Лазаро Карденас дел Рио
(
шп.
Lazaro Cardenas del Rio
;
Мичоакан
,
21. ма?
1895
?
Мексико Сити
,
19. октобар
1970
) био ?е
мексички
политичар
, 8. пост-револуционарни
председник
Мексика и 44. од независности.
Ро?ен ?е у породици из ниже сред?е класе у селу Хикуилпин,
држава
Мичоакан. Без оца ?е остао врло рано, па ?е у 11. години прекинуо
образова?е
, а од 16. ?е уздржавао ма?ку и седморо бра?е и сестара.
До 18. године радио ?е као
порезник
, штампарски шегрт и чувар у
затвору
. На?пре ?е планирао да постане
учите?
, али га ?е у том ци?у омела
Мексичка револуци?а
, када ?е
Франсиско Мадеро
, као председник свргнут од стране
Виктори?ана Уерте
.
Лазаро се борио у револуци?и и стекао чин
генерала
. ?едан од ?уди под ко?има ?е служио био ?е касни?и председник
Плутарко Ели?ас Калес
ко?и ?е владао као
диктатор
, а ?егови наследници су били ?егове марионете.
Године
1928
. постао ?е
гувернер
сво?е државе Мичоакан и на то? функци?и био до
1932
. године. Остао ?е запам?ен као реформатор, заузимао се за образова?е, град?у
путева
,
школа
и
болница
, те реформу зем?е и соци?алног осигура?а
[1]
.
Био ?е левичар, а узор му ?е био
Алваро Обрегон
, ко?и ?е схватио да ?е потпора
синдиката
и левице нужна за контролу над републиком.
Године
1934
. на власти ?е био
Абелардо Родригез
, ?ош ?една у низу Калесових марионета. На изборима те године влада?у?а странка
ПРН
изабрала ?е Лазара за кандидата странке уместо другог политичара ко?ег ?е предложио Калес. Ипак, Калес се сложио мисле?и да ?е и овог
председника
мо?и да контролише, како ?е радио и пре. Но, то се ни?е десило. Лазаро ?е имао
харизму
, водио ?е кампа?у без телохраните?а и оклопних кола, пратили су га само возач и секретар. Одушев?ени ?еговом неустрашивош?у и подучени ?еговом добром управом као гувернера, народ га ?е изабрао.
Преузевши функци?у председника
1. децембра
1934
. године, први ?е уселио у данаш?у председничку палату
Лос Пинос
са супругом Амали?ом и сином. Бившу председничку резиденци?у претворио ?е у
Национални истори?ски музе?
. Прва одлука му ?е била да себи плату сма?и упола. Уследили су други потези. Укинуо ?е смртну казну, наставио с аграрном реформом (поделио зем?у се?ацима), борио се за радничке плате и право на синдикално удружива?е
[2]
[3]
. Основао ?е Национални политехнички институт да би осигурао логистику за ?
Пемекс
“, државну нафтну компани?у. Национализовао ?е нафту у мексичком тлу и целу опрему страних нафтних компани?а
18. марта
1938
. године. Протерао ?е Калеса и ?егове ?уде у
САД
.
Лав Троцки
добио ?е
азил
у Мексику, ?ер ?е Лазаро желео да у?утка оптужбе да ?е
ста?иниста
.
Подупирао ?е
републиканску владу
када ?е избио
Шпански гра?ански рат
, а након пораза републиканаца
1939
, председник
Мануел Аза?а
умро ?е у
Француско?
под мексичком дипломатском заштитом. Пружио ?е уточиште десетинама хи?ада избеглица из Шпани?е.
[4]
Продавао ?е нафту
нацистичко? Немачко?
, али касни?е ?е с тим престао кад су
Мексико
и САД изгладили све спорове. Послао ?е мексичке во?нике у борбу на страни Савезника кад ?е почео
Други светски рат
[5]
Након завршетка председничког мандата
1940
, служио ?е као министар одбране до
1945
. године. После тога се повукао из политике, до смрти проповеда?у?и демократи?у. ?егов син,
Кваутемок
, основао ?е
Парти?у демократске револуци?е
.
Сов?етски Савез
га ?е
1955
. одликовао Ле?иновом наградом за мир.
Лазаро Карденас умро ?е у Мексико Сити?у од рака у доби од 75 година.
У Мексику ?егово име носи неколико градова и општина, по ?една улица у сваком ве?ем граду, те неколико аутопутева (код
Гвадалахаре
,
Монтере?а
и
Мехикали?а
). Ван Мексика ?егово име носи ?едно
шеталиште
у
Београду
, улица у
Барселони
. Подигнут му ?е споменик у
Мадриду
, ?ер ?е после пораза републиканаца у гра?анском рату пружио уточиште многима избеглима пред
Франковом
диктатуром.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|