после ко?е поста?е приватни ?ак
Пашка Вучети?а
. Студирао
1906
?
1907
. сликарство у
Минхену
у приватно? школи
Ха?нриха Книра
, а потом и на Академи?и за ликовну уметност код сликара
Ангела ?анка
. У
Париз
одлази
1909
, а у
Београд
се вра?а ве?
1910
. године.
Од
1913
. до
1914
. ?е наставник црта?а у Гимнази?и у
Охриду
.
Први пут ?е излагао у
Сомбору
1911
. године, затим
1919
. са ?Групом уметника“ у
Београду
. ?едину самосталну изложбу организовао ?е
1952
. у свом ате?еу у
Београду
. Комеморативне изложбе прире?ене су му
1957
. и
1958
. године
Београду
,
Сара?еву
,
Пули
,
Загребу
,
?уб?ани
и
Сплиту
.
Сликарски концепт Моше Пи?аде заснован ?е на природи, облику и светлости. Иако модернистички опреде?ен, Пи?аде ?е остао доследан реалистичко? форми до кра?а стваралаштва. Историографи?а ?е поделила ?егово сликарство у три периода: I ?
тамни
1910
?
1924
, II ?
роби?ашки
1925
?
1939
. и III ?
светли
1939
?
1957
.
Урадио ?е око 120 слика (од ко?их ?е ве?ина изгуб?ена) и више стотина скица и цртежа. На?вредни?е слике налазе се у
Народном музе?у
и
Музе?у савремене уметности
у
Београду
.
- 1926
Мирослав Крлежа
, Моша Пи?аде,
Обзор
21. фебруар,
Загреб
- 1957
Ве?ко Петрови?
, (пред. кат.), Народни музе?,
Београд
- 1957
Павле Васи?
, Сликарско дело Моше Пи?аде,
Политика
, 13. ма?,
Београд
- 1957
Марко Челебонови?
, Сликар Моша Пи?аде,
Ум?етност
, бр. 1,
Загреб
- 1963
Лазар Трифунови?
, (пред. кат.), Мала галери?а Спомен-музе?а II заседа?а АВНО?-а,
?а?це
- 1963
Лазар Трифунови?
, Моша Пи?аде, сликар и борац за уметничку истину, предговор за монографи?у Моша Пи?аде, О уметности,
Српска к?ижевна задруга
,
Београд
- 1964
Миодраг Б. Проти?
, Савременици II. стр. 75-78,
Нолит
,
Београд
- 1967
Миодраг Б. Проти?
, Тре?а децени?а ? конструктивно сликарство, ?угословенска уметност XX века,
Музе? савремене уметности
,
Београд
- 1977
Зоран Маркуш
, Титов саборац Моша Пи?аде,
Борба
, 13. ?ул,
Београд
Као револуционар, Моша Пи?аде се и у уметничко? критици бавио проблемом места уметника у друштву, ди?алектички га антагонизу?у?и као ?уметнички пролетари?ат“. Сем друштвене критике, Пи?аде ?е посве?ено писао и ликовну критику, налазе?и се ме?у на?образовани?им и на?сензибилни?им српским критичарима свог времена. Метод критичког приступа био му ?е базиран на аналитичком и синтетичком тумаче?у уметничких по?ава, стваралаца и дела, на реалистичком и матери?алистичком концепту естетичког просу?ива?а. Велики допринос дао ?е модернистичком демистификова?у националних и традиционалних поставки, тема и садржа?а наше уметности на почетку
20. века
. Био ?е жесток и принципи?елан полемичар око неких пита?а савремене уметности, ?еног разумева?а и ?авног значе?а. Ни као сликар ни као уметнички критичар ни?е заступао естетику соци?алистичког реализма.
- 1911
. Позоришне декораци?е,
Ново време
,
Београд
- 1912
. Кроз ?угословенску изложбу,
Мали журнал
,
Београд
- 1912
??осифов сан“ на добош за 300 марака,
Мали журнал
,
Београд
- 1913
Мирослав Кра?еви?
,
Мали журнал
,
Београд
- 1913
. Око Досите?евог споменика,
Правда
,
Београд
- 1913
. ?една нова болест,
Правда
,
Београд
- 1913
. Бронзана наказа,
Правда
,
Београд
- 1913
. Опет о споменицима,
Правда
,
Београд
- 1915
. Света Софи?а охридска,
Дело
,
Ниш
- 1919
Иван Мештрови?
и теж?е за стилом у нашо? уметности,
Илустроване новости
,
Загреб
,
Слободна реч
,
Београд
- 1919
. Изложба ?Групе уметника“,
Радничке новине
,
Београд
- 1920
. Посмртна изложба Косте Миличеви?а,
Радничке новине
,
Београд
- 1921
. Изложбена зграда за Београд,
Слободна реч
,
Београд
- 1921
. Положа? уметника у нашем друштву,
Слободна реч
,
Београд
- 1954
. Ма?стор П?ер, (пред. кат.),
Београд
Бавио се револуционарном публицистиком: од
1910
. до
1924
. године пише прокомунистичке текстове, а за
Радничке новине
(од
1920
. када ?е прим?ен у КП?), затим за
Свесиндикални покрет
,
Радник
,
Борбу
и др.; почетком
1919
. године, покренуо ?е у
Београду
властити дневни опозициони лист ?Слободна реч“, ко?и уре?у?е и за ко?и пише, а ко?и излази до
1923
. ?Слободна реч“ ?е од
1924
. године као неде?ник, у ствари, била гласило КП?. Од те године ?е и уредник синдикалног гласила ?Организирани радник“. Када ?е
1923
. године основана Независна радничка парти?а ?угослави?е, Пи?аде ?е уре?ивао и ?ен лист ?Радник“, а када су га власти забраниле, почео ?е да изда?е и уре?у?е новину ?Оковани радник“.
Од
1911
. до
1912
. био ?е секретар Удруже?а новинарских сарадника.
Оснивач ?е и први сарадник
Телеграфске агенци?е нове ?угослави?е
(Тан?уг),
5. новембра
1943
. године.
Изби?а?ем
Првог светског рата
1914, приликом евакуаци?е из Београда, понео ?е са собом и тиме спасао
тигл
(заглав?е)
Политике
.
Носилац ?е бро?них иностраних и
?угословенских одликова?а
, ме?у ко?има су:
Од иностраних се истичу:
грчки
Орден ?ор?а I,
етиопски
Орден Свете Тро?ице и др.
Чланови Врховног штаба НОВ и ПО?
|
---|
|
руководиоци
| врховни командант
| |
---|
начелник
| |
---|
помо?ници начелника
| |
---|
| |
---|
чланови
| |
---|
помо?но особ?е
| |
---|
Народни херо?и из Београда и околине
|
---|
|
град
Београд
| ро?ени у Београду
| |
---|
деловали у Београду
| |
---|
| |
---|
околне општине
| Гроцка
| |
---|
Лазаревац
| |
---|
Младеновац
| |
---|
Обреновац
| |
---|
Сопот
| |
---|
|
---|
Уметници у Народноослободилачко? борби
|
---|
Истакнути уметници учесници Народноослободилачког рата
|
к?ижевници
| | |
---|
сликари
| |
---|
остали
| |
---|
Чланови Президи?ума Народне скупштине ФНР?
|
---|
|
председник
| | |
---|
потпредседници
| |
---|
секретар
| |
---|
чланови
| |
---|
Председници Скупштине ДФ, ФНР и СФР ?угослави?е
|
---|
|
1942?1945.
| | |
---|
1945?1953.
| |
---|
1953?1963.
| |
---|
1963?1974.
| |
---|
1974?1992.
| |
---|
|
Народни херо?и ?угослави?е припадници националних ма?ина
|
---|
|
Албанци
| | |
---|
?евре?и
| |
---|
Остали
|
- Итали?ани
- Ма?ари
- Немци
- Роми
- Словаци
- Укра?инци
- Чеси
|
---|
Антифашистичко ве?е народног ослобо?е?а ?угослави?е ? АВНО?
|
---|
|
заседа?а
| | |
---|
ве?ници
| |
---|
органи
| |
---|
личности
| |
---|
зема?ска ве?а
| |
---|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|