Медина
(
арап.
??????? ???????
) ?е град у региону
Хи?аз
, западни део
Сауди?ске Араби?е
и средиште ?е провинци?е
Ел Медина
. То ?е други свети град у
исламу
, и место где ?е сахра?ен
Мухамед
. Према процени из 2004. у граду ?е живело 918.889 становника.
Пре Мухамеда, ова? град се звао ?
?атриб
”.
Медина заузима површину од 589 km
2
од тога 293 km
2
?е урбано градско средиште. Град има четрдесет и пет прекрасно уре?ених
паркова
са површином преко милион квадратних метара. За одржава?е паркова се брине преко 3000 радника. Осим тога, ту ?е 15 приватних болница и 54 здравствена центра. Заступ?ена ?е суха клима.
Температуре
се кре?у од 30
°C до 46
°C ?ети, а зими од 15
°C до 25
°C.
Медина се први пута писано поми?е у 6. веку п. н. е. у старим
асирским
текстовима као ??атрибу”. Први ?уди ко?и су запос?ели оазу Медине су били ?уди из племена Бену Матравил и Бену Хауф ко?и тврде да воде директно пори?екло од Шама,
Но?евог
сина. Они су били први ко?и су посадили дрве?е. Када су се доселили ?еменска племена Бену Аус и Бену Хазре?, ве? су у ?ему жив?ела отприлике 70 арапских и 20 ?евре?ских племена.
?евре?и су дошли у град у 2. ви?еку у ?еку ?евре?ско-римског рата. Три проминентна ?евре?ска племена се поми?у: Бену Ка?нука, Бену Куре?за и Бену Надир.
Ситуаци?а у граду се ми?е?а доласком два арапска племена са подруч?а ?емена, по имену Бену Аус и Бену Хазре?. Ова племена су радила за ?евре?е, али су посли?е се побунили и постали независни. До кра?а петог сто?е?а ?евре?и су изгубили контролу над градом од та два племена али ?е ?ихова присутност остала веома ?ака.
Када ?е
Мухамед
начинио
Хи?ре
у Медину, ?евре?ска и арапска племена ко?а су ратовала тада ве? 120 година, склопила су ме?усобну али?ансу. Тако су ?евре?и из племена Бену Надир и Бену Куре?за склопили савез са арапским племеном Бену Аус, док су ?евре?и из племена Бену Ка?нука склополи савез са Бену Хазре?.
Долазак Мухамеда и
Муха?ира
622. године, из
Меке
у ?асриб (Медину) ?е дога?а? ко?и ?е из теме?а проми?енио политички и религиозни састав града. Дугогодиш?е ривалство и непри?ате?ство изме?у племена Аус и Хазре? су нестали; многи од припадника оба племена су прешли на
ислам
. Мухамед, ко?и ?е повезан крвно са Хазре?ом преко пра-нане ?е ускоро у?единио конвертоване припаднике оба племена и дао им име
Енсари?е
. Град доби?а име Медина што дословно на арапском ?езику значи ? град. Неки сматра?у да ?е то изведеница из древног имена града ?Мединта”. Муслимани и ?евре?и су потписали споразум, такозвану ?мединску пове?у” (?медински устав”) ко?и обавезу?е ?евре?е и муслимане на ме?усобну сарад?у.
За ври?еме владавине прве четворице
калифа
(
Рашидунски калифат
) границе исламског царства су се прошириле на велике св?етске центре као што ?е
Дамаск
,
Багдад
,
?ерусалим
и калифат се прем?естио у Дамаск, али ?е Медина уви?ек остала духовни центар исламског калифата. Од 1517. Медина ?е под влаш?у
Османског царства
.
На почетку 20. сто?е?а у
Првом св?етском рату
, Медина се суочила са на?дужом опсадом у сво?о? истори?и. Медина ?е тада био град у склопу Османског царства. Локална власт ?е била у рукама Хашимитског племена, како Медине тако и
Меке
. Во?а хашимитског племена Али Ибн Хусе?н ?е подигао устанак против турске власти уз подршку западних зема?а (У?еди?ено Кра?евство). Град ?е био под опсадом од 1916. до 1919. након чега су турске власти су предале град. Хашимити су се прогласили кра?евима независног Хе?аза, али су 1924 поби?е?ени од арапске породице Ибн Сауд ко?и су интегрисали Медину и Хи?аз у
Кра?евина Сауди?ска Араби?а
.
Према попису, у граду ?е 2004. живело 918.889 становника.
Крета?е бро?а становника
| 1974.
|
1992.
|
2004.
|
| 198.186
|
608.295
|
918.889
|
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Географске
| |
|---|
| Остале
| |
|---|