Лицини?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Лицини?е
Портрет у Виминаци?уму
Лични подаци
Пуно име Га? Валери?е Лицини?е Август
Датум ро?е?а 263 .
Место ро?е?а Мези?а , Римско царство
Датум смрти 325 ., 324
Место смрти Солун , Римско царство
Породица
Супружник Флави?а ?ули?а Константина
Потомство Лицини?е II
Римски цар
Период 11. новембар 308 - 18. септембар 324 .
Претходник Север II
Наследник Константин Велики

Флави?е Галери?е Валери?е Лицини?ан Лицини?е ( лат. Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius ; ро?ен око 250 . године, погинуо 325 . године) био ?е римски цар од 308 . до 324 . године.

Лицини?е ?е био се?ачког порекла, на?веровани?е из античког, дачког племена Трибала ко?е ?е жив?ело на тлу данаш?е Срби?е . Ро?ен ?е у Даки?и или у Гор?о? Мези?и .

Лицини?е ?е био при?ате? цара Галери?а , кога ?е пратио у ?егово? експедици?и против Перси?анаца . После смрти Севера II , Галери?е ?е уздигао Лицини?а на ранг августа на Западу, 11. новембра 308. године. Лицини?е ?е сместа добио управу над Траки?ом , Илириком и Панони?ом .

Након Галери?еве смрти, ма?а 311 . године, Лицини?е ?е власт над читавим царством поделио са Максимином Да?ом . Хелеспонт и Босфор су били граница изме?у два домена.

Марта 313 . године Лицини?е се оженио са Флави?ом ?ули?ом Констанци?ом , полусестром Константина Великог . До брака ?е дошло у Милану , и том приликом цареви су издали Милански едикт ко?им су хриш?анима вратили конфисковану имовину. Они нису христи?анизовали Царство, како се често мисли, али ?е положа? хриш?ана после овога био много бо?и. Ве? следе?ег месеца, Лицини?е ?е победио Максимина Да?у и тако себе прогласио за цара на Истоку, док ?е ?егов шурак, Константин Велики , имао врховну власт на Западу.

Лицини?ев новац

Цар Лицини?е ?е био бруталан и немилосрдан владар, ко?и ?е наси?е тако нарочито испо?авао према беспомо?ним хриш?анима. Као незнабожац старао се да буду поштовани идоли а тако?е наредио да се уби?у сви хриш?ани. Владар назван "Мучите?" ?ер ?е био суров и пун мрж?е, директно ?е одговоран за муче?а и смрт Св. Теодора Тирона 306. године. Забранио ?е епископима одржава?е хриш?анских сабора [1] , на ко?има су они ве?али о догматским црквеним пита?има. По народном преда?у за време ?егове владе у тадаш?ем Сингидунуму (Београду) 315. године мучени су и уби?ени хриш?ани, Свети Ермил и Стратоник . [2]

Лицини?е се 316 . године ставио на страну Баси?ана против Константина Великог. Када ?е ?егов поступак постао познат, дошло ?е до гра?анског рата, у коме ?е Лицини?е доживео пораз у Панони?и , код Цибали?е (близу данаш?ег Оси?ека ), 8. октобра 316. године. У ме?увремену, Лицини?е ?е именовао за свог савладара локалног во?ног заповедника дукса Валери?а Валенса . Ме?утим, Лицини?е и Валери?е Валенс су ?ош ?едном потучени у близини ?едрена , али ?е после нових преокрета дошло до мировних преговора. ?едан од услова мира била ?е и ликвидаци?а Валери?а Валенса. Мир ?е утаначен 1. марта 317 . у Сердики (данаш?о? Софи?и ). Лицини?е ?е тиме остао без свих европских поседа осим ди?ецезе Траки?е .

Константин Велики ?е 324. започео други велики рат против Лицини?а након што су односи два августа постепено погоршавани од 320 . године. Нанео му ?е пораз а затим га ?е заробио у зидинама Византа . Након ?едног поморског пораза, дошло ?е до одлучне битке близу Халкедона , 18. септембра 324. године. Лицини?е ?е био зароб?ен и одведен у Солун где ?е ?едно време живео у ку?ном зароб?еништву. Ипак, када ?е покушао да дигне устанак, Константин Велики ?е наредио да буде уби?ен [3] за?едно са сво?им малолетним сином Лицини?ем II , Константиновим сестри?ем.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ "Српски сион", Београд 1900.
  2. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1931.
  3. ^ "Браство", Београд 1925. године

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]


Римски цареви
308?324.