한국   대만   중국   일본 
Кукуруз ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Кукуруз

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Кукуруз
Илустраци?а ко?а приказу?е мушке и женске цветове кукуруза
Научна класификаци?а уреди
Царство: Plantae
Кладус : Tracheophytes
Кладус : Angiospermae
Кладус : Monocotyledones
Кладус : Commelinids
Ред: Poales
Породица: Poaceae
Потпородица: Panicoideae
Род: Zea
Врста:
Z. mays
Биномно име
Zea mays
Слатки куруруз, жут, сиров
(семе)
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енерги?а 360 kJ (86 kcal)
18,7 g
Скроб 5,7 g
Ше?ери 6,26 g
Прехрамбена влакна 2 g
1,35 g
3,27 g
Триптофан 0,023 g
Треонин 0,129 g
Изолеуцин 0,129 g
Леуцин 0,348 g
Лизин 0,137 g
Метионин 0,067 g
Фенилаланин 0,150 g
Тирозин 0,123 g
Валин 0,185 g
Аргинин 0,131 g
Хистидин 0,089 g
Аланин 0,295 g
Аспарагинска киселина 0,244 g
Глутаминска киселина 0,636 g
Глицин 0,127 g
Пролин 0,292 g
Серин 0,153 g
Витамини
Витамин А екв.
(1%)
9 μg
644 μg
Тиамин (Б 1 )
(13%)
0,155 mg
Рибофлавин (Б 2 )
(5%)
0,055 mg
Ниацин (Б 3 )
(12%)
1,77 mg
Витамин Б 5
(14%)
0,717 mg
Витамин Б 6
(7%)
0,093 mg
Фолат (Б 9 )
(11%)
42 μg
Витамин Ц
(8%)
6,8 mg
Минерали
Гвож?е
(4%)
0,52 mg
Магнези?ум
(10%)
37 mg
Манган
(8%)
0,163 mg
Фосфор
(13%)
89 mg
Кали?ум
(6%)
270 mg
Цинк
(5%)
0,46 mg
Остали конституенти
Вода 75,96 g
Веза на унос базе података УСДА
Клип кукуруза сред?е величине (6-3/4" до 7-1/2" дугачак) има око 90 грама семена
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Кукуруз ( лат. Zea mays ), тако?е и куруз или мумуруз ?е велика ?едногодиш?а би?ка пореклом из Сред?е и ?ужне Америке . Ову би?ку су први доместиковали уро?еници у ?ужном Мексику [1] пре око 10.000 година. Лисната стаб?ика би?ке производи засебан полен и цвасти са семеним замецима или клас , из кога се разви?а?у кукурузна ?езгра или семе. Га?и се у умереним и топлим деловима света у великом бро?у подврста, вари?етета и сорти.

Кукуруз ?е постао основна храна у многим деловима света, са тоталном продукци?ом ко?а превазилази пшеницу или пиринач . Ме?утим, сав кукуруз ни?е наме?ен за директну ?удску конзумаци?у. Део кукурузне продукци?е се користи као сточна храна , а део за прераду у кукурузни етанол и друге кукурузне продукте, као што су кукурузни скроб и кукурузни сируп . Шест главних типова кукуруза су зубан , тврдунац , плевичар , кокичар , мекунац , и ше?ерац . [2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

У Европу ?е донесен 1493 . а по неким изворима и 1535 . На Балкан ?е стигао у 17. веку .

Печина Гуела Наквитц у Оаксаки у Мексику ?е место ране доместикаци?е неколико усева, ук?учу?у?и теосинт (претка кукуруза). [3]
Култиваци?а кукуруза у илустраци?и из 16. века у Флорентинском кодексу

Ве?ина историчара сматра да ?е кукуруз био доместикован у Теваканско? долини у Мексику . [4] Недавна истражива?а у раном 21. веку су донекле модификовала то становиште; научници сада сматра?у да ?е суседна долина реке Балсас у ?ужном централном Мексику била центар доместикаци?е. [5]

Олмеци и Ма?е су култивирали кукуруз у бро?ним вари?ететима широм Мезоамерике ; они су гаа ковали, млели и обра?ивали путем никстамализаци?е . Сматра се да се почетком раздоб?а око 2500 п. н. е, усев проширио на на?ве?и део Америка . [6] Истражива?а из 21. века успоставила су ?ош рани?е датуме. Реги?а ?е развила трговачку мрежу засновану на вишку и вари?ететима кукурузних усева.

?една утица?на студи?а из 2002 аутора Matsuoka et al . ?е демонстрирала да ?е уместо вишеструких независних доместикаци?а, сав кукуруз настао из ?едне доместикаци?е у ?ужном Мексику пре око 9000 година. Та студи?а ?е исто тако показала да су на?стари?и преживели типови кукуруза они са мексичких планина. Касни?е се кукуруз проширио из тог региона на остатак Америка дуж два главна пута. То ?е конзистентно са моделом базираним на археолошким записима ко?и сугеришу да се кукуруз био диверсификован на мексичким брдима пре него што се проширио на низи?е. [7] [8]

Археолог Долорес Пиперно ?е рекла: [5]

Велики корпус података указу?е на то да ?е [кукуруз] био распростра?ен у нижо? централно? Америци до око 5600 п. н.е. и ?е био пренет у интерандске долине Колумби?е изме?у 5000-4000. п. н. е.

?  Долорес Пиперно, The Origins of Plant Cultivation and Domestication in the New World Tropics: Patterns, Process, and New Developments

Од тада су чак и рани?и датуми су об?ав?ивани. [9]

Према генетичко? студи?и ко?и ?е спровела агенци?а Ембрапа , кукурузна култиваци?а ?е била уведена у ?ужно? Америци из Мексика, у два велика таласа: приви, пре више од 6000 годна, раширио ?е културу по Андима . Доказ култиваци?е у Перуу су на?ени из периода пре око 6700 година. [10] Други талас пре око 2000 година, ?е узео маха у низи?ама ?ужне Америке. [11]

Пре доместикаци?е, кукурузне би?ке су имале само мале, 25 mm (1 in) дуге клипове, и ?ав?ао се ?едан клип по би?ци. Након многих векова вештачке селекци?е Амерички уро?еници су развили кукурузне би?ке ко?е могу да има?у неколико клипова по би?ци, ко?и су обично били неколико инча дуги. [12]

Кукуруз ?е на?распростра?ени?и житарични усев у Америкама, са 361 милиона метричких тона произведених у С?еди?еним Државама у 2014 година. Приближно 40% усева ? 130 милиона тона ? се користи за производ?у кукурузног етанола . [13] Генетички модификовани кукуруз ?е сачи?авао 85% кукуруза посе?аног у С?еди?еним Државама 2009. године. [14]

Колумби?ска размена [ уреди | уреди извор ]

После доласка Европ?ана у 1492. године, шпански насе?еници су конзумирали кукуруз, и истраживачи и трговци су пренели ова? усев назад у Европу, а он ?е затим ширио од зем?е до зем?е. Шпански насе?еници су имали ?асно изражену преференци?у за пшенични хлеб у односу на она? базиран на кукурузу, тапиоки или кромпири. Кукурузно брашно не може заменити пшеница у причесном хлебу, пошто се по хриш?анском верова?у само пшеница може подвргнути трансубстанци?аци?и и претворити у тело Христа. [15] На другом нивоу, Шпанци су били забринути да ?е због конзумаци?е аутохтоне хране ко?у нису сматрали хран?ивим, бити ослаб?ени и да ризику?у да се претворе у Инди?анце. ?По миш?е?у Европ?ана, храна ко?у су ?ели, чак и више од окруже?а у коме су живели, давала ?е америчким староседеоцима и Шпанцима ?ихова особене физичка и ментална обележ?а.” [16] Упркос ових брига, Шпанци су конзумирали кукуруз. Археолошки докази са локаци?а у Флориди указу?у на то да га и култивисали. [17]

Кукуруз се проширио на остатак света због сво?е способности да расте у различитим климатским условима. У Шпани?и се култивисао само неколико децени?а након Колумбовог путова?а и потом се проширио на Итали?у, Западну Африку и другде. [17] Ше?ером богати вари?етети звани слатки кукуруз су обично узга?ани за ?удску конзумаци?у у облику клипова, док су остали вари?етети узга?ани за сточну храну, разне производе базиране на кукурузу за ?удску употребу (ук?учу?у?и млеве?е у брашно разних гранулаци?а за прав?е?е паленте и про?е , пресова?е ради издва?а?а кукурузног у?а , и ферментаци?у и дестилаци?у у алкохолна пи?а као што ?е борбонски виски ).

Имена [ уреди | уреди извор ]

Мноштво малих мушких цветова чини мушку цваст, названу метлица.

Енглеска реч maize ?е изведена из шпанске форме домородачког та?но?ског назива би?ке, mahiz . [18] Он ?е познат под бро?ним другим именима широм света.

Енглеска реч corn изван Северне Америке, Аустрали?е и Новог Зеланда се односи на било ко?и житарични усев, ?ено значе?е варира у зависности од локалне основне хране. [19] [20] У С?еди?еним Државама, [19] Канади, [21] Аустрали?и, и Новом Зеланду, [22] corn првенствено значи кукуруз; та употреба ?е започела скра?ива?ем фразе Indian corn . [19] Инди?ански корн првенствено значи кукуруз (основна житарица староседелачких Американаца ), мада се може специфично односити на вишебо?ни flint corn ко?и се користи за декораци?у. [23] На местима изван Северне Америке, Аустрали?е и Новог Зеланда, corn се обично односи на кукуруз у кулинарском контексту. Уже значе?е се обично индицира додатним речима, као што су sweet corn и baby corn .

У ?ужно? Африци, кукуруз се обично назива mielie ( африканс ) или mealie ( енглески ), [24] што су речи изведене из португалске речи за кукуруз, milho . [25]

Maize ?е преферентни енглески назив у формално?, научно?, ме?ународно? употреби пошто се специфично односи на ову житарицу, за разлику од назива corn , ко?и има комплексни вари?етет значе?а ко?и варира у зависности од контекста и географског региона. [20] Реч маize користе по?опривредна тела и истраживачки институти као што су FAO и CSIRO . Националне по?опривредне и индустри?ске асоци?аци?е обично ук?учу?у реч maize у ?иховом имену чак и у енглески говоре?им зем?ама где се локална, неформална реч разлику?е од maize ; на пример, the Maize Association of Australia , итд. Ме?утим, у робно? размени, реч corn се конзистентно односи на кукуруз, и не на друге житарице.

Структура и физиологи?а [ уреди | уреди извор ]

Кукурузна би?ка често има висину од 3 m, [26] мада неки природни со?еви могу да порасту до 12 m. [27] Стаб?ика се обично састо?и од 20 чланова [28] дужине 18 cm (7,1 in). [26] Лист, ко?и расте из сваког члана, генерално има ширину од 9 cm (4 in) и дужину од 120 cm (4 ft).

Клипови се разви?а?у изнад неколико листова у средиш?ем делу би?ке, изме?у стаб?ике и листова, издужу?у?и се за око 3 mm (0,12 in) на дан, до дужине од 18 cm (7 in) [26] при чему ?е максимум 60 cm (24 in) ме?у подврстама. [29] Они су женске цвасти , чврсто умотани у неколико сло?ева комушевине. По?едини вари?етети кукуруза су узга?ани да произведу мноштво додатних клипова. Они су извор типа кукуруза ( baby corn ) ко?и се користи као повр?е у ази?ско? кухи?и .

Врх стаб?ика се завршава у тенселу, метлици с мушким цветовима. Кад ?е метлица зрела и кад ?е време дово?но топло и суво, праш?аци метлице се отвара?у и ослоба?а се полен. Кукурузни полен ?е анемофилан (распршу?е се ветром), и због ?егове велике брзина пада?а, на?ве?и део полена пада унутар неколико метара од метлице.

Издужени жигови , звани свила , се по?ав?у?у из замота?а листова на кра?у клипа. Она ?е обично бледожута и дугачка 18 cm (7 in). Она подсе?а на прамен косе. На кра?у сваког жига ?е карпел, ко?е се може развити у зрно ако до?е до опрашива?а поленом. Семени омотач плода ?е стоп?ен са омотачем семена ко?и се назива крупа , што ?е типично за траве , и целокупни клип се понека назива семеном. Клип ?е по структури близак збирним плодовима , осим што се по?единачна зрна никад не стапа?у у ?едну масу. Зрна су приближно величине грашка , и причврш?ена су у регуларним редовима око беле, шапурине ко?а формира клип. Максимална величина зрна ?е 2,5 cm (1 in). [30] Клип обично садржи око 600 зрна. Она могу да буду различитих бо?а: црнкаста, плавичасто-сива , ?убичаста , зелена, црвена, бела и жута. Кад се саме?е у брашно , кукуруз да?е више брашна и знатно ма?е меки?а него пшеница. Ово брашно не садржи глутен попут пшенице и, стога, да?е печене производе са слабом способнош?у подиза?а. Генетичка вари?анта ко?а акумулира више ше?ера и ма?е скроба у клипу се конзумира као повр?е и назива се слатки кукуруз . Млади кукуруз се може конзумирати сиров, са шапурином и свилом, али како би?ка сазрева (обично током лет?их месеци), шапурина поста?е чврш?а и свила сув?а, тако да више нису ?естиви. На кра?у узго?не сезоне , зрна се исушу?у и поста?у неподесна за жвака?е уколико нису кувана у кипу?о? води.

  • Женска цваст, са младом свилом
    Женска цваст, са младом свилом
  • Одрасла свила
    Одрасла свила
  • Тулузина, клип, и свила
    Тулузина, клип, и свила
  • Мушки цветови
    Мушки цветови
  • Одрасле биљке кукуруза
    Одрасле би?ке кукуруза
  • Одрасли кукурузни клип на стабљики
    Одрасли кукурузни клип на стаб?ики

Густина се?а?а утиче на вишеструке аспекте кукуруза. Технике модерне по?опривреде у разви?еним зем?ама обично се осла?а?у на густо се?а?е, чиме се производи ?едан клип по стаб?ики. [31] Стаб?ике силажног кукуруза су ?ош гуш?е, [32] чиме се оствару?е нижи удео клипова, а више би?не масе.

Кукуруз ?е факултативна краткодневна би?ка [33] и цвета у одре?еном бро?у дана расту?ег степена > 10 °C (50 °F) у окруже?у за ко?е ?е прилаго?ен. [34] Величина утица?а ко?и дуге но?и има?у на бро? дана ко?и мора?у про?и пре цвета?а кукуруза ?е генетички прописана [35] и регулисана ?е фитохромним системом. [36] Фотопериодичност може да буде ексцентрична код тропских култивара тако да дуги дани карактеристични за високе латитуде омогу?ава?у би?кама да расту тако високо да нема?у дово?но времена за производ?у семена пре него што буду уби?ене мразом. Ови атрибути, ме?утим, могу бити корисни при кориш?е?у тропског кукуруза за продукци?у биогорива . [37]

Незрели кукурузни изданци накуп?а?у снажну антибиотску матери?у, 2,4-дихидрокси-7-метокси-1,4-бензоксазин-3-он ( ДИМБОА ). ДИМБОА ?е члан групе хидроксаминских киселина (тако?е познатих као бензоксазиноиди) ко?и служе као природна одбрана против широког опсега штеточина, ук?учу?у?и инсекте, патогене г?ивице и бактери?е . ДИМБОА ?е исто тако присутана у сродним травама, посебно у пшеници. Кукурузни мутант (bx) коме недоста?е ДИМБОА ?е веома осет?ив на напад би?них ваши и г?ива . DIMBOA ?е тако?е одговорна за релативну отпорност незрелог кукуруза на европског бушача кукуруза (фамили?а Crambidae ). Како кукуруз сазрева, ДИМБОА нивои и отпорност на ову штеточину опада?у.

Због сво?их плитких корена, кукуруз ?е подложан суши, нетолерантан ?е према зем?иштима са недостатком хран?ивих матери?а, и снажани ветрови га могу ишчупати. [38]

  • Кукурузни зрна
    Кукурузни зрна
  • Кукурузна биљка
    Кукурузна би?ка

Док жути кукуруз изводи сво?у бо?у из лутеина и зеаксантина , код црвено обо?еног кукуруза, бо?а зрна потиче од антоци?анина и флобафена . Ове касни?е супстанце се синтетишу у флавоноидном синтетичком путу [39] из полимеризаци?е флаван-4-ола [40] изражава?ем кукурузног перикарпног гена 1 (p1) [41] ко?и кодира ?едан транскрипциони активатор сличан R2R3 myb [42] А1 гена ко?и кодира дихидрокаемпферол 4-редуктазу (ко?а редуку?е дихидрофлавоноле у флаван-4-оле) [43] , док ?едан други ген (супресор перикарпне пигментаци?е 1 или SPP1) делу?е као супресор . [44] Ген p1 кодира Myb-хомологни транскрипциони активатор гена неопходног за биосинтезу црвеног флобафенског пигмента, док P1-wr алил специфицира безбо?ни перикарп зрна и црвену шапурину, а нестабилни фактор 1 за наран?асту бо?у (Ufo1) модифику?е P1-wr изражава?е да би дао пигментаци?у у перикари?у зрна, као и вегетативним ткивима, ко?а обично не акумулира?у знача?не количине пигмената флобафена. [41] Кукурузни П ген кодира Myb хомолога ко?и препозна?е секвенцу CCT/AACC, што ?е у оштром контрасту са C/TAACGG присутном у кичме?ачким Myb протеинима. [45]

Употреба [ уреди | уреди извор ]

Употреб?ава се за исхрану ?уди и дома?их животи?а и за индустри?ску производ?у.

Млеве?ем зрна кукуруза (слично као што се ме?е пшеница ? жито ) доби?а се брашно (кукурузно брашно). Од кукурузног брашна или меша?ем са пшеничним брашном се за ?удску исхрану припрема: хлеб , про?а , качамак , колачи и друго пециво .

Од кукуруза се доби?а скроб ко?и се користи у разне сврхе. Производи се и фармацеутски скроб ( Maydis amylum ) ко?и има различиту примену у медицини и фармаци?и .

Од клица изва?ених из зрелог кукуруза прави се врло хран?иво и лековито у?е ( Maydis oleum ) веома богато глицеридима незаси?ених масних киселина (линолне, олеинске и сл.) и фитостеролима (ситостерол, стигмастерол); садржи и липосолубилне витамине (посебно витамин А).

У кукурузним клицама има око 28% масног у?а , 1% лецитина, инозитофосфорне киселине, беланчевина , гванидина, глутамина, ше?ера и других биолошки врло важних матери?а, због чега се клице цене као веома ?ака, концентрована храна.

Интересантно ?е да се кукурузна свила , уз остале састо?ке, користи за прав?е?е цигарета против бронхи?алне астме .

Производ?а кукуруза [ уреди | уреди извор ]

Убед?иво на?ве?и произво?ач кукуруза, према подацима из 2009. године, биле су САД ко?е производе преко 333 милиона тона годиш?е што ?е 43% светске производ?е кукуруза, следе?и на?ве?и произво?ач ?е Кина са 163 милиона тона, на тре?ем месту ?е Бразил са 51 милионом тона, а Срби?а ?е на 17. месту са 6,4 милиона тона годиш?е (0,815% светске производ?е). [46]

  • Старе машине и алати ко?и су се користили у производ?и кукуруза
  • Дрвене круњаче
    Дрвене кру?аче
  • Металне круњаче
    Металне кру?аче
  • Машина за чишћење и сортирање семена
    Машина за чиш?е?е и сортира?е семена

Поре?е?е са другом основном храном [ уреди | уреди извор ]

Следе?а табла приказу?е нутрициони садржа? кукуруза и друге основне хране у сирово? жетвено? форми. Сирове форме нису ?естиве и не могу се сварити. Оне мора?у бити прокли?але, или припрем?ене и куване за ?удску конзумпци?у. У прокли?ало? или кувано? форми, релативни нутрициони и анти-нутрициони садржа?и сваке од ових основних типова хране се разлику?у од сирове форме.

Хран?иви садржа? главних типова основне хране у порци?и од 100 g [47]
Нутрициона компонента: Кукуруз [A] Пиринач (бели) [B] Сме?и пиринач [I] Пшеница [C] Кромпир [D] Тапиока [E] Со?а (зелена) [F] Батат [G] ?ам [Y] Сирак [H] Плантан [Z] RDA
Вода (g) 10 12 10 13 79 60 68 77 70 9 65 3000
Енерги?а (kJ) 1528 1528 1549 1369 322 670 615 360 494 1419 511 8368?10,460
Протеин (g) 9.4 7.1 7.9 12.6 2.0 1.4 13.0 1.6 1.5 11.3 1.3 50
Масти (g) 4.74 0.66 2.92 1.54 0.09 0.28 6.8 0.05 0.17 3.3 0.37
Уг?ени хидрати (g) 74 80 77 71 17 38 11 20 28 75 32 130
Влакна (g) 7.3 1.3 3.5 12.2 2.2 1.8 4.2 3 4.1 6.3 2.3 30
Ше?ер (g) 0.64 0.12 0.85 0.41 0.78 1.7 0 4.18 0.5 0 15
Калци?ум (mg) 7 28 23 29 12 16 197 30 17 28 3 1000
Гвож?е (mg) 2.71 0.8 1.47 3.19 0.78 0.27 3.55 0.61 0.54 4.4 0.6 8
Магнези?ум (mg) 127 25 143 126 23 21 65 25 21 0 37 400
Фосфор (mg) 210 115 333 288 57 27 194 47 55 287 34 700
Кали?ум (mg) 287 115 223 363 421 271 620 337 816 350 499 4700
Натри?ум (mg) 35 5 7 2 6 14 15 55 9 6 4 1500
Цинк (mg) 2.21 1.09 2.02 2.65 0.29 0.34 0.99 0.3 0.24 0 0.14 11
Бакар (mg) 0.31 0.22 0.43 0.11 0.10 0.13 0.15 0.18 - 0.08 0.9
Манган (mg) 0.49 1.09 3.74 3.99 0.15 0.38 0.55 0.26 0.40 - - 2.3
Селени?ум (μg) 15.5 15.1 70.7 0.3 0.7 1.5 0.6 0.7 0 1.5 55
Витамин Ц (mg) 0 0 0 0 19.7 20.6 29 2.4 17.1 0 18.4 90
Тиамин (Б1) (mg) 0.39 0.07 0.40 0.30 0.08 0.09 0.44 0.08 0.11 0.24 0.05 1.2
Рибофлавин (Б2) (mg) 0.20 0.05 0.09 0.12 0.03 0.05 0.18 0.06 0.03 0.14 0.05 1.3
Ниацин (Б3) (mg) 3.63 1.6 5.09 5.46 1.05 0.85 1.65 0.56 0.55 2.93 0.69 16
Пантотенска киселина (Б5) (mg) 0.42 1.01 1.49 0.95 0.30 0.11 0.15 0.80 0.31 - 0.26 5
Витамин Б6 (mg) 0.62 0.16 0.51 0.3 0.30 0.09 0.07 0.21 0.29 - 0.30 1.3
Фолат , укупно (Б9) (μg) 19 8 20 38 16 27 165 11 23 0 22 400
Витамин А (IU) 214 0 0 9 2 13 180 14187 138 0 1127 5000
Витамин Е , алфа-токоферол (mg) 0.49 0.11 0.59 1.01 0.01 0.19 0 0.26 0.39 0 0.14 15
Витамин К1 (μg) 0.3 0.1 1.9 1.9 1.9 1.9 0 1.8 2.6 0 0.7 120
Бета-каротен (μg) 97 0 5 1 8 0 8509 83 0 457 10,500
Лутеин + зеаксантин (μg) 1355 0 220 8 0 0 0 0 0 30
Заси?ена масне киселине (g) 0.67 0.18 0.58 0.26 0.03 0.07 0.79 0.02 0.04 0.46 0.14
Мононезаси?ена масен киселине (g) 1.25 0.21 1.05 0.2 0.00 0.08 1.28 0.00 0.01 0.99 0.03
Полинезаси?ене масне киселине (g) 2.16 0.18 1.04 0.63 0.04 0.05 3.20 0.01 0.08 1.37 0.07
A жути кукуруз B сирови необога?ени дугозрни бели пиринач
C тврда црвена зимска пшеница D сирови кромпир
E сирова топиока F сирова зелена со?а
G сирови слатки кромпир H сирови сирак
Y сирови ?ам Z сирови пнатани
I сивори дугозрни сме?и пиринач

Економи?а [ уреди | уреди извор ]

Светска производ?а кукуруза
по годинама (хи?ада тона)
1965 226 544
1970 265 831
1975 341 661
1980 396 623
1985 485 527
1990 483 343
1995 517 329
2000 592 472
2005 713 458
2006 706 656
2007 789 641
2008 826 718
2009 818 823
Воде?и произво?ачи кукуруза (хи?аде тона)
Извор: Организаци?а У?еди?ених наци?а за храну и по?опривреду
Зем?а 1985 1995 2005 2009 2014 [48] 2016 2017 2018
  САД 225453 187969 282261 333011 361091 384778 - -
  Кина 64102 112361 139498 164107 215646 231674 - -
  Бразил 22018 36267 35113 51232 79882 64143 - -
  Аргентина 11900 11404 20482 13121 33087 39793 - -
  Мексико 14103 18352 19338 20142 23273 28251 - -
  Укра?ина - 3391 7166 10486 28497 28075 - -
  Инди?а 6643 9534 14709 16680 24170 26260 - -
  Индонези?а 4329 8245 12523 17629 19008 20370 - -
  Руси?а - 1738 3060 3963 11332 15310 - -
  Канада 6969 7270 9332 9561 11487 12349 - -
  Француска 12409 12739 13687 15288 18343 12131 - -
  Румуни?а 11903 9923 10388 7973 11989 10746 - -
  Нигери?а 1826 6931 5957 7338 10059 10414 - -
  Египат 3686 4535 7085 7686 8060 8001 - -
  Етиопи?а н/д 1990 3912 3897 7235 7847 - -
  ?АР 8444 4866 11715 н/д 14250 7779 - -
  Ма?арска 6817 4649 9050 7528 9315 7407 - -
  Срби?а - - - 6396 7952 7377 - -

У 2006. години, жетва кукуруза у С?еди?еним Државама се показала рекордном - тре?и усев у ци?ело? пови?ести зем?е ?е сакуп?ен. Упркос томе, цена жита на Чикаго берзи почетком новембра износила ?е 3,44 УСД у односу на 1,8 УСД почетком септембра. Разлог за поскуп?е?е лежи у чи?еници да се кукуруз користи за производ?у [етанола], чи?а ?е потраж?а у тим годинама знача?но порасла због пове?а?а ци?ена нафте.

Кина ?е 2008. године произвела рекордан принос кукуруза од 166 милиона тона за зем?у.

Кукуруз ?е друга на?продавани?а житарица на сви?ету (након пшеница )). Светски извоз кукуруза у 2009. години износио ?е око 100 милиона тона, од чега 47,6% потиче из С?еди?ених Држава, а сли?еде га Аргентина (8,5%) и Бразил (7,7%). На?ве?и увозник у 2009. години био ?е ?апан (17,0%), затим ?ужна Коре?а (7,7%), Мексико (7,6%), Кина (4,9%) и Шпани?а (4,2%) [49] .

У 2014. години, зем?е Европска уни?а произвеле су 74160 хи?ада тона. [48]

Главни извозници кукуруза (милион тона) [50]
Зем?а 2014 година
  САД 49,7
  Бразил 20,7
  Укра?ина 17,6
  Аргентина 15,9
  Француска 5,8
  Румуни?а 3,7
  Инди?а 3,6
  Руси?а 3,5
  Ма?арска 2,5
  Срби?а 2,4
На?ве?и увозници кукуруза (милион тона) [50]
Зем?а 2014 година
  ?апан 15,0
  Египат 10,9
  Мексико 10,4
  ?ужна Коре?а 10,2
  Шпани?а 6,3
  Иран 6,0
  Холанди?а 5,4
  Ви?етнам 4,8
  Итали?а 4,6
  Алжир 4,1

Синоними [ уреди | уреди извор ]

За низ подврста установ?ено ?е да су само синоними за ?едну врсту

  • BoZea mays subsp. acuminata Golosk.
  • Zea mays subsp. amylacea (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays subsp. amyleosaccharata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays subsp. aorista (Greb.) Golosk.
  • Zea mays subsp. ceratina (Kuleshov) Zhuk.
  • Zea mays var. ceratina Kuleshov
  • Zea mays subsp. everta (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. everta (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays var. gracillima Korn.
  • Zea mays var. gracillima Korn. ex Hitchc.
  • Zea mays f. hanakibi Makino
  • Zea mays var. hirta (Bonaf.) Alef.
  • Zea mays subsp. huehuetenangensis (Iltis & Doebley) Doebley
  • Zea mays var. huehuetenangensis Iltis & Doebley
  • Zea mays subsp. indentata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. indentata (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays subsp. indurata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. indurata (Sturtev.) L.H. Bailey
  • Zea mays var. japonica (Van Houtte) Alph.Wood
  • Zea mays subsp. luxurians (Durieu & Asch.) Iltis
  • Zea mays subsp. mays
  • Zea mays var. mays
  • Zea mays subsp. mexicana (Schrad.) Iltis
  • Zea mays var. multicoloramylacea Yarchuk
  • Zea mays subsp. obtusa Golosk.
  • Zea mays subsp. parviglumis Iltis & Doebley
  • Zea mays var. praecox Torr.
  • Zea mays var. rugosa Bonaf.
  • Zea mays subsp. saccharata (Sturtev.) Zhuk.
  • Zea mays var. saccharata (Sturtev.) L.H.Bailey
  • Zea mays subsp. semidentata Kuleshov
  • Zea mays var. striatiamylacea Leizerson
  • Zea mays var. subnigroviolacea T.A.Yarchuk
  • Zea mays subsp. tunicata (A.St.Hil.) Zhuk.
  • Zea mays var. tunicata A.St.Hil.
  • Zea mays subsp. tunicata Sturtev.
  • Zea mays f. variegata (G.Nicholson) Beetle
  • Zea mays var. variegata G.Nicholson
  • Zea mays var. virginicanaf.

Галери?а слика [ уреди | уреди извор ]

  • Кукуруз шећерац
    Кукуруз ше?ерац
  • Свеже убрани кукуруз
    Свеже убрани кукуруз
  • Зрели кукурузни клипови
    Зрели кукурузни клипови
  • Кукурузни клип у јесен, околина Пирота
    Кукурузни клип у ?есен, околина Пирота
  • Zea mays "fraise"
    Zea mays "fraise"
  • Zea mays "Oaxacan Green"
    Zea mays "Oaxacan Green"
  • Zea mays "Ottofile giallo Tortonese”
    Zea mays "Ottofile giallo Tortonese”
  • Разнолики кукурузни клипови
    Разнолики кукурузни клипови
  • Разнобојна кукурузна зрна (CSIRO)
    Разнобо?на кукурузна зрна ( CSIRO )
  • Сорте кукуруза изложене у Пољопривредном музеју у Кулпину
    Сорте кукуруза изложене у По?опривредном музе?у у Кулпину

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?The Evolution of Corn” . University of Utah HEALTH SCIENCES . Приступ?ено 2. 1. 2016 .  
  2. ^ Linda Campbell Franklin, "Corn," in Andrew F. Smith (ed.), The Oxford Encyclopedia of Food and Drink in America . 2nd ed. Oxford: Oxford University Press, 2013 (pp. 551?558). стр. 553.
  3. ^ Benz, Bruce F. (2005). ?Archaeological evidence of teosinte domestication from Guila Naquitz, Oaxaca” . Proceedings of the National Academy of Sciences . National Academy of Sciences of the United States of America. 98 (4): 2104?2106. JSTOR   3055008 . PMC   29389   Слободан приступ. PMID   11172083 . doi : 10.1073/pnas.98.4.2104   Слободан приступ.  
  4. ^ ?Origin, History and Uses of Corn” . Iowa State University, Department of Agronomy . 11. 2. 2014. Архивирано из оригинала 23. 2. 2014. г.  
  5. ^ а б Piperno, Dolores R. (2011). ?The Origins of Plant Cultivation and Domestication in the New World Tropics: Patterns, Process, and New Developments”. Current Anthropology . 52 (S4): 453?S470. S2CID   83061925 . doi : 10.1086/659998 .  
  6. ^ Roney, John (зима 2009). ?The Beginnings of Maize Agriculture”. Archaeology Southwest . 23 (1): 4.  
  7. ^ Matsuoka, Y.; Vigouroux, Y; Goodman, MM; et al. (2002). ?A single domestication for maize shown by multilocus microsatellite genotyping” . Proceedings of the National Academy of Sciences . 99 (9): 6080?4. PMC   122905   Слободан приступ. PMID   11983901 . doi : 10.1073/pnas.052125199   Слободан приступ.  
  8. ^ Matsuoka, Yoshihiro (22. 1. 2003). ?Earliest Directional Evolution for Microsatellite Size in Maize” (PDF) . Science . Архивирано из оригинала (PDF) 02. 01. 2017. г . Приступ?ено 3. 3. 2014 .  
  9. ^ Pagan-Jimenez, Jaime R.; Guachamin-Tello, Ana M.; Romero-Bastidas, Martha E.; Constantine-Castro, Angelo R. (2015). ?Late ninth millennium B.P. use of Zea mays L. at Cubilan area, highland Ecuador, revealed by ancient starches” . Quaternary International . 404 : 137?155. ISSN   1040-6182 . doi : 10.1016/j.quaint.2015.08.025 .  
  10. ^ ?Los antiguos peruanos comian palomitas de maiz” . BBC Mundo . BBC. 19. 1. 2012.  
  11. ^ ?Did man follow plants or did plants follow man? Tracks of prehistoric man and ways of contact in the Americas according to cultivated plants. Case study - Maize (translated from Portuguese)” . Yumpu. 2015 . Приступ?ено 13. 10. 2015 .  
  12. ^ Spielvogel, Jackson J. (2005). Medieval and Early Modern Times: Discovering Our Past . Glencoe/McGraw-Hill School Publishing Company. ISBN   978-0-07-868876-8 .  
  13. ^ ?US Approves Corn Modified for Ethanol” . The New York Times . 11. 2. 2011.  
  14. ^ Genetically modified plants: Global Cultivation Area Maize Архивирано 2010-08-12 на са?ту Wayback Machine GMO Compass, March 29, 2010, retrieved August 10, 2010
  15. ^ Rebecca Earle, The Body of the Conquistador: Food, Race, and the Colonial Experience in Spanish America, 1492-1700 . New York: Cambridge University Press (2012). стр. 17, 151.
  16. ^ Earle, The Body of the Conquistador . стр. 5.
  17. ^ а б Earle, The Body of the Conquistador . стр. 144.
  18. ^ "maize" . Oxford English Dictionary , online edition. 2012. June 7, 2012.
  19. ^ а б в "corn" . Oxford English Dictionary , online edition. 2012. June 7, 2012.
  20. ^ а б Ensminger 1994 , стр. 479
  21. ^ Boberg 2010 , стр. 109.
  22. ^ Rhodes, L. L.; Eagles, H. A. (1984). ?Origins of maize in New Zealand” . New Zealand Journal of Agricultural Research . 27 (2): 151?156. doi : 10.1080/00288233.1984.10430414 .  
  23. ^ "Indian corn" , Merriam-Webster Dictionary, definition 3, accessed June 7, 2012
  24. ^ "mealie" , Oxford English Dictionary , online edition, 2012. Accessed June 7, 2012.
  25. ^ [1] Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. ?ун 2016), Oxford Dictionaries ? Language Matters, accessed January 7, 2015
  26. ^ а б в Wellhausen, Edwin John (1952). Races of Maize in Mexico .  
  27. ^ Karl, J.R. (2012). ?The Maximum Leaf Number of the Maize Subspecies” (PDF) . The Maize Genetics Cooperation Newsletter . 86 : 4. ISSN   1090-4573 . Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г . Приступ?ено 24. 9. 2017 .  
  28. ^ Stevenson, J. C.; Goodman, M. M. (1972). ?Ecology of Exotic Races of Maize. I. Leaf Number and Tillering of 16 Races Under Four Temperatures and Two Photoperiods1” . Crop Science . 12 (6): 864. doi : 10.2135/cropsci1972.0011183X001200060045x .  
  29. ^ Karl, J. R. (2007). ?Jala Maize is Small” (PDF) . Maize Genetics MNL . 89 : e3. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 8. 2017. г . Приступ?ено 24. 9. 2017 .  
  30. ^ Grobman, Alexander (1961). Races of Maize in Peru .  
  31. ^ Common Corn Questions and Answers Архивирано 2012-05-01 на са?ту Wayback Machine , Iowa State University of Science and Technology, Agronomy Extension, 2011
  32. ^ Gautam, P.; Gustafson, DM; Wicks III, Z (2011). ?Phosphorus Concentration, Uptake and Dry Matter Yield of Corn Hybrids” (PDF) . World Journal of Agricultural Sciences . 7 (4): 418?424. ISSN   1817-3047 .  
  33. ^ Karl, J.R. (?ануар 2002). ?Maize is Not Day Neutral; Day Length and Flowering” (PDF) . The Maize Genetics Cooperation Newsletter . 89 : e7. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 8. 2017. г . Приступ?ено 24. 9. 2017 .  
  34. ^ Paliwal, R. L (2000). Tropical maize: Improvement and production . ISBN   9789251044575 .  
  35. ^ ?Unique gene combinations control tropical maize response to day lengths” . Eurekalert.org. 2011 . Приступ?ено 14. 11. 2013 .  
  36. ^ ?Elongated mesocotyl1, a phytochrome-deficient mutant of maize.” . Brutnell Lab. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г . Приступ?ено 7. 12. 2013 .  
  37. ^ ?ACES News :: College of ACES, University of Illinois” . Архивирано из оригинала 01. 06. 2009. г . Приступ?ено 24. 09. 2017 .  
  38. ^ ?Corn Stalk Lodging” (PDF) . Monsanto Imagine. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г . Приступ?ено 23. 2. 2009 .  
  39. ^ Himi, E; Mares, DJ; Yanagisawa, A; Noda, K (2002). ?Effect of grain color gene (R) on grain dormancy and sensitivity of the embryo to abscisic acid (ABA) in wheat” . Journal of Experimental Botany . 53 (374): 1569?74. PMID   12096095 . doi : 10.1093/jxb/erf005 .  
  40. ^ Winkel-Shirley, B (2001). ?Flavonoid biosynthesis. A colorful model for genetics, biochemistry, cell biology, and biotechnology” . Plant Physiology . 126 (2): 485?93. PMC   1540115   Слободан приступ. PMID   11402179 . doi : 10.1104/pp.126.2.485 .  
  41. ^ а б Chopra, S; Cocciolone, SM; Bushman, S; Sangar, V; McMullen, MD; Peterson, T (2003). ?The maize unstable factor for orange1 is a dominant epigenetic modifier of a tissue specifically silent allele of pericarp color1” . Genetics . 163 (3): 1135?1146. PMC   1462483   Слободан приступ. PMID   12663550 . doi : 10.1093/genetics/163.3.1135 .  
  42. ^ Structural And Transcriptional Analysis Of The Complex P1-wr Cluster In Maize. Wolfgang Goettel, Joachim Messing. Plant & Animal Genomes XVI Conference Архивирано 2012-02-18 на са?ту Wayback Machine
  43. ^ Dong, X; Braun, EL; Grotewold, E (2001). ?Functional conservation of plant secondary metabolic enzymes revealed by complementation of Arabidopsis flavonoid mutants with maize genes” . Plant Physiology . 127 (1): 46?57. PMC   117961   Слободан приступ. PMID   11553733 . doi : 10.1104/pp.127.1.46 .  
  44. ^ Lee, E.A.; Harper, V (2002). ?Suppressor of Pericarp Pigmentation 1 (SPP1), a novel gene involved in phlobaphene accumulation in maize (Zea mays L.) pericarps”. Maydica . 47 (1). INIST : 13772300 .  
  45. ^ Grotewold, Erich; Drummond, Bruce J.; Bowen, Ben; Peterson, Thomas (1994). ?The myb-homologous P gene controls phlobaphene pigmentation in maize floral organs by directly activating a flavonoid biosynthetic gene subset”. Cell . 76 (3): 543?53. PMID   8313474 . S2CID   42197232 . doi : 10.1016/0092-8674(94)90117-1 .  
  46. ^ [2] ФАО статистике
  47. ^ ?Nutrient data laboratory” . United States Department of Agriculture. Архивирано из оригинала 10. 08. 2014. г . Приступ?ено 10. 8. 2016 .  
  48. ^ а б ?Производ?а кукуруза” .  
  49. ^ Статистика тргова?а FAO-а .
  50. ^ а б izvoznice kukuruza zemlje uvoznice kukuruza Зем?е извознице кукуруза, зем?е увознице кукуруза [ мртва веза ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Кукуруз на Викимеди?ино? остави .
Викиврсте има?у више информаци?а о чланку Zea mays .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кукуруз&oldid=27841104 ”