Кристофер Рен

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Кристофер Рен
Sir Christopher Wren
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1632-10-20 ) 20. октобар 1632.
Место ро?е?а Вилтшир , Енглеска
Датум смрти 25. фебруар 1723. ( 1723-02-25 )  ( 90 год. )
Место смрти Лондон , Велика Британи?а

Сер Кристофер Рен ( енгл. Sir Christopher Wren ; Вилтшир , 20. октобар 1632 ? Лондон , 25. фебруар 1723 ) био ?е енглески научник и архитекта ко?и ?е у на?ве?о? мери остати запам?ен по свом раду на обнови лондонских цркава уништених у Великом пожару 1666 . године. [1] [2] [3]

Образован у области латинске и аристотеловске физике на Универзитету у Оксфорду , Рен ?е био оснивач Кра?евског друштва и био ?егов председник од 1680. године до 1682. године. [4] ?егов научни рад су високо ценили Исак ?утн и Блез Паскал .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Рен ?е био син Дина од Виндзора , кра?евског намесника. Добио ?е веома добро образова?е у на?угледни?им установама тог времена, углавном у Вестминстеру и на Оксфорду . Био ?е угледан и као научник и дао ?е знатне доприносе на по?у астрономи?е (ко?у ?е ?едно време и предавао на Оксфорду) ко?е ?е хвалити чак и ?утн . Ме?утим, Рен ?е био заинтересовани?и за архитектуру. ?ош као млади?, упознао ?е принца Чарлса ко?и ?е касни?е постати кра? Чарлс II . Изме?у осталог, захва?у?у?и и овом при?ате?ству, Рену ?е бити поверени бро?ни про?екти у обнови Лондона . Рен ?е и ?едан од оснивача Кра?евског друштва , чи?и ?е био председник изме?у 1680. и 1682.

Прва архитектонска достигну?а Рена су била зграда Шелдонског позоришта и неке друге гра?евине у Оксфорду и Кембри?у . Ме?утим, први велики про?екти дошли су после Великог пожара , од ко?их ?е ?едан од на?ве?их и на?успешни?их бити Катедрала светог Павла .

Титулу сера добио ?е 1673 . и служио ?е два мандата као посланик Парламента . Посто?е назнаке да ?е био масон .

Сахра?ен ?е у поменуто? Катедрали светог Павла, а на спомен-плочи ко?а обележава ?егово гробно место на латинском изме?у осталог сто?и и: “ Lector, si monumentum requiris, circumspice ” (?Читаоче, ако тражиш споменик, погледа? око себе“).

Живот и дела [ уреди | уреди извор ]

Рен ?е ро?ен у Ист Но?лу у Вилтширу , ?едини ?е преживели син Кристофера Рена стари?ег (1589?1658) и Мери Кокс, ко?а ?е ?едино дете штитоноше из Вилтшира Роберта Кокса из Фонтхил Бишопа . Кристофер стари?и ?е у то време био ректор Ист Но?ла, а касни?е декан Виндзора . Сва деца су им ро?ена док су живели у Ист Но?лу; Мери, Кетрин и Сузан су ро?ене до 1628. године, али ?е потом ро?ено неколико деце ко?а су умрла у року од неколико неде?а након ро?е?а. ?ихов син Кристофер ро?ен ?е 1632. године, а две године касни?е ро?ена ?е ?ош ?една ?ерка по имену Елизабет. Претпостав?а се да ?е Мери умрла убрзо након Елизабетиног ро?е?а, мада не посто?и ни?едан сачуван запис о том датуму. Преко Мери Кокс породица ?е финанси?ски добро сто?ала, ?ер ?е као ?едини наследник, она наследила очево има?е. [5]

Као дете, Рен ?е ?туберкулозно изгледао“. [6] Иако ?е био болеш?иво дете, преживео ?е до дубоке старости. Прво су га код ку?е подучавали приватни учите? и ?егов отац. Након кра?евског именова?а ?еговог оца за декана Виндзора у марту 1635, ?егова породица ?е тамо проводила део сваке године, али се мало зна о Реновом животу у Виндзору. Провео ?е сво?их првих осам година у Ист Но?лу, а школовао га ?е часни Вили?ам Шепард, локални свештеник. [5]

Мало се зна о Реновом школова?у након тога, у опасним временима када су кра?евске асоци?аци?е ?еговог оца захтевале од породице да се држи веома прикривено од влада?у?их парламентарних власти. Било ?е то тешко време у ?еговом животу, али оно ко?е ?е имати знача?ан утица? на ?егова касни?а дела. Причу да ?е он поха?ао Вестминстерску школу изме?у 1641. и 1646. поткреп?у?е само Парентали?а , биографи?а ко?у ?е саставио ?егов син, четврти Кристофер, ко?а га став?а тамо ?на кратко време“ пре него што ?е отишао у Оксфорд (1650); ме?утим, то ?е у потпуности у складу са добро документованом праксом насто?ника доктора Базби?а да под?еднако образу?е синове осиромашених ро?алиста и пуританаца, без обзира на тренутну политику или ?егов положа?. [7]

Вадам коле? , Оксфорд, где ?е Рен био студент 1650?51

Неке од Ренових младалачких вежби ко?е су сачуване или забележене (иако их се мали бро? може датирати) показале су да ?е добио теме?но зна?е латинског ?езика и да ?е тако?е научио да црта. Према Парентали?и , у принципе математике га ?е ?иницирао“ др Вили?ам Холдер , ко?и се оженио Реновом стари?ом сестром Сузан (или Сузаном) 1643. ?егова цртачка способност ?е став?ена у академску употребу у пружа?у многих анатомских цртежа за у?беник анатоми?е мозга, Cerebri Anatome (1664), ко?у ?е об?авио Томас Вилис , ко?и ?е сковао термин ?неурологи?а.“ [8] Током овог временског периода, Рен се заинтересовао за диза?н и конструкци?у механичких инструмената. Вероватно ?е преко Холдера Рен упознао сер Чарлса Скарбора коме ?е Рен помагао у ?еговим анатомским студи?ама.

Дана 25. ?уна 1650. Рен ?е уписао Вадам коле? у Оксфорду, где ?е студирао латински ?език и Аристотелова дела. Анахроно се може сматрати да ?е добио научну обуку у савременом смислу. Ме?утим, Рен ?е постао блиско повезан са ?оном Вилкинсом , управником Вадама . Вилкинсов круг ?е био група чи?е су активности довеле до формира?а Кра?евског друштва , ко?е се састо?ало од бро?них истакнутих математичара, креативних радника и експерименталних филозофа. Ова веза ?е вероватно утицала на Ренове студи?е науке и математике на Оксфорду. Он ?е дипломирао 1651. године, а две године касни?е ?е магистрирао. [9]

1653?1664 [ уреди | уреди извор ]

Стекавши магистарско зва?е 1653. године, Рен ?е исте године изабран за члана Ол соулс коле?а и започео ?е активан период истражива?а и експеримента у Оксфорду. [10] Ме?у ?има ?е био низ физиолошких експеримената на псима, ук?учу?у?и ?едан ко?и ?е сада препознат као прва ин?екци?а течности у крвоток живе животи?е у лаборатори?ским условима. ?егови дани као сарадник Ол соулса су окончани када ?е Рен именован за професора астрономи?е на Грешам коле?у у Лондону 1657. године. [11] [12] Тамо ?е добио сет простори?а и стипенди?у, и од ?ега ?е се очекивало да држи неде?на предава?а на латинском и енглеском. [12] Рен ?е прихватио ова? нови посао са ентузи?азмом. Наставио ?е да се саста?е са ?удима са ко?има ?е често водио дискуси?е у Оксфорду. Они су присуствовали ?еговим предава?има у Лондону и 1660. године започели формалне неде?не састанке. Из ових састанака се развило Кра?евско друштво, главно научно тело Енглеске. Он ?е несум?иво играо главну улогу у раном животу онога што ?е постати Кра?евско друштво; ?егова велика ширина стручности у толико различитих предмета помогла ?е у размени иде?а изме?у различитих научника. Заправо, извешта? са ?едног од ових састанака гласи:

Меморандум 28. новембар 1660. Ове особе ко?е су следиле уобича?ени обича? ве?ине ?их, састале су се на Грешам коле?у да чу?у предава?е г. Рена. Присуствовали су Лорд Бронкер , г. Бо?л , г. Брус , сер Роберт Мора? , сер Поле Не?л , др Вилкинс , др Годард , др Пети , г. Бол , г. Рук , г. Рен, г. Хил . По завршетку предава?а, у складу са уста?еном праксом су водили дискуси?у. [13]

Главни извори Ренових научних достигну?а су записи Кра?евског друштва. ?егови научни радови кретали су се од астрономи?е, оптике , проблема налаже?а географске дужине на мору, космологи?е , механике , микроскопи?е , геодези?е , медицине и метеорологи?е . Он ?е посматрао, мерио, сецирао, градио моделе и приме?ивао их, изумео и побо?шао разне инструменте. [14]

На?познати?а дела [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, стр. 908, ISBN   9781405881180  
  2. ^ ?Sir Christopher Wren | English architect” . Encyclopedia Britannica . Приступ?ено 31. 8. 2018 .  
  3. ^ ?Sir Christopher Wren (1632 - 1723)” (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 31. 8. 2018 .  
  4. ^ ?Christopher Wren | Biography, Education, Buildings, & Facts” . Encyclopedia Britannica (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 8. 10. 2021 .  
  5. ^ а б ?Wiltshire Council ? Wiltshire Community History Get Wiltshire History Question Information” . History.wiltshire.gov.uk. 17. 5. 2003. Архивирано из оригинала 11. 3. 2014. г . Приступ?ено 15. 6. 2013 .  
  6. ^ Wren, Ames & Wren 1750
  7. ^ ?Sir Christopher Wren” . www.encyclopedia.com . Приступ?ено 31. 8. 2018 .  
  8. ^ ?Five depictions of the brain ? The Psychologist ” . bps.org.uk. Архивирано из оригинала 19. 12. 2021. г . Приступ?ено 31. 3. 2017 .  
  9. ^ Downes, Kerry (2007). Christopher Wren . New York: Oxford University Press . ISBN   9780199215249 . OCLC   83977472 .  
  10. ^ Bolton, Glorney (1956). Sir Christopher Wren (на ?езику: енглески). Hutchinson. стр. 37.  
  11. ^ Tinniswood, Adrian (2002). His Invention So Fertile: A Life of Christopher Wren (на ?езику: енглески). Pimlico. стр. 115?129. ISBN   978-0-7126-7364-8 .  
  12. ^ а б Rabbitts, Paul (21. 2. 2019). Sir Christopher Wren (на ?езику: енглески). Bloomsbury Publishing. стр. 13. ISBN   978-1-78442-323-0 .  
  13. ^ ?Sir Christopher Wren” . The MacTutor History of Mathematics archive . Приступ?ено 30. 9. 2006 .  
  14. ^ Windsor, Alan (март 1984). ?John Soane: The Making of an Architect Pierre de La Ruffiniere Du Prey”. Journal of the Society of Architectural Historians . 43 (1): 84?85. JSTOR   989987 . doi : 10.2307/989987 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Кристофер Рен на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристофер_Рен&oldid=27551570 ”