мандарински
官話 / 官? Gu?nhua
Gu?nhua на мандаринском ?езику
Говори се у	Народна Република Кина
Регион	Ве?ина с?еверне и ?угозападне Кине (ук?учу?у?и Сингапур , Малези?а , Округ Лос Ан?елес , Та?ван , Сидне? и остале прекоморске Кинеске за?еднице)
Бро? говорника	960 милиона (2010)
?езичка породица	сино-тибетански кинески мандарински
Писмо	кинеско писмо
?езички кодови
ISO 639-1	zh
ISO 639-2	chi  (B) zho  (T)
ISO 639-3	cmn
Распростра?еност мандаринског ?езика    Ве?ински ?език    Ма?ински ?език
Реги?а мандаринског ?езика у Кини    Реги?а ди?алекта ?ин (понекад се сматра посебном групом)

Мандарински ( упрош : 官 ? ; трад : 官 話 ; пин : Gu?nhua ; досл. '?език службеника'), тако?е познат мандарински кинески и као или беифангхуа ( упрош : 北 方 ? ; трад : 北 方 話 ; пин : B?if?nghua ; досл. 'северни ди?алект'), ?е група повезаних кинеских ди?алеката ко?и се говоре широм на?ве?ег дела северне и ?угозападне Кине. Када се узима као независан ?език, што се често чини у академско? литератури, мандарински ди?алекти се говоре више од било ког ?езика.

Мандарински ?език може да се односи на два различита концепта:

• на стандардни мандарински ?език ( путунхуа/гуо?у ), ко?и се заснива на мандаринском ди?алекту ко?и се говори у Пекингу . Стандардни мандарински функционише као званичан говорни ?език у Народно? републици Кини , ^[1] Републици Кини ( Та?ван ), ^[2] и као ?едан од званичних ?езика у Сингапуру . ?Кинески“ ? заправо стандардни мандарински ? ?е ?едан од шест званичних ?езика У?еди?ених наци?а . ^[3]
• на све мандаринске ди?алекте ко?и се говоре у северно? и ?угозападно? Кини, термин ко?и користе лингвисти.

У свакодневно? употреби, ?мандарински“ се односи само на стандардни мандарински ( Putonghua/Guoyu ). Шира група мандаринских ди?алеката састо?и се од разних сродних ди?алеката, од ко?их су неки ме?усобно разум?иви?и од других. То ?е групаци?а ко?у дефинишу и користе углавном лингвисти, и ни?е у широ? употреби ван академских кругова. Уместо тога, када тражите да опишу говорну форму ко?у користе, Кинези ко?и користе мандарински ?е описати вари?анту ко?у говоре као на пример ?Сечуански ди?алект“ или ?Североисточни ди?алект“, и сматра?е те разлике као део стандардног мандаринског ?езика; не?е сматрати да га у ствари лингвисти класифику?у као облик ?мандаринског“ у ширем смислу. Као што и не посто?и општи ?мандарински“ идентитет заснован на ?езику; уместо тога, посто?е снажни регионални идентитети окуп?ени око по?единих мандаринских ди?алеката, због широке географске распростра?ености народа ко?и ?име говори.

Ова? чланак ?е се усредсредити на шири смисао мандаринског ?езика ? велике групе разних северних и ?угозападних кинеских ди?алеката, а не само на ?стандардни мандарински“.

Као и код других вари?етета кинеског ?езика , посто?и знача?ан спор да ли ?е мандарински ?език или ди?алект .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

На?важни?е групе данаш?ег кинеског ?езика разви?ене су из кинеског ?езика разви?еног од старог кинеског и сред?е кинеског ?езика.

Ве?ина Кинеза, ко?и живе на пространом подруч?у од североисточне ( Ман?ури?е ) до ?угозападног ( ?унана ), користе различите мандаринске ди?алекте као сво? дома?и ?език. Преовла?у?у?а лингвистичка хомогеност (т?. мандарински) широм северне Кине ?е углавном резултат географи?е, равнице северне Кине. Насупрот томе, планине и реке у ?ужно? Кини створиле су ?езичку разноликост. Присуство мандаринског у ?угозападно? Кини пре свега ?е резултат куге у 12. веку у Сечуану . Ова куга, звана црна смрт , сма?ила ?е бро? становника и изазвала насе?ава?е из северне Кине.

Нема ?асне лини?е раздва?а?а где сред?и кинески завршава а мандарински почи?е; ме?утим, Zh?ngyuan Y?nyun (中原音?), к?ига рима из Династи?а ?уан , углавном се сматра као важна прекретница у истори?и мандаринског ?езика. У ово? к?изи се виде многе карактеристике мандаринског, као што ?е редукци?а и нестанак завршног консонанта и реорганизаци?а сред?окинеских тонова.

До средине 20. века , ве?ина Кинезе ко?а ?е живела у ?ужно? Кини говорила ?е само локални ди?алект. Ме?утим, упркос меша?а званичних лица и обичних ?уди ко?и су говорили различите кинеске ди?алекте, пекиншки мандарински ?е постао доминантан, бар од времена ?инг династи?е . Од 17. века, царство ?е установило ?езичке академи?е ( упрош : 正音?院 ; трад : 正音書院 ; пин : Zhengy?n Sh?yuan ) као покуша? да се изговор прилагоди пекиншком стандарду. Ови покуша?и нису имали много успеха.

Ситуаци?а се променила ствара?ем основног школског образовног система у коме ?е уче?е стандардног мандаринског постало обавезно. Као резултат, стандардни мандарински данас течно говоре ве?ина ?уди у копнено? Кини и на Та?вану . У Хонгконгу , ?език образова?а и званичног говоре остао ?е кантонски ?език , али ?е стандардни мандарински постао врло утица?ан.

Назив и класификаци?а [ уреди | уреди извор ]

Израз ?мандарински ?език“ дошао ?е од португалске речи mandarim (од мала?ског menteri [1] и санскритског mantrin- , што значи министар ); то ?е превод кинеског израза Gu?nhua ( упрош : 官? ; трад : 官話 ), ко?и дословце значи ?език мандарина (царских магистрата). Израз Gu?nhua данаш?и Кинези често сматра?у архаичким, иако га понекад лингвисти користе као за?еднички термин ко?и се односи на све вари?етете и ди?алекте мандаринског, не само стандардног мандаринског. Други израз ко?и се широко користи за све вари?етете мандаринског ?е B?if?nghua ( упрош : 北方? ; трад : 北方話 ), или ди?алект(и) севера.

Стандардни мандарински [ уреди | уреди извор ]

Са званичне тачке гледишта посто?е две верзи?е стандардног мандаринског ?езика, пошто Пекиншка влада она? ко?и се говори на копну назива Путунхуа , док та?пешка влада сво? званични ?език назива Kuo-yu ( Guoyu на пин?ину ).

Технички, и Путунхуа и Guoyu заснива?у сво?у фонологи?у на пекиншком ди?алекту , иако Putonghua узима неке елементе и из других извора. Упоре?ива?е речника штампаних у ове две државе показу?е да има мало суштинских разлика. Ме?утим, обе верзи?е ?школског“ стандардног мандаринског су често врло различите од мандаринских ди?алеката ко?и се говоре у складу с регионалним обича?има, а ни ?едан ни?е идентичан с пекиншким ди?алектом. Путунхуа и Guoyu се тако?е разлику?у од пекиншког ди?алекта у вокабулару, граматици и употреби.

Важно ?е напоменути да се изрази ?путунхуа“ и ?гуо?у“ односе на говор, па стога разлика у употреби по?едностав?ених карактера и традиционалних карактера се обично не сматра разликом изме?у ова два концепта.

Ди?алекти [ уреди | уреди извор ]

Посто?е регионалне вари?аци?е мандаринског ?езика. Оне се манифесту?у на два начина:

1. Различити ди?алекти мандаринског покрива?у широко подруч?е на коме живи скоро мили?арду становника. Због тога посто?е изразите регионалне вари?аци?е у изговору , речнику и граматици . Ове регионалне разлике су сличне регионалним верзи?ама енглеског ?езика у Енглеско? , Шкотско? , Ирско? , Аустрали?и , Канада и С?еди?еним Државама .
2. Стандардни мандарински говори се у Кини , Та?вану и Сингапуру , као други ?език. Због тога га они ко?и говоре оба мандаринска вари?етета и Кинези ко?и не говоре мандарински дома?и сматра?у мелодични?им и отмени?им од сопствених ?езика.

Ди?алекти мандаринског могу се да?е поделити на осам категори?а: пекиншки, ?угоисточни, ?и Лу, ?и?ао Ли?ао, Жонг?уан, Лан ?ин, ?угозападни и ?и?анхуаи мандарински. ?ин се понекад сматра деветом категори?ом мандаринског.

И у копнено? Кини и на Та?вану, мандарински у предоминантним подруч?има Хан кинеског ?езика се учи ?ош од основне школе. После другог разреда, читав образовни систем ?е на мандаринском, изузев у разредима с локалним ?езицима у Та?вану, где се учи четири сата неде?но, од средине деведесетих година прошлог века.

Ме?утим, масовно образова?е на мандаринском ни?е избрисало регионалне разлике. На ?угу, интеракци?а изме?у мандаринског и локалних вари?етета кинеског створила ?е локалне верзи?е ?северног“ ?езика ко?е су прилично различите од званичног стандардног мандаринског и у изговору и у граматици.

Фонологи?а [ уреди | уреди извор ]

Мандарински, као и ве?ина кинеских ди?алеката/?езика има дуге, развучене слогове, за разлику од многих западних ?езика ко?и има?у кратке слогове.

Бро? слогова у кинеском ?е врло мали, ?ер се сваки слог ствара по матрици: ?сугласник затим самогласник затим завршни сугласник (ко?и ?е или дифтонг или 'н’) плус тон.“ У мандаринском не посто?и сваки слог ко?и ?е могу?е створити на ова? начин, у пракси посто?и само неколико стотина слогова. На пример, у мандаринском недоста?е завршни глас ?м“. Тако ?е ?уди с тешким мандаринским акцентом енглеску реч ?time“ читати као ?таи-мм“, или ?е чак ?м“ читати као ?н“.

Речник [ уреди | уреди извор ]

У мандаринском има више вишесложних речи него у другим вари?ететима кинеског, изузев шанга?ског, ко?и има више вишесложних речи од мандаринског. Ово ?е делом због тога што ?е мандарински претрпео више звуковних промена него ?ужни вари?етети кинеског, и има више хомонима ? обично због ствара?а нових речи сложеницама или додава?ем афикса као што су lao- , -zi , -(e)r и -tou . Мали ?е бро? речи ко?е су биле вишесложне ?ош од старокинеског ?езика, као што ?е hudie (лептир).

Заменице у мандаринском су w? (我) ??а“, n? (?) ?ти“, и t? (他/?) ?он/она“, с додатком -мушко (?) ко?и се дода?е групи. Ди?алекти мандаринског су ме?усобно сагласни око овога, али нису с другим вари?ететима кинеског (нпр. шанга?ски има ? нон ?ти“ и 伊 ?и ?он/она").

Затим посто?и zanmen (??), ?ми“ ко?и ук?учу?е саговорника, и nin (?), различити начин за ?ти“. Упоредни пример могао би бити Sie и du у немачком ?езику.

Друге морфеме ко?е мандарински ди?алекти деле су односне и начинске речце, као што су -ле (了), -же (着), и -гуо (?). Други кинески вари?етети користе различите речи у овим контекстима (нпр. кантонски ? и 緊).

Захва?у?у?и контактима с централноази?ским културама, мандарински има поза?м?ених речи из алта?ског ?езика ко?их нема у другим вари?ететима кинеског, на пример: hutong (胡同) ?дрворед, але?а“. ?ужнокинески вари?етети има?у више поза?мица из та?ландских или аустронези?ских ?езика.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Кинеска граматика

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Мандарински ?език на Викимеди?ино? остави .

• Етнолошки извешта? о мандаринском ?езику
• Извори кинеског ?езика кориш?ени као основа за мапе у чланку.
• Tones in Mandarin Dialects : Comprehensive tone comparison charts for 523 Mandarin dialects. (Compiled by James Campbell) ? Internet Archive mirror