Лазаро Карденас
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1895-05-21 ) 21. ма? 1895.
Место ро?е?а	Мичоакан , Мексико
Датум смрти	19. октобар 1970. ( 1970-10-19 )  ( 75 год. )
Место смрти	Мексико Сити , Мексико
Професи?а	политичар
Политичка кари?ера
Политичка странка	Парти?а Мексичке револуци?е
Мандати 44. председник Мексика 1. децембар 1934 ? 30. новембар 1940. Претходник Абелардо Родригез Наследник Мануел Авила Камачо

Лазаро Карденас дел Рио ( шп. Lazaro Cardenas del Rio ; Мичоакан , 21. ма? 1895 ? Мексико Сити , 19. октобар 1970 ) био ?е мексички политичар , 8. пост-револуционарни председник Мексика и 44. од независности.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у породици из ниже сред?е класе у селу Хикуилпин, држава Мичоакан. Без оца ?е остао врло рано, па ?е у 11. години прекинуо образова?е , а од 16. ?е уздржавао ма?ку и седморо бра?е и сестара.

До 18. године радио ?е као порезник , штампарски шегрт и чувар у затвору . На?пре ?е планирао да постане учите? , али га ?е у том ци?у омела Мексичка револуци?а , када ?е Франсиско Мадеро , као председник свргнут од стране Виктори?ана Уерте .

Лазаро се борио у револуци?и и стекао чин генерала . ?едан од ?уди под ко?има ?е служио био ?е касни?и председник Плутарко Ели?ас Калес ко?и ?е владао као диктатор , а ?егови наследници су били ?егове марионете.

Године 1928 . постао ?е гувернер сво?е државе Мичоакан и на то? функци?и био до 1932 . године. Остао ?е запам?ен као реформатор, заузимао се за образова?е, град?у путева , школа и болница , те реформу зем?е и соци?алног осигура?а ^[1] .

Био ?е левичар, а узор му ?е био Алваро Обрегон , ко?и ?е схватио да ?е потпора синдиката и левице нужна за контролу над републиком.

Председник [ уреди | уреди извор ]

Године 1934 . на власти ?е био Абелардо Родригез , ?ош ?една у низу Калесових марионета. На изборима те године влада?у?а странка ПРН изабрала ?е Лазара за кандидата странке уместо другог политичара ко?ег ?е предложио Калес. Ипак, Калес се сложио мисле?и да ?е и овог председника мо?и да контролише, како ?е радио и пре. Но, то се ни?е десило. Лазаро ?е имао харизму , водио ?е кампа?у без телохраните?а и оклопних кола, пратили су га само возач и секретар. Одушев?ени ?еговом неустрашивош?у и подучени ?еговом добром управом као гувернера, народ га ?е изабрао.

Преузевши функци?у председника 1. децембра 1934 . године, први ?е уселио у данаш?у председничку палату Лос Пинос са супругом Амали?ом и сином. Бившу председничку резиденци?у претворио ?е у Национални истори?ски музе? . Прва одлука му ?е била да себи плату сма?и упола. Уследили су други потези. Укинуо ?е смртну казну, наставио с аграрном реформом (поделио зем?у се?ацима), борио се за радничке плате и право на синдикално удружива?е ^{[2] [3]} . Основао ?е Национални политехнички институт да би осигурао логистику за ? Пемекс “, државну нафтну компани?у. Национализовао ?е нафту у мексичком тлу и целу опрему страних нафтних компани?а 18. марта 1938 . године. Протерао ?е Калеса и ?егове ?уде у САД . Лав Троцки добио ?е азил у Мексику, ?ер ?е Лазаро желео да у?утка оптужбе да ?е ста?иниста .

Подупирао ?е републиканску владу када ?е избио Шпански гра?ански рат , а након пораза републиканаца 1939 , председник Мануел Аза?а умро ?е у Француско? под мексичком дипломатском заштитом. Пружио ?е уточиште десетинама хи?ада избеглица из Шпани?е. ^[4] Продавао ?е нафту нацистичко? Немачко? , али касни?е ?е с тим престао кад су Мексико и САД изгладили све спорове. Послао ?е мексичке во?нике у борбу на страни Савезника кад ?е почео Други светски рат ^[5]

Касни?а кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Након завршетка председничког мандата 1940 , служио ?е као министар одбране до 1945 . године. После тога се повукао из политике, до смрти проповеда?у?и демократи?у. ?егов син, Кваутемок , основао ?е Парти?у демократске револуци?е . Сов?етски Савез га ?е 1955 . одликовао Ле?иновом наградом за мир.

Лазаро Карденас умро ?е у Мексико Сити?у од рака у доби од 75 година.

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

У Мексику ?егово име носи неколико градова и општина, по ?една улица у сваком ве?ем граду, те неколико аутопутева (код Гвадалахаре , Монтере?а и Мехикали?а ). Ван Мексика ?егово име носи ?едно шеталиште у Београду , улица у Барселони . Подигнут му ?е споменик у Мадриду , ?ер ?е после пораза републиканаца у гра?анском рату пружио уточиште многима избеглима пред Франковом диктатуром.

Извори [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Smith, Peter H. (1996). Talons of the Eagle: Dynamics of U.S. ? Latin American Relations (2nd изд.). Oxford University Press, USA. стр.  79 . ISBN   978-0-19-508303-3 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Лазаро Карденас на Викимеди?ино? остави .