Лет?е олимпи?ске игре 1936.

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
XI Лет?е олимпи?ске игре - Берлин 1936.
XI. Olympische Sommerspiele ? Berlin 1936
Град дома?ин Берлин , Немачка
Бро? држава 49
Бро? спортиста 4,066
(3,738 м. и 328 ж.)
Бро? спортова 19
Бро? такмиче?а 129
Отвара?е игара 1. август 1936 .
Затвара?е игара 16. август 1936.
<  Лос Ан?елес 1932. Лондон 1948.  >

XI Лет?е олимпи?ске игре су одржане 1936. године у Берлину , у Немачко? . Берлин ?е селектован као дома?ин 1931 , победивши Барселону. Иако ?е се то догодило пре ?еног доласка на власт, Нацистичка парти?а ?е искористила прилику да промовише сво?у идеологи?у.

Мада су Немци доминирали у многим спортовима, три?умфи спортиста из других зема?а долазили су као шамари нацистичко? филозофи?и. На?познати?и од ?их био ?е ?еси Овенс , ко?и ?е осво?ио четири златне меда?е. Због победа ?еси?а Овенса , немачки лидер Адолф Хитлер ?е напустио олимпи?ски стадион, ?ер ни?е желео да му додели меда?у због ?егове црне бо?е коже.

Антифашисти су имали у плану да одрже ? Народну Олимпи?аду ” у Барселони , као алтернативу и из протеста према олимпи?адама у Берлину. Те игре нису одржане због изби?а?а гра?анског рата у Шпани?и . [1]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Додела Олимпи?ских игара Берлину [ уреди | уреди извор ]

Пет година пре почетка Олимпи?ских игара у Барселони ?е изгласано да 1936. године дома?ин наредних лет?их Олимпи?ских игара буде Берлин . Берлин ?е убед?иво изгласан за дома?инство игара, резултатом 43-16 у односу на Барселону, ко?а се постав?ала као контра кандидат за организаци?у лет?е Олимпи?аде. Игре су доде?ене престоници Ва?марске републике , као центру европске мултикултуралности, али се све то у наредних пет година драстично ме?а. [2]

Организаци?ске специфичности игара [ уреди | уреди извор ]

Оно што се истиче, када ?е организаци?а самих игара у пита?у ?е да, никада пре Берлина дома?ин ни?е одре?ен гласа?ем, никада пре олимпи?ска бак?а ни?е ношена као штафета . Ово ?е било до тад ?едно спортско такмиче?е, ко?е ?е на та? начин меди?ски испра?ено, уз директне ТВ преносе и обилату употребу филмских камера. [2]

Заним?ивости ко?е су обележиле игре [ уреди | уреди извор ]

?ануара 1933. године од када су нацисти дошли на власт дошло ?е до укида?а републике , сузби?а?а новим властима непоже?них облика културе, а годину дана пре Игара и усва?а?а расистичких закона. За ова? велики дога?а?, дома?ини су направили извесне уступке, у смислу привременог суспендова?а анти?евре?ских закона и пропаганде , а учеснике такмиче?а ?изузели обавезе поштова?а закона о забрани хомосексуализма ”.

Ове Олимпи?ске игре су биле идеална прилика за расну пропаганду. Дома?ини такмиче?а такву прилику нису могли да пропусте, па су Игре тако и запам?ене у истори?и. Немци су се трудили да што ?е могу?е бо?е прикажу достигну?а ари?ских спортиста и градите?а, поносног во?е и целе наци?е ко?а сто?и иза ?ега. Сам Хитлер лично отворио такмиче?е. Нацисти су ?ош пре доласка на власт с?а?но користили меди?е, а у центру паж?е овог пута ?е био немачки филм. Лени Рифенштал , гени?ална и контроверзна режисерка добила ?е улогу да направи филм о Играма, ко?а ?е снимила око четиристо километара матери?ала и монтирала га две пуне године. Коначни резултат ?е дело под називом ? Олимпи?а ”, ремек-дело не само са уметничке стране, ве? ?е та? филм поставио многе стандарде у снима?у спортских дога?а?а ко?и се приме?у?у и дан-данас.

Снима?е филма ?е почело у древно? Олимпи?и , одакле олимпи?ска бак?а, на сво? пут по први пут у истори?и кре?е, чиме ?е започета нова традици?а. На путу до Берлина бак?а ?е прошла и кроз Кра?евину ?угослави?у . Спортисти ?угослави?е су били ме?у онима реткима, ко?и на отвара?у нису поздравили Хитлера уздигнутом руком, за разлику од, Француза и Кана?ана и многих других.

Центар Олимпи?ских игара ?е био смештен на Олимпи?ском стадиону , монументалном об?екту смештеном у Шарлотенбургу . Ова гра?евина ?е изгра?ен првобитно за Олимпи?ске игре 1916. године, ко?е су отказане због Првог светског рата . Реконструкци?е у тра?а?у од две године претвара?у ова? стадион у право гигантско зда?е, ко?е прима 110.000 ?уди и у чи?о? околини се налазе ?ош два огромна об?екта, капацитета 50 и 25 хи?ада, уз око 150 различитих зграда.

Атлетичари су били херо?и на борилиштима у центру паж?е, а апсолутна звезда био ?е ?еси Овенс , ко?и ?е први [ тражи се извор ] на ?едним Олимпи?ским играма осво?ио четири златне меда?е и то: у трци на 100 м и 200 м , у скоку у да? и штафети 4x100 м . ?еси Овенс ?е постао глобално популарни херо?, а меди?и ве? годинама уназад препричава?у како ?е Хитлер због ?егове победе побегао са олимпи?ског стадиона, одбивши да честита Овенсу. Можда су целу причу меди?и измислили, али Хитлеру дефинитивно ни?е било драго док ?е гледао како Афроамериканац пред ?еговим очима руши расне теори?е ко?е ?е поставио. Види се израз ?еговог лица док Овенс слави победу на филму. Друга прича о Овенсу, она истинита, говори о при?ате?ству са на?ве?им ривалом, Немцем Луцом Лонгом . Анегдота каже да му ?е Лонг саветом помогао у квалификаци?ама скока у да?, због чега ?е и посмртно награ?ен Кубертеновом меда?ом. Хендрика Мастенбрук ?е била ?еднако успешна, осво?ивши три златне меда?е и ?едну сребрну меда?у у плива?у. ?ек Бирсфорд осво?ио ?е злато у дубл-скулу, што ?е ?егова пета меда?а на петим узастопним играма. Естонац Кристи?ан Па?салу доминирао ?е у рва?у, осво?ивши злато у тешко? категори?и у оба стиловима слободним и грчко-римском стилом. [2]

Американка Мар?ори Гестринг ?е постала на?мла?а победница у истори?и Лет?их игара са свега тринаест година, у дисциплини скокови у води. На?мла?а осва?ачица меда?е Инге Серенсен из Данске се са дванаест година, такмичила у дисциплини 200 м прсно.

Кошарка и велики рукомет се по први пут уврштава?у на листу олимпи?ских спортова. Американци у кошарци осва?а?у злато, док у великом рукомету злато ?е припало дома?ину, репрезентаци?и Немачке. Укупно гледано Немци су били далеко на?успешни?а наци?а, што се тиче бро?а укупно осво?ених меда?а на турниру, са 89 меда?а, од чега су 33 златнем што ?е приближно ?еднако збиру учинка тимова на позици?ама два и три ( САД и Ма?арска ). Дебитовали су и кануисти и ка?акаши, где су се истакли Аустри?анци, Чеси и дома?а селекци?а. У фудбалу Итали?ани потвр?у?у сво?у доминаци?у, осво?ивши злато изме?у две титуле светских првака.

?угословенски спортисти [ уреди | уреди извор ]

Укупно осамдесетшест такмичара, [ тражи се извор ] ко?и се сво?е снаге одмеравали у ?еданаест спортова [ тражи се извор ] кренуло ?е из ?угослави?е у Берлин . Сребрну меда?у ?е осво?ио Словенац Леон Штуке? , у такмиче?у гимнастичара на круговима. Он ?е био други, иза Чеха Ало?за Худеца , а испред три такмичара Немачке, што ?е за ?ега била шеста олимпи?ска меда?а од 1924. до 1936. године. У екипним спортовима гимнастичарке су осво?иле четврто, а ?ихове колеге шесто место. Шесту позици?у осво?ио ?е и дво?ац с кормиларом у саставу Елко Мрду?аш , Иво Фабрис и Лино ?убичи? . Ватерполисти ?угослави?е су заузели десето место, после ?едне победе и два пораза у групи. Остали наши репрезентативци нису успели да се пласира?у ме?у десет на?бо?их у сво?им дисциплинама.

Спортови [ уреди | уреди извор ]

На програму Олимпи?ских игара 1936. биле су заступ?ене 22 спортске гране. Први пут су ук?учена три нова спорта, велики рукомет , кошарка и ка?ак и кану . Такмиче?а у ?едриличарству и бе?зболу . били су демонстрациони спортови.

У посебном програму одржана су такмиче?а у по?единим гранама уметности:

Осво?ене меда?е [3] [ уреди | уреди извор ]

Лет?е олимпи?ске игре 1936 ? осво?ене меда?е
Поз. Зем?а Злато Сребро Бронза Укупно
1 Нацистичка Њемачка Немачка 33 26 30 89
2 Сједињене Америчке Државе САД 24 20 12 56
3   Ма?арска 10 1 5 16
4 Краљевина Италија Итали?а 8 9 5 22
5   Финска 7 6 6 19
6 Трећа француска република Француска 7 6 6 19
7   Шведска 6 5 9 20
8   ?апан 6 4 8 18
9   Холанди?а 6 4 7 17
10   У?еди?ено Кра?евство 4 7 3 14
11   Аустри?а 4 6 3 13
12   Чехословачка 3 5 0 8
13   Аргентина 2 2 3 7
14   Естони?а 2 2 2 7
15 Египат Египат 2 1 2 5
16   Шва?царска 1 9 5 15
17 Канада Канада 1 3 5 9
18   Норвешка 1 3 2 6
19   Турска 1 0 1 2
20 Индија Инди?а 1 0 0 1
21   Нови Зеланд 1 0 0 1
22   По?ска 0 3 3 6
23   Данска 0 2 3 5
24   Летони?а 0 1 1 2
25   Румуни?а 0 1 0 1
26 Јужноафричка Република ?ужноафричка Уни?а 0 1 0 1
27 Краљевина Југославија ?угослави?а 0 1 0 1
22 Мексико Мексико 0 0 3 6
23   Белги?а 0 0 2 2
24   Аустрали?а 0 0 1 1
25 Филипини Филипини 0 0 1 1
26   Португали?а 0 0 1 1

Може се издво?ити заним?ив податак да ?е Турска сво?у прву олимпи?ску меда?у осво?ила управо на овом такмиче?у.

Олимпи?ски стадион у Берлину

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Kuhn 2015 , стр. 41.
  2. ^ а б в www.b92.net приступ?ено 19. март 2014 године
  3. ^ https://archive.is приступ?ено 8. март 2014. год.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Kuhn, Gabriel (2015). Playing as if the World Mattered: An Illustrated History of Activism in Sports . PM Press. стр. 41. ISBN   978-1-62963-097-7 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Лет?е олимпи?ске игре 1936. на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лет?е_олимпи?ске_игре_1936.&oldid=27799867 ”