Милорад Ум?енови?

милорад ум?енови?
милорад ум?енови?
	Милорад Ум?енови? Ми?о
Лични подаци
Датум ро?е?а	24. ?ун 1920.
Место ро?е?а	Перван До?и , код Ба?алуке , Кра?евство СХС
Датум смрти	4. децембар 1943. ( 23 год. )
Место смрти	околина При?епо?а , Срби?а
Професи?а	радник
Делова?е
Члан КП? од	од пре рата
Учеш?е у ратовима	Народноослободилачка борба
Херо?
Народни херо? од	15. марта 1945 .

Милорад Ум?енови? Ми?о ( Перван До?и , код Ба?алуке , 24. ?ун 1920 ? околина При?епо?а , 4. децембар 1943 ), учесник Народноослободилачке борбе и народни херо? ?угослави?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 24. ?уна 1920 . године у До?ем Первану , код Ба?алуке . Потиче из сиромашне се?ачке породице. Основну школу ?е завршио у Бронзаном Ма?дану , а потом ?е преко ?Привредника“ отишао на занат. Године 1934 . се запослио у Београду , где се касни?е ук?учио у раднички покрет .

Као млади радник приступио ?е Комунистичко? парти?и ?угослави?е (КП?), а касни?е ?е због сво?е парти?ске активности био упу?ен на парти?ско-омладински курс. Кра?ем 1940 . године био ?е одре?ен за руководиоца орагнизаци?е Савеза комунистичке омладине ?угослави?е (СКО?) у предузе?у у ком ?е радио.

После Априлског рата и окупаци?е Кра?евине ?угослави?е , 1941 . године, остао ?е у окупираном Београду , где ?е на?пре учествовао у организова?у отпора окупатору, а касни?е и у организова?у и изврше?у првих диверзи?а и саботажа. Због учесталих хапше?а, од стране Гестапоа , ?егова група ?е била откривена, па ?е због тога, у ?есен 1941 . године, морао напустити Београд. Тада ?е отишао у Косма?ски партизански одред .

По доласку у Одред, ко?и ?е де?ствовао у околини Београда , Милорад се у првим акци?ама истако храброш?у, због чега ?е постав?ен за митра?есца. Нарочито се истакао у борбама, ко?е ?е Косма?ски одред, водио током Прве непри?ате?ске офанзиве . После слома устанка у Срби?и , кра?ем 1941 . године, за?едно са главнином партизанских снага повукао се у Сан?ак . Када ?е у Ча?ничу 1. марта 1942 . године формирана Друга пролетерска ударна бригада , Милорад ?е ушао у ?ен састав и постав?ен за политичког комесара Тре?е таковске чете у Другом чачанском бата?ону.

Као борац Друге пролетерске бригаде истицао се у многим борбама, а посебно током похода пролетерских бригада у Босанску кра?ину , августа 1942 . године, када ?е учествовао у нападима на Ливно , Купрес и Босанско Грахово . Поред храбрости, истицао се и као искусан политички руководилац. У борбама, током Четврте непри?ате?ске офанзиве , почетком 1943 . године, истако се у борби током преласка реке Неретве , када ?е сам наишао на чету Итали?ана. Пошто ?е остао неопажен, бацио ?е на ?их бомбе, чиме их ?е изнендаио и позвао на преда?у. Првим Итали?анским во?ницима ко?и су се одлучили на преда?у, наредио ?е да разоружа?у остале.

Због исказане храбрости и полтичке свести, током офанзиве на Неретви, Милорад ?е постав?ен за заменика политичког комесара Другог бата?она Друге пролетерске бригаде. Погинуо ?е 4. децембра 1943 . године, приликом изненадног немачког напада на При?епо?е . Немачке снаге тада су продрле у При?епо?е и опколиле Први и Други бата?он Друге пролетерске, на Кошевинама и делове Прве шумади?ске бригаде у При?епо?у. Приликом ове неравноправне борбе, партизанске снаге су пружиле одлучан отпор, а Милорад ?е пао предводе?и сво?у чету у ?уришу.

После ослобо?е?а ?угослави?е , ?егови посмртни остаци су пренесени и сахра?ени на Партизанском гроб?у у Ба?алуци .

Указом Председништва Антифашистичког ве?а народног ослобо?е?а ?угослави?е (АВНО?), 13. марта 1945 . године, ме?у првим борцима Народноослободилачке во?ске , проглашен ?е за народног херо?а .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Народни херо?и ?угослави?е . Београд: Младост. 1975.