Кристофер Рен
|
---|
Sir Christopher Wren
|
|
Датум ро?е?а
| (
1632-10-20
)
20. октобар 1632.
|
---|
Место ро?е?а
| Вилтшир
,
Енглеска
|
---|
Датум смрти
| 25. фебруар 1723.
(
1723-02-25
)
(
90 год.
)
|
---|
Место смрти
| Лондон
,
Велика Британи?а
|
---|
Сер Кристофер Рен
(
енгл.
Sir Christopher Wren
;
Вилтшир
,
20. октобар
1632
?
Лондон
,
25. фебруар
1723
) био ?е енглески научник и архитекта ко?и ?е у на?ве?о? мери остати запам?ен по свом раду на обнови лондонских цркава уништених у
Великом пожару 1666
. године.
[1]
[2]
[3]
Образован у области
латинске
и
аристотеловске физике
на
Универзитету у Оксфорду
, Рен ?е био оснивач
Кра?евског друштва
и био ?егов председник од 1680. године до 1682. године.
[4]
?егов научни рад су високо ценили
Исак ?утн
и
Блез Паскал
.
Рен ?е био син Дина од
Виндзора
, кра?евског намесника. Добио ?е веома добро образова?е у на?угледни?им установама тог времена, углавном у
Вестминстеру
и на
Оксфорду
. Био ?е угледан и као научник и дао ?е знатне доприносе на по?у
астрономи?е
(ко?у ?е ?едно време и предавао на Оксфорду) ко?е ?е хвалити чак и
?утн
. Ме?утим, Рен ?е био заинтересовани?и за архитектуру. ?ош као млади?, упознао ?е принца Чарлса ко?и ?е касни?е постати кра?
Чарлс II
. Изме?у осталог, захва?у?у?и и овом при?ате?ству, Рену ?е бити поверени бро?ни про?екти у обнови
Лондона
. Рен ?е и ?едан од оснивача
Кра?евског друштва
, чи?и ?е био председник изме?у 1680. и 1682.
Прва архитектонска достигну?а Рена су била зграда Шелдонског позоришта и неке друге гра?евине у
Оксфорду
и
Кембри?у
. Ме?утим, први велики про?екти дошли су после
Великог пожара
, од ко?их ?е ?едан од на?ве?их и на?успешни?их бити
Катедрала светог Павла
.
Титулу
сера
добио ?е
1673
. и служио ?е два мандата као посланик
Парламента
. Посто?е назнаке да ?е био
масон
.
Сахра?ен ?е у поменуто? Катедрали светог Павла, а на спомен-плочи ко?а обележава ?егово гробно место на латинском изме?у осталог сто?и и: “
Lector, si monumentum requiris, circumspice
” (?Читаоче, ако тражиш споменик, погледа? око себе“).
Рен ?е ро?ен у
Ист Но?лу
у
Вилтширу
, ?едини ?е преживели син
Кристофера Рена стари?ег
(1589?1658) и Мери Кокс, ко?а ?е ?едино дете штитоноше из Вилтшира Роберта Кокса из
Фонтхил Бишопа
. Кристофер стари?и ?е у то време био ректор Ист Но?ла, а касни?е
декан Виндзора
. Сва деца су им ро?ена док су живели у Ист Но?лу; Мери, Кетрин и Сузан су ро?ене до 1628. године, али ?е потом ро?ено неколико деце ко?а су умрла у року од неколико неде?а након ро?е?а. ?ихов син Кристофер ро?ен ?е 1632. године, а две године касни?е ро?ена ?е ?ош ?една ?ерка по имену Елизабет. Претпостав?а се да ?е Мери умрла убрзо након Елизабетиног ро?е?а, мада не посто?и ни?едан сачуван запис о том датуму. Преко Мери Кокс породица ?е финанси?ски добро сто?ала, ?ер ?е као ?едини наследник, она наследила очево има?е.
[5]
Као дете, Рен ?е ?туберкулозно изгледао“.
[6]
Иако ?е био болеш?иво дете, преживео ?е до дубоке старости. Прво су га код ку?е подучавали приватни учите? и ?егов отац. Након кра?евског именова?а ?еговог оца за
декана Виндзора
у марту 1635, ?егова породица ?е тамо проводила део сваке године, али се мало зна о Реновом животу у Виндзору. Провео ?е сво?их првих осам година у Ист Но?лу, а школовао га ?е часни Вили?ам Шепард, локални свештеник.
[5]
Мало се зна о Реновом школова?у након тога, у опасним временима када су кра?евске асоци?аци?е ?еговог оца захтевале од породице да се држи веома прикривено од влада?у?их парламентарних власти. Било ?е то тешко време у ?еговом животу, али оно ко?е ?е имати знача?ан утица? на ?егова касни?а дела. Причу да ?е он поха?ао
Вестминстерску школу
изме?у 1641. и 1646. поткреп?у?е само
Парентали?а
, биографи?а ко?у ?е саставио ?егов син, четврти Кристофер, ко?а га став?а тамо ?на кратко време“ пре него што ?е отишао у Оксфорд (1650); ме?утим, то ?е у потпуности у складу са добро документованом праксом насто?ника
доктора Базби?а
да под?еднако образу?е синове осиромашених ро?алиста и пуританаца, без обзира на тренутну политику или ?егов положа?.
[7]
Неке од Ренових младалачких вежби ко?е су сачуване или забележене (иако их се мали бро? може датирати) показале су да ?е добио теме?но зна?е
латинског
?езика и да ?е тако?е научио да црта. Према
Парентали?и
, у принципе математике га ?е ?иницирао“ др
Вили?ам Холдер
, ко?и се оженио Реновом стари?ом сестром Сузан (или Сузаном) 1643. ?егова цртачка способност ?е став?ена у академску употребу у пружа?у многих анатомских цртежа за у?беник анатоми?е мозга,
Cerebri Anatome
(1664), ко?у ?е об?авио
Томас Вилис
, ко?и ?е сковао термин ?неурологи?а.“
[8]
Током овог временског периода, Рен се заинтересовао за диза?н и конструкци?у механичких инструмената. Вероватно ?е преко Холдера Рен упознао сер
Чарлса Скарбора
коме ?е Рен помагао у ?еговим анатомским студи?ама.
Дана 25. ?уна 1650. Рен ?е уписао
Вадам коле?
у Оксфорду, где ?е студирао латински ?език и
Аристотелова
дела. Анахроно се може сматрати да ?е добио научну обуку у савременом смислу. Ме?утим, Рен ?е постао блиско повезан са
?оном Вилкинсом
,
управником Вадама
.
Вилкинсов круг
?е био група чи?е су активности довеле до формира?а
Кра?евског друштва
, ко?е се састо?ало од бро?них истакнутих математичара, креативних радника и експерименталних филозофа. Ова веза ?е вероватно утицала на Ренове студи?е науке и математике на Оксфорду. Он ?е дипломирао 1651. године, а две године касни?е ?е магистрирао.
[9]
Стекавши
магистарско
зва?е 1653. године, Рен ?е исте године изабран за члана
Ол соулс
коле?а и започео ?е активан период истражива?а и експеримента у Оксфорду.
[10]
Ме?у ?има ?е био низ физиолошких експеримената на псима, ук?учу?у?и ?едан ко?и ?е сада препознат као прва ин?екци?а течности у крвоток живе животи?е у лаборатори?ским условима. ?егови дани као сарадник Ол соулса су окончани када ?е Рен именован за професора астрономи?е на
Грешам коле?у
у Лондону 1657. године.
[11]
[12]
Тамо ?е добио сет простори?а и стипенди?у, и од ?ега ?е се очекивало да држи неде?на предава?а на латинском и енглеском.
[12]
Рен ?е прихватио ова? нови посао са ентузи?азмом. Наставио ?е да се саста?е са ?удима са ко?има ?е често водио дискуси?е у Оксфорду. Они су присуствовали ?еговим предава?има у Лондону и 1660. године започели формалне неде?не састанке. Из ових састанака се развило Кра?евско друштво, главно научно тело Енглеске. Он ?е несум?иво играо главну улогу у раном животу онога што ?е постати Кра?евско друштво; ?егова велика ширина стручности у толико различитих предмета помогла ?е у размени иде?а изме?у различитих научника. Заправо, извешта? са ?едног од ових састанака гласи:
Меморандум 28. новембар 1660. Ове особе ко?е су следиле уобича?ени обича? ве?ине ?их, састале су се на Грешам коле?у да чу?у предава?е г. Рена. Присуствовали су
Лорд Бронкер
, г.
Бо?л
, г.
Брус
, сер
Роберт Мора?
, сер
Поле Не?л
, др
Вилкинс
, др
Годард
, др
Пети
, г.
Бол
, г.
Рук
, г. Рен, г.
Хил
. По завршетку предава?а, у складу са уста?еном праксом су водили дискуси?у.
[13]
Главни извори Ренових научних достигну?а су записи Кра?евског друштва. ?егови научни радови кретали су се од астрономи?е,
оптике
, проблема налаже?а
географске дужине
на мору,
космологи?е
,
механике
,
микроскопи?е
,
геодези?е
, медицине и
метеорологи?е
. Он ?е посматрао, мерио, сецирао, градио моделе и приме?ивао их, изумео и побо?шао разне инструменте.
[14]
- ^
Wells, John C. (2008),
Longman Pronunciation Dictionary
(3rd изд.), Longman, стр. 908,
ISBN
9781405881180
- ^
?Sir Christopher Wren | English architect”
.
Encyclopedia Britannica
. Приступ?ено
31. 8. 2018
.
- ^
?Sir Christopher Wren (1632 - 1723)”
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
31. 8. 2018
.
- ^
?Christopher Wren | Biography, Education, Buildings, & Facts”
.
Encyclopedia Britannica
(на ?езику: енглески)
. Приступ?ено
8. 10. 2021
.
- ^
а
б
?Wiltshire Council ? Wiltshire Community History Get Wiltshire History Question Information”
. History.wiltshire.gov.uk. 17. 5. 2003. Архивирано из
оригинала
11. 3. 2014. г
. Приступ?ено
15. 6. 2013
.
- ^
Wren, Ames & Wren 1750
- ^
?Sir Christopher Wren”
.
www.encyclopedia.com
. Приступ?ено
31. 8. 2018
.
- ^
?Five depictions of the brain ?
The Psychologist
”
. bps.org.uk. Архивирано из
оригинала
19. 12. 2021. г
. Приступ?ено
31. 3. 2017
.
- ^
Downes, Kerry (2007).
Christopher Wren
. New York:
Oxford University Press
.
ISBN
9780199215249
.
OCLC
83977472
.
- ^
Bolton, Glorney (1956).
Sir Christopher Wren
(на ?езику: енглески). Hutchinson. стр. 37.
- ^
Tinniswood, Adrian (2002).
His Invention So Fertile: A Life of Christopher Wren
(на ?езику: енглески). Pimlico. стр. 115?129.
ISBN
978-0-7126-7364-8
.
- ^
а
б
Rabbitts, Paul (21. 2. 2019).
Sir Christopher Wren
(на ?езику: енглески). Bloomsbury Publishing. стр. 13.
ISBN
978-1-78442-323-0
.
- ^
?Sir Christopher Wren”
.
The MacTutor History of Mathematics archive
. Приступ?ено
30. 9. 2006
.
- ^
Windsor, Alan (март 1984). ?John Soane: The Making of an Architect Pierre de La Ruffiniere Du Prey”.
Journal of the Society of Architectural Historians
.
43
(1): 84?85.
JSTOR
989987
.
doi
:
10.2307/989987
.
- Wren, Christopher; Ames, Joseph; Wren, Stephen (1750).
Parentalia, or, Memoirs of the family of the Wrens
.
- Campbell, Dr. James (2011). ?Was Sir Christopher Wren a Freemason?”. Prestonian Lecture. privately printed.
- Danzer, Gerald A.; Klor De Alva, J. Jorge; Krieger, Larry S. (2003).
The
Americans
. Rand McNally.
ISBN
978-0-618-37719-0
.
- Downes, Kerry (1988).
The Architecture of Wren
(second изд.). Redhedge.
ISBN
978-0-9513877-0-2
.
- Elmes, James (1852).
Sir Christopher Wren and his times
. Chapman & Hall.
- Escott, John (1996).
London
.
Oxford University Press
.
ISBN
978-0-19-422801-5
.
- Hart, Vaughan
(1995).
St Paul's Cathedral: Sir Christopher Wren
. Phaedon.
ISBN
978-0-7148-2998-2
.
- Hart, Vaughan (2020)
Christopher Wren: In Search of Eastern Antiquity
. Yale University Press.
ISBN
9781913107079
- Hart, Vaughan, ‘London’s Standard: Christopher Wren and the Heraldry of the Monument’, in
RES: Journal of Anthropology and Aesthetics
, vol.73/74, Autumn 2020, pp. 325?39
- Jardine, Lisa (2003).
On a Grander Scale: The Outstanding Career of Sir Christopher Wren
. HarperCollins.
ISBN
978-0-00-710775-9
.
ISBN
0-00-710776-5
paperback
- Tinniswood, Adrian
(2001).
His Invention So Fertile: A Life of Christopher
Wren
. Oxford University Press.
ISBN
978-0-19-514989-0
.
- Ward, J. (1740).
The lives of the professors of Gresham College
. John Moore in Bartholomew lane.
- Betjeman, John
(1992) [1967],
Sovereign City of London Churches
, Andover: Pitkin,
ISBN
978-0-85372-565-7
- Godwin, George
(1839),
Churches of London
, Vols.1?2, C. Tilt
- Huelin, G. (1996),
Vanished Churches of the City of London
, London: Guildhall Library Publications,
ISBN
978-0-900422-42-3
- Reynolds, H. (1922),
The Churches of the City of London
, London: The Bodley Head Limited
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
Уметничке
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|