К?ига

К?ига ( више претпоставки порекла речи: од германског kenning (знак); прасловенског преко корена *кънъ (дебло) и суфикса *-ига ), у ширем смисли означава сваки писмом фиксиран ?езични документ ве?ег обима, забележен на лако преносивом матери?алу. Предуслов за по?аву к?иге било ?е посто?а?е писма и одговара?у?ег матери?ала на коме би се писало. ^[1] К?ига ?е и обично преносиви физички об?екат и тело нематери?алних репрезентаци?а или интелектуалног об?екта чи?и матери?ални знакови су написане или нацртане лини?е.

Као физички об?екат, к?ига ?е обично свежа? углавном правоугаоних страница (направ?ених од папируса , пергамента , велума или папира ) ори?ентисаних са ?едном дужом страном (било лево или десно, у зависности од правца у коме се чита писмо) везаних, зашивених или другачи?е фиксираних за?едно, а затим к?иговезаних за флексибилну кичму заштитних корица од тежег, релативно крутог матери?ала, тако да, када се отворена пред?а корица преклопи са дово?но масовном количином листова, к?ига може да лежи равно. ^[2] Технички израз за ова? физички аранжман ?е кодекс (у множини кодекси ). У истори?и ручне физичке подршке за дуготра?не писане композици?е или записе, кодекс заме?у?е свог непосредног претходника, свитак .

Као интелектуални об?екат, к?ига ?е прототипски састав толико велике дужине да ?е потребно знатно улага?е времена за ?ено састав?а?е и ?ош увек знача?но, мада не толико обимно, улага?е времена за чита?е. Ова? осе?а? к?иге има ограничен и неограничен смисао. У ограниченом смислу, к?ига ?е самодово?на секци?а или део дужег састава, што ?е употреба ко?а одражава чи?еницу да ?е у древним временима требало да дуги радови буду написани у неколико свитака, а сваки свитак ?е морао бити идентификован к?игом ко?у ?е садржао. Тако, на пример, сваки део Аристотелове Физике се зове к?ига, као што и Библи?а обухвата мноштво различитих к?ига. У неограниченом смислу, к?ига ?е композициона целина таквих секци?а, било да се зову к?иге или поглав?а или делови, они су делови.

Ме?утим интелектуални садржа? у физичко? к?изи не мора бити састав, да би се назвала к?игом. К?иге се могу састо?ати само од цртежа, гравира или фотографи?а , или таквих ствари као што су укрштене речи или лутке за изрезива?е. У физичко? к?изи странице могу остати празне или могу садржати апстрактан скуп лини?а као подршку за теку?е уносе, нпр. рачуноводствених налога, к?ига заказива?а, к?ига извешта?а, к?ига аутограма , бележница , дневник или роковник , или блок за црта?е. Неке физичке к?иге направ?ене су са страницама ко?е су дебеле и дово?но чврсте да подржава?у друге физичке об?екте, као што ?е албум (за новинске чланке, листове , цветове , ...) или фотографски албум.

К?иге се могу дистрибуирати у електронско? форми као електронска к?ига и другим форматима. У сво?о? ?Ревидирано? препоруци о ме?ународно? стандардизаци?и статистике о производ?и и дистрибуци?и к?ига, новина и часописа” од 1. новембра 1985. године, Организаци?а у?еди?ених наци?а за образова?е, науку и културу ( Унеско ) из?авила ?е да ?е ?уверена да ?е поже?но да национални органи ко?и су одговорни за прикуп?а?е и извештава?е статистичких података ко?и се односе на производ?у и дистрибуци?у штампаних публикаци?а треба да се руководе одре?еним стандардима у смислу дефиници?а, класификаци?е и презентаци?е,” како ?би се побо?шала ме?ународна упоредивост статистика”. Они су дефинисали к?игу као ?непериодичну публикаци?у од на?ма?е 49 страница не рачуна?у?и насловне странице, об?ав?ену у зем?и и учи?ену доступном ?авности” ^{[
тражи се извор
]}, тако да се статистика к?ига може прикупити за:

(а) Владине публикаци?е, т?. публикаци?е ко?е изда?у ?авне управе или ?ихови помо?ни органи, осим оних ко?и су повер?иви или диза?нирани само за интерну дистрибуци?у;
(б) Школски у?беници , к?иге прописане за ученике ко?и доби?а?у образова?е на првом и другом нивоу како ?е дефинисано у ревидирано? Препоруци о ме?ународно? стандардизаци?и статистике образова?а усво?ене на Генерално? конференци?и;
(ц) Универзитетске тезе;
(д) Сепарати, т?. репринти дела к?иге или ве? об?ав?еног часописа, под условом да има?у наслов и посебну пагинаци?у и да представ?а?у посебан рад;
(е) Публикаци?е ко?е чине део сери?е, али ко?е чине одво?ене библиографске ?единице;
(ф) Илустровани радови: (i) Збирке штампаних матери?ала, репродукци?е уметничких дела, цртежа итд., када такве колекци?е формира?у потпуне, пагиниране томове и када су илустраци?е пра?ене об?аш?ава?у?им текстом, колико год кратким, ко?и се односи на ове радове или саме уметнике; (ii) Албуми, илустроване к?иге и памфлети написани у облику континуираних нараци?а, са сликама ко?е илустру?у одре?ене епизоде; (iii) Албуми и сликовнице за децу; (iv) Стрипови . ^[3]

?едан лист у кодексу ?е лист , а свака страна листа ?е страница .

Иако се у обичном академском жаргону монографи?а схвата као специ?алистички академски рад, а не референтни рад о по?единачном научном предмету, у библиотекарско? и информационо? науци монографи?а има много шире значе?е и означава било ко?у несери?ску публикаци?у комплетну у ?едном тому (к?изи) или ограниченом бро?у томова (чак и роман попут Прустовог дела У трага?у за изгуб?еним временом у седам томова), за разлику од сери?ских публикаци?а попут магазина , журнала или новина . Страствен читалац или колекционар к?ига или за?уб?еник у к?иге ?е библиофил . Продавница где се к?иге купу?у и прода?у ?е к?ижара . К?иге се тако?е прода?у на другим местима. К?иге се могу поза?мити из библиотека . Гугл проце?у?е да ?е од 2010. године об?ав?ено око 130.000 различитих наслова. ^[4] У неким богати?им наци?ама, прода?а штампаних к?ига ?е опала због употребе електронских к?ига , ^[5] мада ?е и прода?а самих електронских к?ига опала у прво? половини 2015. ^[6]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Енглеска речи book потиче од староенглеске речи ? b?c ”, ко?а ?е изведена из германског корена ?*b?k-”, когната са ? beech ”. ^[7] Слично томе, у словенским ?езицима (на пример, руском , бугарском , македонском ) ?буква” (?слово”) ?е когнат са ?буквом”. У руском и у српском и македонском, реч ?букварь” или ?буквар” се специфично односи на у?беник основне школе ко?и помаже деци да савлада?у технике чита?а и писа?а. Стога се претпостав?а да ?е на?рани?е индоевропско писа?е можда било урезано у кори букве. ^[8] Слично томе, латинска реч codex , ко?а означава к?игу у модерном смислу (везану и са засебним листовима), првобитно ?е значила ?блок дрвета”.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Антика [ уреди | уреди извор ]

Кад су системи писа?а настали у древним цивилизаци?а , разни предмети, као што су камен, глина , кора дрвета, металне плоче и кости су кориштени за писа?е; они се проучава?у у епиграфици .

Стари век [ уреди | уреди извор ]

Истори?а к?иге обухвата период од 50 векова. У овом периоду к?ига ?е имала различите облике, што ?е на?више зависило од матери?ала од ког се изра?ивала.

На?стари?е претече к?ига су сумерске глинене плочице. Потичу из 3. милени?ума п. н. е. и на ?има су бележени текстови различитог садржа?а. Исписиване су с обе стране а потом сушене или печене. Понекад су повезиване кожним тракама у диптихе или триптихе и то су на?стари?и облици слични к?изи какву данас позна?емо. На глиненим плочицама исписан ?е и ? Еп о Гилгамешу “. Након глинених плочица по?ав?у?у се воштане таблице (лат. tabulae ), прав?ене од дрвета и премазиване сло?ем воска по коме се писало заоштреном писа?ком - стилусом. Воштане таблице кориш?ене су у старом Риму , затим у сред?ем веку у многим зем?ама Европе , а у Срби?и до кра?а 18. века. ^[10].

У Египту се пре око 3000 год. п. н. е. по?авио свитак. Свитак ?е трака од папируса намотана око два дрвена штапа - по ?едан на сваком кра?у. У антици се назива volumen , а у сред?ем веку rotulus . Од Егип?ана су га преузели и други народи, па ?е он постао на?раширени?и облик писаног документа хеленистичког и римског периода. ?евре?ске богослужне к?иге и данас су на свицима. У Кини су се прве к?иге писале на спо?еним бамбусовим дашчицама, ко?е су касни?е заменили свици од свиле . ^[1]^[10]

У старом веку к?иге су се писале и на кори од дрвета, палмином лиш?у, животи?ским кожама, различитим врстама текстила, на плочицама изра?еним од дрвета, различитих метала, слоноваче, воска итд. Око 3. века п. н. е. кожа ?е почела да се изра?у?е у фини?ем облику, т?. као пергамент , што ?е довело до битне промене у облику к?иге и настанка кодекса (рукописне к?иге) - к?иге у облику какав данас позна?емо. ^[1]

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

Средином 5. века , пергамент ?е у потпуности заменио папирус. Пергамент се прави од овчи?е или коз?е коже. Пергаменти су исписивани са ?едне стране, сечени да буду исте величине, састав?ани по два ме?усобно у листове ( folia ) а потом спа?ани кожним врпцама и повезани у свеске.

Свесци су се затим слали писару ко?и ?е исписати текст. Писар ?е раздва?ао листове и писао страницу по страницу. Велин ?е био дебео, тако да се могло писати са об?е стране. Текст кодекса на?чеш?е ?е писан у две колоне на страници, без прекида и без одва?а?а речи. Ради уштеде времена и матери?ала речи су често скра?иване, а слова ме?усобно повезивана. Писа?е текста и ?егово уметничко украшава?е ретко ?е радила иста особа. Посао се делио на писаре , преписиваче ( калиграфе ) и илуминаторе . ^[10]

Иду?и корак било ?е сла?е исписаних свезака к?иговесцу , да од ?их направи к?игу. Слага?ем листова ?едног на други и ?иховим повезива?ем кожном врпцом ( cauda, coda ) наста?але су ове прве к?иге, а управо ?е кожна врпца дала и име овом облику рукописне к?иге - кодекс ( caudex, codex ). ^[1], како су се у сред?ем веку називале. Пошто би саставио листове к?иговезац ?е правио дрвене корице, па ?е кра?еве конца провлачио кроз рупе избушене на дашчицама и на та? начин спа?ао странице на корицама. На кра?у ?е лепио велики комад коже на спо?у исписаних оде?ака и дрвених корица. Корице су по правилу пресвлачене кожом, а углови су окивани металним оковима. За скупоцене повезе кориш?ени су скупи матери?али, злато и позла?ени орнаменти. Касни?е ?е повезива?е усавршено. Прона?ени су нови начини да се к?ига украси и бо?е сачува. Повезива?е рукописне к?иге у сред?ем веку развило се у посебну врсту уметничког рада. ^[10]

Знача?на промена догодила се уво?е?ем папира , новог матери?ала за писа?е, ко?и ?е прона?ен у Кини у 2. веку. У 8. веку Арапи су папир пренели у Европу. О општо? употреби папира у Европи може се говорити тек од 15. века. Уво?е?е папира знатно ?е по?ефтинило израду к?иге. ^[1] Сред?овековне к?иге су ве?ином биле Библи?е , проповеди и остали верски списи. С по?авом папира почеле су се писати и к?иге из области права , медицине , природних наука, а ?ош касни?е и неколико летописа и романа . На?ве?и бро? к?ига у сред?ем веку писан ?е на латинском ?езику .

Умножава?е к?ига [ уреди | уреди извор ]

У почетку су к?иге умножаване руком (сред?ев. лат. manuscript према лат. manu scriptum - руком написано). Писа?ем и преписива?ем рукописа бавили су се образовани ?уди ко?и су били це?ени у свим цивилизаци?ама.

Ме?утим, умножава?е к?ига механичким путем од давнина ?е привлачило ?удску паж?у. Ве? у старом веку по?авили су се и први начини механичког умножава?а к?ига. ?ош су Вавилонци употреб?авали посебне калупе изра?ене у негативу, ко?и су притиском на глинену плочу на ?о? остав?али чит?ив текст. Касни?е се ?ав?а ксилографи?а , отискива?е штампаних страна помо?у дрвених клишеа. У Кини су се ?ош почетком нове ере по?авиле претече штампане к?иге ? дрворезне к?иге штампане помо?у резбарених дрвених плочица.

У Европи се к?иге штампане техником ксилографи?е по?ав?у?у кра?ем 14. века. Дрвене плоче резане су у негативу, отискиване само на ?едну страну папира, а онда су папири спа?ани леп?е?ем и доби?ани листови. Спа?а?ем оваквих листова доби?але су се блок к?иге. Од многобро?них блок к?ига с прве половине 15. века до данас ?е сачувано свега стотинак примерака. ^[10]

Штампарска машина [ уреди | уреди извор ]

Ме?утим, до половине 15. века израда к?ига ?е и да?е била спора и скупа. ?едан од на?ве?их проналазака у истори?и к?иге и културе уопште био ?е проналазак европског штампарства покретним словима за ко?и ?е заслужан ?охан Гутенберг . К?ига поста?е ?ефтини?а, продире ме?у на?шире сло?еве становништва и поста?е главни чинилац у шире?у науке и општег образова?а . Прве штампане к?иге звале су се инкунабуле и личиле су на кодексе. ^[1]

Електронске к?иге [ уреди | уреди извор ]

Дигитална технологи?а довела ?е до по?аве електронске к?иге .

Матери?ална обележ?а к?иге [ уреди | уреди извор ]

Сваки лист к?иге састо?и се од две странице ( recto и verso ).
К?ига се штампа у штампарским табацима.
Пресави?а?ем табака наста?е штампарски слог.
Спа?а?ем слогова наста?е к?ижни блок.
Формат к?иге мери се дужином хрбата ^[1]

К?ига код Срба [ уреди | уреди извор ]

На?стари?а сачуване рукописне к?иге писане ?ирилицом потичу из 12. века. На?знача?ни?а ме?у ?има ?е Мирослав?ево ?еван?е?е .
4. ?ануара 1494 об?ав?ена ?е прва к?ига на словенском ?угу штампана ?ирилицом. То ?е био Октоих првогласник . ^[12]
4. августа 1552. године завршено ?е штампа?е прве к?иге одштампане у Београду. То ?е било Београдско четворо?еван?е?е . ^[13]
Године 1934. Радиво? С. Момирски из Великог Бечкерека (данаш?ег Зре?анина) об?авио ?е на?кра?у к?игу на свету. ?ен наслов ?е био (пита?е): "Шта управ?а светом?", а ?едина реч у цело? "к?изи", на тре?о? страни ?е била (одговор): " новац ". Исте године ?е к?ига, чи?а ?е цена ?едан динар, имала три изда?а. Аутор ?е био на путу да се на брзину обогати. ^[14]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Антички папирус. Приказу?е бога Озириса и мере?е срца.
К?ига од низа штапи?а од бамбуса, повезаних тканином. Из конфуци?анског манастира у Кини. Налази се у Удруже?у Адлигат у Београду.
Маги?ска к?ига племена Батак из ?унгла Индонези?е. Направ?ена, написана и осликана руком, листови су направ?ени од палминог лиш?а, корице од кости?у.
Будистички молитвеник из М?анмара, осликан са ?едне стране животописом Буде, а са друге руком исписаним молитвама. На корицама се налазе бакарне фигуре слонова.
Молитвеник из пусти?е Гоби у Монголи?и .
Свитак - Велика пове?а слобода ( Magna carta libertatum ) ( енгл. The Great Charter ).
Пергамент
Кинеске к?иге, писане на бамбусовим дашчицама.
Корица кодекса са византи?ском иконом распе?а. Метрополитен музе?, ?у?орк.
Остаци спа?ене к?иге из националне библиотеке Срби?е после немачког бомбардова?а Београда 1941.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^? ^е Hrvatska enciklopedija
^ IEILS , стр. 41
^ ?Revised Recommendation concerning the International Standardization of Statistics on the Production and Distribution of Books, Newspapers and Periodicals: UNESCO” . portal.unesco.org .
^ ?Books of the world, stand up and be counted! All 129,864,880 of you” . 5. 8. 2010 . Приступ?ено 15. 8. 2010 . ? After we exclude serials, we can finally count all the books in the world. There are 129,864,880 of them. At least until Sunday. ”
^ Curtis 2011 , стр. 161
^ ?The Plot Twist: E-Book Sales Slip, and Print Is Far From Dead” . The New York Times. 2015 . Приступ?ено 8. 10. 2015 .
^ ?Book” . Dictionary.com . Приступ?ено 6. 11. 2010 .
^ ?Northvegr - Holy Language Lexicon” . 3. 11. 2008. Архивирано из оригинала 3. 11. 2008. г . Приступ?ено 30. 12. 2016 .
^ Binkley, Roberta (2004). ?Reading the Ancient Figure of Enheduanna”. Rhetoric before and beyond the Greeks . SUNY Press. стр. 47. ISBN 9780791460993 .
^ ^а ^б ^в ^г ^д Бара?, Драган (2008), Кратка истори?а к?иге , 160 , Београд: Нолит
^ ?Три века бурне истори?е Народне библиотеке Срби?е (?Вечер?е новости“)” . 1. март 2013 . Приступ?ено 15. 4. 2013 .
^ Иви?, Павле; Пешикан, Митар: ?Српско штампарство“, Про?екат Растко
^ ? ? 463. ро?ендан Београдског четворо?еван?е?а у Библиотеци града Београда“, Библиотека града Београда ” . Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г . Приступ?ено 26. 11. 2015 .
^ Никола Шла?х: "Монографи?а града Великог Бечкерека", Зре?анин 2018. године

Литература [ уреди | уреди извор ]

Binkley, Roberta (2004). ?Reading the Ancient Figure of Enheduanna”. Rhetoric before and beyond the Greeks . SUNY Press. стр. 47. ISBN 9780791460993 .
Curtis, George (2011). The Law of Cybercrimes and Their Investigations . стр. 161.
Бара?, Драган (2008), Кратка истори?а к?иге , 160 , Београд: Нолит
"IEILS": , in International Encyclopedia of Information and Library Science , Editors: John Feather, Paul Sturges, 2003. "Book" . Routledge. ISBN 978-1-134-51321-5 . 9781134513215
Tim Parks (August 2017), The Books We Don’t Understand , New York Review of Books
The Cambridge history of the book in Britain . Cambridge UK ; New York: Cambridge University Press. 1998?2002. ISBN 978-0-521-57346-7 (v. 3), ISBN 978-0-521-66182-9 (v. 4) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character ( помо? ) . Contents: v. 1 ed. Richard Gameson (publication forthcoming 2008), v. 2 eds. Nigel Morgan and Rod Thomson (publication forthcoming 2007), v. 3 1400?1557 eds. Lotte Hellinga and J.B. Trapp, v. 4 1557?1695 eds. John Barnard and D.F. McKenzie, with the assistance of Maureen Bell.
Histoire de l'edition francaise . Paris: Fayard : Cercle de la Librairie. 1989. ISBN 978-2-213-02399-1 (v. 1) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character ( помо? ) . v. 1?4 ; eds. Roger Chartier and Henri-Jean Martin .
Histoire des bibliotheques francaises . Paris: Promodis-Ed. du Cercle de la Librairie. 1988. ISBN 978-2-903181-72-7 (v. 1) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character ( помо? ) . v. 1?4 ; eds. Andre Vernet, Claude Jolly, Dominique Varry , Martine Poulain.
Blair, Ann (2010). Too Much to Know: Managing Scholarly Information before the Modern Age . Yale University Press. ISBN 978-0300165395 .
Chartier, Roger (2005). Inscrire et effacer : culture ecrite et litterature (XIe-XVIIIe siecle) . Paris: Gallimard : Le Seuil. ISBN 978-2-02-081580-2 .
Chow, Kai-Wing (2004). Publishing, Culture, and Power in Early Modern China . Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3368-7 .
Craughwell, Thomas J.,; Smith, Damon (2004). Q.P.B. Short History of the Paperback, and Other Milestones in Publishing . New and updated ed. New York: Quality Paperback Book Club. ISBN 978-1-58288-104-1 .
Dane, Joseph (2003). The Myth of Print Culture: Essays on Evidence, Textuality, and Bibliographical Method . Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802087751 .
Darnton, Robert (2009). The case for books: Past, present, and future . PublicAffairs.
Darnton, Robert (1985). The great cat massacre and other episodes in French cultural history . Harmondsworth: Penguin. ISBN 978-0-14-055089-4 .
Diringer, David (1982). The book before printing : ancient, medieval, and oriental . New York: Dover. ISBN 978-0-486-24243-9 .
Eisenstein, Elizabeth (2005). The printing revolution in early modern Europe . Cambridge UK ; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60774-2 .
Febvre, Lucien ; Henri-Jean Martin (1997). The coming of the book : the impact of printing 1450?1800 . London: Verso. ISBN 978-1-85984-108-2 . tr. by David Gerard ; ed. by Geoffrey Nowell-Smith and David Wootton ; Note : reprint, other reprints by this publisher 1990 & 1984, originally published (London : N.L.B., 1976) ; Translation of L'apparition du livre .
Finkelstein, David (2005). An introduction to book history . New York: Routledge. ISBN 978-0-415-31443-5 .
Fischer, Ernst (2010). The Book Market . Mainz: Leibniz Institute of European History . OCLC 692301471 .
Hall, David (1996). Cultures of Print: Essays in the History of the Book . Amherst: University of Massachusetts Press . ISBN 9780585142074 .
History of the book in Canada . Toronto: University of Toronto Press. 2004?2007. ISBN 978-0-8020-8943-4 (v. 1), ISBN 978-0-8020-8012-7 (v. 2), ISBN 978-0-8020-9047-8 (v. 3) Проверите вредност параметра |isbn=: invalid character ( помо? ) . Contents: v. 1 eds. Patricia Fleming and Fiona Black (2004), v. 2 eds. Patricia Fleming, Yvan Lamonde, and Fiona Black (2005), v. 3 eds. Carole Gerson and Jacques Michon (2007).
Howsam, Leslie (2006). Old Books and New Histories: An orientation to studies in book and print culture . Toronto: University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9438-4 .
Johns, Adrian (1998). The Nature of the Book: Print and Knowledge in the Making . Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-40122-5 .
Katz, Bill (1998). Cuneiform to computer : a history of reference sources . Lanham Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3290-9 . Series : History of the book, no. 4.
Martin, Henri-Jean (c. 2004). Les metamorphoses du livre . Paris: Albin Michel. ISBN 978-2-226-14237-5 . Series : Itineraires du savoir.
McKitterick, David (2003). Print, Manuscript and the Search for Order, 1450?1830 . Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82690-7 .
Nunberg, Geoffrey, ур. (1996). The Future of the Book . University of California Press. ISBN 9780520204515 .
Price, Leah (2012). How to Do Things with Books in Victorian Britain . Princeton University Press. ISBN 978-0691114170 .
Thiollet, Jean-Pierre (2005). Je m'appelle Byblos . H & D, Paris. ISBN 978-2-914266-04-8 .
Warner, Michael (1990). The Letters of the Republic: Publication and the Public Sphere in Eighteenth-Century America . Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-52785-0 .
The Library: Transactions of The Bibliographical Society . London: Bibliographical Society. 1889. ISSN 0024-2160 .
The Papers of the Bibliographical Society of America . New York: Bibliographical Society of America. 1899. ISSN 0006-128X .
The Papers of the Bibliographical Society of Canada . Toronto, Canada: The Bibliographical Society of Canada. 1962. ISSN 0067-6896 .
Studies in Bibliography . Charlottesville, VA: The Bibliographical Society of the University of Virginia. 1948. ISSN 0081-7600 .
British Library Journal , British Library Board , ISSN 1478-0259 , Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. , Приступ?ено 15. 10. 2018 , ? Scholarly research into the contents and history of the British Library and its collections ” 1975? . Шаблон:Free access
Archiv fur Geschichte des Buchwesens . Frankfurt am Main: Buchhandler-Vereinigung. 1956. ISSN 0066-6327 .
Annual bibliography of the history of the printed book and libraries . The Hague: Martinus Nijhoff. 1970. ISSN 0303-5964 .
Script & Print . Australia: Bibliographical Society of Australia and New Zealand. 1970. ISSN 1834-9013 . Note: previously Bulletin of the Bibliographical Society of Australia and New Zealand .
Quaerendo . Amsterdam: Theatrum Orbis Terrarum Ltd. 1971. ISSN 0014-9527 . Note "A quarterly journal from the low countries devoted to manuscripts and printed books."
Revue francaise d'histoire du livre . Bordeaux: Societe des bibliophiles de Guyenne. 1971. ISSN 0037-9212 . OCLC 1791119 .
Book History . US: Society for the History of Authorship, Reading and Publishing . 1998. ISSN 1098-7371 .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

[enciklopedija-1] а ^б ^в ^г ^д ^? ^е Hrvatska enciklopedija

[2] IEILS , стр. 41

[3] ?Revised Recommendation concerning the International Standardization of Statistics on the Production and Distribution of Books, Newspapers and Periodicals: UNESCO” . portal.unesco.org .

[4] ?Books of the world, stand up and be counted! All 129,864,880 of you” . 5. 8. 2010 . Приступ?ено 15. 8. 2010 . ? After we exclude serials, we can finally count all the books in the world. There are 129,864,880 of them. At least until Sunday. ”

[5] Curtis 2011 , стр. 161

[6] ?The Plot Twist: E-Book Sales Slip, and Print Is Far From Dead” . The New York Times. 2015 . Приступ?ено 8. 10. 2015 .

[7] ?Book” . Dictionary.com . Приступ?ено 6. 11. 2010 .

[8] ?Northvegr - Holy Language Lexicon” . 3. 11. 2008. Архивирано из оригинала 3. 11. 2008. г . Приступ?ено 30. 12. 2016 .

[9] Binkley, Roberta (2004). ?Reading the Ancient Figure of Enheduanna”. Rhetoric before and beyond the Greeks . SUNY Press. стр. 47. ISBN 9780791460993 .

[barac-10] а ^б ^в ^г ^д Бара?, Драган (2008), Кратка истори?а к?иге , 160 , Београд: Нолит

[3veka-11] ?Три века бурне истори?е Народне библиотеке Срби?е (?Вечер?е новости“)” . 1. март 2013 . Приступ?ено 15. 4. 2013 .

[12] Иви?, Павле; Пешикан, Митар: ?Српско штампарство“, Про?екат Растко

[13] ? ? 463. ро?ендан Београдског четворо?еван?е?а у Библиотеци града Београда“, Библиотека града Београда ” . Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г . Приступ?ено 26. 11. 2015 .

[14] Никола Шла?х: "Монографи?а града Великог Бечкерека", Зре?анин 2018. године

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Нормативна контрола
Државне	Шпани?а Француска BnF подаци Немачка Израел С?еди?ене Државе Летони?а ?апан Чешка
Остале	Енциклопеди?а Британика Истори?ски речник Шва?царске NARA