Курасао Curacao Korsou
Застава Грб
Химна:  Химна Курасаоа ( пап. Himno di Korsou )
Главни град	Вилемстад
Службени ?език	Холандски , Папи?аменто
Владавина
Облик државе	Уставна монархи?а
? Монарх	Вилем-Александер
? Гувернер	Лусил ?орж-Вут
? Преми?ер	Гилмар Писас
Истори?а
‍
Географи?а
Површина	‍
? укупно	444 km 2
Становништво	‍
?  2013 . [1]	152.760   ( 192 )
?  густина	344,05 ст./km 2
Економи?а
Валута	Гулден холандских антила
Остале информаци?е
Временска зона	UTC  -04
Интернет домен	‍ .aw ‍
Позивни бро?	+599-9

Курасао ( порт. Curacao , папи?аменто Korsou ) ?е острво у ?ужном делу Карипског мора близу северне обале Венецуеле . Курасао ?е ?една од четири конститутивне државе Кра?евине Холанди?е , поред Арубе , Холанди?е и Острва Свети Мартин . Главни град острва Курасао ?е Вилемстад .

Површина острва ?е 444 km². Према попису из 2001. на острву живи 130.627 ?уди, што да?е густину становништва од 294 становника по квадратном километру. Курасао се налази изван по?аса урагана , ко?и ипак ретко погоде ово острво.

Званична валута ?е гулден холандских Антила а од 2013 . би?е проме?ена у карипски гулден.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Први становници Курасаа су били Аравак Инди?анци. Први Европ?ани су стигли до острва у шпанско? експедици?и Алфонса де О?еде 1499 . Болести ко?е су шпанци донели су уништили локално становништво. Острво су заузели Холан?ани 1634 . Холандска западноинди?ска компани?а ?е основала насе?е Вилемстад ко?е ?е постало трговачка лука. Вилемстад ?е био центар за трговину робовима. Богатство стечено трговином роб?ем обогатило ?е становнике острва и допринело изград?и импресивних архитектонских остваре?а.

Почетком 19. века острво ?е ме?ало господаре (Велика Британи?а, Француска, Холанди?а), да би се од 1815. вратило под Холандску власт. Трговина роб?ем ?е укинута 1863 . Кра? трговине роб?ем створио ?е економске проблеме острв?анима и утицао на одлив становништва. Проналазак извора нафте 1914 . драматично ?е изменио економске прилике. На острву ?е изгра?ена рафинери?а нафте ко?а ?е постала велики послодавац.

Ве?е острва Курасао ?е 1984 . промовисало Националну заставу и химну острва.

Кра?ем 2010 . Курасао ?е постао аутономни конститутивни члан Кра?евине Холанди?е, у складу са резултатима референдума из 2005.

Порекло имена [ уреди | уреди извор ]

Порекло имена острва ?ош ни?е сасвим ?асно. ?едно об?аш?е?е ?е да оно потиче од португалске речи за срце ?корасао“ ( coracao ), што би се односило на трговачки знача? Курасаа. Друго об?аш?е?е ?е да су првобитни становници себе називали овим именом.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Клима на Курасау ?е полу-пусти?ска (клима саване ). Би?ни свет острва се углавном састо?и од кактуса , бод?икавог жбу?а и четинара . На?виша тачка острва ?е на 375 метара надморске висине. На Курасау посто?е слане мочваре где се одмара?у и хране ?ата фламингоса . ?угоисточно од Курасаа налази се мало ненасе?ено острво Мали Курасао.

Острво ?е окружено коралним спрудовима и познато ?е као одлично место за ро?е?е.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Народ на острву ?е мешавина афричког (ве?ина), холандског , источноази?ског и португалског становништва. У нови?е време на острво се досе?ава?у имигранти из Доминиканске Републике , Хаити?а , Кариба и Колумби?е .

Главни ?езици острва Курасао су пап?аменто и енглески , док се користе и холандски и шпански . Неки становници острва говоре сва 4 ?езика.

Привреда Курасаа се заснива на рафиниса?у нафте, туризму и финанси?ским услугама.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званична интернет презентаци?а острва
• www.gov.an Влада Холандских Антила
• Curacao-gov.an Влада острва Курасао
• Туристичко удруже?е
• Архитектура на Курасау
• Мапа острва