한국   대만   중국   일본 
Ма?арска радничка народна парти?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Ма?арска радничка народна парти?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ма?арска радничка народна парти?а
Magyar Dolgozok Partja
Први лидер Мати?аш Ракоши
Послед?и лидер ?анош Кадар
Основана 12 . ? 14. ?уна 1948 .
Распуштена Октобра 1956 . (8 год.)
Претходник Комунистичка парти?а Ма?арске
Соци?алдемократска парти?а
Наследник Ма?арска соци?алистичка радничка парти?а
Седиште Будимпешта
Мађарска НР Ма?арска
Идеологи?а комунизам , марксизам-ле?инизам , ста?инизам
Политичка   позици?а кра??а левица
Ме?ународно чланство Информбиро
Бо?е црвена
Застава странке

Ма?арска радничка народна парти?а ( ма?. Magyar Dolgozok Partja ) ?е била комунистичка парти?а, ко?а ?е била на власти у Ма?арско? од 1949 . до 1956 . године.

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Ма?арска радничка народна парти?а формирана ?е од 12 . до 14. ?уна 1948 . године спа?а?ем Комунистичке парти?е Ма?арске и Соци?алдемократске парти?е . [1] Након проглаше?а Народне Републике Ма?арске 1949, парти?а ?е владала зем?ом. Делова?е других ма?их странака и ?е да?е било допуштено, али оне нису имале ве?ег утица?а.

Први секретар новостворене парти?е био ?е Мати?аш Ракоши , до 1956 . године. Током процеса деста?инизаци?е у Ма?арско?, Ракоши ?е био сме?ен у ?улу , а наследио га ?е Ерне Гере . Три месеца после, Гереа ?е на месту секретара парти?е заменио ?анош Кадар .

По изби?а?у револуци?е 1956. године , Имре На? и ?егови ?уди реорганизовали су парти?у под именом Ма?арска соци?алистичка радничка парти?а . Након гуше?а револуци?е 4. новембра , парти?а ?е задржала ново име, али ?е ?ен нови секретар постао ?анош Кадар. Кадар ?е имао пуну подршку Сов?ета, као ?има на?прикладни?и избор за во?у Ма?арске.

Лидери парти?е [ уреди | уреди извор ]

Од 1948. до 1953 . године, назив функци?е био ?е генерални секретар , а после тога први скеретар . Изме?у 1948. и 1950 . године, посто?ала ?е и функци?а председник парти?е , ко?а ?е била формалне природе. Ову функци?у вршио ?е Арпад Сакашиц .

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Neubauer & Torok 2009 , стр. 140

Литература [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]