Ламантини

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Ламантини
Северноамерички ламантин
Научна класификаци?а
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Mammalia
Ред:
Sirenia
Породица:
Trichechidae

Gill , 1872
Род:
Trichechus

Linnaeus , 1758
Врсте

Trichechus inunguis
Trichechus manatus
Trichechus senegalensis

Ламантини [1] или манати?и [1] ( лат. Trichechidae) су породица сисара из реда морских крава (Sirenia). Породица има само ?едан род ( Trichechus ) са 3 врсте:

То су велики водени би?о?еди, тежине до 590kg и дужине до 4m. [2] За разлику од врста из породице дугонга (друга породица реда Sirenia), ко?е има?у реп као код кита , ламантинов реп ?е заоб?ен, сличан веслу. Тако?е, облик лоба?е им ?е другачи?и. Ламантини живе у топлим водама приоба?а Атлантског океана , као и у естуарима, рекама и мочварама.

Таксономи?а [ уреди | уреди извор ]

Ламантини чине три од четири живе врсте из реда Sirenia . Четврта ?е дугонг са источне хемисфере . Сматра се да ?е морска крава еволуирала од четвороножних копнених сисара пре више од 60 милиона година, а на?ближи живи сродници су Proboscidea (слонови) и Hyracoidea (дамани). [3]

Етимологи?а имена ни?е позната, могу?е да име потиче од латинске речи "manus" (рука), или речи "manati" ко?у користи Таино , предколумби?ски народ Кариба , што значи "груди". [4] Зову се морске краве, ?ер споро ?еду би?ке, мирне су и сличне кравама на копну. Често су на паши на воденим би?кама у тропским морима. [5]

Опис [ уреди | уреди извор ]

Костур ламантина и младунца, изложен у Музе?у остеологи?е у граду Оклахоми
Лоба?а северноамеричког ламантина изложена у Музе? за остеологи?у у граду Оклахоми

Ламантини достижу тежину од 400 до 550kg и просечну дужину 2.8 до 3.0m, понекад нарасту до 4.6m и 1.775kg (женке су обично ве?е и теже). При ро?е?у, младунче тежи око 30kg. Ламантин има велику, флексибилну, прехенсилну гор?у усну, ко?а се користи за скуп?а?е хране и ?ело и за друштвену интеракци?у и комуникаци?у. Ламантини има?у кра?е ?ушке од других морских крава дугонга . Капци малих, широко размакнутих очи?у затвора?у се кружно. Одрасли нема?у секути?е или оч?аке, само скуп зуба ко?и нису ?асно диференцирани у кут?аке и прекут?аке. Ови зуби се више пута заме?у?у током живота, при чему нови зуби расту страга, како стари?и зуби испада?у напред у устима, помало као и слонови зуби. [6] [7] У сваком тренутку, ламантини обично нема више од шест зуба у свако? вилици. [7] Реп му ?е у облику весла и на??асни?а ?е вид?ива разлика изме?у ламантина и дугонга, чи?и ?е реп сличног облика као код кита. Женка ламантина има две до?ке, испод сваког пера?а, [8] карактеристика ко?а ?е кориш?ена за рано повезива?е ламантина и слонова.

Ламантини су необични сисари ?ер има?у само шест вратних прш?енова, [9] бро? ко?и може бити последица мутаци?а хомеотичких гена. [10] Сви остали сисари има?у седам вратних прш?енова, [11] осим двопрстих и тропрстих ле?иваца.

Попут ко?а, и ламантини има?у ?едноставан стомак, али велики слепо црево, у коме може варити жилаве би?не матери?е. Црева су обично око 45 метара дуга, што ?е необично за животи?у величине ламантина. [12]

Понаша?е [ уреди | уреди извор ]

Северноамерички ламантин)

Осим ма?ки са сво?им младим или муж?ака ко?и прате предусрет?иву женку, ламантини су углавном самотне животи?е. [7] Ламантини проводе отприлике 50% дана спава?у?и потоп?ени, редовно излазе?и за ваздух у интервалима кра?им од 20 минута. Преостало време углавном проводе на испаши у плитким водама на дубинама од 1 до 2m. Подврста ламантина са Флориде ( T. m. latirostris ) живи до 60 година.

Генерално, ламантини плива?у брзином од 5 до 8km/h. Ме?утим, познато ?е да плива?у и до 30km/h у кратким налетима. [13]

Положа?и ламантина у заточеништву

Ламантини су способни да разуме?у и разлику?у задатке и покажу знаке сложеног асоци?ативног уче?а. Тако?е има?у добру дугорочну мемори?у. [14] Они демонстрира?у дискриминаци?у и способности уче?а задатака сличое делфинима и пера?арима у акустичким и визуелним студи?ама. [15]

Репродукци?а [ уреди | уреди извор ]

Ламантини се обично размножава?у ?едном у две године, углавном се ра?а само ?едно младунче. Гестаци?а тра?е око 12 месеци, а младунче ма?ка храни ?ош 12 до 18 месеци, [7] иако женке могу имати више од ?едног еструса годиш?е. [16]

Комуникаци?а [ уреди | уреди извор ]

Ламантини изда?у широк спектар звукова ко?е користе у комуникаци?и, нарочито изме?у ма?ке и младунчета. Уши су им велике унутра, али спо?аш?и отвори су мали и налазе се четири центиметра иза сваког ока. [17] Одрасли комуницира?у како би одржали контакт и током сексуалног и играчког понаша?а. Укус и мирис, поред вида, звука и додира, тако?е могу бити облици комуникаци?е. [18]

Исхрана [ уреди | уреди извор ]

Ламантини су би?о?еди и ?еду преко 60 различитих слатководних и морских би?ака (нпр. плута?у?и зумбул, коров буч?ак, коров алигатора, водена зелена салата, водена вар?ача, водени целер, мошусна трава, лиш?е мангрове , морска трава, морска детелина и морске алге). Користе?и поде?ену гор?у усну, одрасли ламантин обично ?еде до 10% -15% сво?е телесне тежине дневно, око 50kg. Конзумира?е такве количине захтева од ламантина да ?еду до седам сати дневно. [19] Да би се могли носити са високим нивоом целулозе у сво?о? би?но? исхрани, ламантини користе ферментаци?у зад?ег црева како би помогли процесу варе?а. [20] Познато ?е да ламантини по?еду мали бро? риба из мрежа. [21]

Ламантини користе сво?а пера?а да "шета?у" по дну док копа?у за би?ке и коре?е. Кад се откри?у би?ке, пера?а се користе за приноше?е вегетаци?е према уснама. Ламантин има прехенсилну усну, ?астучи? гор?е усне поде?ен ?е на леву и десну страну ко?а се може кретати независно. Усне користе седам миши?а за манипулаци?у и кидаа?е би?ака. Користе усне и пред?е пера?е да би пребацили би?ке у уста. Ламантин нема пред?е зубе, ме?утим, иза усана, на крову уста, налазе се густи гребенасти ?астучи?и. Ти рожнат гребени и до?а че?уст ламантина кида?у би?ни матери?ал. [19]

Дентаци?а [ уреди | уреди извор ]

Ламантини има?у четири реда зуба. Уздуж гор?е и до?е вилице налази се 6 до 8 кут?ака, што ?е укупно 24 до 32 равна зуба грубе текстуре. ?еде?е крупне вегетаци?е нагриза зубе, нарочито гле?. Ме?утим, истражива?е показу?е да ?е структура гле?и у кут?ацима слаба. Да би се ово надокнадило, зуби ламантини се непрестано заме?у?у. Кад се пред?и кут?аци истроше, они испада?у. Пос?ед?и кут?аци изби?а?у на зад?ем реду и полако се кре?у према напред да би заменили ове као на покретно? траци, слично као код слонова. Ова? процес се настав?а током целог живота ламантина. Брзина ко?ом зуби мигрира?у према напред зависи од тога колико брзо се пред?и зуби абразира?у. Нека истражива?а показу?у да ?е стопа око 1cm месечно, мада друга истражива?а показу?у 0,1cm месечно. [19]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б ?Правилник о проглаше?у и заштити строго зашти?ених и зашти?ених див?их врста би?ака, животи?а и г?ива - Прилог I Строго зашти?ене врсте ко?е се налазе на Додацима CITES конвенци?е” . pravno-informacioni-sistem.rs.  
  2. ^ West Indian Manatee Facts and Pictures ? National Geographic Kids Архивирано на са?ту Wayback Machine (26. ?ун 2011). Kids.nationalgeographic.com. Retrieved on 2011-12-03.
  3. ^ Domning, D.P., 1994, "Paleontology and evolution of sirenians: Status of knowledge and research needs", in Proceedings of the 1st International Manatee and Dugong Research Conference , Gainesville, Florida, 1?5
  4. ^ Winger, Jennifer (2000). ?What's in a name? Manatees and Dugongs” . National Zoological Park (United States) . Friends of the National Zoo. Архивирано из оригинала 30. 12. 2005. г . Приступ?ено 19. 6. 2015 .  
  5. ^ Walters, Martin; Johnson, Jinny (2003). Encyclopedia of Animals . Marks and Spencer p.l.c. стр. 229. ISBN   1-84273-964-6 .  
  6. ^ Shoshani, J., ур. (2000). Elephants: Majestic Creatures of the Wild . Checkmark Books. ISBN   0-87596-143-6 .  
  7. ^ а б в г Best, Robin (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals Неопходна слободна регистрација. New York: Facts on File. стр.  292?298 . ISBN   0-87196-871-1 .  
  8. ^ ?The Florida Manatee ( Trichechus manatus latirostrus )” . The Amy H Remley Foundation. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г . Приступ?ено 15. 8. 2013 .  
  9. ^ Hautier, Lionel; Weisbecker, V; Sanchez-Villagra, M. R.; Goswami, A; Asher, R. J. (2010). ?Skeletal development in sloths and the evolution of mammalian vertebral patterning” . PNAS . 107 (44): 18903?18908. Bibcode : 2010PNAS..10718903H . PMC   2973901   Слободан приступ. PMID   20956304 . doi : 10.1073/pnas.1010335107 . Приступ?ено 25. 7. 2013 .  
  10. ^ ?Sticking Their Necks out for Evolution: Why Sloths and Manatees Have Unusually Long (or Short) Necks” . May 6th 2011 . Science Daily . Приступ?ено 25. 7. 2013 .  
  11. ^ Frietson Galis (1999). ?Why do almost all mammals have seven cervical vertebrae? Developmental constraints, Hox genes and Cancer” (PDF) . Journal of Experimental Zoology . 285 (1): 19?26. PMID   10327647 . doi : 10.1002/(SICI)1097-010X(19990415)285:1<19::AID-JEZ3>3.0.CO;2-Z . Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2004. г.  
  12. ^ Ningthoujam Sandhyarani. ?Interesting Facts about Manatees (Sea Cows)” . Buzzle.com. Архивирано из оригинала 26. 6. 2011. г . Приступ?ено 28. 6. 2011 .  
  13. ^ ?Manatee FAQ: Behavior” . www.savethemanatee.org . Архивирано из оригинала 19. 09. 2016. г . Приступ?ено 15. 9. 2016 .  
  14. ^ Gerstein, E. R. (1994). ?The manatee mind: Discrimination training for sensory perception testing of West Indian manatees ( Trichechus manatus )”. Marine Mammals . 1 : 10?21.  
  15. ^ (Marine Mammal Medicine, 2001, Leslie Dierauf & Frances Gulland, CRC Press)
  16. ^ Jeff Ripple (1999). Manatees and Dugongs of the World Неопходна слободна регистрација. Voyageur Press. ISBN   978-1-61060-443-7 . ? estrous. ”  
  17. ^ ?Manatee Ears Cause for Alarm? | Bird's Underwater” . Birds Underwater (на ?езику: енглески). 1. 8. 2017. Архивирано из оригинала 07. 10. 2017. г . Приступ?ено 6. 10. 2017 .  
  18. ^ ?Animal Info Book: Manatee” . Seaworld Parks & Entertainment . Архивирано из оригинала 07. 10. 2017. г . Приступ?ено 14. 05. 2020 .  
  19. ^ а б в ?Manatee” . Journey North. 2003. Архивирано из оригинала 29. 4. 2014. г . Приступ?ено 29. 4. 2014 .  
  20. ^ Castellini and Mellish, Michael and Jo-Ann (2016). Marine Mammal Physiology . Boca Raton, Florida: CRC Press. стр. 101. ISBN   978-1-4822-4267-6 .  
  21. ^ Powell, James (1978). ?Evidence for carnivory in manatee ( Trichechus manatus )” . Journal of Mammalogy . 59 (2): 442. JSTOR   1379938 . doi : 10.2307/1379938 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Ламантини на Викимеди?ино? остави .


Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ламантини&oldid=27741743 ”