한국   대만   중국   일본 
Марин Држи? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Марин Држи?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Марин Држи?
Споменик Марину Држи?у у Дубровнику
Лични подаци
Датум ро?е?а 1508.
Место ро?е?а Дубровник , Дубровачка република
Датум смрти 2. ма? 1567. ( 1567-05-02 )  ( 58/59 год. )
Место смрти Венеци?а , Млетачка република
К?ижевни рад
На?важни?а дела Дундо Маро?е

Марин Држи? ( Дубровник , 1508 ? Венеци?а , 2. ма? 1567 ) [1] био ?е драматург, писац и песник из Дубровачке републике . [2]

У србистици се третира као српски писац и припадник српске те потенци?ално дво?но припада?у?и, српско? и хрватско? к?ижевно? баштини.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Корице тре?ег изда?а к?иге Тирена

Потиче из дубровачке племи?ке породице Држи?, [2] ко?а ?е до тада ве? дала к?ижевника ?ора Држи?а . Та породица се у 12. веку преселила из Котора . ?оров синовац Марин Држи? ?е исто припадао српско? к?ижевности и изучавао се у 6. разреду у оквиру лектире за гимнази?е у Кра?евини Срби?и. [3]

Ро?ен ?е у Дубровнику од родите?а Марина Николина и Ануле (родом из Кутри?а). Марин ?е имао ?ош четири брата и две сестре, а име ?е добио по деди по ма?ци. Некад битна и богата породица ?е у ?егово време била сиромашна, да су ?е сматрали "пучком". [4] Школовао се прво у Дубровнику, а ?едан од учите?а био му ?е песник Или?а Цри?еви?. Као стасао млади? постао ?е 1526. године "ректор" половине католичке цркве Св. Мари?е. Становао ?е под кири?у у згради женског Бенедиктанског самостана. Живео ?е у велико? оскудици (1536), за разлику од бра?е, дво?ице трговаца и Влаха сликара. Знао ?е више ?езика и свирао више инструмената па ?е био прину?ен да се прихвати било каквог посла.

Године 1538. Ве?е умо?ених дубровачке републике га ?е изабрало за оргу?аша столне цркве Св. Мари?е. Као драмски писац формирао се за време петогодиш?их студи?а у Тоскани , у граду Си?ени , камо ?е отишао у тридесето? години живота, после матери?алног слома сво?е породице. Учио се у Итали?и, где ?е отишао исте године уз финанси?ску помо? републике, са стипенди?ом од 30 дуката. Током студи?а к?ижевности га 1541. године општинско ве?е Си?ене бира за вицеректора Универзитета. Био ?е упоредо и ректор "Ку?е мудрости"; радио све - и посао ректора, ?ер ова? ни?е тада биран. Полици?а га ?е исле?ивала ве? 1542. године, због игра?а у ?едно? ку?но? позоришно? представи. Наступао ?е као протагонист у улози ?убавника, током изво?е?а у ?едно? вили, али ни?е био каж?ен, због свог високог друштвеног положа?а у том граду. Са временом су ?егови неспоразуму са ?удима расли ?ер ?е био свад?ив по нарави. Иако ?е напустио Си?ену 1543. године, вратио се у Дубровник тек 1545. године. У родни град вратио се без дипломе, без зва?а, али обога?ен животним и к?ижевним искуствима каква ?е у то време могла пружити само космополитска средина ренесансне Итали?е. У Дубровнику ?е ступио у службу извесног проблематичног аустри?ског грофа Кристофа Рогендорфа, и као ?егов пратилац боравио у Бечу и на путу за Цариград имао прилике да упозна Срби?у и Бугарску . [2]

Од 1550. године он ?е католички свештеник у родном граду. [5] Упоредо обав?а више дужности, ?ер ни?е имао мира, теже?и ка променама и путова?има. Авантуристичког духа често од 1562. године борави у Итали?и, нарочито у Венеци?и и Фиренци. Умро ?е 1567. године и сахра?ен у Венеци?и [2] , у базилици Св. Ивана и Павла.

Позорница [ уреди | уреди извор ]

Изведена ?е 1548. године представа комеди?а "Помет" на тргу пред двором. А следе?е 1549. године на истом месу се изводи пастирска игра "Тирена". Савременици и гра?ани Дубровника га напада?у тврде?и да ?е реч о плаги?ату. [6]

Песник ?е имао надимак "Видра", као други надимак ?е био "надгробница" а односи се на ?егов поко?. [7] У младости ?е писао ?убавне песме ко?е се ни по чему не издва?а?у изнад тадаш?ег просека писа?а петраркистичке лирике у Дубровнику.

?егово драмско дело састо?и се од укупно ?еданаест познатих комада, од ко?их су неки изгуб?ени а неки сачувани непотпуни. Сви су настали за десетак година, изме?у четрдесете и педесете године ауторова живота. У пастирским играма идилично и романтично препли?у се с реалистичким и комичним, у свет костимираних пастира и вила упада?у се?аци из дуборовачке околине (Тирена) или смешне личности из града (Плакир и вила). Држи?ев основни домен ?е комеди?а . Ова динамична врста, на?оригинални?а у читаво? дубровачко? к?ижевности и на?ближа стварном животу, нашла ?е у ?ему свог великог ма?стора, ко?и по сво?им стварним дометима може да стане у први ред европских комедиографа свог доба. Произишао ?е из ерудитске или плаутовске комеди?е.

Представа ?Манде" ко?а се одржала у Задужбини Или?е М. Коларца , 1951. године.

У комеди?и Скуп дао ?е дубровачку верзи?у Плаутове комеди?е о тврдици, ко?у су обра?ивали и други писци, изме?у осталих и Моли?ер и наш Стери?а . Комеди?а Манде доноси обраду новеле о неверно? жени из Бокачова Декамерона , пренесену у амби?ент града супарника Котора .

Кратка фарса Новела од Станца , писана у стиху за разлику од других комеди?а ко?е су све у прози, доводи у Дубровник, за време ?едне карневалске но?и, ?едног типичног простака, ?Влаха“ из унутраш?ости, се?ака ?с ри?еке Пиве“, и чини га предметом обесне шале дубровачких млади?а и тобож?их вила. У новели Држи? критику?е морал гра?ана Дубровника и ?ихове обича?е. [8]

У велико? комеди?и Дундо Маро?е , ?еговом на?бо?ем делу, [2] приказани су, како писац каже, ?наши?енци у Риму“. ?Наши?еци“ су на?пре Дубровчани, стари трговац Дундо Маро?е ко?и ?ури расипног сина Мара, Марова остав?ена вереница Пера, затим наши ?уди из других кра?ева, Трипче Которанин, Паво Новобр?анин и ?егов син Грубиша, Гулисав Хрват и др. Представа "Дундо Маро?е" изведена ?е 1550. године.

Типичан производ ренесансног духа и разиграног медитеранског смеха, Дундо Маро?е превладао ?е карактеристична ограниче?а поетике свог жанра и у мноштву шароликих епизода и ликова, ме?у ко?има су на?жив?и ликови слуга, ненадмашни довит?ивац и спадало Помет, spiritus movens комичног заплета, ?ему потпуно равноправна у свим ?аволи?ама слушки?а Петру?ела, незасити Бокчило и др, постигао раскошну пуно?у у слика?у живота и високе домете у уметности комедиографи?е, по ко?има се може мерити с на?ве?им делима ренесансне к?ижевности у Европи.

Дела [ уреди | уреди извор ]

Копи?а Хекубе из 1559.
  • Помет (1548)
  • Тирена (1549)
  • Новела од Станца (1550)
  • Венере и Адон (1551)
  • Тирена (друго изво?е?е 1551)
  • Дундо Маро?е (1551)
  • П?ерин (1552)
  • ?ухо Крпета (1553)
  • Скуп (1555?)
  • Плакир (1556)
  • Хекуба (1559)
  • Манде
  • Аркулин

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?ДРЖИ? Марин” . snp.org.rs . Приступ?ено 24. 1. 2022 .  
  2. ^ а б в г д ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 168.  
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1902.
  4. ^ https://opusteno.rs/biografije-poznatih-f151/biografija-pisac-marin-drzic-t23730.html ,
  5. ^ https://www.biografija.org/knjizevnost/marin-drzic/
  6. ^ "Битеф 36", Београд 2002.
  7. ^ "Ср?", Дубровник 28. фебруара 1905.
  8. ^ Арси?, Ирена (2017). ?Self-fashioning in renaissance Dubrovnik: Marin Dr?i? Vidra”. HUMAN Research in Rehabilitation . 7 : 91?92.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марин_Држи?&oldid=27770800 ”