한국   대만   중국   일본 
Мермер ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Мермер

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Уколико сте тражили личност из грчке митологи?е, погледа?те чланак Мермер (митологи?а) .
Мермер
Та? Махал ?е у потпуности обложен мермером.

Мермер или мрамор ?е метаморфна стена настала поновном кристализаци?ом креч?ака и доломита . Мермер обично ни?е фолинтна , иако посто?е изузеци. У геологи?и , термин мермер се односи на метаморфизовани креч?ак , али ?егова употреба у клесарству шире обухвата неметаморфизовани креч?ак. [1] Мермер се обично користи за скулптуру и као гра?евински матери?ал .

Мермер ?е у гра?евинарству це?ен као украсни камен, а знача?на ?е и ?егова примена у ва?арству. На?познати?е и на?ве?е налазиште квалитетног мермера ?е у Карари у Итали?и . Из ?ега су настала на?познати?а ва?арска дела ренесансе из руке Микелан?ела .

На?ве?е налазиште мермера у Срби?и ?е на Венчацу код Аран?еловца . Тако?е посто?и знача?но налазиште у златиборском округу, у селима Скржути, Сирого?но и Калени?.

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Скулптурални мраморни сат на точку бо?них кола Карла Франзони?а, Истори?ске кочи?е , приказу?е Клио , грчку музу истори?е. [2]
Мраморни зид Рускеале , Република Карели?а , Руси?а .

Ри?еч ?мрамор” потиче од старогрчког μ?ρμαρον ( marmaron ), [3] од μ?ρμαρο? ( marmaros ), ?кристална стена, с?а?ни камен”, [4] [5] можда од глагола μαρμα?ρω ( marmair? ), ?б?есак, светлуцати, блистати”; [6] Р. С. П. Бикес ?е сугерирао да ?е ?прегрчко порекло вероватно”. [7]

Пресави?ени и временом истрошени мермер на ?езеру Генерал Карере , Чиле .

Ова основа ?е тако?ер предак енглеске речи ?marmoreal”, што значи ?мермеру сличан”. [8]

Физичко порекло [ уреди | уреди извор ]

Мермер ?е стена настала метаморфизмом седиментних карбонатних стена , на?чеш?е креч?ака или доломита . Метаморфизам изазива промен?иву рекристализаци?у оригиналних карбонатних минералних зрна. Настала мермерна стена се обично састо?и од испреплетеног мозаика карбонатних кристала . Примарне седиментне текстуре и структуре оригиналног карбонатног камена ( протолита ) су обично модификоване или уништене.

Чисти бели мермер ?е резултат метаморфизма веома чистог ( силикатно сиромашног) протолита креч?ака или доломита. Карактеристични вртлози и жице многих вари?анти обо?еног мермера обично су последица разних минералних нечисто?а као што су глина , му? , песак , оксиди гвож?а или рожнаци ко?и су првобитно били присутни као зрна или сло?еви у креч?аку. Зелена бо?а ?е често последица серпентина ко?и ?е резултат првобитно магнези?умом богатог креч?ака или доломита са примесама силици?ум диоксида . Ове различите нечисто?е су мобилисане и рекристализоване интензивним притиском и топлотом метаморфизма.

Употребе [ уреди | уреди извор ]

Производи од мермера у Ромблону , Филипини .
Статуа Абрахама Линколна (Линколн мемори?ал) направ?ена од ?ор?и?ског мермера 1920.

Скулптура [ уреди | уреди извор ]

Бели мермер ?е це?ен због сво?е употребе у скулптурама [9] ?ош од класичних времена . Ова предност ?е повезана са ?еговом меко?ом, ко?а ?е олакшала клеса?е, релативном изотропнош?у и хомогенош?у, и релативном отпорнош?у на лом?е?е.

Гра?евина [ уреди | уреди извор ]

Гра?евински мермер ?е камен ко?и се састо?и од калцита, доломита или серпентина ко?и се може полирати. [10] Уопштени?е у гра?евинарству , посебно у трговини белим каменом димензи?ама, термин мермер се користи за било ко?у кристалну калцитну стену (и неке некалцитне стене) корисне као гра?евински камен. На пример, мермер из Тенеси?а ?е заиста густи грануларни фосилно сиви до ружичасти до кесте?асти ордовици?умски креч?ак, ко?и геолози назива?у холстонска формаци?а .

Ашхабад , главни град Туркменистана , уписан ?е у Гинисову к?игу рекорда 2013. године као насеобина са на?ве?ом концентраци?ом зграда од белог мермера на свету. [11]

Производ?а [ уреди | уреди извор ]

Ископава?е мермера у Карибибу (2018)
22° 06′ 16″ S 015° 48′ 48″ E  /  22.10444° ?; 15.81333° И  / -22.10444; 15.81333  ( Marmor )

Према Геолошком заводу С?еди?ених Држава , америчка дома?а производ?а мермера у 2006. износила ?е 46.400 тона у вредности од око 18,1 милиона долара, у поре?е?у са 72.300 тона у вредности од 18,9 милиона долара у 2005. Производ?а дроб?еног мермера (за агрегатне и индустри?ске намене) у 2006. износила ?е до 11 милиона тона у вредности од 116 милиона долара, од чега ?е 6,5 милиона тона фино млевени калци?ум карбонат , а остатак гра?евински агрегат . Поре?е?а ради, производ?а дроб?еног мермера у 2005. износила ?е 7,76 милиона тона у вредности од 58,7 милиона долара, од чега ?е 4,8 милиона тона био фино млевени калци?ум карбонат, а остатак гра?евински агрегат. Потраж?а за мермером у САД ?е око 1,3 милиона тона. DSAN индекс светске потраж?е за (готовим) мермером показао ?е раст од 12% годиш?е за период 2000?2006, у поре?е?у са 10,5% годиш?е за период 2000?2005. На?ве?а димензи?а мермерне апликаци?е ?е плочица.

Године 1998. у производ?и мермера доминирале су 4 зем?е ко?е су чиниле скоро половину светске производ?е мермера и украсног камена. Итали?а и Кина су биле светски лидери, са по 16% светске производ?е, док су Шпани?а и Инди?а произвеле 9% и 8%. [12]

У 2018. Турска ?е била светски лидер у извозу мермера, са 42% учеш?а у глобално? трговини мермером, а следе Итали?а са 18% и Грчка са 10%. На?ве?и увозник мермера у 2018. години била ?е Кина са 64% тржишног удела, затим Инди?а са 11% и Итали?а са 5%. [13]

Заштите на раду [ уреди | уреди извор ]

Прашина произведена сече?ем мермера може да изазове болест плу?а, али ?е потребно више истражива?а да ли филтери за прашину и други безбедносни производи сма?у?у ова? ризик. [14]

У С?еди?еним Државама, Управа за безбедност и здрав?е на раду (OSHA) поставила ?е законску границу ( граничну дозво?ену изложеност ) за изложеност мермеру на радном месту као 15 mg/m 3 укупне изложености и 5 mg/m 3 респираторне изложености током 8-часовног радног дана. Национални институт за безбедност и здрав?е на раду (NIOSH) ?е поставио препоручену границу излага?а (REL) од 10 mg/m 3 укупне изложености и 5 mg/m 3 респираторне изложености током 8-часовног радног дана. [15]

Разград?а киселинама [ уреди | уреди извор ]

Киселине оште?у?у мермер, ?ер калци?ум карбонат у мермеру реагу?е са ?има, ослоба?а?у?и уг?ен-диоксид (технички речено, уг?ену киселину , али ко?а се брзо разлаже на CO 2 и H 2 O):

CaCO 3 (s) + 2H + (aq) → Ca 2+ (aq) + CO 2 (g) + H 2 O (l)

Дакле, сир?е или други кисели раствори никада не би требало да се користе на мермеру. Исто тако, мермерне статуе на отвореном, надгробни споменици или друге мермерне структуре оште?у?у киселе кише .

Кристализаци?а [ уреди | уреди извор ]

Кристализаци?а се односи на понекад контроверзну методу дава?а тра?ни?ег с?а?ног завршног сло?а мермерном поду (CaCO 3 ). То обухвата полира?е површине киселим раствором и улошком од челичне вуне на машини за подове. Хеми?ска реакци?а у наставку показу?е типичан процес ко?и се одви?а кориш?е?ем магнези?ум флуоросиликата (MgSiF 6 ) и хлороводоничне киселине (HCl).

3CaCO 3 (s) + MgSiF 6 (l) + 2HCl (l) → MgCl 2 (s) + CaSiF 6 (s) + CO 2 (g) + HO 2 (l)

Доби?ени калци?ум хексафлуоросиликат (CaSiF 6 ) ?е везан за површину мермера. Ова? матери?ал ?е твр?и, с?а?ни?е и отпорни?и на мр?е у поре?е?у са оригиналном површином.

Друга често кориш?ена метода завршне обраде мермера ?е полира?е оксалном киселином (H 2 C 2 O 4 ), органском киселином. Резултира?у?а реакци?а ?е следе?а.

3CaCO 3 (s) + H 2 C 2 O 4 (l) → CaC 2 O 4 (s) + CO 2 (g) + HO 2 (l)

У овом случа?у калци?ум оксалат (CaC 2 O 4 ) ко?и наста?е у реакци?и се испере са суспензи?ом остав?а?у?и површину ко?а ни?е хеми?ски проме?ена. [16]

Микробна деградаци?а [ уреди | уреди извор ]

Халоалкалифилна метилотрофна бактери?а Methylophaga murata ?е изолована из пропада?у?ег мермера у Крем?у . [17] У четири узорка мермера из Миланске катедрале откривена ?е бактери?ска и г?ивична деградаци?а; црни Cladosporium ?е напао осушену акрилну смолу [18] користе?и меланин . [19]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]


Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Kearey, Philip (2001). Dictionary of Geology , Penguin Group, London and New York, p. 163. ISBN 978-0-14-051494-0
  2. ^ Juan F. Deniz, "Bicentenary of the Car of History: A monumental chariot clock in the US Capitol", Antiquarian Horology, vol. 40, No. 2, June 2019, p. 231
  3. ^ μ?ρμαρον , Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek?English Lexicon , on Perseus Digital Library
  4. ^ μ?ρμαρο? , Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek?English Lexicon , on Perseus Digital Library
  5. ^ Marble, Compact Oxford English Dictionary Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. децембар 2021). Askoxford.com. Retrieved on 2011-09-30.
  6. ^ μαρμα?ρω , Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek?English Lexicon , on Perseus Digital Library
  7. ^ R. S. P. Beekes , Etymological Dictionary of Greek , Brill, 2009, p. 907.
  8. ^ ?Definition of MARMOREAL” . www.merriam-webster.com (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2020-06-18 .  
  9. ^ PROCEEDINGS 4th International Congress on "Science and Technology for the Safeguard of Cultural Heritage in the Mediterranean Basin" VOL. I (на ?езику: енглески). Angelo Ferrari. стр.  371 . ISBN   9788896680315 . ? white marble prized for use to make sculptures. ”  
  10. ^ Marble Institute of America pp. 223 Glossary
  11. ^ ?Turkmenistan enters record books for having the most white marble buildings | World news” . theguardian.com . London. 2013-05-26 . Приступ?ено 2013-11-24 .  
  12. ^ Strategic positioning study of the marble branch Архивирано на са?ту Wayback Machine (10. новембар 2005). CEPI Brief N° 6. tunisianindustry.nat.tn
  13. ^ Comtrade. ?Comtrade Explorer - Snapshot HS 2515 (Marble, travertine, ecaussine and other stone)” . United Nations Commodity Trade Statistics Database . Приступ?ено 31. 1. 2020 .  
  14. ^ Foja, A.F. (1993) Marble industry: its socioeconomic, environmental and health effects among marble worker/producer households in Romblon Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. април 2016). Philippines University Thesis. fao.org
  15. ^ ?CDC ? NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards ? Marble” . www.cdc.gov . Приступ?ено 2015-11-27 .  
  16. ^ Crystallization vs. Oxalic Acid Polishing
  17. ^ Doronina NV; Li TsD; Ivanova EG; Trotsenko IuA. (2005). ?Methylophaga murata sp. nov.: a haloalkaliphilic aerobic methylotroph from deteriorating marble”. Mikrobiologiia . 74 (4): 511?9. PMID   16211855 .  
  18. ^ Cappitelli F; Principi P; Pedrazzani R; Toniolo L; Sorlini C (2007). ?Bacterial and fungal deterioration of the Milan Cathedral marble treated with protective synthetic resins”. Science of the Total Environment . 385 (1?3): 172?81. Bibcode : 2007ScTEn.385..172C . PMID   17658586 . doi : 10.1016/j.scitotenv.2007.06.022 .  
  19. ^ Cappitelli F; Nosanchuk JD; Casadevall A; Toniolo L; Brusetti L; Florio S; Principi P; Borin S; Sorlini C (?ануар 2007). ?Synthetic consolidants attacked by melanin-producing fungi: case study of the biodeterioration of Milan (Italy) cathedral marble treated with acrylics” . Applied and Environmental Microbiology . 73 (1): 271?7. PMC   1797126   Слободан приступ. PMID   17071788 . doi : 10.1128/AEM.02220-06 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  1. ?ор?еви? В., ?ор?еви? П., Милованови? Д. 1991. Основи петрологи?е . Београд: Наука

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Мермер на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мермер&oldid=27734459 ”