한국   대만   중국   일본 
Мари?ански ров ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Мари?ански ров

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Локаци?а Мари?анског рова

Мари?ански ров [1] ?е на?дуб?и део светских океана и на?дуб?е место на Зем?ино? кори . На?ве?а дубина ?е око 11 km и налази се на западу Тихог океана , источно и ?ужно од Мари?анских острва , близу Гвама . То ?е корито у облику полумесеца у Зем?ино? кори, у просеку око 2.550 km (1.580 mi) дугачко и 69 km (43 mi) широко. Максимална позната дубина ?е 10.994 m (36.070 ft) (± 40 m [130 ft]) на ?ужном кра?у мале долине у облику прореза у дну познате као Челен?еров бездан . [2] [3] Ме?утим, нека непонов?ена мере?а став?а?у на?дуб?и део на 11.034 m (36.201 ft). [4] Поре?е?а ради: ако би Монт Еверест био постав?ен у ров у овом тренутку, ?егов врх би био преко два километра испод воде. [а]

Ров формира границу изме?у две литосферне плоче , где ?е Тихоокеанска плоча подвучена испод Филипинске плоче . Дно рова ?е дуб?е испод нивоа мора него што ?е Монт Еверест изнад ?ега (8.850 m). Притисак на дну износи 108,6 MPa , што ?е преко хи?аду пута више од стандардног атмосферског притиска на нивоу мора. При овом притиску густина воде ?е пове?ана за 4,96%. Температура на дну ?е 1?4 °C (34?39 °F). [6]

Године 2009, Мари?ански ров ?е установ?ен као национални споменик САД . [7] Моноталамеа ?е прона?ена у рову од стране истраживача Института за океанографи?у Скрипс на рекордно? дубини од 10,6 km (35.000 ft; 6,6 mi) испод површине мора . [8] Подаци тако?е сугеришу да микробиолошки облици живота успева?у у рову. [9] [10]

Мере?е и проучава?е [ уреди | уреди извор ]

Пресек Мари?анског рова

Чален?ер , брод Кра?евске морнарице , први ?е испитао ров 1951 . године и дао име Чален?ер дип ( енгл. Challenger Deep ) на?дуб?ем ?еговом делу. [11] Користе?и ехо сонар , Чален?ер II ?е измерио дубину од 5.960 хвата (10.900 метара) на 11° 19′ N 142° 15′ E  /  11.317° С; 142.250° И  / 11.317; 142.250 . [12]

Године 1957 , сов?етски брод ?Вит?аз“ ?е измерио дубину од 11.034 метара, ко?а ?е названа ?Мари?анска долина“. [13] (Иако су ово Сов?ети тврдили 1957. године, ова? налаз нису поновиле наредне експедици?е, иако су користиле тачни?у и модерни?у опрему.)

Године 1962 , брод Spencer F. Baird забележио ?е максималну дубину од 10.915 метара користе?и прецизна дубинска мерила. [14]

Године 1984 , ?апанци су послали Takuy? (拓洋), веома специ?ализован брод за испитива?е, у Мари?ански ров и прикупили податке користе?и уски, вишезрачни ехо сонар; измерили су на?ве?у дубину од 10.924 метара, односно 10.920 ± 10 метара. [12] [15]

Спушта?а [ уреди | уреди извор ]

23. ?ануар 1960 : Трст непосредно пред зара?а?е

Трст , батискаф Морнарице С?еди?ених Држава , спустио се до дна 23. ?ануара 1960. године у 13:06, са поручником Америчке морнарице , Доном Волшом и Жаком Пикаром унутра. [11] Као баласт кориш?ена ?е гвоздена кугла , док ?е бензин кориш?ен за повратак на површину . [11] Системи у подморници су указивали дубину од 11.521 метара, али ?е ово касни?е исправ?ено на 10.916 метара. На дну, Волш и Пикар су били изнена?ени проналаском примерака ?езика или листа дугачких око 30   cm, [16] као и морских рачи?а . Према Пикару, ?дно ?е изгледало светло и бистро“. [16]

На?тачни?е мере?е дубине извршила ?е ?апанска сонда, Kaiko (かいこう), ко?а ?е спуштена без посаде на дно рова 24. марта 1995 . године и забележила дубину од 10.911 метара. [17]

Потенци?ално место за одлага?е нуклеарног отпада [ уреди | уреди извор ]

Као и други океански ровови, Мари?ански ров ?е предложен као локаци?а за одлага?е нуклеарног отпада у нади да би кра?еви литосферних плоча гурнули отпад дуб?е у омотач Зем?е. Ме?утим, одлага?е нуклеарног отпада у океанима забра?ено ?е ме?ународним правом. Тачна дубина океана ?есте 11.034 m.

Живот [ уреди | уреди извор ]

Експедици?а спроведена 1960. тврдила ?е да ?е приметила, са великим изнена?е?ем због високог притиска, да велика створе?а ко?а живе на дну, као што ?е п?осната риба дуга око 30 cm (12 in) [16] и шкампи . [18] Према Пикарду, ?дно ?е изгледало светло и чисто, као отпад чврсте ди?атоме?ске исплаке“. [16] Многи морски биолози су сада скептични према наводном ви?е?у равне рибе, и сугерише се да ?е то створе?е можда било морски краставац . [19] [20] Током друге експедици?е, возило без посаде Ка?ко сакуп?ало ?е узорке му?а са морског дна . [21] Утвр?ено ?е да у тим узорцима живе си?ушни организми.

У ?улу 2011. године, истраживачка експедици?а ?е употребила невезане призем?иваче, назване падне камере, опрем?ене дигиталним видео камерама и светлима за истражива?е овог дубокоморског региона. Ме?у многим другим живим организмима, приме?ени су гигантски ?едно?ели?ски фораминифери величине преко 10 cm (4 in), ко?и припада?у класи моноталамеа . [22] Моноталамеа ?е вредна паж?е због сво?е величине, изузетном оби?у на морском дну и улози дома?ина за разне организме.

У децембру 2014, нова врста пужа-рибе ?е откривена на дубини од 8.145 m (26.722 ft; 4.454 fathoms), чиме ?е оборен претходни рекорд за на?дуб?у живу рибу ко?а се види на снимку. [23]

Током експедици?е 2014. сним?ено ?е неколико нових врста, ук?учу?у?и огромне амфиподе познате као супергиганти. Дубокоморски гигантизам ?е процес где врсте расту ве?е од сво?их сродника у плитким водама. [23]

У ма?у 2017. године сним?ена ?е неидентификована врста пужева на дубини од 8.178 m (26.800 ft). [24]

Зага?е?е [ уреди | уреди извор ]

Године 2016, истраживачка експедици?а ?е посматрала хеми?ски састав ракова сваштара сакуп?ених са распона од 7,841?10,250 m (25,73?33,63 ft; 4,288?5,605 fathoms) унутар рова. Унутар ових организама, истраживачи су пронашли изузетно повишене концентраци?е PCB , хеми?ског токсина забра?еног током 1970-их због штете по животну средину, концентрисане на свим дубинама унутар седимента рова. [25] Да?а истражива?а су открила да амфиподи тако?е гута?у микропластику , при чему 100% амфипода има на?ма?е ?едан комад синтетичког матери?ала у стомаку. [26] [27]

Године 2019, Виктор Весково ?е при?авио да ?е пронашао пластичну кесу и омоте слаткиша на дну рова. [28] Те године, часопис Scientific American ?е тако?е известио да ?е уг?еник-14 из тестира?а нуклеарне бомбе прона?ен у телима водених животи?а прона?ених у рову. [29]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Мари?ански ров ?е 10.994 m дубок, [2] док ?е Монт Еверест 8.848 m висок. [5] Разлика ?е 2.146 m, или бар не ма?е од 2.104 m, узима?у?и у обзир комбиновану непоузданост мере?а од 42 m.

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?NGA GeoNames Search” . National Geospatial Agency . Приступ?ено 29. 2. 2016 .  
  2. ^ а б ?Scientists map Mariana Trench, deepest known section of ocean in the world” . The Telegraph . Telegraph Media Group. 7. 12. 2011 . Приступ?ено 23. 6. 2018 .  
  3. ^ Gardner, James V.; Armstrong, Andrew A.; Calder, Brian R.; Beaudoin, Jonathan (2014-01-02). ?So, How Deep Is the Mariana Trench?” (PDF) . Marine Geodesy . Informa UK Limited. 37 (1): 1?13. ISSN   0149-0419 . S2CID   128668687 . doi : 10.1080/01490419.2013.837849 .  
  4. ^ ?Mariana Trench” . Encyclopædia Britannica . 30. 8. 2023.  
  5. ^ ?Official height for Everest set” . BBC News . 8. 4. 2010 . Приступ?ено 24. 6. 2018 .  
  6. ^ ?The Temperature in the Mariana Trench” . Infoplease . 28. 2. 2017.  
  7. ^ ?About the Monument ? Mariana Trench” . U.S. Fish and Wildlife Service.  
  8. ^ ?Giant amoeba found in Mariana Trench ? 6.6 miles beneath the sea” . Los Angeles Times . 26. 10. 2011 . Приступ?ено 23. 3. 2012 .  
  9. ^ Choi, Charles Q. (17. 3. 2013). ?Microbes Thrive in Deepest Spot on Earth” . LiveScience . Приступ?ено 17. 3. 2013 .  
  10. ^ Glud, Ronnie; Wenzhofer, Frank; Middleboe, Mathias; Oguri, Kazumasa; Turnewitsch, Robert; Canfield, Donald E.; Kitazato, Hiroshi (17. 3. 2013). ?High rates of microbial carbon turnover in sediments in the deepest oceanic trench on Earth”. Nature Geoscience . 6 (4): 284?288. Bibcode : 2013NatGe...6..284G . doi : 10.1038/ngeo1773 .  
  11. ^ а б в ?The Mariana Trench - Exploration” . marianatrench.com . Приступ?ено 4. 7. 2007 .  
  12. ^ а б Ричи, Стив. ?The deepest depths” . Архивирано из оригинала 27. 10. 2007. г . Приступ?ено 4. 7. 2007 .  
  13. ^ ?Mariana Trench”. Encyclopædia Britannica .  
  14. ^ На?дуб?е дубине Архивирано на са?ту Wayback Machine (19. децембар 2008), Приступ?ено 12. 4. 2013.
  15. ^ ?New Chief Hydrographer of Japan” . Архивирано из оригинала 6. 11. 2007. г . Приступ?ено 4. 7. 2007 .  
  16. ^ а б в г Са?т National Oceanic and Atmospheric Administration. Секци?а "1960 - Man at the Deepest Depth" , Приступ?ено 12. 4. 2013.
  17. ^ ?Japan Atlas: Japan Marine Science and Technology Center” . Приступ?ено 4. 7. 2007 .  
  18. ^ ?Bathyscaphe Trieste | Mariana Trench | Challenger Deep” . Geology.com . Приступ?ено 1. 3. 2012 .  
  19. ^ "James Cameron dives deep for Avatar" Архивирано 18 ?ануар 2017 на са?ту Wayback Machine , Guardian , 18 January 2011
  20. ^ "James Cameron heads into the abyss" Архивирано 1 септембар 2012 на са?ту Wayback Machine , Nature , 19 March 2012
  21. ^ Woods, Michael; Mary B. Woods (2009). Seven Natural Wonders of the Arctic, Antarctica, and the Oceans Неопходна слободна регистрација. Twenty-First Century Books. стр.  13 . ISBN   978-0-8225-9075-0 . Приступ?ено 23. 3. 2012 .  
  22. ^ ?Giant amoebas discovered in the deepest ocean trench” . Live Science . 21. 10. 2011 . Приступ?ено 26. 3. 2012 .  
  23. ^ а б Morelle, Rebecca (9. 12. 2014). ?New record for deepest fish” . BBC News . Приступ?ено 26. 8. 2017 .  
  24. ^ ?Ghostly fish in Mariana Trench in the Pacific is deepest ever recorded” . CBC News . 25. 8. 2017 . Приступ?ено 26. 8. 2017 .  
  25. ^ Jamieson, Alan J.; Malkocs, Tamas; Piertney, Stuart B.; Fujii, Toyonobu; Zhang, Zulin (13. 2. 2017). ?Bioaccumulation of persistent organic pollutants in the deepest ocean fauna”. Nature Ecology & Evolution . 1 (3): 51. ISSN   2397-334X . PMID   28812719 . S2CID   9192602 . doi : 10.1038/s41559-016-0051 . hdl : 2164/9142   Слободан приступ.  
  26. ^ Jamieson, A. J.; Brooks, L. S. R.; Reid, W. D. K.; Piertney, S. B.; Narayanaswamy, B. E.; Linley, T. D. (28. 2. 2019). ?Microplastics and synthetic particles ingested by deep-sea amphipods in six of the deepest marine ecosystems on Earth” . Royal Society Open Science . 6 (2): 180667. Bibcode : 2019RSOS....680667J . ISSN   2054-5703 . PMC   6408374   Слободан приступ. PMID   30891254 . doi : 10.1098/rsos.180667 .  
  27. ^ Robbins, Gary (5. 9. 2019). ?UCSD discovers surge in plastics pollution off Santa Barbara” . Los Angeles Times . Приступ?ено 5. 9. 2019 .  
  28. ^ Street, Francesca (13. 5. 2019). ?Deepest ocean dive recorded: How Victor Vescovo did it” . CNN Travel . CNN . Приступ?ено 13. 5. 2019 .  
  29. ^ Levy, Adam (15. 5. 2019). ?"Bomb Carbon" Has Been Found in Deep-Ocean Creatures” . Scientific American .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Мари?ански ров на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мари?ански_ров&oldid=26412879 ”