Македони?а
Област и дефиница области Македони?а кроз векове
На?ве?и градови	Солун Скоп?е Благоевград
Држава	Грчка Северна Македони?а Бугарска

Македони?а ?е истори?ски и географски регион на Балкану , административно поде?ен изме?у Грчке ( Еге?ска Македони?а ), Северне Македони?е ( Вардарска Македони?а ), Бугарске ( Пиринска Македони?а ), те незнатним делом Албани?е и Срби?е (део Вардарске Македони?е). ^[1]

Успон Македони?е од мале кра?евине на перифери?и Грчке до на??аче силе хеленског света (и шире) тра?ао ?е 25 година т?. током владавине Филипа II Македонског . Филипове во?не реформе многоструко су уве?але ефикасност македонске во?ске. Македонско осва?а?е Грчке започело ?е 357. године п. н. е. , а завршено ?е победом код Хероне?е 338. године п. н. е. када ?е Атина признала Македони?у за хегемона. Филипов наследник Александар Македонски начинио ?е од Македони?е на?ве?у дотадаш?у државу. ?еговим осва?а?ем Перси?е започи?е нова ера истори?е старог века у ко?о? ?е токови грчке, македонске и истори?е старог истока те?и у истом смеру ? хеленизам (331? 330. п. н. е. ).

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Македони?а ?е претежно планинска реги?а прошарана котлински равницама смештеним уз велике речне токове са ве?им равницама на ?еном ?угу , уз Еге?ско море . ?ену северну границу чини вододелница Црног и Еге?ског мора. Западну границу чини вододелница ?адранског и Еге?ског мора на северу односно гор?и ток Бистрице на ?угу. ?ужну границу Македони?е чини Олимп односно Еге?ско море, док источну границу чини река Места .

Вардар ?е на?ве?а река ко?а протиче кроз Македони?у и ?една од ве?их на Балкану . Дужина реке износи 388 km, а ?ен слив покрива површину од приближно 20.500 km² . Река Вардар извире у Врутоку , неколико km северно од Гостивара у Северно? Македони?и , пролази кроз Скоп?е , Грчку и улива се у Еге?ско море близу Солуна .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Према традиционално? подели истори?е на велике епохе, општа истори?а Македони?е се дели на: старовековно, сред?овековно, нововековно и савремено раздоб?е.

На?рани?и, односно старовековни период у истори?и Македони?е обухвата два раздоб?а: протоистори?ско (пре по?аве писмености на том простору) и античко (након по?аве писмености).

Античка Македони?а [ уреди | уреди извор ]

Антички период у истори?и Македони?е дели се на два периода. Први обухвата време посто?а?а самосталне Кра?евине Македони?е , док други обухвата период римске провинци?е Македони?е (након 146. године старе ере).

Извори о истори?и Кра?евине Македони?е пре доласка Филипа II Македонског на власт су веома оскудни. Ако се изузме археолошки матери?ал, ?едине сигурне податке да?е нам Тукидид у свом кратком осврту на истори?у ове државе у сво?о? "Истори?и". Ме?утим, о Филипово? епохи сведоче бро?ни извори. Главни ме?у ?има ?е "Истори?а Филипа" од Теопомпа ко?а ?е до данаш?их времена сачувана само у одломцима. Диодор са Сицили?е у сво?о? 16. к?изи опису?е ова? период. Теопомпов савременик Ефор тако?е ?е описао ове дога?а?е. Извори за ова? период су и беседе Есхина , Демостена и Исократа .

Кра?евина Македони?а пре Филипа Великог [ уреди | уреди извор ]

Македони?а ?е заузимала север Балканског полуострва и простирала се северно од Тесали?е . На истоку се граничила са Траки?ом , а на западу са Илири?ом . Плодне равнице стварале су пово?не услове за разво? зем?орад?е. Стари Грци сматрали су Македонце варварима . Такав став нарочито ?е истицао Демостен . Ме?утим, Тукидид и Херодот истицали су грчко порекло македонских владара заснива?у?и ту теори?у на сличности изме?у два ?езика и називима месеца у македонском календару.

Македони?а у 7. и 6. веку подсе?а на државу са соци?алним уре?е?ем сличним описима хомерског доба . У 6. веку Македони?а ?е представ?ала зем?у ко?а ?е била разде?ена на области ко?има су управ?али самостални владари. Од владарских породица се временом истиче род Арги?ада ко?и овладава ве?им делом Македони?е. Арги?ади су створили сво?у монархи?у иако ни?е било праве наследности чак ни почетком 4. века п. н. е.

У доба Грчко-перси?ских ратова Македони?ом ?е владао кра? Аминта I . Македони?а ?е ?едно време признавала зависност од Ахеменидске монархи?е , али ?е убрзо збацила перси?ски ?арам. Аминтин син Александар може се сматрати првим истакнутим Арги?адом. Радио ?е на учврш?ива?у кра?евске власти и прошире?у државе. Македони?и ?е прик?учио област Бисалта . Ковао ?е властиту монету. Грци су га сматрали сво?им саплемеником и дозволили му учествова?е у олимпи?ским свечаностима. Александрови наследници наставили су борбу против сепаратизма по?единих делова кра?евства и прошире?е државе.

Кра? Архела? I (419? 399 ) спровео ?е низ унутраш?их реформи у ци?у ?ача?а централне власти. Према речима Тукидида "он ?е учинио више него и ?едан ?егов претходник". Престоница ?е из Еге премештена у Пелу . Одржавао ?е добре односе са Атином . Уби?ен ?е 399. године п. н. е. У периоду од 399. до 390. п. н. е. сменила су се чак три кра?а: Архела? II , Аминта II и Паусани?а . Потом на власт долази Аминта III . Заплашен великом мо?и Спарте , Аминта ?е склопио при?ате?ство са Ати?анима. Након Аминтине смрти води се борба за престо из ко?е као победник излази Александар II . Александар ?е организовао поход на Тесали?у . Тесалци су га уз помо? Тебанаца одбили. Пердика III (365?360. п. н. е.) био ?е у сукобу са Атином око Амфипо?а . Погинуо ?е у сукобу са Илирима . На власти долази син Аминте III, Филип II .

Владавина Филипа Великог [ уреди | уреди извор ]

Одмах по доласку на власт, Филип се решио проблема ко?и су му претили од суседа. Путем подми?ива?а ?е остварио примир?е са Трачанима . Потом се оженио Олимпи?адом , ?ерком кра?а илирског племена Молоса ? Неоптолема . Са Атином ?е на почетку био у добрим односима. На ?ихов захтев, македонска во?ска се повлачи из Амфипо?а . За узврат доби?а?у град Пидну . Године 358. п. н. е. Филип зада?е пораз Илирима. Исте године потукао ?е Пеонце и обезбедио северне границе сво?е државе. Потом ?е започео опсаду Амфипо?а . Амфипо?ани су постали позив у помо? Атини, али се она ни?е одазвала. И сама ?е имала проблеме са савезницима ко?и су се покушавали ослободити атинског утица?а. Филип ке релативно лако овладао градом. Стратешки важан положа? Амфипо?а веома ?е о?ачао Филипову државу. Са Олинтом ?е склопио мир преда?у?и му Потиде?у за ко?у ?е ова? град био ?ако заинтересован. Године 356. п. н. е. упао ?е на територи?у Траки?е и учврстио се у гради?у Крениди . У граду ?е населио Македонце и дао му ново име ? Филипи .

Филип ?е наставио унутраш?у политику сво?их претходника. Наставио ?е борбу за у?еди?е?е Македони?е. У сво?у службу ?е ангажовао многе грчке научни?е и во?сково?е користе?и се напредним тековинама грчке културе. Престоница државе био ?е град Пела . Она ?е у Филипово време постала типичан антички град. Филип ?е копирао хеленски метод колонизаци?е и градио насе?а широм Македони?е у ко?има ?е насе?авао Македонце.

Посебну паж?у ?е Филип посветио реорганизаци?и македонске во?ске. У ?егово време развила се с?а?на македонска ко?ица поде?ена у одреде хетаира (другова кра?а). Она ?е умногоме премашивала мо? грчке ко?ице. Род наоружане ко?ице у Филипово? во?сци називао се сарисофорима по дугим коп?има ? сарисима. Сарисима ?е била наоружана и пешади?а ко?а ?е носила почасни назив "прат?е кра?а". Филип ?е увео и постро?ава?е Македонаца у фаланге ко?е су биле гуш?е зби?ене у односу на грчке. Лако покретна пешади?а носила ?е назив хипасисти.

Главна новина у македонско? во?сци било ?е уво?е?е координаци?е различитих врста оруж?а. Док ?е код Грка главну улогу имала пешади?а , код Македонаца ?е ко?ица имала исто толико знача?ну, ако не и знача?ни?у улогу. Во?ним реформама Филипа Великог ко?е су тра?але две године, мо? македонске во?ске по?ачана ?е вишеструко.

Односи Филипа и Атине су на самом почетку били добри. Са Ати?анима ?е склоп?ен договор и Македонци им преда?у Амфипо?, а за узврат доби?а?у Пидну. Ме?утим, са ?ача?ем во?ске ствара се и же?а Филипа да сво?у државу изведе на Еге?ско море . У Филипову интересну сферу улазили су многи трачки и халкидички градови ко?и су били под влаш?у Атине. То ?е неминовно морало довести до сукоба две државе. Године 357. п. н. е. Филип заузима Амфипо?. Ати?ани су хтели да протесту?у, али исте године изби?а Савезнички рат . Чланице Другог атинског поморског савеза ( Хиос , Кос , Родос и Византион ) побуниле су се против атинске власти и у двогодиш?ем рату су се избориле за сво?у независност. Оставши без савезника, Атина нагло слаби. Посебно ?у ?е узнемирило Филипово осва?а?е територи?а у Илири?и, али ни?е могла ништа учинити ?ер су у Сред?о? Грчко? наступили важни дога?а?и.

Тре?и свети рат [ уреди | уреди извор ]

Тре?и свети рат Филипу ?е послужио као изговор да се умеша у грчке послове. Започео ?е као сукоб Фокиде и Амфиктиоске лиге на челу са Тебом око пророчишта Делфи кога су Фоки?ани заузели. Тебанци су ту акци?у протумачили као светогр?е и наложили Фоки?анима да сместа напусте пророчиште и надокнаде начи?ену штету. Фоки?ани одби?а?у да испуне наре?е?е па им Теба об?ав?у?е рат. Иако ?е у почетку био локални сукоб, рат ?е убрзо постао општегрчки. Захва?у?у?и средствима ко?е су прикупили од ходочасника, Фоки?ани су могли уна?мити на?амничку во?ску. Тебанци склапа?у савез са Тесали?ом и Локридом . Атина и Спарта ста?у на страну Фокиде.

Македонци ста?у на тебанску страну. Филип 353. или 352. године п. н. е. наноси пораз Фокиди у бици на Крочком по?у након чега се почео издавати за осветника Аполона . Заратио ?е и са Атином ко?у ?е сматрао на?опасни?им чланом коалици?е. Подстакао ?е побуну против Атине на Еретри?и . Заузета гуше?ем устанка, Атина ?е била приси?ена на мир. Филократовим миром из 346. године п. н. е. одлучено ?е да свака страна задржи оно што ?е осво?ила. У договор нису били ук?учени Фоки?ани што ?е Филипу омогу?ило да следе?е, 345. године п. н. е. осво?и ?ену територи?у. Овим мировним уговором завршен ?е Тре?и свети рат.

Олинтски рат [ уреди | уреди извор ]

Олинт ?е, зна?у?и за Филипова насто?а?а да осво?и Халкидики , ?ош 358. године п. н. е. ступио у савез са Атином. Сам град налазио се на челу Халкидичког савеза . Заоштрава?е атинско-македонских односа довело ?е до сукоба Филипа са Олинтом. Филип га напада 348. године п. н. е. Ати?ани су Олинту послали помо? од 17 бродова, 300 ко?аника и 4000 хоплита. Ме?утим, у редовима су се по?авила дво?ица изда?ника ? команданти ко?ице Еутикрат и Ластен. Они у Филипове руке предаше 500 ко?аника. Олинт ?е толико ослабио да ни?е могао пружити знача?ни?и отпор. Филип га осва?а исте године. Град ?е порушен, а становништво поби?ено или пороб?ено. Халкидички савез престао ?е да посто?и.

Македонски успеси [ уреди | уреди извор ]

Филократов мир изазвао ?е негодова?е у Атини и поделу на две фракци?е: присталице Македони?е предво?ене Есхином и противнике предво?ене Демостеном . Док се у Атини водила борба, Филип шири сво? утица?. На епирски престо постав?а свог шурака Александра. Угрозио ?е Акарнани?у , склопио савез са Етоли?ом и у све четири области Тесали?е сместио сво?е ?уде. Тесалску во?ску ?е прик?учио сво?о? у склопу намесника. Планирао ?е напад на Траки?у због чега 343. п. н. е. понуди Атини мир. Понуда ?е одби?ена. Поход ?е ипак предузео и 342. године п. н. е. наметнуо трачким племенима велики данак, а трачке градове населио Македонцима. Са грчким градовима склопио ?е примир?е. Реакци?а Атине на ова осва?а?а била ?е п?ачка трачких македонских градова. Филип уложи протест ко?и оста без одговора. Године 340. п. н. е. Филип опседа Перинт и Византион . Опсада Перинта изазва реакци?у Перси?анаца ко?и граду послаше велику помо? заплашени наглим ?ача?ем Македони?е. Опсада Византиона изазва реакци?у Атине ко?а ша?е помо? граду. Обе опсаде завршене су неуспехом. Филип повлачи сво?е снаге.

Следе?и Филипов поход био ?е уперен против Скита . Скитима ?е владао кра? Ате?. Као изговор за изби?а?е рата, Филип ?е искористио Ате?ево одби?а?е пружа?а помо?и Македонцима приликом опсаде Византиона. Скити су у одлучу?у?о? бици поражени. Ате? ?е погинуо. Филип се докопао огромног плена ко?и ?е садржао и 20.000 ко?а. Ме?утим, по повратку Филипа напада племе Трибала ко?е му отима сав плен. Сам македонски кра? био ?е тешко ра?ен и ?едва се вратио у Пелу не довршивши осва?а?е Траки?е.

Четврти свети рат [ уреди | уреди извор ]

Атина са Тебом склапа савез и об?ав?у?е ?о? Свети рат . Савезницама се придружила и Амфиса , град у области Фокиде . Спартанци, и поред свог непри?ате?ства према Македони?и, нису пристали да поша?у сво?у во?ску у помо?. Разлог за то била ?е мрж?а према Бео?анима ко?а ?е посто?ала ?ош од времена Беоти?ског рата и Тебанске хегемони?е .

Филип ша?е сво?е снаге у Грчку. Савезници их дочеку?у код Хероне?е . Битка ко?а ?е уследила од великог ?е знача?а за истори?у античке Грчке. Ати?ани су држали лево, а Тебанци десно крило. Филип ?е командовао десном македонском арми?ом. Левом арми?ом командовао ?е ?егов син, касни?е чувени во?сково?а, Александар Македонски . Филип ?е вешто намамио Ати?ане да нападну десно македонско крило. Уследио ?е Александров напад ко?и ?е разбио атинске снаге. Тебанска света чета храбро се борила против Александра. На кра?у ?е готово цела изгинула. У част храбре борбе Тебанци су касни?е у част сво?е чете подигли споменик "Хероне?ски лав" ко?и ?е очуван до данас.

Хероне?ском битком Филип ?е толико заплашио остале грчке градове да се нада?е нису ни одупирали. Македонци без отпора заузима?у Тебу из ко?е су истерали све антимакедонске присталице и образовали гарнизон. Амфису су Македонци заузели и разорили. Са Атином ?е Филип поступио другачи?е. Понудио ?о? ?е мир. Атина ?е задржала Скирос , Самос , Делос и друге ма?е територи?е. За узврат ?е признала хегемони?у Македони?е. Филипу се одупирала ?едино Спарта , али она му ни?е могла знача?ни?е наудити. Следе?е, 337. године, Филип ?е у Коринту одржао чувени Свехеленски конгрес на коме су утвр?ени принципи буду?ег Хеленског савеза . На?важни?е одлуке односиле су се на утвр?ива?е општег мира, забране насилног ме?а?а поретка и владара, савез против кршиоца мира, иск?учива?е Перси?е из грчких послова и за?едничка об?ава рата.

Филип ни?е стигао да оствари сво?у намеру и осво?и Перси?у. Уби?ен ?е у дворско? завери на свадби сво?е к?ери. Наследио га ?е син Александар.

Владавина Александра Великог [ уреди | уреди извор ]

Александрова балканска кампа?а [ уреди | уреди извор ]

Вест о Филипово? смрти навела ?е многе државе Балкана да се побуне против македонске хегемони?е нада?у?и се да нови владар, Филипов син Александар, ни?е дово?но снажан да одржи царство свога оца. Побуну су подигла трачка племена на северу Македони?е, Тесали?а, Атина и Теба. У гуше?у устанака, Александар ?е провео 335. годину п. н. е.

Александар на?пре покре?е во?ску на Грчку где продире до Коринта . Тесалци, Тебанци, Корин?ани и Ати?ани преда?у се без борбе. Потом ?е сазнао да су се побунила племена Илира и Трачана. Во?ску покре?е на север и без ве?их проблема гуши и ове устанке. Тебанци поново дижу устанак. За ?их ?е то била фатална грешка. Александар напада и разара град. Атина ?е прину?ена да понизно моли за мир. Во?а делегата, Фокион , успео ?е да изде?ству?е мир и Демостена спаси прогона из Атине. Осигуравши границе сво?е државе, Александар ?е остао слободан да настави планове свога оца. Следе?е, 334. године п. н. е., Македони?а ?е об?авила рат Перси?ском царству .

Александрова осва?а?а [ уреди | уреди извор ]

Александар се у Малу Ази?у искрцао на проле?е 334. године п. н. е. Прву победу остварио ?е на реци Гранику протеру?у?и Перси?анце са обала Еге?ског мора. Потом ?е наставио са осва?а?ем Мале Ази?е. Цар Дари?е III чекао га ?е са великом во?ском на реци Ису. Александар му поново наноси пораз и приморава на бекство. Потом ?е наставио са чиш?е?ем обала Леванта од перси?ских гарнизона Извесне тешко?е представ?ало ?е осва?а?е Тира . Потом се Александар упутио у Египат ко?и га ?е дочекао као ослободиоца и прогласио новим фараоном . Одлучу?у?у битку против Перси?анаца водио ?е код Гаугамеле , недалеко од Вавилона , 331. године п. н. е. након ко?е осва?а Персепо? . Период од 331. до 327. п. н. е. Александар ?е провео рату?у?и са Бактри?ом и Согди?аном ко?има су управ?али Бес (ко?и се прогласио кра?ем Перси?е) и Спитамен . До 327. године п. н. е. Александар стиже до Инди?е.

Александров противник у Инди?и био ?е кра? Пор , владар Пен?аба. Помо? му ?е пружао ра?а Таксиле . Одлучу?у?а битка во?ена ?е на реци Хидаспу . Пор се храбро борио, али ?е на кра?у ипак поклекао. Александар му ни?е одузео територи?е. Чак их ?е и уве?ао. Пор ?е постао македонски вазал. На?источни?а тачка до ко?е ?е Александар проширио сво?е царство ?есте река Хифасис . Во?ници су одбили да наставе ратова?е на истоку. Александар ?е био приморан да се врати. Био ?е то ?егов први и ?едини пораз.

Владавина Антипатрида и Антигонида [ уреди | уреди извор ]

Римска Македони?а [ уреди | уреди извор ]

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

?ужни Словени , претежно Срби , су заузели територи?у данаш?е Македони?е у 6. веку . Словени су учествовали у неколико похода на Византи?у , сами или у савезу са Аварима и Прабугарима . Око 680. године група византи?ских во?ника, Словена, Германа и Прабугара, ко?у ?е предводио кан Кубер се населила у Пелагони?и и покренула походе у област Солуна . Знатан део ове групе се временом раселио у разне делове Византи?е.

По Константину Порфирогениту , у Македони?и су, за време цара Иракли?а , боравили Срби. Само што они нису ту дошли насилно, него са Иракли?евим одобре?ем. Иракли?е их ?е населио у ?ужно? Македони?и, око касни?ег града Серви?е , ко?и ?е и добио то име од Срба. Према томе би Македони?а била прва српска домовина на Балкану. Ме?утим Срби су се по Порфирогениту, касни?е пока?али, па су са царевим пристанком пошли преко Дунава . Стигавши у Београд , тражили су од цара Иракли?а нова станишта у Византи?и.

Кра?ем 7. века византи?ски цар ?устини?ан II ?е организовао масовни поход против Словена на грчком полуострву, у ко?ем ?е заробио велики бро? Срба и преселио их у Кападоки?у . До владавине Констанса II (ко?и ?е тако?е организовао походе против Словена), знача?ан бро? македонских Словена ?е зароб?ен и пресе?ен у централни део Мале Ази?е .

За време владавине бугарског цара Преси?ана I , област Македони?е ?е 837. постала део Првог бугарског царства . У овом периоду су ме?у Словенима деловали бра?а ?ирило и Методи?е , пореклом из Солуна, ко?и су творци глаго?ице и староцрквенословенског ?езика и чи?им радом ?е велики бро? Словена покрштен. ?ихови ученици Климент и Наум су у Охриду основали ?ак културни центар. У 10. веку у Македони?и се по?авило богумилско уче?е, као одговор на потчи?ава?у?и феудални црквено-економски систем. Оно се брзо проширило по цело? Европи.

Прво бугарско царство ?е 968. напала и покорила Ки?евска Руси?а , али ?е византи?ски цар ?ован I Цимиски?е 971. године успео да од Ки?евске Руси?е преотме источне делове Првог бугарског царства. У ме?увремену, у западном делу Првог бугарског царства избио ?е устанак четворице бра?е комитопула (Давида, Арона, Мо?си?а и Самуила ) против Византи?е. Бра?а су 976. покренуле нову велику кампа?у против Византи?е. Самуило ?е исте године остао сам у борби против Византи?е, током ко?е ?е успео да створи мо?но царство ко?е се протезало од ?адранског до Црног мора и од Дунава до Тесали?е. Самуилова држава ?е посто?ала до 1018. након чега ?е поново доспела под власт Византи?е.

Словенски устанци су наставили да изби?а?у на махове, често уз помо? српских кнежевина на северу. Сваку привремену независност ко?у су устаници успевали да стекну Византи?а ?е обично брзо гушила. Ова? период су обележили ратови Нормана и Византи?е. Нормани су кренули у напад са сво?их територи?а у ?ужно? Итали?и и привремено су завладали малим територи?ама на северозападно? обали.

Ме?утим са кра?ем 12. века, незаустав?иво слаб?е?е Византи?е ?е пружило околним државама да на дуже време држе Македони?у. Почетком 13. века обнов?ено Бугарско царство ?е завладало овом облаш?у. Због унутраш?их проблема царство ни?е дуго тра?ало, а регион ?е у друго? половини 13. века поново дошао под контролу обнов?ене Византи?е. Од кра?а 13. века Македони?а ?е постала део српске кра?евине , а Скоп?е ?е 1346. постало престоница Душановог царства .

После смрти цара Душана , слаби наследник и борбе за мо? су ?ош ?едном поделиле Балканско полуострво, што се поклопило са продором Османли?а у Европу. Облаш?у Македони?е управ?али су бра?а Вукашин и Уг?еша Мр?авчеви? , ко?и су покушали да зауставе Турке у Маричко? бици 1371 . После ?иховог пораза, Вукашинов син Марко Мр?авчеви? и бра?а Де?анови?и су постали турски вазали.

Нови век [ уреди | уреди извор ]

Под Османским царством [ уреди | уреди извор ]

Турци су ову област осво?или у прво? половини 15. века и она ?е остала у саставу Османског царства наредних скоро 5 векова.

Након пада Цариграда 1453. и нестанком Византи?ског царства, султан Мехмед II ?е 1454. године потврдио цариградског патри?арха за духовног во?у свих православних хриш?ана у Османском царству. Цариградски патри?арх ?е зато подржавао османска осва?а?а, а Српска и Бугарска православна црква су изгубили сво?у аутокефалност. Свештенство у тим негрчким црквама ?е именовао цариградски патри?арх, а Патри?арши?а ?е била одговорна за прикуп?а?е пореза. Сарад?а православне цркве и Турака ?е поред физичког омогу?ила и културни опстанак православ?а у Османском царству. Грчки и ?ерменски свештеници су имали предност над српским, бугарским и румунским свештеницима. Султан ?е 1767. године распустио Охридску архиепископи?у , што ?е ?ош више о?ачало утица? грчке цркве ме?у Словенима. Православна црква ?е сво? положа? у отоманском друштву дуговала чи?еници да ни?една друга православна држава до половине 17. века ни?е угрожавала Османско царство. Руско-турски ратови су нарушили ова? однос, а после Руско-турског рата 1768-1774. и Кучуккаинар?и?ским миром Руси?а ?е постала заштитник свих православних хриш?ана у Османском царству.

Током турске владавине у ово? области, због досе?ава?а турског становништва и исламизаци?е , живео ?е знача?ан бро? муслиманског становништва. За време турске владавине Скоп?е и Бито? су били средишта два е?алета. Долина Вардара, ко?а ?е касни?е постала централни део Северне Македони?е, била ?е у саставу Османског царства све до Првог балканског рата , уз изузетак кратког периода током 1878, када су ?е заузели Руси током Руско-турског рата 1877?1878. када ?е припала Бугарско?. Током Илинденског устанка у ?ужном делу данаш?е Северне Македони?е устаници су основали краткотра?ну Крушевску републику . ^[2]

Пре почетка Првог балканског рата, Срби?а и Бугарска су одлучиле да данаш?а територи?а Северне Македони?е доби?е статус аутономи?е, а уколико то буде немогу?е ? да буде поде?ена по лини?и Крива Паланка - Охрид , након што Османско царство буде поражено. Бугари нису испоштовали обавезу о делова?у сво?е во?ске у Македони?и него су скоро сву во?ску усмерили према Истанбулу где су уз уговором непланирану помо? српске во?ске пружили помо? у заузима?у ?едрене, па зато Срби?а ни?е имала обавезу да пошту?е уговор са Бугарском.

Савремено доба [ уреди | уреди извор ]

Ослобо?е?е и подела (1912?1918) [ уреди | уреди извор ]

Бугарска се сматрала оште?еном при подели Македони?е, те ?е започела Други балкански рат . Када су Срби?а , Грчка, Румуни?а и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македони?а (данас Северна Македони?а) ?е постала саставни део Срби?е (1913?1915), Еге?ска Македони?а ?е припала Грчко? , а Пиринска Македони?а Бугарско?. Унутраш?а Македонска Револуционарна Организаци?а ? ВМРО ?е основана 1893 . у Солуну , са ци?ем да Македони?а доби?е аутономи?у у оквирима Турске, како би касни?е постала део Бугарске. Ова организаци?а ?е имала изразито антисрпски карактер. У Првом светском рату (1914?1918) ?е као део Кра?евине Срби?е била окупирана ?е од стране Бугарске, ко?а ?е почела да врши насилну бугаризаци?у дома?ег становништва.

Ме?уратно раздоб?е (1918?1941) [ уреди | уреди извор ]

После рата ?е постала део Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца (1918?1941). ^[3] Чланови ВМРО-а су за?едно са усташама извршили атентат на кра?а ?угослави?е Александра I Кара?ор?еви?а у Марсе?у 1934 . У оквиру Кра?евине СХС, територи?а Вардарске Македони?е ?е била део провинци?е ?ужне Срби?е , а потом (од 1922. године) ?е поде?ена на три области (Скопску, Брегалничку и Бито?ску). Од 1929. до 1941. године ?е чинила главни део Вардарске бановине , чи?е се управно седиште налазило у Скоп?у.

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Након Априлског рата , ?угословенски део Македони?е поделиле су итали?анска марионетска Велика Албани?а и Кра?евина Бугарска . Покра?инско руководство КП? на челу са пробугарски ори?ентисаним секретаром Методи?ем Шаторовим оклевало ?е да подигне оружани устанак против окупатора. Након укла?а?а Шаторова и започетих припрема, оружани устанак у Македони?и започео ?е 11. октобра 1941 . године, нападом Прилепског партизанског одреда на бугарску станицу у Прилепу . Устанак ?е почео да се омасов?у?е тек почетком 1942 . године. Бугари су заузели ве?и, источни и средиш?и, део Вардарске Македони?е, док ?е западни део ушао у састав Кра?евине Албани?е , ко?а ?е била итали?ански протекторат.

Антифашистичко собра?е народног ослобо?е?а Македони?е (АСНОМ) ?е представ?ало врховно представничко, законодавно и извршно тело Демократске Федералне Македони?е у периоду од августа 1944 . до априла 1945 . године. Конституисана ?е 2. августа 1944. године, на свом Првом заседа?у, а 16. априла 1945, на Тре?ем заседа?у ?е прерасло у Народну скупштину Македони?е. ^[4]

Иници?ативни одбор за основа?е АСНОМ-а формиран ?е новембра 1943 . године у селу Црвена вода. У ?еговом саставу налазили су се: Методи?е Андонов Ченто (председник), Страхил Гигов (секретар), Цветко Узуновски , Венко Марковски и Миха?ло Апостолски .

Спор око имена [ уреди | уреди извор ]

Ова? чланак или ?едан ?егов део ни?е ажуриран . Ажурира?те ова? чланак како би приказао недавне дога?а?е или на?нови?е доступне информаци?е. Погледа?те страницу за разговор за више информаци?а.

Спор око имена Македони?е ?е сукоб изме?у две државе, Грчке и Македони?е око кориш?е?а имена Македони?а. Почео ?е са проглаше?ем независности Соци?алистичке Републике Македони?е 1992. године од ?угослави?е под именом Република Македони?а. Спор ни?е решен и обе стране су остале при сво?им ставовима по овом пита?у.

Због спора око имена са Грчком, У?еди?ене наци?е , неке зем?е Европске уни?е ук?учу?у?и Немачку и Француску , и друге ме?ународне организаци?е званично користе привремену референцу Бивша ?угословенска Република Македони?а (Б?РМ). ^[5]

Суштина спора ?е пита?е да ли ?една држава може узети име шире географске области (у овом случа?у област Македони?а), ако ?ена територи?а обухвата ?едан ?ен ма?и део ( Вардарска Македони?а ) и да ли у том случа?у она исказу?е територи?алне претензи?е ка суседним државама у ко?има се налазе преостали делови ове области (Перифери?е западна , средиш?а и источна Македони?а у Грчко? ко?е чине Еге?ску Македони?у и Благоевградска област у Бугарско? ко?а чини Пиринску Македони?у ). Народ ко?и данас насе?ава простор Северне Македони?е ?е словенског порекла , али ?е ?егова етничка припадност и дан данас предмет споре?а. Данас сами становници се ве?ином назива?у и сматра?у Македонцима , а сво? ?език македонским ?езиком. Народи ко?и данас насе?ава?у просторе Пиринске и Еге?ске Македони?е не сматра?у себе Македонцима у етничком смислу.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Биста Филипа Македонског
• 
  План битке код Хероне?е
• 
  Симбол сунца прона?ен на Александровом гробу
• 
  Експанзи?а Македони?е
• 
  Битка на Гранику
• 
  Битка код Иса
• 
  Битка код Гаугамеле
• 
  Битка на Хидаспу

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]