Ликург , аристократа и кра? , био ?е и спартански законодавац.

?егов отац, ко?и ?е био кра?, умро ?е у ?еку немира ко?и су завладали државом , а на ?егово место ?е дошао стари?и син Полидект, ко?и ?е погинуо и тиме ?е на место кра?а дошао Ликург. Нови кра? ни?е био же?ан власти , што потвр?у?е чи?еница да ?е одмах по сазна?у да ?е жена ?еговог брата трудна, решио да ?ему препусти престо. ^[1]

Истори?ска или митска личност? [ уреди | уреди извор ]

Све о Ликургу (ро?е?е, живот, путова?а, смрт) многи су доводили у пита?е. Он иза себе ни?е оставио писане трагове, ве? ?аку и стабилну државу ко?а се таква одржала пет стотина година после ?ега. По неким схвата?има, он ?е био митска личност, тако да су закони ко?е ?е он увео у Спарти тиме из?едначени са нечим божанским , односно идеализовани су.

Подаци о ?ему су или негде затрти или уопште нису посто?али или ни он сам ни?е посто?ао. О ?еговом животу многи само нага?а?у. Посто?е претпоставке да ?е живео за време прве олимпи?аде , као што наводи Аристотел , али други попут Ксенофонта то оспорава?у и наводе како ?е он био много стари?и, па чак и да ?е живео у време Хомера . ^[2]

?егово порекло се тако?е доводи у пита?е. Као и остали подаци ко?е имамо о ?ему. Дакле о ?еговом животу нам ?е ?ако пуно ствари не?асно, а и различити извори различито пишу. У Спарти ?е посто?ао ?ош ?едан Ликург и врло ?е вероватнп да су успеси ?едног приписани оном другом. ^[3]

Путова?а [ уреди | уреди извор ]

Када ?е свом сестри?у предао престо, у држави ?е завладала борба аристократа за кра?евску власт . Ликург ?е постао непоже?ан, те ?е одлучио да оде из Спарте . ?егов пут ?е пресудно утицао на да?и разво? спартанске државе. ^[4]

Прво ?е отишао на Крит , где ?е проучио ?ихов устав и прихватио неке ?ихове установе као добре, те ?е решио да их уведе у Спарти . Ту ?е упознао државника и мудраца Талета ко?и ?е сво?им песмама, ко?е су у ствари беседе ко?е позива?у на послушност и слогу, успео да ≫укроти≪ народ. Ликург се зближио са ?им и решио да га доведе у Спарту . ^[5]

После Крита ?е отишао у Ази?у , како би упоредио тамош?и живот са животом у Хелади , и то пре свега са животом у Спарти. Наишао ?е на Хомерове песме и, видевши колико оне могу бити корисне и каквог су племенитог и васпитног садржа?а, одлучио ?е да их препише и однесе у Спарту, као и све позитивно на шта ?е наилазио на сво?им путова?има. Ликург ?е био први ко?и ?е Хомерово дело учинио познатим. ^[6]

Ликург ?е посетио и Египат и присво?ио ?ихов начин одва?а?а во?ничког сталежа од осталих друштвених сталежа. Аристократ, син Хипархов, говорио ?е да ?е Ликург посетио и Шпани?у , Либи?у , па чак и Инди?у , где ?е имао сусрете са гимнософистима. ^[7]

Повратак у Спарту [ уреди | уреди извор ]

Ликург ?е сво?а путова?а прекинуо, ?ер ?е чуо вапа? домовине ко?а зове у помо?. Чим ?е дошао, преузео ?е власт и покренуо реформе у Спарти . Из свих државних уре?е?а на ко?а ?е наилазио током сво?их путова?а, изабрао ?е оно што ?е било на?бо?е и почео ?е да кро?и спартанско државно уре?е?е, ко?е ?е постало надалеко чувено. ^[8]

Када ?е завршио са дугогодиш?им реформама и када ?е био сигуран да су оне дубоко урезане у свест сваког Спартанца, Ликург ?е све гра?ане сазвао у скупштину . Саветовао их ?е да се придржава?у закона и обавезао их да ништа не ме?а?у док се он не врати из Делфа , где ?е отишао како би се посаветовао са боговима . Та? обича? саветова?а са боговима у Делфима ?е био од велике важности за целу Хеладу , а не само за Спарту . Богови су му ≫одговорили≪ да не ме?а ништа и да докле год се Спартанци буду придржавали ?егових закона, дотле ?е бити и мира и стабилности у Спарти. ^[9]

Ликург ?е после саветова?а одлучио да се не вра?а у Спарту и престао ?е да ?еде. Сво?им пратиоцима ?е наложио да по ?егово? смрти спале тело и пепео распу по мору, тако да се никада, чак ни симболично, не може вратити у Спарту. Био ?е уверен да ?е на та? начин спречио промену закона ко?е ?е установио и да ?е осигурао остваре?е пророчанства . Сматрао ?е да ?е таква смрт блаженство за сваког доброг државника.

После ?егове смрти, у Лакедемони?и му ?е подигнут храм и сваке године су му приношене жртве и слав?ен ?е као бог, што ни?е случа? ни са ?едним другим законодавцем у Хелади . Иза ?ега нису остали писани трагови, али ?е свакако ?егово дело остало упам?ено. Ликург ни?е хтео да власт у Спарти буде само ?егова, ве? ?е сматрао да би и учествова?е других спарти?ата у власти потпомогло да буду сре?ни и задово?ни, а то води ка стабилно? и ?ако? држави .

Ликургове реформе [ уреди | уреди извор ]

Ликург ?е увео више новина у зем?у. Али прва и ?една од на?важни?их ?е била уво?е?е ве?а стараца . Ово ве?е ?е добило знача?ну улогу у држави и за?едно са кра?евима одлучивало о на?битни?им пита?има везаним за зем?у. Бро? чланова ве?а ?е био 28. Аристотел каже да ?е од првобитних 30 ?уди ко?и су били на страни Ликурга и помогли му око уво?е?а реформи, ?их дво?ица су се повукли из страха, па да ?е зато остао та? бро?. Ме?утим Плутарх наводи да он мисли да их ?е било 28 ?ер кад би се додала 2 кра?а, онда би ?ихов бро? био 30. ^[10]

Ове скупштине би се сазивале на отвореном, изме?у Кнаки?е и Бабике, за ко?е Аристотел да?е об?аш?е?е да ?е Кнаки?а река, а Бабика мост. Ликург ?е сматрао да скупштине не треба да се одржава?у у затвореном простору, у салама са пуно стубова, како стубови не би одвра?али паж?у члановима скупштине. Дакле чланови ве?а стараца су за?едно са кра?евима доносили битне одлуке, али ?е ипак коначна пресуда препуштана народу, како би се ова власт чинила више демократском. ^[11]

?ош ?една Ликургова политичка мера ?е била и расподела зем?е. Ликург ?е видео колико ?е зем?а била неравноправно расподе?ена и како су неки имали много, док други напротив ?ако мало. Зато ?е одлучио да сва зем?а постане за?едничка и да се она поново расподели и да сви има?у ?еднако. И тако ?е и учи?ено. Зем?а ?е поде?ена спартанцима на ?еднаке делове и свако ?е имао исто и дово?но да се издржава. ^[12]

Како би нестао сваки траг не?еднакости и имовинских разлика у зем?и, Ликург се узео у де?е?е покретне имовине. Укинуо ?е златан и сребрни новац и увео гвоздени. Искоренио сувишна и бескорисна занима?а. Како се ова? новац ни?е користио нигде ван Спарте, спартанци нису могли да купу?у ван ?е, али нису ни трговци могли да прода?у ?ихова добра у Спарти ?ер ?ихов гвоздени новац за ?их ни?е имао вредност. Тако да су они богати сво?е богадство држали код ку?е и нису га користили, па се сама раскош лишена показива?а сама угасила. ^[13]

Како би коначно укинуо раскош и теж?у за богатством, увео ?е за?едничке оброке где би за?едно обедовали и богати и сиромашни, тако да они богати нису могли показати сво?у раскош ко?у су поседовали. ^[14]

На ове за?едничке оброке су се скуп?али у групама од око петнаест ?уди и сваки ?е требало да допринесе оброку и често уколико су били у лову, део би био послат за оброке. Свако ?е имао одре?ено колико треба да допринесе у гозби. Могли су да изостану са за?едничких оброка у случа?у да су се касно вра?али из лова и онда су могли ?ести и код ку?е, али су сви остали морали присуствовати оброцима. У овим оброцима су учествовали и млади?и ко?и ?е требало да их користе као неку врсту обуке, да слуша?у стари?е како прича?у о политици, али и да се уче на ?ихове шале. Кад год би добили неког новог члана на овим оброцима, посто?ала ?е ?една врста гласа?а да ли да га приме. То ?е ра?ено тако што ?е сваки члан узимао куглицу из средине хлеба и кад би слуга прошао носивши посуду на глави, они би куглицу убацивали унутра. Уколико би се макар ?една куглица нашла смрв?ена, то ?е зналило да неко ни?е потврдио новог члана и он не би био прим?ен на за?едничке оброке ?ер су желели да сви буду ради у друштву ?едни са другима. ^[15]

Ксенофонт нам говори о томе ко?а количина хране ?е била на овим оброцима и каже како ?е Ликург одредио порци?е кукуруза тако да не буду ни превелике, али ни да се после ?их оста?е гладан. Али поред тога би имали и много друге хране донете из лова, као што ?е ве? споменуто. А понекад би и богати доносили пшенични хлеб. Тако да ?е хране увек било до кра?а ових оброка, али ни?е ?е било ни премало ни превише. Он ?е ставио и кра? обавезном пи?е?у вина, ко?е поништава и тело и ум, и допустио ?е сваком човеку да пи?е када буде био жедан, мисле?и да ?е то бити на?ма?е штетан и угодан начин пи?е?а. ^[16]

Аристотел ?е у свом делу Политика дао критику за?едничких оброка и рекао да таква гозба треба да буде о ?авном трошку ?ер ?е било доста сирома?них ко?и та? трошак нису могли да поднесу и насупротот томе да ?е ово требало да об?едини народ и покаже се као демократски чин, учинило ?е супротним, посебно ?ер она? ко?и ни?е могао да учеству?е у новцу, ни?е могао ни да се на?е на гозби. ^[17]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Aristotle. Politics . Translated by H. Rackham. Loeb Classical Library 264. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1932.
• ?ури?, Милош Н., Истори?а старих Грка до смрти Александра Македонског : у одабраним изворима. Београд : Научна к?ига, 1955.

• Plutarch. Lives, Volume I: Theseus and Romulus. Lycurgus and Numa. Solon and Publicola. Translated by Bernadotte Perrin. Loeb Classical Library 46. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1914.
• Xenophon. Hiero. Agesilaus. Constitution of the Lacedaemonians. Ways and Means. Cavalry Commander. Art of Horsemanship. On Hunting. Constitution of the Athenians. Translated by E. C. Marchant, G. W. Bowersock. Loeb Classical Library 183. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1925.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Античка Спарта
• Герузи?а
• Пери?еци
• Хелоти