Милева Мари?
Милева Мари? 1896. године
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1875-12-19 ) 19. децембар 1875.
Место ро?е?а	Тител , Аустроугарска
Датум смрти	4. август 1948. ( 1948-08-04 )  ( 72 год. )
Место смрти	Цирих , Шва?царска
Образова?е	Универзитет у Цириху , ЕТХ Цирих , Универзитет у Ха?делбергу
Научни рад
По?е	математика физика
Академи?а	ЕТХ Цирих
Жена Алберта А?ншта?на

Милева Мари? ( Тител , 19. децембар 1875 ? Цирих , 4. август 1948 ) била ?е српска математичарка и прва супруга Алберта А?ншта?на . ^[1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Ро?ена у богато? породици на Светог Николу , 19. 12. 1875, ^{[2] [3]} у Тителу y Бачко? . Тител ?е у то време био командно место дела Во?не границе Хабзбуршке монархи?е , у ко?о? ?е све до 1876. деловао Ша?кашки бата?он , на ратним ла?ама ша?кама , ко?е су пловиле Тисом и Дунавом . ^[4]

Ма?ка Мари?а Ружи? (1846?1935) била ?е из тителске добросто?е?е породице, а отац Милош Мари? (1846?1922), родом из Ка?а ?е био нижи официр Аустроугарске во?ске , наредник Ша?кашког бата?она. Родите?и су се венчали 1867. године. ^[5] Ро?ена ?е у ку?и ?еног деде по ма?ци Атанаси?а Ружи?а. ^[5] Увидевши да ?е до?и до укида?а Во?не границе, отац ?е након во?не, посао потражио службу у судству. Неде?у дана пре Милевиног ро?е?а ?е постав?ен за надзирате?а при кра?евском судбеном столу у Вуковару , где се ?ануара 1876. породица преселила. Кра?ем 1877. отац ?е добио место писара у Котарском суду у Руми, где су живели наредних 14 година, а од ма?а 1892. ?е добио место нижег судског службеника у Загребу . Средином 1895. ?е напустио службу у Загребу и узео болова?е због реуматизма. Због доби?еног наследства отишли су у Ка? , а затим су купили ку?у у Новом Саду у Кисачком сокаку. ^[6] Пензионисао се 1896. године. ^[7] Породица ?е била добросто?е?а, ?ер ?е отац био штед?ив и сналаж?ив економ. Поседовао ?е салаш у околини и ку?у у Ка?у, ку?у у Новом Саду, има?а код Титела и Новог Сада, али и код Ба?а Луке има?е од двеста хектара и некретнине ко?е ?е давао у на?ам. ^{[2] [8]} Стечено богатство ?е трошио на школова?е деце ? Милеве у Шва?царско?, Милоша у Румуни?и и Зорке тако?е у Шва?царско?, ко?а ?е током ?ула 1917. постала ванредни студент биологи?е на Универзитету у Цириху. Припадао ?е Радикално? странци ?аше Томи?а и био ?е ангажован у Српско? читаоници. ^{[2] [7]}

У Руми посто?и ку?а где ?е породица Милеве Мари? живела од 1877. до 1892. године. ^{[9] [10]} Породична ку?а Милевине породице ?ош увек посто?и у Новом Саду, у Кисачко? 20. Ту ку?у ?е, на месту старе 1907. про?ектовао архитекта Мано?ло Пет?ански, а подигао Ласло Лехнер. ^[7] Ку?а се налази под заштитом државе. Слава породице Мари? била ?е Свети Стефан . ^[11]

Дети?ство [ уреди | уреди извор ]

Пре Милеве, родите?и су имали дво?е деце ко?а су рано умрла. Након Милеве су ро?ени сестра Зорка (1883?1938) и брат Милоша (1885?1944), ко?и су ро?ени у Руми. ^{[2] [3] [5] [7]}

Милева ?е као дете била окружена паж?ом родите?а и шире породице. ^[7] Иако ?е приликом ро?е?а претрпела ма?е ишчаше?е левог кука и током живота носила ортопедску ципелу, то ни?е много ометало ?ене свакодневне активности. Ишла ?е у дуге шет?е, возила бицикл, санкала се, чак и у позни?им годинама. Милева ?е била весело и послушно дете, примерна у свему. ^{[2] [3] [12]}

Образова?е [ уреди | уреди извор ]

Често ?е ме?ала места у ко?има ?е стицала образова?е. ^[5] Основну четворогодиш?у школу ?е завршила у Руми. ^[5] У први разред ?е уписана 1881. У том разреду су биле само дево?чице. Касни?и разреди су били мешовити, а бро? ученика ?е пове?ан. Сва четири разреда ?е завршила са одличним успехом. ^[13] Школова?е ?е наставила у 1886. у Вишо? женско? гимнази?и у Новом Саду , где ?е становала код удовице Катарине Ползови?. У првом разреду ?е било свега двадесет ученица. Из свих предмета ?е имала одличне оцене. Наредне 1887. године ?е прешла у Реалку у Сремско? Митровици . Да би се уписала у ову гимнази?у морала ?е да полаже при?емни испит. И све разреде ?е положила тако?е са одличним успехом, а у послед?ем, четвртом, ко?и ?е био мешовит, са свега 12 ученика, ?едина ?е имала врхунске оцене из математике (?рачунства”) и физике. ^[13] Матурирала 1890. У Сремско? Митровици ни?е могла да настави школова?е, ?ер су пети и шести разред у Реалци уведени касни?е. ^[13]

Зато ?е од 1890. поха?ала Кра?евску српску школу у Шапцу . На молбу ?еног оца дозво?ено ?о? ?е да испит из француског ?езика полаже накнадно, након припреме на приватним часовима. ^[14] Шести разред ?е тако?е започела у Шапцу, али се породица затим преселила у Загреб , где ?е отац морао да тражи специ?алну дозволу да би као приватна ученица могла да поха?а школу, ко?а ?е била иск?учиво за дечаке. Уписана ?е поново у шести разред, ко?и ?е завршила 1893. године. Наредне школске године ?о? ?е дозво?ено да ?авно слуша часове физике и изузета ?е од пла?а?а школарине. Испите из седмог разреда ?е положила 1894. године. И тада су ?ене на?бо?е оцене биле из математике и физике. ^[14]

Послед?и завршни разред ипак ни?е завршила у Загребу. Отац ?е желео да заврши гимнази?у и доби?е диплому у Шва?царско?. Пре пресе?е?а породице у Нови Сад 1895. године, уписана ?е у четврти разред Више дево?ачке школе у Цириху, ко?у ?е с одличним успехом завршила наредне године, а затим ?е на проле?е положила и матурски испит у Савезно? медицинско? школи у Берну.

Матер?и ?език ?о? ?е био српски, а у средини у ко?о? ?е живела научила ?е ма?арски и немачки, ко?и ?е кроз школова?е усавршила, а учила ?е и француски. Била ?е повучена и одлична ученица. Ни?е се ?ав?ала да одговора када ?е нешто знала, ве? ?е предност остав?ала другима, а знала ?е увек, па су ?е због тога прозвали ?светац”. ^[12]

У лето 1896. уписала ?е лет?и семестар Медицинског факултета на Универзитету у Цириху . У октобру се пребацила на Државну политехничку школу на студи?е математике и физике. Била ?е тек пета жена ко?а ?е прим?ена у ову школу. Уписала се на студи?е математике и физике као ?едина и на?стари?а жена у групи. У исто? групи су се налазили Марсел Гросман , Лу? Корлоз , ?акоб Ерлат и Алберт А?ншта?н , као на?мла?и (тада ?е имао свега 17 година). ^[15] Прве две године студира?а су биле врло успешне за Милеву.

На проле?е 1897. развиле су се симпати?е и студентска ?убав са Албертом А?ншта?ном. Плаше?и се ове везе, октобра 1897. се исписала са Политехнике у Цириху и отишла у Ха?делберг , у Немачко?, где ?е на тре?ем семестру слушала предава?а из теори?ске физике код Филипа Ленарда . Ме?утим, званично ни?е била уписана, ?ер то дево?кама ни?е било дозво?ено све до 1900. године. У Ха?делбергу ?е ?едно време становала у Хотелу ?Ритер”. ^[16]

Док ?е била одсутна дописивала се са Албертом. На ?егов наговор, четврти семестар ?е ипак наставила на Политехници у Цириху, где се вратила 1899. Почетком октобра те године ?е положила петопредметни прелазни дипломски испит, што су ?ене колеге ве? учиниле годину дана рани?е. Почетком марта 1900. године, професор Вебер ?е прихватио ?ен дипломски рад из области прово?е?а топлоте. ^[16]

Веза са А?ншта?ном ?е након повратка у Цирих планула. Милевини родите?и се нису противили то? вези, пошто су знали да су ?ене шансе за брак биле мале због ?ене болести. Алберт ?е 1900. желео да се венча?у. Ме?утим, ?егови родите?и, посебно ма?ка Паулина, су се противили ?ер ?е била стари?а од ?ега 3 и по године и ни?е била ?евре?ка , ве? Српки?а и исто као он интелектуалац.

Упркос обе?ава?у?ем почетку студи?а, Милевин успех ?е почео да слаби.

На лето, 27. ?ула 1900. одржани су усмени дипломски испити за студенте четврте године политехнике, за студенте физике (Алберт и Милева) и студенте математике (Гросман, Колроз и Ерат). На?бо?у оцену ?е добио Колроз (5,45), затим Гросман (5,23), па Ерат (5,14), А?ншта?н (4,91), а Милева (4,00). За обара?е Милевиног просека, у односу на остале колеге, на?више ?е заслужна знатно нижа оцена из теори?е функци?а, код професора Минковског . Почетком августа студентима су доде?ена сведочанства, по ко?има ?е Албертова просечна оцена (4,6), била нижа од Милевине (4,7), с тим да Милева ?ош увек ни?е имала диплому. ^[17] Тако ?е Алберт дипломирао и отишао ку?и, а Милева се након кра?ег одмора у Новом Саду и Ка?у, вратила са сестром Зорком у Цирих и поново уписала лет?и семестар четврте године на Политехници. ^[18] Раде?и као лаборатори?ски асистент, припремала се да поново иза?е на испите.

Албертови покуша?и да постане асистент, на?пре код професора Вебера, а затим и код Хурвица нису били успешни и што ?е довело у пита?е ?егову пословну и научну кари?еру, и немогу?ност финанси?ског осамоста?ива?а, што ?е сматрао условом за склапа?а брака са Милевом. ^[18]

Милева и Алберт су се поново састали на ?езеру Комо . Неколико неде?а касни?е Милева ?е открила да ?е трудна.

Кра?ем ?ула 1901. ?е поново пала на дипломском испиту, на?вероватни?е због ?еног ментора, професора Вебера, ко?и ?е претходно заоштрио сво? однос са Албертом, ко?и се претходно ?еговим ниподаштава?ем замерио професору. Не желе?и да буде снисход?ива према свом ментору, ^[19] вероватно и због ?убави према Алберту, одустала ?е од доктората.

Те ?есени А?ншта?н ?е добио слабо пла?ени посао наставника на замени у Шафхаузену .

Брак са А?ншта?ном [ уреди | уреди извор ]

У Новом Саду, кра?ем ?ануара или почетком фебруара 1902. Милева ?е родила к?ерку Лизерл, крштену у Новом Саду као ?убица. У сво?о? 27. години, са незавршеним факултетом и ванбрачним дететом, почела ?е да се осе?а као срамота за породицу. Лизерл ?е као мала оболела од шарлаха и две године након ро?е?а ?о? се изгубио сваки траг. Ни?е познато да ли ?е умрла и да ли ?е дата на усва?а?е. Одговор о ?ено? судбини ?е покушао да да британски писац Филип Сингтон у свом роману, по коме ?е дево?чицу усво?ила ?една породица из породице у банатском селу Орловату . ^[20] Када се Милева придружила Алберту у Берну, дете ни?е било са ?ом.

У ме?увремену, Алберт ?е добио посао у патентном заводу у Берну . Алберт и Милева су се венчали у Берну 6. ?ануара 1903 . Станови у ко?има су у Берну живели постали су кабинети за за?едничка теори?ска истражива?а из физике, где су наста?али многобро?ни научни радови. ^[21] Алберт ?е шест дана неде?но проводио у патентном заводу, слободно време ?е посве?ивао физици. Живот им ?е постао лакши када ?е Алберт добио повишицу. Добили су сина Ханса Алберта. Без обзира на обавезе око деце, Милева ?е сара?ивала у научним истражива?има, као што су радови на конструкци?и инструмената за мере?е малих електричних напона од 1907. до 1910. године. ^[21] А?ншта?н ?е 1905. об?аснио фотоелектрични ефекат , a 1908. ?е добио лиценцу за рад на универзитету у Берну. Следе?е године ?е дао отказ на Универзитету у Берну и патентном заводу и прихватио ?е место ванредног професора теори?ске физике на Универзитету у Цириху.

А?ншта?н ?е почео да се допису?е са ро?аком у ко?у ?е био за?уб?ен као дечак, па ?е брак са Милевом запао у кризу. Да би покушали да превази?у проблеме, отпутовали су на одмор. ?ихов други син Едуард ?е ро?ен 1910. Следе?е године, Алберт се са породицом преселио у Праг , где ?е постав?ен за редовног професора на Универзитету Карл-Фердинанд. У Прагу су живели кра?е време у периоду 1911?1912. За Милеву ?е ова? прелазак био тежак. Као Српки?а ?е била осет?ива на напетости изме?у немачких и чешких националиста, са ко?има са као припадница словенског народа идентификовала. Алберт се 1912. вратио у Цирих, што ?е био потез за ко?и ?е Милева веровала да ?е о?ачати ?ихов брак.

На Малу Госпо?ину, ?ихова деца, Алберт и Едвард су крштена у Никола?евско? цркви по православном обича?у, а кум деци ?е био породични и страначки при?ате? Лазар Маркови?. ^[22] Алберт ?е пронашао новог сарадника за математику Марсела Гросмана . Тако?е ?е однос са ро?аком, Елзом Левентал, претворио у ?убавни. До кризе у браку ?е дошло на проле?е 1914. када ?е Алберт прихватио положа? сталног члана престижне Пруске академи?е наука , као и место редовног професора на Универзитету у Берлину. Милева ?е испочетка одбила да прати Алберта, пошто ?е Елза живела у Берлину , али су се ипак преселили. Алберт ?е направио списак наредби за Милеву, са заповестима као што су ? одговара? ми само када ти се обратим “. У ?улу 1914, дан пре изби?а?а Првог светског рата , Милева ?е спаковала ствари и вратила се са децом у Цирих. Алберт ?е остао са Елзом и довршио Општу теори?у релативности . Током ратних година Милева и А?ншта?н су се оту?или. Године 1916. Алберт ?е затражио развод од Милеве, ко?а се разболела од овог захтева. Док ?е Милева била болесна, ?ена мла?а сестра Зорка се бринула о деци, али ?е на кра?у због бриге за сестру доживела нервни слом , па ?е следе?е две године провела у психи?атри?ско? клиници. Милева ?е коначно пристала на Албертов захтев за развод 1918. Према бракоразводном уговору, А?ншта?н се обавезао да уколико доби?е Нобелове награде целокупан новац додели Милеви. ^[21] Званично су се развели 14. фебруара 1919 , а Алберт се оженио Елзом 2. ?уна 1919. Те године, сави?а?е светлости у гравитационом по?у за време помраче?а Сунца ?е било главни доказ за Општу теори?у релативности, што ?е А?ншта?ну донело светску славу.

Након развода [ уреди | уреди извор ]

Тешко оболела сестра Зорка ?е доживела ?ош ?едан нервни слом, а претходно ?е запалила велику количину новца сво?их остарелих родите?а у Новом Саду. Милевин отац Милош ?е 1922. умро од можданог удара , а Зорка ?е законски проглашена неспособном.

Иако ?е постао славан због теори?е релативитета, А?ншта?н ?е Нобелову награду за физику добио за об?аш?е?е фотоелектричног ефекта (1922). А?ншта?н због путова?а ни?е присуствовао додели награде, па му ?е шведски амбасадор тек 1923. доделио награду. Новац од награде у износу 121.572 шведске круне , или око 32.000 америчких долара ?е предао Милеви. Мада ?е инфлаци?а доста ума?ила вредност тог новца, Милева га ?е уложила у куповину некретнина у Цириху, као и за негу мла?ег сина Едуарда, ко?и ?е 1930. оболео од шизофрени?е . У ?едном од станова ?е живела са синовима, а касни?е и сама. ^[21] Тридесете године су за Милеву била ?ако тешке: Алберт, ко?и их ?е повремено посе?ивао и Елза су због нациста из Немачке емигрирали 1933. у С?еди?ене Државе , Милевина ма?ка ?е умрла на дочеку нове 1935. године, а сестра Зорка ?е умрла 1938. године. Стари?и син Ханс Алберт ?е са сво?ом породицом 1938. емигрирао у С?еди?ене Државе, где ?е ?ен на?мла?и унук Клаус Мартин умро у року од неколико месеци.

Након сестрине смрти боравила ?е код сво?их кумова ?оке и Саде Га?ин у Новом Саду, ради решава?а имовинских пита?а, ко?а су се закомпликоване, ?ер се брат Милош водио као нестао током Првог светског рата. ^[23] Милева ?е због дугова насталих око лече?а Едуардове болести морала да прода две ку?е, а претила ?е опасност да остане и без тре?е, па се обратила Алберту за помо?, ко?и ?е преузео власништво над ку?ом, али ?у ?е 8 година касни?е изненада продао за 85.000 шва?царских франака , под условом да купац дозволи Милеви да остане у ку?и. Ме?утим, на дочеку Нове године, Милева ?е изненада добила званично обавеште?е да ?е ?ен на?ам истекао. ?едан при?ате? ?о? ?е покушао продужити боравак и откривено ?е да ?е купчевих 85.000 франака случа?но упла?ено на Милевино име. Алберт ?е захтевао да му Милева врати новац и претио да ?е избацити Едуарда из тестамента.

Тог проле?а Милеви ?е позлило током ?едног Едуардовог насилног напада, и онесвестила се. Умрла ?е 4. августа 1948 . године на циришко? клиници ?Еос” у ко?у ?е доспела месец дана рани?е због шлога. Лева страна тела ?о? ?е била одузета и отежано ?е говорила. Сахра?ена ?е на циришком гроб?у Нордха?м. ^[24] О ?ено? смрти у ?угослави?и ни?е било вести. ^[25]

За ?ен гроб шира ?авност ?е сазнала 2004. године заслугом Петра Сто?анови?а, оснивача Мемори?алног центра ?Никола Тесла“ из Санкт Галена , ^[26] ко?и ?е истражу?у?и по циришком архивима сазнао да су ?ени посмртни остаци премештени у за?едничку гробницу и где се налазе од 1973. године, након што су власти у Цириху наложиле да се ?ен запуштени гроб раскопа. ^{[24] [25]} Након пет година, 14. ?уна 2009. године, осве?е?ем и открива?ем спомен обележ?а, на ко?о? ?е уклесан Милевин лик и посвету на српском и немачком ?езику ?Са поносом и ?убав?у од српског народа”, представници Републике Срби?е први пут су званично одали почаст Милеви Мари?-А?ншта?н. ^[24]

Посто?и иници?атива да се ?ени посмртни остаци из за?едничке гробнице, ексхумира?у и досто?но сахране. ^[27] Ме?утим, власти Цириха не могу да одобре премешта?е гробнице без одобре?а свих чланова породице А?ншта?н, ко?и живе у Шва?царско?, Израелу и Америци. ^[24] Потомци Милеве Мари? А?ншта?н су се окупили на ?еном гробу у Цириху 2018. године. ^[28]

У култури [ уреди | уреди извор ]

Мада ?е одувек било доказа о Милевином извесном научном доприносу, у откри?има ко?а су приписивана ?едино Алберту, ?ен лик ?е временом падао у заборав. Неки кругови блиски Алберту су негирали било какав ?ен допринос у науци. Ова? став први ?е променио сов?етски научник Абрам ?офе. Он ?е 1955. тврдио да ?е у редакци?и имао прилике да види оригинале научних радова ко?и су 1905. године об?ав?ени у часопису ?Analan der Fisik” као Албертови радови, и да су они носили потпис ?Einstein-Marity”. ^[29]

• године 1972. сним?ен ?е ТВ филм Милева А?ншта?н
• на годиш?ицу ?еног ро?е?а 1975. постав?ена ?е спомен-табла на ку?у ?еног оца, у Кисачко? улици у Новом Саду ^[29]
• ?една улица на Бистрици у Новом Саду ?е добила ?ено име (1993) ^[29]
• Сред?а техничка школа у Тителу понела ?е ?ено име (1995)
• ТВ Нови Сад ?е емитовао сери?у ?Милева А?ншта?н-Мари?: Ране године и пут од Титела до Цириха” ауторке Дренке Добросав?еви? ^[30]
• Испред Основне школе у Ка?у ?е откривена ?ена биста (1996), рад ва?ара ?ована Солдатови?а ^[31]
• Вида Ог?енови? , к?ижевница, режисерка и дипломата об?авила ?е драму у два дела ?Милева А?ншта?н” (1998)
• испред Природно-математичког факултета у Новом Саду откривена ?ена биста (2002), рад ва?арке Иванке Ацин-Петрови?
• ?една улица у на Сунчаном брегу у Ка?у ?е добила ?ено име (2005) ^[29]
• Техничка школа у Новом Саду ?е понела ?ено име (2005) ^[29]
• на иници?ативу новинара Душана Познанови?а испред зграде ?Сремских новина”, откривена ?е ?ена биста (2005), рад ва?ара Владимира Тови?а
• поводом обележава?а Светске године физике (2005) ПТТ Срби?е и Црне Горе ?е издало коверту са ?еним ликом, као и маркицу са Албертовим ликом ^[31]
• новосадска градска ТВ Аполо ?е емитовала емиси?у ?Кисачка 20”, аутора Каро?а Ковача (2008) ^[32]
• на ?еном гробу ?е постав?ена спомен-плоча (2009) ^[25]
• историчарка Радмила Миленти?еви? ?е 2012. об?авила студи?у под називом Милева Мари? А?ншта?н - живот са Албертом А?ншта?ном ко?а се бави животом Милеве Мари?-А?ншта?н. ^[33]
• у Српско? културно? башти у Кливленду , у америчко? савезно? држави Оха?о , 19. ?уна 2016. године откривена ?е биста Милеве Мари?, рад нишког ва?ара Ивана Фелкера, прва женска скулптура у овом парку. ^{[34] [35] [36]}
• у свом роману Други А?ншта?н (?Лагуна”, Београд, 2019; The Other Einstein , 2016) америчка списате?ка и адвокат Мари Бенедикт да?е замиш?ену верзи?у односа изме?у Милеве Мари? и Алберта А?ншта?на. ^[37]
• Славенка Дракули? ?е издала роман ?Милева А?ншта?н, теори?а туге” (Загреб, 2016) ^[38]
• Да би се сачувала успомена на Милеву, Рум?ани су 2023. године на фасади зграде у центру свог града поставили сунчани сат налик оном ко?и ?е Милева ?едном даровала ?има ^[39]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Алберт А?ншта?н
• Зорка Мари?
• Милош Мари?
• Родна ку?а Милеве Мари?-А?ншта?н

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]