Марибор Maribor
Стари део Марибора Лент са Дравом
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Словени?а
Становништво
Становништво	‍
?	114.349
?  густина	775,25 ст./km 2
Географске карактеристике
Координате	46° 33′ С; 15° 39′ И  /  46.55° С; 15.65° И  / 46.55; 15.65
Временска зона	UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина	274,7 m
Површина	147,5 km 2
Марибор Марибор на карти Словени?е
Остали подаци
Градоначелник	Франц Канглер
Регистарска ознака	MB
Веб-са?т
maribor.si

Марибор ( нем. Marburg an der Drau ) други ?е по величини град и ?една од 11 градских општина у Словени?и са 114.349 становника, као и седиште градске општине Марибор .

Марибор лежи на 269,5 m надморске висине, 15° 39' 12" географске дужине и 46° 33' 39" географске ширине. Представ?а регионално средиште покра?ине Шта?ерске , ко?а се у ствари ве?им делом простире у суседно? Аустри?и. Познат ?е и као образовни центар ? седиште ?е Мариборског универзитета и бро?них школа. Жупан општине Марибор ?е Александер Саша Арсенович. У Марибору ?е и седиште мариборске надбискупи?е. Марибор лежи на реци Драви (са обе стране реке), на месту где се саста?у планински масив Похор?е , Дравско по?е , планина Коз?ак те Словенске горице . На ?ужно? страни Марибора, налази се други по величини аеродром у Словени?и, Мариборски аеродром (Мариборско леталишче). На?ближи ве?и урбани центар ?е Грац у Аустри?и , око 60 km северно од Марибора.

Управна подела [ уреди | уреди извор ]

Као градска општина, Марибор обухвата подруч?е града Марибор те следе?а насе?а: Брестерница , Целестрина , Догоше , Га? над Марибором , Грушова , Храст?е , Хренца , ?еловец , Камница , Кошаки , Лазница , Лимбуш , Малечник , Марибор , Ме?ски Хриб , Метава , Небова , Пекел , Пекре , Почехова , Разва?е , Рибнишко село , Рошпох , Руперче , Сред?е , Шобер , Трчова , Винар?е , Водоле , Врхов дол , За Калвари?о , Згор?и Слемен , Зрковци .

Градске четврти Марибора су следе?е: Корошка Врата, Центер, Иван Цанкар, Студенци, Магдалена, Табор, Нова Вас, Тезно, Побреж?е, Брез?е-Догоше-Зрковци, Радва?е.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

?ош 1164. године замак под именом Marchburch ?е документован у Шта?ерско? . Марибор се први пут споми?е као трговачко место поред ?Мартовског замка” 1204. године, да би ве? 1254. године добио привилеги?е града. Нагло се разви?а у друго? половини 13. века, након што ?е Рудолф I Хабзбуршки , победио Отакара II Пшемисла 1278. године. Успео ?е да одоли на?езди отоманских Турака, те оста?е у Хабзбуршко? монархи?и све до 1918. године.

Пред Први светски рат , становништво Марибора ?е било, 80% немачко и 20% словеначко. Све до тада ?е био знан као немачки град Marburg an der Drau . По послед?ем аустри?ском попису из 1910-те године, Марибор ?е за?едно са четвртима, Студенци (Brunndorf), Побреж?е (Pobersch), Тезно (Thesen), Радва?е (Rothwein), Крчевина (Kartschowin) и Кошаки (Leitersberg) имао 31.995 Немаца (ук?учу?у?и и ?евре?е) те 6.151 Словенаца. После распада Аустроугарске импери?е, Марибор ?е припао ново? држави, Кра?евини Срба, Хрвата и Словенаца . Многи Немци су после 1918. године напустили Марибор, али ипак ?е 1930-те године 25% целокупног становништва Марибора било немачке националности.

Године 1937. у Марибору се ?ош градила православна црква Нова Лазарица. Тамош?а православна црквена општина, чи?е ?е седиште било у Креково? улици бро? 6, ни?е имала дово?но новца за град?у. Зато су су пуштене у промет облигаци?е бескаматног за?ма. Продавано ?е по цело? држави 5000 обвезница, вредних по 100 динара, у укупном износу од 500.000 динара. ^[1]

Немачка ?е 1941. анексирала До?у Шта?ерску (део ко?и ?е припадао Кра?евини ?угослави?и). Адолф Хитлер ?е захтевао да До?а Шта?ерска постане опет немачка зем?а као што ?е и била. Касни?е ?е и посетио Марибор где су му локални Немци приредили велики дочек. Немци почи?у велико исе?ава?е Словенаца у Хрватску и посебно у Срби?у, а касни?е, и у концентрационе логоре у Немачко?. Ци? ?е био да се До?а Шта?ерска потпуно германизира.

После ослобо?е?а Марибор се нагло разви?а и поста?е на?ве?и индустри?ски центар ?угослави?е. Након отцеп?е?а Словени?е од осталог дела ?угослави?е 1991. године, изненадни губитак великог ?угословенског тржишта задао ?е велики ударац Марибору. Незапосленост ?е скочила на скоро 25%. Од тадаш?ег шока, ста?е се постепено побо?шало са разво?ем малих и сред?их предузе?а. Од 2007. године, гранична контрола изме?у Аустри?е и Словени?е ?е престала да посто?и. Гранични прелаз Шенти? северно од Марибора, отишао ?е у истори?у.

Марибор данас [ уреди | уреди извор ]

Културне установе [ уреди | уреди извор ]

• Словеначко народно позориште (SNG Maribor) [1]
• Опера и балет словеначког народног позоришта Марибор [2]
• Драма словеначког народног позоришта Марибор [3]
• Уметничка галери?а [4]
• Покра?ински музе? [5]
• Музе? народног ослобо?е?а Марибор [6]
• Универзитетна библиотека Марибор [7]
• Мариборска библиотека [8]
• Народни дом Марибор [9]
• Савез културних друштава Марибор [10]

Културне знаменитости [ уреди | уреди извор ]

• Мариборски град (твр?ава)
• Мариборска катедрала
• Лент
• Синагога
• Градска ку?а у Марибору
• Бетнавски град (твр?ава)
• Ветри?ски двор
• Орешки дворац
• Кипови ан?ела
• Водени стуб
• Судни стуб

Привредне активности [ уреди | уреди извор ]

У претходном режиму (доба СФР? ), Марибор ?е био привредно на?разви?ени?и град у Словени?и. Талас стеча?ева при преласку на тржишну привреду био ?е велики ударац за Марибор. Пропала су велика предузе?а као ТАМ и Метална. Данас, на?више прихода долази од туризма , али полако и од индустри?е. У граду ?е разви?ена трговина , а у индустри?ско? зони (Ме?е) налазе се изме?у осталих и Мариборска ливарна Марибор , Хенкел , ТМИ Кошаки, ТВТ, Млинотест). На подруч?у некадаш?е Творнице аутомобила и мотора Марибор (ТАМ) данас се налази Пословна зона ТАМ са преко стотину предузе?а. Исто тако посто?и и мрежа предузе?а на подруч?у некадаш?е Металне, ТВТ Борис Кидрич и Марлеса. У Марибору ?е седиште Поште Словени?е.

На?ве?а туристичка атракци?а ?е Мариборско Похор?е и фестивал Лент . Познат ?е и мариборски парк са сво?им аквари?ем и терари?ем. Мариборско старо градско ?езгро ?е привлачно за туристе, као и ближа околина Марибора, са бро?ним виноградима и во??ацима, гд?е се нуди дома?е вино, као и комплетне услуге сеоског туризма. Сеоски туризам ?е, као и у другим кра?евима Словени?е, тако и у околини Марибора, у успону, и туристи га све више ци?ене.

Природне заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

• Стара винова лоза на Ленту ( Stara trta )
• Мариборско острво
• Три рибника
• Калвари?а
• Пирамида
• Мариборски парк
• Студеначка шума
• Мариборско Похор?е

Клима [ уреди | уреди извор ]

Температуре [ уреди | уреди извор ]

Нормална просечна годиш?а температура ваздухa ?е 9,0 °C целзи?уса. На?нижа месечна просечна температура ?е у ?ануару -2,3 °C, а на?виша просечна ?е у ?улу 20,7 °C. Зиме су ве?ином хладне, проле?а умерена, лета врела, а ?есени топле. Због погодне климе посто?и вишевековна традици?а га?е?а винове лозе.

Падавине [ уреди | уреди извор ]

Просечне годиш?е падавине су 1050 mm; на?више их ?е у ма?у, ?уну и ?улу. ?есе?и месеци су углавном суви. Мариборско поднеб?е одлику?у сунчани дани; у години их ?е просечно 266.

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

• Грац
• Лондонска општина Гринич
• Кра?ево
• Марбург
• Petange
• Санкт Петербург
• Оси?ек
• Удине
• Братислава

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Страница о мариборском туризму
• Званични веб-са?т
• Марибор 2013 , Зимска универзи?ада 2013
• Аеродром Марибор