한국   대만   중국   일본 
Мари?а Кара?ор?еви? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Мари?а Кара?ор?еви?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Мари?а Кара?ор?еви? (вишезначна одредница) .
Мари?а Кара?ор?еви?
Кра?ица Мари?а Кара?ор?еви?
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1900-01-09 ) 9. ?ануар 1900.
Место ро?е?а Гота , Немачко царство
Датум смрти 22. ?ун 1961. ( 1961-06-22 )  ( 61 год. )
Место смрти Лондон , У?еди?ено Кра?евство
Гроб Опленац (након 2013)
Породица
Супружник Александар I Кара?ор?еви?
Потомство Петар II Кара?ор?еви? , Томислав Кара?ор?еви? и Андре? Кара?ор?еви?
Родите?и Фердинанд Хоенцолерн
Мари?а од Единбурга
Династи?а Хоенцолерн (по ро?е?у)
Кара?ор?еви? (по уда?и)
Кра?ица СХС, кра?ица ?угослави?е
Период 8. ?ун 1922 ? 9. октобар 1934 .
Претходник Драга Машин (као кра?ица Срби?е)
Наследник Александра Кара?ор?еви?

Мари?а Кара?ор?еви? ( рум. Marie von Hohenzollern-Sigmaringen ; Гота , 9. ?ануар 1900 ? Лондон , 22. ?ун 1961 ) била ?е ?угословенска кра?ица , супруга кра?а Александра I и ма?ка послед?ег ?угословенског кра?а, Петра II . [1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Друга ?е ?ерка румунског кра?а Фердинанда Хоенцолерна (1865?1927) и румунске кра?ице Мари?е (1875?1938), принцезе од Велике Британи?е и Ирске, синовице енглеског кра?а Едварда VII и унуке кра?ице Виктори?е .

Мари?ина бака по ма?ци ?е била велика кнеги?а Мари?а Александровна , сестра руског цара Александра III , а деда по ма?ци ?о? ?е био Алфред, во?вода од Единбурга ? други син британске кра?ице Виктори?е.

Иако ро?ена у Немачко? основно обрзова?е ?е стекла на румунском двору, а после завршетка Првог светског рата настав?а школова?е у Енглеско?, у Хилфилд школи, где су се школовала деца енглеске кра?евске породице. Сем матер?ег добро ?е говорила и енглески, немачки и француски ?език, а касни?е и српски. [2]

Била ?е веома образована. Пре уда?е имала ?е титулу принцезе од Румуни?е. А као праунука кра?ице Виктори?е била ?е у родбинским односима са свим европским кра?евским ку?ама. За време Првог светског рата радила ?е са ма?ком у болници, негу?у?и ра?енике. Пошто се звала исто као и сво?а ма?ка, била ?е позната и по надимку Ми?он .

Веридба са ?угословенским кра?ем Александром I Кара?ор?еви?ем ?е об?ав?ена на ?ен ро?ендан, 9. ?ануара 1922. у Сина?и . [3] Венча?е ?е одржано 8. ?уна 1922 . године у Београду, у Саборно? цркви Светог архангела Михаила. [4] Са ?им ?е родила три сина:

Имала ?е винари?у у Демир Капи?и . [5]

Српски народ ?у ?е веома волео. Била ?е узор предане и брижне супруге и ма?ке. Била ?е веома ангажована у хуманитарном раду и учествовала ?е у раду организаци?а као што су Комитет ?угословенског црвеног крста и Друштву ?Свети ?ован”. Основала ?е и фонд ко?и ?е помагао сиромашну и болесну децу и старе и немо?не. [6]

После убиства кра?а Александра у Марсе?у, 9. октобра 1934 . остала ?е да се брине о синовима и спрема Петра да преузме кра?евску улогу када постане пунолетан.

Убиство мужа ?е кра?ицу тешко погодило, па се са породицом повукла у сеоско дома?инство у близини Лондона, у Бедфордширу где ?е живела са сво?им синовима Томиславом и Андре?ом живела до 1946. године, након чега су се преселили у Кент где ?е купила ку?у са има?ем. Тамо ?е наставила да упраж?ава сво?е хоби?е, сликарство и ва?арство, а чак ?е у педесетим годинама постала и студент уметничке школе.

Када ?е кра? Петар II ступио на власт 28. марта 1941 . после капитулаци?е ?угословенске во?ске она ?е постала кра?ица-ма?ка. Пита?е Петровог брака са грчком принцезом Александром , ко?и ?е склоп?ен у проле?е 1944. године, тра?но ?у ?е оту?ио од на?стари?ег сина. [7] Током Другог светског рата учествовала ?е у раду Комитета Црвеног крста преко кога ?е слала хуманитарну помо? у ?угослави?у, као и у логоре широм европе где ?е било интернирано преко 200 хи?ада срба, али се ни?е потписивала сво?им именом ве? псеудонимом Мари?а К. ?ор?еви? . [8]

?угословенска кра?ица се никада ни?е бавила политиком, посветила се свом дому и породици и учила ?е српске народне обича?е. До кра?а живота ?е славила породичну крсну славу, Светог Андре?а Првозваног .

После Другог светског рата скромно ?е живела у Енглеско? на има?у у Кенту. Шарл де Гол ?е 1959. одликовао великим крстом Ордена леги?е части . [9]

Преминула ?е 22. ?уна 1961 . у Лондону , у 61. години живота и сахра?ена у Кра?евском гроб?у Фрогмор у Виндзору. ?ени посмртни остаци су ексхумирани и пренети у Срби?у 29. априла 2013. године [10] [11] , да би 26. ма?а 2013. у оквиру државне сахране били сахра?ени на Опленцу . [12] [13] Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитована ?е 14. априла 2014. године. [14]

Била ?е активна у добротворним организаци?ама.

Кра?ица Мари?а у позним годинама.

Титуле и призна?а [ уреди | уреди извор ]

  • 9. ?ануар 1900 ? 8.?ун 1922: ?. К. В. принцеза Мари?а од Румуни?е, кнеги?а од Хоенцолерн-Сигмарингена.
  • 8. ?ун 1922 ? 6. ?ануар 1929: ?ено Величанство кра?ица од СХС
  • 6. ?ануар 1929 ? 9. октобар 1934: ?ено Величанство кра?ица од ?угослави?е
  • 9. октобар 1934 ? 22. ?ун 1961: ?ено Величанство кра?ица Мари?а, кра?ица Ма?ка

Одликова?а [ уреди | уреди извор ]

Дома?а

Страна

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Charles, Prince of Hohenzollern-Sigmaringen
 
 
 
 
 
 
 
8. Charles Anthony, Prince of Hohenzollern
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Marie Antoinette Murat
 
 
 
 
 
 
 
4. Леополд Хоенцолерн-Сигмаринген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Karl, Grand Duke of Baden
 
 
 
 
 
 
 
9. Josephine of Baden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Стефани?а де Боарне
 
 
 
 
 
 
 
2. Фердинанд Румунски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд од Сакс-Кобург и Гота
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд II Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Мари?а Антони?а Кохари де Чабраг
 
 
 
 
 
 
 
5. Антони?а од Португали?е
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Педро I од Бразила
 
 
 
 
 
 
 
11. Мари?а II Португалска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Мари?а Леополдина од Аустри?е
 
 
 
 
 
 
 
1. Мари?а Кара?ор?еви?
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ернест I од Сакс-Кобург и Салфелда
 
 
 
 
 
 
 
12. Алберт фон Саксен-Кобург и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Лу?за од Сакс-Кобург и Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфред од Саксен-Кобурга и Готе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Едвард, во?вода од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
13. Виктори?а Хановерска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Виктори?а, во?вотки?а од Кента и Стратхорна
 
 
 
 
 
 
 
3. Мари?а од Единбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Никола? I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
14. Александар II Никола?евич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Александра Ф?одоровна
 
 
 
 
 
 
 
7. Мари?а Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Лудвиг II, велики во?вода од Хесена и Ра?не
 
 
 
 
 
 
 
15. Мари?а Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 

Породица [ уреди | уреди извор ]

Супружник [ уреди | уреди извор ]

име слика датум ро?е?а датум смрти
Кра? Александар I
16. децембар 1888 . 9. октобар 1934 .

Деца [ уреди | уреди извор ]

име слика датум ро?е?а датум смрти супружник
Кра? Петар II
6. септембар 1923 . 3. новембар 1970 . Кра?ица Александра
Принц Томислав
19. ?ануар 1928 . 12. ?ул 2000 . Принцеза Маргарита ; Линда Мери Бони
Принц Андре?
28. ?ун 1929 . 7. ма? 1990 . Принцеза Кристина ; Принцеза Кира ; Ева Мари?а Ан?елкови?

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Краљица Марија (Паја Јовановић)
    Кра?ица Мари?а (Па?а ?ованови?)
  • краљ Александар и краљица Марија
    кра? Александар и кра?ица Мари?а
  • Портрет принцезе Марије из девојачких дана. У Румунији су је звали „Мињон“ због њене лепоте
    Портрет принцезе Мари?е из дево?ачких дана. У Румуни?и су ?е звали ?Ми?он“ због ?ене лепоте
  • Краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андрејом
    Кра?ица Мари?а са синовима, принчевима Петром, Томиславом и Андре?ом
  • Биста краљице Марије рад Ђорђа Јовановића
    Биста кра?ице Мари?е рад ?ор?а ?ованови?а
  • Краљица Марија у српској народној ношњи
    Кра?ица Мари?а у српско? народно? нош?и
  • Петар II као дете, обучен у шумадијску народну ношњу
    Петар II као дете, обучен у шумади?ску народну нош?у
  • Краљица Марија са сином Петром
    Кра?ица Мари?а са сином Петром
  • Краљица Марија
    Кра?ица Мари?а
  • Краљица Марија, 1923. (рад Милене Павловић-Барили)
    Кра?ица Мари?а, 1923. (рад Милене Павлови?-Барили)

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Хронограф” .  
  2. ^ ?Кра?ица Мари?а” .  
  3. ^ ?Политика“, 10. ?ан. 1922
  4. ^ 90 година од послед?е кра?евске свадбе у Београду (?Политикин забавник“, 13. ?ун 2014)
  5. ^ Ша?н, Же?ко (4. 6. 2021). ?Кра?ица Мари?а у Северно? Македони?и” . Политика . Приступ?ено 9. 6. 2021 .  
  6. ^ ?Про?екатт Растко” .  
  7. ^ Кара?ор?еви?и: од вожда до круне . 2018. ISBN   978-86-81046-45-6 .  
  8. ^ SRPSKA KRALJICA MAJKA: Davala nakit za lekove, spasavala logora?e i volela Srbiju! (?Telegraf“, 14. април 2014)
  9. ^ Кра?ица Мари?а туговала сама (?Вечер?е новости“, 20. ?ун 2011)
  10. ^ Земни остаци кра?ице Мари?е стигли у Београд (?Блиц“, 29. април 2013)
  11. ^ Кра?ица Мари?а се вратила ку?и (?Вечер?е новости“, 29. април 2013)
  12. ^ Сахра?ени Кара?ор?еви?и на Опленцу (?Вечер?е новости“, 26. ма? 2013)
  13. ^ Сахрана Кара?ор?еви?а: Династи?и мир, а Срби?и помире?е (?Вечер?е новости“, 26. ма? 2013)
  14. ^ Рехабилитована кра?ица Мари?а Кара?ор?еви? (?Политика“, 14. април 2014)

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари?а_Кара?ор?еви?&oldid=27734983 ”