Ова? чланак садржи списак литературе , сродне писане изворе или спо?аш?е везе , али ?егови извори оста?у не?асни, ?ер нису унети у сам текст . Помозите у ?еговом побо?шава?у наво?е?ем прецизни?их извора. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Менорка

Менорка
Географи?а
Локаци?а	Средоземно море
Координате	39° 58′ 01″ С; 4° 04′ 59″ И  /  39.967° С; 4.083° И  / 39.967; 4.083 39° 58′ 01″ С; 4° 04′ 59″ И  /  39.967° С; 4.083° И  / 39.967; 4.083
Архипелаг	Балеарска острва
Површина	695,7 km 2
Висина	358 m
Администраци?а
ШПА

Менорка ( шп. Menorca , кат. Menorca ; од латинског Balearis Minor , касни?е Minorica ?ма?е острво") ?е ?едно од Балеарских острва ко?е се налази у Средоземном мору и припада Шпани?и . Име ?е добило ?ер ?е ма?е од суседног острва Ма?орка . Менорка има око 88.000 становника. Налази се на око 39°47' до 40°00'N, 3°52' до 4°24'E. На?виша тачка, звана El Toro или Monte Toro, ?е на надморско? висини од 358 m .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Острво ?е познато по великом бро?у мегалитских камених споменика: navetes , taules и talaiot , ко?и потвр?у?у да ?е острво било насе?ено у рано? праистори?и .

Кра? Пунских ратова обележен ?е пиратством на западном Медитерану. Римско осва?а?е Хиспани?е означило ?е раст поморске трговине изме?у Ибери?ског и Апенинског полуострва. Пирати су искористили предност Балеарских острва као стратешке тачке за нападе на римску трговину, користе?и и Менорку и Ма?орку као сво?е базе. Као одговор, Рим?ани су послали во?ску на острва да би их онемогу?или. До 121. п. н. е. оба острва су осво?ена, да би касни?е била припо?ена провинци?и Хиспани?а Цитериор . Октави?ан Август ?е 13. п. н. е. реорганизовао провинци?ски систем па су Балеарска острва постала део кра?евске провинци?е Tarraconensis .

Писмо о преобра?а?у ?евре?а бискупа Северуса из 5. века говори о пробра?а?у ?евре?ске за?еднице на острву у време вандалског осва?а?а 418. После маварског осва?а?а Ибери?ског полуострва, Менорка ?е придодата Кордопском халифату 903 . и добила арабизован назив Манурка ( арап. Manurqa ). После поновног хриш?анског осва?а?а Ма?орке, 1231 , Менорка ?е остала независна исламска држава, али ?е морала да пла?а данак кра?у ?аумеу I од Арагона . Острвом ?е прво владао Abu 'Uthman Sa'id Hakam al Qurashi ( 1234 ? 1282 ), а после ?егове смрти ?егов син Abu 'Umar ibn Sa'id (1282?1287). Арагонска инвази?а под кра?ем Алфонсом III 17. ?ануара 1287, прослав?а се као национални дан Менорке. Ве?ина муслиманског становништва ?е претворена у роб?е и продата на пи?ацама робова на Ибизи , Валенси?и и Барселони . До 1344 . острво ?е било део Кра?евине Ма?орка , арагонске вазалне државе, када ?е припо?ена Арагону , а потом и у?еди?ено? кра?евини Шпани?и. У 16. веку , турски поморски напади уништили су град Маон , а потом и главни град, С?удаделу .

Британска Кра?евска морнарица ?е 1708 , у време Рата за шпанско насле?е , осво?ила Менорку, и оно ?е било у британско? власти. Под гувернером генерала Ричарда Ке?на , главни град се преселио у Маон, и у градско? луци ?е установ?ена поморска база . За време Седмогодиш?ег рата Британци нису успели да се одупру француско? опсади Менорке, 20. ма?а 1756 . ко?и су увели ванредно ста?е и погубили адмирала ?она Бинга. Ово во?но ангажова?е, Битка за Ма?орку , означила ?е преокрет у Седмогодиш?ем рату на територи?и Европе. Упркос пораза, Британци су и да?е пружали отпор у Маону, али су коначно били прину?ени да капитулира?у под часним условима, ук?учу?у?и слободан повратак у Британи?у, ?уна исте године. Споразумом из Париза ( 1763 ), ме?утим, британска владавина ?е обнов?ена, ?ер су Британци и ?ихови савезници превладали у рату. За време Америчког рата за независност , Британци су поново поражени од у?еди?ених француских и шпанских снага, ко?и су осво?или острво после дуготра?не опсаде твр?аве Ст. Филип 5. фебруара , 1782 . Британци су ?ош ?едном осво?или Менорку 1798 . за време Француских револуционарних ратова , али ?е Споразумом из Ам?ена из 1802 . она коначно прешла у шпанске руке. Британску утица? ?ош ?е вид?ив у локално? архитектури на енглеским прозорима на зградама.

За време Шпанског гра?анског рата , Менрока ?е остала ло?ална шпанско? републиканско? влади, док ?е остатак Балеарских острва подржавао националисте. На острву ни?е било борби, изузев итали?анског ваздушног бомбардова?а. Многи становници Менорке су погинули у неуспешно? инвази?и на Ма?орку. После победе националиста 1939 . британска морнарица ?е помагала у мирном преносу власти на Менорци и у евакуаци?и неких политичких избеглица.

У октобру 1993 . Ма?орка ?е став?ена на листу Унескоа као резерват биосфере .

У ?улу 2005 , острво ?е постало 25. члан Ме?ународног удруже?а острвских игара .

?език [ уреди | уреди извор ]

Ве?ина локалног становништва говори шпански и ди?алектом каталонског званом Menorqui . Изме?у меноркинског и званичног каталонског, као и код ве?ине балеарских ди?алеката, на?знача?ни?а разлика ?е у различитим речима ко?е се користе за ?одре?ени члан“, где се у меноркинском користи "es" за мушки и "sa" за женски род, каталонски користи "el" и "la", облик ко?и се истори?ски употреб?ава дуж ?Див?е Обале“ ( Costa Brava ) у Каталони?и , одакле су Балеарска острва наста?ена после осва?а?а Мавара . Menorqui има и нешто енглеских поза?мица ко?е датира?у из периода британске окупаци?е као што су "grevi", "xumaquer", "boinder" или "xoc" узето од "gravy", "shoemaker", "bow window" или "chalk".

Храна и пи?е [ уреди | уреди извор ]

Британски утица? видан ?е и у менорканском обича?у пи?е?а ?ина , ко?и се за време локалних festes (празника посве?ених градском свецу заштитнику), острв?ани меша?у с битер лемоном и то пи?е се зове популарно Pomada . Тако?е ?е чувен типични острвски сир, Formatge de Mao.

Општине [ уреди | уреди извор ]

Ве?и градови на острву су Маон и С?удадела . Острво ?е административно поде?ено на следе?е општине:

• Alaior
• Ciutadella рани?и главни град Менорке
• Es Castell основали су га Британци под називом Georgetown.
• Es Mercadal - Виртуална тура кроз Es Mercadal
  • Fornells , ко?а припада општини Es Mercadal. Позната по сво?о? супи од ?астога. - Виртуална тура кроз Fornells
• Es Migjorn Gran или Es Mitjorn Gran родни град Joan Riudavets .
• Ferreries
• Mao, по називу овог града ма?онез ?е добио назив (каталонски Mao , Шпански Mahon ), постао ?е главни град захва?у?у?и природно? стратешко? луци.
  • Sant Climent ко?и припада општини Mao.
  • Llucmassanes мало сеоце ко?е припада општини Mao.
• Sant Lluis основали су га Французи.

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Burns, Robert I. (1990). Muslims in the Thirteenth Century Realms of Aragon: Interaction and Reaction . pp. 67, In: Powell, J.M. (ed.) "Muslims under Latin Rule, 1100-1300". стр. 57?102, Princeton University Press. ISBN   978-0-691-05586-2 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Менорка на Викимеди?ино? остави .

• Фотографи?е Менорке
• Острвска влада Менорке
• UNESCO's Minorca Biosphere Reserve