микан мар?анови?
Микан Мар?анови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1920-10-07 ) 7. октобар 1920.
Место ро?е?а	Марини , код При?едора , Кра?евина СХС
Датум смрти	21. ?ануар 1989. ( 1989-01-21 )  ( 68 год. )
Место смрти	Загреб , СР Хрватска , СФР ?угослави?а
Професи?а	во?но лице
Делова?е
Члан  КП?  од	25. ?ануара 1942 .
Учеш?е у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО ?угослави?е ?угословенска народна арми?а
Чин	генерал-ма?ор
Херо?
Народни херо?  од	7. новембра 1942 .
Одликова?а

Микан Мар?анови? ( Марини , код При?едора , 7. октобар 1920 ? Загреб , 21. ?ануар 1989 ), учесник Народноослободилачке борбе , генерал-ма?ор ?НА и народни херо? ?угослави?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 7. октобра 1920 . године у селу Марини , код При?едора . Потиче из сиромашне се?ачке породице, отац Лазар му ?е радио као рудар у Француско? . После завршене основне школе у родном месту, бавио се зем?орад?ом. Године 1937 . ?е кренуо да изучава ковачки занат у Коста?ници , али ?е брзо дошао у сукоб са ма?стором и напустио занат. После тога се вратио у село и поново бевио зем?орад?ом, а пред рат ?е кренуо у Ба?о? Луци да изучава обу?арски занат.

После Априлског рата и окупаци?е Кра?евине ?угослави?е , вратио се у село и активно учествовао у припремама устанка. На сам дан устанка, 27. ?ула 1941 . године, формирана ?е прва герилска десетина и Микан ?е био ?ен борац. Учествовао ?е у свим борбама ?егове партизанске чете. У акци?и на железничко? станици Сводна, 9. октобра 1941. године, Микан ?е убио шест непри?ате?ских во?ника и запленио први тешки митра?ез на Козари . Истакао се тако?е и у акци?и на непри?ате?ско упориште у Водичеву, када ?е, уништена Пета домобранска чета Б?еловарског допунског бата?она. За учеш?е у обе ове акци?е Микан ?е похва?ен од Штаба Другог кра?ишког партизанског одреда .

Био ?е ме?у 25 доброво?аца ко?и су извели ?едну од на?смели?их акци?а козарских партизана, 6. ?ануара 1942 . године, када су заузели оклопни воз на прузи Нови Град -При?едор. Учествовао ?е и руше?у ви?адукта на железничко? прузи изме?у Коста?нице и Воли?а, када ?е са 18 партизана, у тешким условима, обезбедио преноше?е и постав?а?е 500 килограма експлозива, ко?им ?е дигнут ?едан од на?бо?е чуваних об?еката у том кра?у. Токо борби за ослобо?е?е При?едора, Миканова чета с пробила до центра града и ту развила на?жеш?у борбу. Уништава?у?и важен пункотове непри?ате?а, допринела ?е брзе заузима?е При?едора. Микан ?е 25. ?ануара 1942. године прим?ен у чланство Комунистичке парти?е ?угослави?е .

Када ?е, 21. ма?а 1942. године, формирана Прва кра?ишка ударна бригада , Микан ?е постав?ен за заменика командира Друге чете, али ?е ве? после првих борби на Пискавици за постав?ен за командира чете. У заседи, недалеко од Козарске Дубице , са спо?не стране обруча, дочекао ?е непри?ате?ску колону ко?а се са камионима кретала према При?едору. У силовитом ?уришу, непри?ате? ?е био потучен, а сви камиони запле?ени. За успехе постигнуте, током непри?ате?ске офанзиве на Козару , лета 1942. године, Микан Мар?анови? ?е два пута похва?ен од Штаба Прве кра?ишке бригаде .

У нападу на К?уч , 27. ?ула 1942. године, Микан ?е, увукао сво?у чету у центар града, постигао потпуно изнена?е?е непри?ате?а и заузео зграду Среског начелства. У нападу на Купрес , августа 1942. године, Микан се поново са сво?ом четом пробио до центра града и уништио ?ако непри?ате?ско упориште. Али, када ?е у зору постало ?асно да се Купрес не може заузети, ?егова чета ?е морала да се проби?а из центра града. У жестоким орбама са усташама , на улицама Купреса, Микан ?е ра?ен. За изузетну храброст показану током борби за К?уч, Купрес и Мрко?и?-Град , Оперативни штаб за Босанску кра?ну похвалио ?е Микана Мар?анови?а.

У ослобо?е?у Биха?а , 2. новембра 1942. године, Прва кра?ишка ударна бригада наступала ?е под командом Милинка Куши?а . У извешта?у Оперативног штаба за Босанску кра?ину, упу?еном Врховном штабу НОВ и ПО? , после оконча?а биха?ке операци?е , изме?у осталог пише:

Ова? предлог ?е био прихва?ен и Микан ?е, одлуком Врховног штаба НОВ и ПО?, 7. новембра 1942. године, проглашен ?е за народног херо?а , ме?у првим борцима НОВ и ПО? (први ?е за живота у Босни и Херцеговини добио зва?е народног херо?а). У Билтену Врховног штаба бр 20-22 о проглаше?у Микана Мар?анови?а за народног херо?а пише:

Касни?е, после опоравка од ра?ава?а, Микан ?е постав?ен прво за заменика, а онда и за команданта ?еданаесте кра?ишке ударне бригаде . После ослобо?е?а ?угослави?е , обав?ао ?е низ знача?них дужности у ?угословенско? народно? арми?и , у ко?о? ?е имао чин генерал-ма?ора . Завршио ?е Вишу во?ну академи?у ?НА.

Умро ?е 21. ?ануара 1989 . године у Загребу .

Носилац ?е Партизанске споменице 1941. и других ?угословенских одликова?а , ме?у ко?има су - Орден партизанске звезде са сребрним венцем и Орден заслуга за народ са сребрним зрацима . Када су 15. августа 1943 . године, уведена прва одликова?а у НОВ и ПО?, Указом Врховног штаба ?е одлучено да сва лица ко?а су до тада стекла назив народног херо?а, доби?у Орден народног херо?а . Микан ?е сво? Орден добио септембра 1944 . године, када су прва ?угословенска одликова?а стигла из Сов?етског Савеза , где су била изра?ивана.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Зборник докумената и података о народноослободилачком рату ?угословенских народа , том II, к?ига I ? Билтен Врховног штаба Народноослободилачке во?ске ?угослави?е 1941?1945 . Београд: Во?но-истори?ски институт ?угословенске арми?е. 1949.  
• Народни херо?и ?угослави?е том II . Београд: Народна к?ига. 1982.