한국   대만   중국   일본 
Марк Алданов ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Марк Алданов

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Марк Алданов
М. Алданов у Паризу 1925.
Лични подаци
Пуно име Марк Александрович Алданов
Датум ро?е?а ( 1886-10-26 ) 26. октобар 1886.
Место ро?е?а Ки?ев , Руска Импери?а
Датум смрти 25. фебруар 1957. ( 1957-02-25 )  ( 70/71 год. )
Место смрти Ница , Француска

Марк Александрович Алданов (Марк Александрович Алданов) право презиме Ландау , Ки?ев , 1886 ? Ница , 1957 ), руски писац , по образова?у хемичар . [1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у породици богатог ?евре?ског индустри?алца, дипломирао ?е физичку хеми?у и право на Универзитету у Ки?еву. У к?ижевности ?е дебитовао студи?ом Толсто? и Ролан 1915 . Ову студи?у и кратку новелу Армагедон убрзо по изласку из штампе 1918 . забраниле су сов?етске власти. Ова два дела у?едно су и ?едини Алданов?еви текстови об?ав?ени у Сов?етском Савезу све до 80-их година двадесетог века . Као секретар антибо?шевичког Устаничког савеза Руси?е и члан умерено десне парти?е Народних соци?алиста (тзв. питомих есера ) обишао ?е 1918 . године неколико европских престоница с намером да доби?е помо? и подршку за борбу против нове сов?етске власти. У марту 1919 . емигрирао ?е у Француску и настанио се у Паризу , где ?е осим романа писао и научне радове из хеми?е. Од 1921 . Алданов ?е стални сарадник емигрантског руског часописа Савремени записи , где су први пут об?ав?ени сви ?егови главни истори?ски романи до почетка Другог светског рата . Други светски рат 1941 ? 1946 . опет проводи у емиграци?и у САД , а после рата вра?а се у Француску , где ?е умро.

Тек од 1987 . Алданов?ева дела почи?у да се об?ав?у?у у Руси?и и дожив?ава?у велики успех, а ?егови романи прево?ени су на преко двадесет ?езика . Од 2007 . године руски часопис из ?у?орка Нови журнал , чи?и ?е Алданов био оснивач, доде?у?е годиш?у к?ижевну награду ?Марк Алданов“ за на?бо?у приповетку руским писцима ко?и живе изван Руси?е.

К?ижевни рад [ уреди | уреди извор ]

Стожер ?егових романа и повести чине два циклуса: Мислилац , тетралоги?а о Француско? револуци?и ( Девети термидор, ?аво?и мост, Завера и Света ?елена ) и трилоги?а о Октобарско? револуци?и К?уч , Бекство и Пе?ина . Осим ових романа написао ?е низ дела на основу гра?е из руске и европске истори?е , од владавине царице Катарине Велике (повест Пунч вотка ) до устанка у сов?етско? зони окупираног Берлина ( Бунило ). Ме?у ?има, роман Источнице вра?а читаоца на опсесивну Алданов?еву тему у ве?ини ?егових дела: предистори?у и узроке Октобарске револуци?е у Руси?и. Прича о смрти ?е Алданов?ев биографски роман о послед?им годинама Балзаковог живота и фебруарско? револуци?и 1848 , а Почетак кра?а роман о хаотичним годинама непосредно уочи Другог светског рата, док ?е рад?а романа Живи како хо?еш смештена у период после Другог светског рата.

Алданов?ев филозофско -истори?ски трактат Улмска но?. Филозофи?а случа?а ( 1953 ) пишчев ?е тестаментарни коментар посве?ен улози случа?а у истори?и и оповргава?у иде?е прогреса , нека врста ?егове експлицитне поетике .

Роман Самоубиство [ уреди | уреди извор ]

Алданов?ево ремек-дело Самоубиство , роман об?ав?ен после пишчеве смрти, узбуд?ива ?е дводецени?ска панорама руског живота у време наста?а?а и разво?а револуционарног покрета у Европи и Руси?и, од настанка Ле?инове бо?шевичке стру?е 1903 . до Ле?инове смрти 1924 . године. Расвет?ава?у?и судбине по?единаца, класа, народа па и читаве епохе, роман распли?е нити ко?е доводе до изби?а?а Првог светског рата и одговорности великих сила ко?е су због пуког престижа гурнуле свет у глобалну катаклизму . У роману се препли?у збива?а у Руси?и и европским престоницама, свуда где се окуп?а?у анархосоци?алисти свих бо?а и народности у ко?има верно и живо сво?е истори?ске улоге игра?у Ле?ин , Ста?ин , немачки цар Вилхелм II , Фра?а ?осиф , Мусолини , А?ншта?н и многи други истори?ски и фиктивни ликови с почетка XX века . Ма?стор психолошког портретиса?а , ерудита и познавалац епохе о ко?о? пише, неуморни истраживач истори?ске гра?е ко?у успешно и ненамет?иво уткива у романескно ткиво, Алданов за ?унаке свог романа узима брачни пар Ласточкин, идеалисте и представнике младог индустри?ског капитала у Руси?и, заступнике иде?е праведног и уставног друштва , и укида?а царског самодржав?а . Они идеализу?у потенци?але и перспективе Руси?е на прагу XX века, помажу и подржава?у све снажни?и револуционарни покрет у зем?и и иностранству, преце?у?у?и ?егове ци?еве, па ?е после слома царизма и доласка бо?шевика на власт поделити судбину и старе Европе и царске Руси?е. У роману се, паралелно са збива?има у Руси?и и европским престоницима, са ретком об?ективнош?у и познава?ем прилика опису?е Ма?ски преврат 1903 . и убиство кра?а Александра и кра?ице Драге , и да?е прецизна карактеристика балканског пита?а и тачна истори?ска оцена узрока изби?а?а глобалног сукоба, уз живо и веродосто?но описива?е тадаш?е политичке климе у Европи ко?а ?е неразумном политиком сво?их другоразредних политичара довела не само до Првог светског рата, него и до распада вредности ко?е ?е до тада неговала.

Дела [ уреди | уреди извор ]

  • Мислилац ? тетралоги?а о Француско? револуци?и и Наполеоново? епохи:
  • Девети термидор ( 1921 )
  • ?аво?и мост ( 1924 )
  • Света ?елена, мало острво ( 1921 )
  • К?уч, Бекство, Пе?ина ? трилоги?а о дога?а?има уочи, за време и непосредно после Октобарске револуци?е:
  • Живи како хо?еш ( 1930 )
  • Десета симфони?а ( 1931 )
  • Пунч вотка ( 1938 )
  • Гроб ратника: прича о мудрости ( 1938 )
  • Почетак кра?а ( 1943 )
  • Источници ( 1950 )
  • Повест о смрти ( 1952 )
  • Бунило ( 1955 )
  • Самоубиство ( 1956 )

Преводи на српски и хрватски [ уреди | уреди извор ]

  • Девети термидор ( Београд , ?Народна просвета“, 1929 1 , и ?Просвета“, 2006 2 . ISBN 978-86-07-01682-2 ., прев. Косара Цветкови?),
  • Св. Хелена, малени оток: хистори?ски роман из почетка XIX ви?ека ( Загреб , ?Заклада тискаре Народних новина“, 1924 , прев. ?ован Максимови?),
  • ?аво?и мост: хистори?ски роман из конца XVIII ви?ека ( Загреб , ?Заклада тискаре Народних новина“, 1927 , прев. ?ован Максимови?),
  • Самоубиство ( Београд , ?Лагуна“ . 2015.  ISBN 978-86-521-2001-7 ., прев. Де?ан Михаилови?).

Рекли су о Алданову [ уреди | уреди извор ]

  • “Имао сам част да у више наврата предложим кандидатуру знаменитог руског писца Марка Алданова за Нобелову награду.” Иван Бу?ин
  • ?Алданов пише блиставим стилом, а ?егова ерудици?а ?е просто чудовишна, он ?е Толсто? XX века.“ Иван Солоневич
  • ?Наслов романа Самоубиство допушта различита тумаче?а. Самоубиством завршава?у Ласточкини, чи?е се благоста?е и сре?а руше са ишчезава?ем старога света, претходне епохе. Самоубиством завршава и Сава Морозов, легендарни московски богаташ ко?и ?е помагао руски револуционарни покрет, свега сит и ничим задово?ан. Самоубиством, коначно, завршава 1914. године и стара Европа, ко?а ?е ?ош дуго могла да опста?е каква ?е дотад била, с вером у напредак, владавину разума и процват света. Истори?ски портрети уткани у роман не служе ?едноставном ожив?ава?у рад?е: сви они сво?им држа?ем наги?у ка оправдава?у катастрофе, ка ономе чему су, во?ом ?еговог Величанства Случа?а, у европским државама тежили ?уди, копа?у?и сами себи гробницу.“ Георги? Адамович
  • ?У роману Самоубиство Алданов, скептичан и строг аналитичар истори?ских збива?а, уводи нову тему: оправда?е живота у узвишено? ?убави, ко?а везу?е ?уде на дугогодиш?е за?едништво, ?убави ?ачо? чак и од смрти.“ Андре? Чернишов

Осврти [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Лагуна - званична веб страница . Приступ?ено 17. фебруара 2016.
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марк_Алданов&oldid=26928195 ”