Маратонска битка
(
грч.
Μ?χη του Μαραθ?να
) ?е била битка изме?у Атине и Плате?е са ?едне стране, и
Ахеменидског кра?евства
са друге, ко?а се десила 490. п. н. е. у месту Маратон, 42 километра северно од Атине. Битка се завршила потпуном победом грчких трупа и означила ?е кра? Прве перси?ске инвази?е Грчке. Узрок битке ?е била во?на помо? ко?у ?е упутила Атина за?едно са Еретри?ом побу?еним Грцима у ?они?и. Кра? Перси?е Дари?е I одлучио ?е био да покрене казнену експедици?у против грчких градова ко?и су пружили подршку ?онском устанку. Након катастрофе перси?ске флоте код рта Атос, 492. п. н. е. перси?ска кампа?а против Грчке ?е прекинута. Нова перси?ска кампа?а ?е покренута 490. п. н. е. из Килики?е, дела ?ужне Мале Ази?е где ?е велика перси?ска флота предво?ена заповедницима Датисом и Артаферном требало да казни Атину и Еретри?у због ?ихове помо?и ?о?анима. Након заузима?а Накса и потпуног униште?а Еретри?е, Атина се обратила Спарти у помо?, Спарта ?е одбила помо?, наводно из религи?ских разлога и тако Атина ?е морала сама да се бори против Перси?анаца. Августа или септембра, 490. п. н. е. Атина под во?ством Милти?ада мла?ег и Калимаха ?е одлучила да пружи битку Перси?анцима изван зидина Атине. Непосредно пред битку Ати?анима уз помо? ?е стигао одред од 1.000 Плате?аца, иначе ло?алних савезника Атине. Атина ко?а ?е тада располагала са око 10.000 хоплита пружила ?е отворену битку Перси?анцима. Захва?у?у?и стратешком лукавству Милти?ада ко?и ?е по?ачао крила и ослабио центар грчке во?ске, омогу?ено ?е Грцима да потпуно заокруже многобро?не, али лакше наоружане Перси?анце и да их потпуно поразе. Та? пораз ?е био одлучан ?ер ?е то био први велики пораз Ахеменидске во?ске ко?а ?е до тада сматрана непобедивом. Након битке Перси?анци су покушали да стигну у Атину преко мора, ме?утим после брзог марша, Грци су их стигли и тако Перси?анци су били приморани да се врате у Ази?у.
Данас многи сматра?у исход Маратонске битке, судбоносним не само за Грчку истори?у ве? и за истори?у Европе. Интересантно ?е у томе што ?е такав исход ни?е могао да заустави перси?ске походе на Грчку али ?е знача?но преокренуо однос снага у корист грчких полиса, и доказао ?е да Грци могу да пруже отпор да?о? експанзи?и мо?ног Перси?ског царства. Трча?е на дуге стазе, познати?е као Маратон узело ?е заправо сво?е име од истоимене битке где ?е према легенди Ати?анин Фидипид (?) отрчао из Маратона у Атину како би на?авио победу, када ?е на?авио победу Ати?анима онда ?е издахнуо.
[1]
Почетком 6. века п. н. е. ?они?а и остале грчке обале Мале Ази?е су били на?просперитетни?и део хеленског света. Око
560. п. н. е.
кра? Лиди?е Крез, ?е покушао да испостави контролу над еге?ском обалом Мале Ази?е, тада ?е дошло до сукоба изме?у грчких полиса из ?они?е и Лиди?е. Крез ?е успео да заузме неке важне градове као што су били Ефес, али неки друге ни?е успео да стави под контролу, као на пример Милет. Ме?утим Крез ?е био веома благ према Грцима ?ер ?е поштовао грчку културу и финансирао ?е изград?у Артемидиног храма у Ефесу. Крез ?е пустио грчке градове да има?у сво? сопствени економски и политички систем. Грчки градови су морали само да му пла?а?у годиш?у таксу. На та? начин грчки градови су задржали властите политичке системе и то име ?е омогу?ило да наставе са сво?им културним и економским процватом. Ме?утим када ?е
546. п. н. е.
Лиди?а поражена у рату са Перси?ским царством, грчки градови су изгубили сво?у аутономи?у и затражили су помо? из на??аче грчке државе, Спарте ко?а ни?е им пружила ту помо? због велике уда?ености и ризика такве кампа?е. Перси?анци су укинули привилеги?е ко?е су Грци уживали под покровите?ством Лиди?е и то ?е довело проперси?ски настро?ену аристократи?у на челу грчких малоази?ских градова. Та? дога?а? ?е прекинуо просперитет Грка и испоставио ?е чврсту перси?ску власт над тим делом хеленског света.
Експанзи?а Ахеменидског кра?евства
[
уреди
|
уреди извор
]
Средином 6. века п. н. е. Перси?а под во?ством Кира Великог из династи?е Ахеменида ?е поразила Ме?анско и Неовавилонско царство и доказала се као воде?а сила на Блиском истоку. Кир ?е средином 6. века п. н. е. кренуо у поход против Лиди?ског царства, после вешто изведене кампа?е он ?е поразио трупе кра?а Лиди?е Креза и лично заробио лиди?ског кра?а. Онда ?е Кир заузео грчке градове Мале Ази?е и укинуо им ?е аутономи?у ко?у су имали, постав?а?у?и аристократску власт на ?иховом челу. ?егов наследник Камбиз ?е осво?ио Египат и тако проширио Ахеменидско кра?евство ко?е ?е постало на?ве?е царство до тада у истори?и човечанства. Заузима?е Египта ?е ?ош више угрозило економске интересе ?онских градова.
Грчки градови Мале Ази?е ко?и су током перси?ског осва?а?а Лиди?е пружили отпор Перси?анцима и упркос захтеву Кира да дигну устанак против Лиди?е, одлучили се на отпор, били су приморани да се покоре перси?ско? власти. Перси?а ?е приморала Грке да пла?а?у порез Перси?ском царству и да ша?у контингенте трупа перси?ско? во?сци. У ?они?и, у ме?увремену су се налазили на власт тирани ко?и су били отворено проперси?ски настро?ени. ?едан од ?их ?е био Хисти?а, тиранин Милета, ко?и ?е био придобио повере?е Перси?ског кра?а Дари?а, током неуспешног во?ног похода против Скита,
513. п. н. е.
Ту се Хисти?а доказао као изузетно веран према Перси?анцима чи?е ?е повере?е уживао. У тим дога?а?има учествовао ?е и Митли?ад мла?и ко?и ?е био тиранин Херсонеса. Када се Хисти?а вратио у Милет почео ?е изград?у утвр?е?а око Милета. Перси?анци су посум?али да ?е он припремао устанак против Перси?е и сменили га са ?еговим зетом, Аристагором. Сам Хисти?а ?е био задржан у Сарду где ?е био као гост сатрапу Артеферну. У погорша?у веза изме?у ?онских Грка и Перси?анац ?е знача?но допринео и неуспешни за?еднички во?ни поход Миле?ана и Перси?анаца против острва Накса. Аристагора ?е био убедио Перси?анце да крену у поход против Накса како би проширили сво? утица? у Еге?ском мору. Након неуспеха тог похода Хисти?а и Аристагора су за?едно, 499. п. н. е. организовали масовни устанак Грка ?они?е, Еолиде и Дориде, као и Траки?е и Кипра против Великог кра?а. Аристагора ?е за то затражио помо? од грчких градова, али само Атина и Еретри?а су се одазвале ?егово? молби.
Атина ?е послала у помо? ?о?анима 20 трирема док Еретри?а ?е послала 5. Након почетних успеха, што ?е ук?учило и заузима?е Сарда, ко?е био спа?ен, Перси?анци су прешли у контранапад и одлучно поразили грчке устанике. До
494. п. н. е.
?онски устанак ?е био потпуно угушен а грчка интервенци?а на страни ?онских Грка пружала ?е кра?у Дари?у, дово?ан разлог за прошире?е ка западу. Херодот наводи да ?е Дари?е био толико ?ут због учеш?а Атине у ?онском устанку да ?е наредио свом слуги да сваки дан по три пута му говори да не заборави Ати?ане. Тако?е, Дари?е ?е наводно узео лук и стрелу и одстрелио у ваздух, затраживши од богова да му да?у шансу да се освети Ати?анима.
Политичко и во?но уре?е?е Атине
[
уреди
|
уреди извор
]
Почетком 5. века п. н. е. Античка Атина ?е ?ош увек живела у духу Клистенових демократских реформи. Ве?им делом 6. века п. н. е. Атином су владали тирани Пизистратиди. Године 514. п. н. е. уби?ен ?е тиранин Хипарх, брат тиранина Хипи?е што ?е довело до погоршава?а односа изме?у атинског народа и тирани?е. Хипи?а ?е уз помо? Спарте протеран из Атине,
510. п. н. е.
Он ?е пребегао у Перси?у. Године 508. п. н. е. Клистен, политички во?а из велике породице Алкмеонида ступио ?е на власт, елиминишу?и потенци?алног тиранина Исагору, ко?и ?е имао подршку Спарте. Упркос ?еговом аристократском пореклу, он ?е у Атини увео демократи?у. Клистен ?е то постепено чинио, задржава?у?и део Солонових политичких реформи ко?е се биле спроведене почетком 6. века п. н. е. Главна Клистенова реформа ?е била укида?е дотадаш?их 4 фила ко?е су сачи?авале атинску државу. Он ?е направио 10 нових фила и поделио ?е Атику на 30 нових делова. Та радикална државна реформа ?е довела и до промене у во?но? власти Атине. Свака атинска фила, односно племе, ?е имала по ?едног генерала (стратегоса) ко?и ?е биран од чланова филе на ?едногодиш?у дужност. На та? начин Атина ?е имала 10 генерала. ?их десеторо се налазило под командом врховног команданта, или архонта полемарха. Архон полемарх ?е био члан архонтског ве?а, ко?и се састо?ао од девет архонта (архон полемарх, архон василеус, епонимос архон и шесторо чланова архонтата). Преко времена ме?утим дужности архонта полемарха почеле су да уступа?у место у корист десеторо генерала. Главне политичке институци?е у Клистеново? Атини су биле Еклеси?а и Ве?е 500. У ве?у ?е учествовало по 50 атинских гра?ана из сваке филе. Ве?е ?е имало одговорност над во?ском, дипломати?ом и државном безбеднош?у. Ме?утим право об?аве рата или не, налазило се у рукама народног ве?а (Еклеси?е). Атина кра?ем 6. и почетком 5. века п. н. е. ?е ?ош увек задржала неке елементе старе аристократи?е и ?ош увек ни?е постала она? тип демократи?е, какав ?е постати током 5. века п. н. е.
Дари?е I кра?, Перси?е ?е 492. п. н. е. одлучио да крене у во?ни поход, не само против Атине ве? и против Траки?е ко?а иако ни?е учествовала у велико? мери у ?онском устанку, ипак перси?ска власт ?е тамо била уздрмана. Дари?е ?е послао свог зета Мардони?а са великом во?ском у Грчку. Мардони?е ?е кренуо преко Траки?е где ?е требало да осигура перси?ску власт. Ме?утим перси?ска флота ?е у велико? олу?и била уништена код рта Атос, где ?е према античким изворима потонуло око 300 бродова и настрадало око 20.000 Перси?анаца. Поред тога сам Мардони?е ко?и ?е ишао копненим путем, нашао се у велике нево?е када ?е ?егова во?ска нападнута од стране трачког племена Врига. У том сукобу, сам Мардони?е ?е био ра?ен. Упркос томе, Перси?анци су успели да поврате сво?у власт над северним делом Еге?ског мора и да присиле кра?евину Македони?у да призна перси?ског кра?а. Тиме ?е коначна кампа?а одложена.
У ме?увремену, у Грчко?, воде?а сила ?е била Спарта, на??ача економска сила ?е био Коринт, док Атина се налазила при великом успону. У Атини ?е у то време нарочито популаран политичар био Темистокле, син Неокла, ко?и ни?е потицао из аристократске фамили?е. Он ?е чврсто веровао да буду?ност Атине се налази на мору. Опозици?а ?еговим иде?ама и предлозима у Атини, у оно време ?е била релативно велика, нарочито од стране се?ака и зем?орадника, чи?и би утица? био сма?ен уколико би Атина постала претежно поморска сила. Тако?е у Атини у исто време, нарочито популаран ?е био Милти?ад мла?и, тиранин Херсонеса, ко?и ?е имао велико искуство у ратовима са Перси?анцима са ко?има ?е учествовао у Скитском походу. Милти?ад ?е био протеран са Херсонеса након гуше?а ?онског устанка. Он ?е сам био велики познавалац перси?ске ратне вештине.
Након пропасти ?онског устанка, у Атини ?е владала велика политичка криза. Демократи, ко?и су пружили подршку побу?еним ?онским Грцима, нашли су се били на мети сво?их политичких противника. У проле?е 493. п. н. е. трагички писац Фриних ?е у Атини, представио сво?у представу ко?а се звала, Пад Милета. Пад Милета ?е изазвао бурне реакци?е код Ати?ана ?ер их ?е подсетио трагичном судбином ?они?е. Сам Фриних ?е био каж?ен новчаном казном од 1.000 драхми. Године 491. п. н. е. Милти?ад ?е био биран од стране демоса за ?едног од десет стратега, за?едно са Аристидом. Упркос лошем гласу у Атини, ко?и ?е Милти?ад имао, и ко?е се односило да ?е био тиранин Херсонесу и при?ате? Перси?анаца, ?егово искуство ?е могло бити од велике користи Ати?анима, због доброг познава?а перси?ских во?них тактика.
Херодот пише да ?е 491. п. н. е. Дари?е послао гласнике широм Грчке како би симболично затражили зем?у и воду, као симболе признава?а перси?ске власти. У ве?ини грчких полиса, захтеви перси?ског кра?а су били задово?ени, ме?утим у Атини и у Спарти то ни?е био случа?. Ати?ани су бацили перси?ске изасланике са ?едног брда, док Спартанци су их бацили у ?едан бунар. Информаци?е Херодота, нису баш веродосто?не из разлога зашто ци? буду?ег перси?ског похода ?е био каж?ава?е Атине и Еретри?е, а не покорава?е Грчке.
Маратонска равница ?е окружена обронцима Пантеликона и Парнаса на ?угу, западу и северу, а на истоку ?е море. Просечна дужина равнице ?е 9 km а ширина 3 km. Три четвртине укупне површине потпада под баре и мочваре. Перси?анци су се искрцали на северном делу, ме?утим не зна се тачан положа? на коме су Грци били постав?ени. Херодот да?е податак да су се налазили у непосредно? близини Херакловог храма али ово ни?е од помо?и ?ер се не зна где се та? храм налазио. Логична размиш?а?а наводе на то да ?е Грчка во?ска као стратешки почетни положа? заузела брег у ?ужном делу маратонске равнице ?ер ?е ту водио пут из Атине па ?е вероватно да су поставили во?ску на том месту како би се нашла испред Перси?анаца ако би кренули ка граду. Перси?ска во?ска ?е била северно од атинске, изме?у ?их се простирала равница ? поприште предсто?е?е битке.
Маратонска битка у култури
[
уреди
|
уреди извор
]
Олимпи?ска дисциплина Маратон ?е основана по узору на Маратонску битку у ко?о? ?е грчки во?ник претрчао 42 километара од места битке до Атине.
|
|---|
| Државне
| |
|---|
| Географске
| |
|---|
| Остале
| |
|---|